KOSOVO I METOHIJA - NEBOJSA COVICBeograd nece tolerisati zagovaranje nezavisnosti
Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic preneo je juce sefu UNMIK-a Mihaelu Stajneru protest vlasti u Beogradu zbog insistiranja kosovskih privremenih institucija na nezavisnosti pokrajine.
"Jasno sam Stajneru stavio do znanja da Srbija i Jugoslavija ne mogu tolerisati stvaranje institucija koje zagovaraju nezavisno Kosovo", rekao je Covic novinarima posle susreta sa Stajnerom u Pristini.
Covic i Stajner su razgovarali o povratku raseljenih lica, dogovorenoj decentralizaciji i o nekim tehnickim problemima vezanim za sever Kosova.
"Povratak mora da krene, kao i proces decentralizacije. Moraju se osuditi izjave pojedinih albanskih lidera upucene srpskoj nacionalnoj zajednici, koje nemaju nikakve veze sa demokratijom", rekao je Covic novinarima.
Predsednik Koordinacionog centra je rekao da sa Stajnerom danas nista nije dogovoreno, nagovestivsi nastavak razgovora sledece nedelje.
Covic je istakao zadovoljstvo uspostavljanjem saradnje srpskih strucnjaka iz ekologije sa njihovim kolegama Albancima sa Kosova u istrazi kako je fenol dospeo u reke Sitnica i Ibar. "Ocigledno je da je u toj oblasti UNMIK zatajio", rekao je Covic.Republicki inspektori na Kosovu
Republicki inspektor za zastitu zivotne sredine Zoran Vostinic potvrdio je da su inspektori za vodoprivredu i zastitu zivotne sredine u pratnji UNMIK-a juce obisli termoelektranu u Obilicu i uzeli uzorke u jos nekoliko potencijalnih zagadjivaca reke Ibar.
"Nasa ekipa je juce stigla u Institut kosovskih elektrana u Obilicu, gde je odrzan sastanak sa predstavnicima UNMIK-a i ostalih insituta, zatim smo i detaljno pregledali pogone gasifikacije u termoelektrani 'Obilic', koja nas je najvise ineresovala kada je rec o eventualnom zagadjenju Ibra fenolom", kazao je Vostinic TV Kraljevo.
Dodao je da su inspektori izvrsili "potrebna uzorkovanja" i uvid u zaostale kolicine fenola i fenolnih voda, kao i da su sa predstavnicima instituta sa Kosova obavili paralelna uzorkovanja na nekoliko mernih tacaka reke Sitnice i nekoliko kolektora otpadnih voda sa pepelista termoelektrana.
Naglasio je da ce pravi uzroci prisustva fenola u Ibru biti poznati posle ispitivanja uzoraka i analiza u laboratorijama.
Nikola Petrovic Njegos:Crnogorski princ o buducnosti Srbije i Crne Gore
Unuk nekadasnjeg crnogorskog kralja Nikole, princ Nikola Petrovic Njegos, pred tridesetak novinara i predstavnika ambasada i politickih organizacija, odrzao je danas u Madridu predavanje o buducnosti zajednice Srbije i Crne Gore.
Predavanje je organizovao casopis za spoljnu politiku "Evropski dijalog".
Ako se odreknu politikanstva, praznih prica i parola koje nista ne znace, Srbi i Crnogorci imaju zajednicku buducnost, smatra Nikola Petrovic Njegos.
Prema njegovim recima, "Srbija i Crna Gora su se najbolje slagale kada su bile nazavisne, iako je to u sustini isti narod".
Na pitanje da li ce SRJ biti u Evropskoj uniji (EU) kada i Turska, Nikola Petrovic Njegos odgovara da je "najvaznije da mi sredimo situaciju na Balkanu", da nam onda EU pritekne u pomoc i da potom udjemo u tu zajednicu.
"Sto se Turske tice, to je kao kada bi Maroko bio u EU i to je posebna prica". Za SRJ je najvaznije da Kosovo bude u EU jer se tako uvode evropski standardi, rekao je on.
