Vladu Crne Gore mogu oboriti opozicija i dinar
Crnogorskoj vlasti ove jeseni opasnost preti od opozicije, ali i od mogucnosti da se u platni promet drzave vrati dinar.
Opozicione stranke su ranije najavile spektar vanparlamentarnog delovanja, sa namjerom da sruse postojecu vlast ili da je nateraju da pre vremena raspise nove izbore, iako su poslednji odrzani pre samo 11 mjeseci.
Eventualni povratak dinara u crnogorski platni promet, aktuelizovan na skupu ekonomista Srbije i Crne Gore u Miloceru prosle sedmice, sada podgrejavaju sve ucestalija misljenja da se to zaista moze dogoditi.
Informacije u Crnoj Gori su o tome protivurjecne. Neki mediji su objavili relevantne ocjene iz krugova Evropske unije da ne postoji pritisak na Crnu Goru da se odrekne eura i dinar uvede kao svoju valutu.
Pojedini strucnjaci smatraju da ce EU uskoro pokusati da, u okviru harmonizacije ekonomskih sistema dve clanice drzavne zajednice Srbije i Crne, "natera" Crnu Goru da se vrati dinaru, kao sopstvenoj valuti.
Takvo misljenje iznose profesor podgorickog Ekonomskog fakulteta Gordana DJurovic, direktor Centra za socijalne i ekonomske stuidije Predrag Drecun i direktor Agencije brokera Aleksandar Radulovic.
Crnogorski ekonomist Veselin Vukotic je rekao da bi vlada Mila DJukanovica morala pasti ako bi se u platni promet vratio dinar. Sam premijer je govorio o takvoj mogucnosti, ali je to vise vezao za slucaj da carinske stope za poljoprivredne proizvode u Crnoj Gori budu izjednacene sa carinskim stopama u Srbiji.
Vukotic je pre nekoliko mjeseci ocjenjivao da u Crnoj Gori rasprave o povratku dinara pokrecu oni krugovi "koji su navikli da placaju u dinarima, a stede u devizama i da u toj transakciji zaradjuju".
Iz crnogorske Centralne banke (CB) su vise puta uvjeravali javnost da ne postoiji opasnost da dinar, kao slabija valuta, istisne euro iz Crne Gore.
Takva opasnost, sto se Crne Gore tice, prema objasnjenjima eksperata, realno postoji ako je kontrola kursa dinara u Srbiji takva da sprecava kapitalne transakcije i usmjerava robne tokove sa Crnom Gorom u dinarima.
Prema takvim tumacenjima, zbog apresijacije dinara u Srbiji, Crna Gora robu iz Srbije placa skuplje i zato je "ozbiljan problem" odliv eura iz Crne Gore.
Predsjednik Savjeta CB Ljubisa Krgovic je i nakon milocesrkog skupa ekonomista, na kome su beogradski ekonomisti otvoreno govorili o povratku dinara u Crnu Goru, opovrgao takve price. O tome ne razmisljaju ni CB, ni vlada, niti pritisak za povratak postoji iz EU, porucio je Krgovic.
Neki crnogorski ekonomisti, medjutim, i dalje istrajavaju u stavu da bi Crna Gora trebalo da usvoji sopstvenu nacionalnu valutu, koja ne bi bila ni euro, ni dinar, vec , recimo, perper, kako se zvao novac nezavisne Crne Gore.
Sopstveno stampanje novca, prema njihovim objasnjenjima, omogucilo bi regulisanje monetarne politike, ali to ne bi bilo stampanje novca bez pokrica.
Najvazniji argument za sopstvenu valutu, kako se navodi, je spoljnotrgovinski deficit Crne Gore. Taj problem se moze rjesavati samo monetarnom politikom, a ona nije moguca bez sopstvene valute.
Mnogi u Crnoj Gori strahuju da bi uvodjenje dinara bila politicka odluka, kao sto ni uvodjenje eura veci broj gradjana nije razuverio da to nije ucinjeno iz politickih razloga.
Ilija Despotovic
Podgorica
PREMIJER ZORAN Zivkovic
Predsednicki izbori ce biti uspesni
Premijer Srbije Zoran Zivkovic ocenio je sinoc da ce predstojeci predsednicki izbori u Srbiji, zakazani za 16. novembar, biti uspesni.
On je, u intervjuu za beogradsku televiziju "Studio B", kazao da ce predsednicki kandidat Dragoljub Micunovic imati vecu podrsku DOS-a nego kandidat vladajuce koalicije na prethodnim izborima Miroljub Labus, koji je sada lider stranke G17 plus.
"Ne postoje neuspesni izbori, vec neuspesni kandidati. I prethodni izbori odrzani su po zakonu, ali kandidati nisu uspeli, jer su svoju kampanju definisali kao negativnu pricu o Vladi Srbije", kazao je on.