Republikanac po ubedjenju, princ smatra da Crnoj Gori ne treba monarhija. Po njegovom misljenju, mnogo je vaznije da politicke stranke u Crnoj Gori ime Petrovic Njegos prestanu da upotrebljavaju u politicke svrhe.
Nikola Petrovic Njegos je savetnik ministra za urbanizam i ekologiju u vladi Crne Gore. Arhitekta je i zivi u Parizu.
NIN-ova NAGRADA KRITIKE ZA ROMAN GODINE
Mladenu Markovu urucena NIN-ova nagrada
Knjizevniku Mladenu Markovu juce je urucena NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman objavljen u Srbiji u 2002. godini.
Markov je, obracajuci se gostima na svecanosti u beogradskom "Aeroklubu", rekao da se njegov roman "Ukop oca" bavi problemima "naseg primitivizma i nepojamne mrznje", i fenomenom "surovog konformizma srpskih intelektualaca".
"U knjizi sam preuzeo ulogu lekara-dijagnosticara, onako kako sam ucio od Cehova. Pokusao sam i da odgovorim na neka teska pitanja i rasteram oblake zabluda nad mitskom kobno nazvanom nebeskom Srbijom", rekao je Markov.
Markov je, uz nagradu, dobio i novcani iznos od 3.000 evra.
U uzem izboru za najbolji roman u prosloj godini bili su i: Radovan Beli Markovic, sa romanom "Knez Miskin u Belom Valjevu", Daniel Kovac, sa romanom "Logika reke, pruge i otpada", Nenad Teofilovic, sa romanom "Klopka", i Dobrilo Nenadic, sa romanom "Sablja grofa Vronskog".
Petoclani ziri, koji su sacinjavali Svetozar Koljevic, Ivan Negrisorac, Adrijana Marcetic, Petar Pijanovic i Aleksandar Jerkov, nagradu je Markovu za roman "Ukop oca" dodelio 18. januara, sa tri glasa "za" i dva glas "protiv".DOBITNICI NIN-ove NAGRADE KRITIKE ZA ROMAN GODINE 1954-2002.
1954. Dobrica Cosic -------------------- "Koreni"
1955. Mirko Bozic ----------------------"Neisplakani"
1956. Oskar Davico ---------------------- "Beton i svici"
1957. Aleksandar Vuco ----------------- "Mrtve javke"
1958. Branko Copic -------------------- "Ne tuguj, bronzana strazo"
1959. Nagrada nije dodeljena
1960. Radomir Konstatinovic ------- "Izlazak"
1961. Dobrica Cosic ------------------- "Deobe"
1962. Miroslav Krleza --------------- "Zastave"
1963. Oskar Davico --------------------- - "Gladi"
1964. Oskar Davico --------------------- "Tajne"
1965. Ranko Marinkovic --------------- "Kiklop"
1966. Mesa Selimovic ---------------- "Dervis i smrt"
1967. Erih Kos -------------------------- "Mreza"
1968. Slobodan Novak ------------------ "Mirisi, zlato, tamjan"
1969. Bora Cosic ----"Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji"
1970. Borislav Pekic ------- "Hodocasce Arsenija Njegovana"
1971. Milos Crnjanski ---------------- "Roman o Londonu"
1972. Danilo Kis --------------- "Pescanik" (vratio nagradu)
1973. Mihailo Lalic ------------------- "Ratna sreca"
1974. Jure Franicevic Plocar ------- "Vir"
1975. Miodrag Bulatovic -------------- "Ljudi sa cetiri prsta"
1976. Aleksandar Tisma --------------- "Upotreba coveka"
1977. Petko Vojnic Purcar ----------- "Dom sve dalji"
1978. Mirko Kovac ---------------------- "Vrata od utrobe"
1979. Pavle Ugrinov ------------------- "Zadat zivot"
1980. Slobodan Selenic --------------- "Prijatelji"
1981. Pavao Pavlicic ------------------ "Vecernji akt"
1982. Antonije Isakovic ------------- - "Tren 2"
1983. Dragoslav Mihailovic --------- "Cizmasi"
1984. Milorad Pavic ------------------- "Hazarski recnik"
1985. Zivojin Pavlovic --------------- "Zid smrti"
1986. Vidosav Stevanovic ------------- "Testament"