Premijer je izrazio nadu da ce novi Ustav Srbije biti usvojen do februara naredne godine i kao probleme donosenja najviseg pravnog akta Republike oznacio nacin izbora predsednika i stepen lokalne samouprave.
Zivkovic je kazao da su netacne tvrdnje da ce ovogodisnja industrijska proizvodnja biti negativna, i najavio da ce iznositi oko tri odsto.
"Postoje tvrdnje da je pad industrijske proizvodnje rezultat loseg vodjenje statistike, ne znam da li je to tacno. Ove godine proizvodnja nece biti izmedju cetiri i pet odsto, kao sto je predvidjeno, ali ce biti oko tri procenta", kazao je Zivkovic.
Kao razloge za to on je naveo negativne posledice ubistva republickog premijera Zorana DJindjica i elementarne nepogode koje su pogodile Srbiju.
Zivkovic je izrazio spremnost da ucestvuje u predstojecim razgovorima Beograda i Pristine kako bi se resili problemi juzne srpske pokrajine.
"Razgovaracu sa bilo kim, bilo gde i po bilo koju cenu za mene, samo da nasa deca ne bi dobila u nasledje problem Kosova, kao sto smo mi to dobili od nasih oceva", kazao je Zivkovic za televiziju "Studio B".
SCG I AMERIKA
Razvoj politickih odnosa uticace na saradnju SCG i SAD
Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Goran Svilanovic izjavio je juce u Njujorku da povoljan razvoj politickih odnosa drzavne zajednice i SAD mora da utice i na normalizaciju trgovinskih odnosa dve zemlje.
Svilanovic je u telefonskoj izjavi agenciji Beta, rekao da je tokom susreta sa Markom Grosmanom, americkim podsekretarom za politicka pitanja, razgovarao o pronalazenju resenja za normalizaciju trgovinskih odnosa i dodao da se ne moze prihvatiti nijedno objasnjenje da oni ne postoje.
"Probao sam da objasnim da ovakav razvoj u odnosima nase dve zemlje ne dopusta da nemamo, ne samo normalne, nego preferencijalne odnose u trgovini sa SAD", rekao je sef diplomatije drzavne zajednice, koji u Njujorku prisustvuje zasedanju Generalne skupstine UN.
Sumirajuci rezultate razgovora sa vise od 20 svojih kolega, medju kojima i sa najvisim zvanicnicima EU i drzavnim sekretarom SAD Kolinom Pauelom, Svilanovic je izrazio zadovoljstvo sto je imao priliku da "zatrazi i dobije podrsku" za kljucne spoljnopliticke ciljeve SCG - ulazak u Parterstvo za mir. i
"pozitivnu izradu studije izvodljivosti" za pridruzivanje EU.
Danasnji susreti sa ministrima inostranih poslova Nemacke i Francuske, Joskom Fiserom i Dominikom de Vilpenom, kao i prethodno sa Havijerom Solanom i Krisom Patenom, bili su po recima Svilanovica prilika da se razmotre mogucnosti pruzanja podrske SCG u procesu integracije u EU. On je naveo da je naisao na veoma dobar prijem.
Nemacka i Francuska, dodao je, kao dve velike zemlje Unije mogu u tome da pomognu, a delegacija SCG je zatrazila njihovu podrsku u tome da izrada studije o izvodljivosti bude pozitivno resena do marta, kako bi 2004 poceli razgovori o pridruzivanju SCG Evropskoj uniji.
Svilanovic je naveo da je danas takodje imao sastanak sa ministrima spoljnih poslova zemalja zapadnog Balkana i u okviru Centralnoevropske inicijative, a potom i odvojene susrete sa kolegama iz Grcke, BiH i Albanije, Jorgosom Papandreuom, Mladenom Ivanicem i Ljuanom Hajdaragom.
Kako je kazao, tokom susreta sa Hajdaragom ocenjeno je da SCG i Albanija poslednjih nekoliko godina zaista beleze napredak u odnosima, a on je ukazao na zelju Beograda da takvi odnose ne budu poremeceni pocetkom dijaloga Beograda i Pristine.
"Probao sam da objasnim da je nama veoma vazno, da nastojimo da odrzimo veoma dobre bilateralne odnose Albanije i Srbije i Crne Gore i da ne dopustimo da ovaj dijalog na bilo koji nacin opterecuje ove odnose", dodao je on.
U osvrtu na susret sa americkim amabasadorom za pitanja ratnih zlocina Pjerom Risarom Prosperom, Svilanovic je rekao da zajednicki ocenjeno da je SCG ostvarila "veliki napredak" u saradnji sa Haskim tribunalom i da bi sada snage trebalo da se usredsrede na hapsenje lica koja se terete za najteze zlocine.
On je naglasio da je to vazno kako bi se preslo na drugu fazu u tom procesu, u kojoj bi vecina sudjenja za ratne zlocine bila organizovana pred domacim pravosudjem.