1987. Voja Colanovic ------------------- "Zebnja na rasklapanje"
1988. Dubravka Ugresic --------------- "Forsiranje romana reke"
1989. Vojislav Lubarda ---------------- "Vaznesenje"
1990. Miroslav Josic Visnjic ---- "Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godisnjih doba"
1991. Milisav Savic ------------------- "Hleb i strah"
1992. Zivojin Pavlovic -------------- "Lapot"
1993. Radoslav Petkovic ------------- "Sudbina i komentari"
1994. Vladimir Arsenijevic --------- "U potpalublju"
1995. Svetlana Velmar Jankovic----- "Bezdno"
1996. David Albahari ------------------ "Mamac"
1997. Milovan Danojlic --------------- "Oslobodioci i izdajnici"
1998. Danilo Nikolic ------------------ "Fajront u Grgetegu"
1999. Maksimilijan Erenrajh Ostojic ---"Karakteristika"
2000. Goran Petrovic --------- "Sitnicarnica 'Kod srecne ruke'"
2001. Zoran Ciric --------------------- "Hobo"
2002. Mladen Markov ------------------ "Ukop oca"
Madjarska okupatorska vojska streljala vise od 1.300 Jevreja, Srba i RomaObelezena 61. godisnjica Novosadske racije
Novom Sadu juce je obelezena 61. godisnjica Novosadske racije u kojoj je, za tri dana, madjarska okupatorska vojska u glavnom gradu Vojvodine ubila vise od 1.300 Jevreja, Srba i Roma.
U rano jutro 21. januara 1942. fasisti Miklosa Hortija zatvorili su obruc oko Novog Sada, a po ulicama su izlepljene takozvane "Objave" na srpskom i madjarskom jeziku, sa "pravilima ponasanja" gradjana za vreme racije.
Patrole zandara i vojnika pretresale su kuce i odvodile Jevreje, Srbe i Rome, koji su potom streljani na obali Dunava i bacani pod dunavski led, na temperaturi od minus 25 stepeni Celzijusa.
Samo u Novom Sadu tada je ubijeno vise od 1.300 ljudi, a na citavoj teritoriji juzne Backe tokom januara 1942. ubijeno je 3.808 Jevreja, Srba i Roma, cija je jedina krivica bila njihova etnicka pripadnost.
Gradonacelnik Novog Sada Borislav Novakovic rekao je na komemoraciji zrtvama racije da je rec o jednom od najstrasnijih zlocina u istoriji Novog Sada.
"Mi danas zivimo na ovim prostorima koji su nekada bili i njihovi. Zivimo sa secanjem na njih i sa zavetom da se ovakve strahote vise nikada ne ponove", kazao je Novakovic.
Predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak rekao je da i primer strasne racije pokazuje da je za Novosadjane najvazniji zadatak da "cuvaju svoje komsije".
"Dunav je reka pored koje mi Novosadjani zivimo, ali znamo da je Dunav bio i raka u koju su pokopane mnoge nade. Ali, kao sto pise na jednom starom spomeniku, nije mrtav onaj koga nema, nego onaj ko je zaboravljen. Zrtve hladnih dana od pre 61 godine zivece zauvek", kazao je Canak.
Komemoraciji na obali Dunava prisustvovalo je oko tri stotine Novosadjana, mahom potomaka zrtava Racije.
Jedan od Novosadjana koji je preziveo raciju i nacisticki logor Dahau izneo je na komemoraciji svoje uspomene kako bi upozorio da primena surove sile ne moze nicim da se opravda.
"Teske uspomene iznosim sa jednim jedinim ciljem: da upozorim da primena surove sile i ubijanje nezasticenih i nevinih ljudi, zena i dece, nicim ne moze da se opravda pred istorijom i civilizovanim svetom, bez obzira ko to cinio", kazao je taj Novosadjanin.
Po veoma hladnom i maglovitom vremenu molitvene pomene zrtvama Novosadske racije odrzali su jevrejski rabin Isak Asiel i vladika backi Srpske pravoslavne crkve Irinej.
Vladika Irinej je rekao da su Jevreji narod koji vec vekovima strada po raznim stratistima i dodao da im se srpski narod u poslednjih nekoliko vekova u tome "pridruzio".
"Priblizno isto iskustvo sa jevrejskim narodom deli srpski narod. Vaistinu, zajedno smo stradali po logorima i stratistima", kazao je Irinej i dodao da u ratovima uvek najvise stradaju civili, i to oni najnezasticeniji.
Kao i prosle godine, i ove godine su svetovni i duhovni pomen bili organizovani odvojeno.
Za razliku od prosle godine, kada je doslo do teskog sukoba izmedju Nenada Canka i vladike Irineja, ovoga puta pomen zrtvama racije nisu pratili nikakvi incidenti, sem cinjenice da predstavnici svetovne vlasti nisu prisustvovali molitvenom pomenu duhovne vlasti, i obrnuto.
Na spomenik zrtvama racije vence su polozili potomci zrtava racije, kao i predstavnici Skupstine Novog Sada, Skupstine i Izvrsnog veca Vojvodine, ambasade Izraela u Beogradu, Skupstina opstina Becej, Zabalj, Kragujevac i Kraljevo, Jevrejskih opstina Jugoslavije, Subotice, Sombora, Novog Sada, Panceva i Zemuna, novosadskog odbora SUBNOR-a.
Jedan venac spusten je u Dunav sa broda Recne ratne flotile Vojske Jugoslavije.Svetski ekonomski forum
Djindjic i clanovi Vlade u Davosu
Delegacija Vlade Srbije, koju predvodi republicki premijer Zoran DJindjic, ucestvovace 24. i 25. januara na 33. Svetskom ekonomskom forumu u svajcarskom gradu Davosu.
Kako je saopsteno iz Vlade Srbije, na skupu u Davosu ucestvovace "najeminentnije licnosti svetske ekonomske i politicke scene".
Pored premijera, u delegaciji Vlade Srbije su i ministri finansija Bozidar DJelic, privrede i privatizacije Aleksandar Vlahovic i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitic.
Clanovi Vlade Srbije predstavice u petak posle podne po lokalnom vremenu predstavnicima vodecih kompanija promene u srpskoj privredi i mogucnosti za strana ulaganja.
Premijer DJindjic ucestvovace, zajedno sa drugim liderima zemalja jugoistocne Evrope i EU, u diskusiji "Nova Evropa", koja je posvecena buducnosti prosirenja Evropske unije i "promenama koje predstoje Evropi kao kontinentu".
Predstavnici Vlade Srbije, u subotu, 25. januara, imace vise bilateralnih susreta, izmedju ostalog i sa zamenicom generalnog direktora Medjunarodnog monetarnog fonda En Kruger, drzavnim sekretarom SAD Kolinom Pauelom, americkim kongresmenom Dzimom Kolbijem i novim predsednikom Brazila Luizom Inasiom da Silvom.
Ovogodisnji Svetski ekonomski forum, pod nazivom "Izgradnja poverenja" odrzava se od 23. do 28. januara u Davosu i posvecen je pregledu svetskih ekonomskih perspektiva, a jedna od glavnih tema bice kriza u Iraku.
Na samit u Davosu pozvano je 2.150 ucesnika iz 99 zemalja.
Svetski ekonomski forum, sa sedistem u Zenevi, je nezavisna organizacija, osnovana donacijama vise od hiljadu najvecih svetskih kompanija.
Forum ima posrednicku ulogu u stvaranju partnerstava izmedju poslovnih, politickih, akademskih i drugih lidera sveta u cilju daljeg ekonomskog rasta i drustvenog razvoja.
NEMACKA I SRJOdluka o izrucenju Dafine Milanovic naredne sedmice
Visi zemaljski sud u Cvajbrikenu najverovatnije ce sredinom naredne sedmice doneti odluku o izrucenju bivse vlasnice "Dafiment banke" Dafine Milanovic Jugoslaviji, receno je danas dopisniku u Sudu.
Prema navodima predstavnika Suda, jugoslovenske vlasti su juce dostavile dodatne prevode dokumentacije o slucaju Dafine Milanovic.