Prosper bi do kraja godine trebalo ponovo da poseti SCG, rekao je Svilanovic, ocenivsi da ce to biti prilika da se americki ambasador uveri u rezultate saradnje kako bi to pitanje "ostavili iza sebe".
Svilanovic je kazao da je u sedistu UN potpisao i Protokol o prevenciji torture, ponizavajucehg i necovecnog postupanja.
VLADA SRBIJE
Bogoljub Karic hvali vladinu ideju o konzorcijumima
Vlada Srbije i vodeci srpski poslovni ljudi zakljucili su da srpski kapital treba da se udruzi i da kroz investicione fondove privatizuje i pokrene krupne privredne objekte, radi pokretanja privrednog rasta, rekao je agenciji Beta Bogoljub Karic, suvlasnik grupacije BK i jedan od ucesnika sastanka u Vladi.
"Raspravljali smo o tome sta je to sto treba uciniti da bi se omogucio razvoj privrede i da bi se pomoglo industriji koja se sada nalazi u svakodnevnim situacijama tipa 'katanac na vratima'", rekao je Karic.
Prema njegovim recima, na jucerasnjem sastanku bilo je reci o "velikim fabrikama, poljoprivrednim kombinatima i metalskom kompleksu".
To je drugi takav sastanak. Prvi je bio odrzan sredinom maja, a sada je zakljuceno da bi sastanke trebalo odrzavati mesecno.
Na sastanku u vladi bilo je dvadesetak biznismena, ukljucujuci vlasnika holdinga Delta Milorada Miskovica, direktora industrije namestaja Simpo Dragana Tomica, direktora maloprodajnog lanca Ce-market Slobodana Radulovica, predsednika AIK banke, Ljubise Jovanovica, i Komercijalne banke, Ljubomira Mihajlovica.
"Bilo je zadovoljstvo videti takve ljude na jednom mestu", rekao je Karic, dodavsi da mnogih krupnih biznismena nije bilo na ovom sastanku. Takvih je po njegovoj proceni oko 200 ("na srecu nasu"). Od najvecih, na sastanku s vladom nije bio Karicev arhi-rival Milan Jankovic alias Filip Cepter (Zepter).
Karic je citirao ministra privatizacije Aleksandra Vlahovica, da su medjunarodne finansijske organizacije zainteresovane da investiraju zajedno sa konzorcijumima koje bi osnovali srpski biznismeni, a samu ministrovu ideju o konzorcijumima nazvao je "izvanrednom".
On je rekao da je njegova grupacija BK vec napravila jedan konzorcijum sa italijanskim Benetonom, koji radi na spasavanju Robnih kuca Beograd, a da je isto tako sada kupljen i jedan poljoprivredni kombinat u Obrenovcu.
Na sastanku je zakljuceno da domaci biznismeni treba da sacuvaju nacionalnu ekonomiju i nacionalne robne marke, inace bi se - po njegovim recima - moglo desiti da "kajmak i sljivovicu kupujemo kao hrvatske proizvode".
Takodje, zakljuceno je da treba podstaci srpska ulaganja u bivsim jugoslovenskim republikama i drugim susednim zemljama, "da se ne bismo pretvorili u tehnolosko roblje".
Na sastanku nije usvojen nikakav konretan plan akcije, rekao je Karic.
On je zakljucio da treba raditi na stvaranju "transparentnih uslova za sve", sto po njegovim recima podrazumeva i "otvorenost prema medijima", radi ubrzanja privrednog rasta zemlje.
Karic je rekao da u kuloarima sastanka na kojem je bio i premijer Zoran Zivkovic nije bilo reci o podeli vlasnistva u mobilnom operateru Mobtel, u kojem BK poseduje 51 odsto kapitala. Vlada vec godinama govori da je ta srazmera nepravedna na njenu stetu.
Beograd i Pristina kao Palestina i Izrael
Americki strucnjak za odbranu i spoljnu politiku Ted Karpenter smatra da ne treba ocekivati neki uspeh dijaloga Beograda i Pristine, jer, kako kaze, dve strane imaju potpuno razlicite ciljeve sto ga sve podseca na razgovore Palestinaca i Izraela.
"Bojim se da ce ti razgovori postici isto toliko koliko i dijalog izmedju Izraela i Palestinaca. Drugim recima, imate dva potpuno nekompatibilna cilja", kaze u intervjuu za Glas Amerike potpredsednik za pitanja odbrane i spoljne politike u vasingtonskom Institutu Kejto Ted Karpenter.
Vlada Srbije, kako objasnjava Karpenter, zeli da se Kosovo vrati pod srpsku upravu posto je Srbija i Crna Gora sada potpuno demokratska zemlja, dok vlasti u Pristini jasno zele nezavisno