Nadlezni sudija "u ovom trenutku ne vidi nista" sto bi sprecilo ili bitno odlozilo donosenje odluke o izrucenju. Do konacne odluke ona ostaje u zatvoru u Cvajbrikenu.
Nadlezni pravosudni organi iz Beograda vec su pre nekoliko sedmica dostavili dokaze o prestupima bivse vlasnice Dafiment banke. No, pojedini delovi prilozene dokumentacije nisu bili prevedeni na nemacki, a kao rok da se prevodi dostave Sudu u Cbajbrikenu odredjen je 1. februar.
Izmedju Jugoslavije i Nemacke postoji dvostrani ugovor o izrucenju. Sud u Cvajbrikenu treba najpre da donese nacelnu odluku o tome da li postoje pretpostavke za izrucenje. Ukoliko je procena potvrdna, ovu odluku mora da potvrdi i Savezno ministarstvo pravosudja u Berlinu.
Kako nam je ranije protumaceno u Sudu, odluka ministarstva mogla bi da bude negativna samo ukoliko bi postojali politicki razlozi koji sprecavaju izrucenje. Ovakav rasplet tesko da se moze ocekivati, jer je kod Dafine Milanovic rec o imovinskom, a ne o politickom deliktu.
Ukoliko u Cvajbrikenu i Berlinu krajem januara, tj. pocetkom februara budu donete odgovarajuce odluke, samo izrucenje bi potom moglo da usledi brzo. Kada je o tehnickoj strani reci, ono se, prema navodima nemackih vlasti, u preteznom broju slucajeva obavlja avionom, preko aerodroma u Frankfurtu.
Dafina Milanovic uhapsena je sredinom decembra na osnovu medjunarodne poternice u Pirmasensu, nedaleko od Cvajbrikena u nemackoj saveznoj pokrajini Rajnland-Pfalc, u blizini granice sa Francuskom.
SUKCESIJAPodela umetnickih vrednosti u ambasadama
Clanovi zajednickog Komiteta za sukcesiju diplomatsko-konzularne imovine bivse SFRJ utvrdili su nacine za podelu umetnickih predmeta koji se nalaze u ambasadama nekadasnje Jugoslavije.
Radi se o umetnickim predmetima u ambasadama u Londonu, Vasingtonu i generalnom konzulatu i rezidenciji u Parizu. Utvrdjena je raspodela imovine diplomatsko-konzularnih predstavnistava u Latinskoj Americi, Aziji, Africi i Saudijskoj arabiji.
Dogovorena podela imovine bice izvrsena kada sve republike bivse SFRJ ratifikuju sporazum o sukcesiji, ukljucujuci i Hrvatsku koja to jos nije ucinila.
Clan Zajednickog komiteta za sukcesiju imovine diplomatsko-konzularnih predstavnistava ispred Bosne i Hercegovine Ibrahim DJikic izrazio je uverenje da ce se dogovorena raspodela sredstava realizovati u narednih mesec i po dana.
On je rekao da su se predstavnici Slovenije, Hrvatske, SRJ i Makedonije dogovorili da se naredni sastanak komiteta sukcesiju odrzi u Zagrebu 26. februara ove godine.
SRJ-INDUSTRIJALCIPoslovni ljudi iz dijaspore u Udruzenju industrijalaca
Nevladina organizacija "Car Dusan" pristupila je Udruzenju industrijalaca Jugoslavije.
Kako se navodi u saopstenju Udruzenja industrijalaca, "Car Dusan" je organizacija koja okuplja uticajne i ugledne poslovne ljude iz dijaspore, sa prvenstvenom namerom da se jacaju ekonomske veze izmedju Srbije i SAD, Evropske unije i Rusije.
Sporazum o poslovnoj saradnji potpisali su predsednik Udruzenja "Car Dusan" Vojislav Milosevic i potpredsednik Udruzenja industrijalaca Sreten Karic.
Udruzenje industrijalaca Jugoslavije ima vise od 80.000 pojedinacnih i kolektivnih clanova, stoji u saopstenju.
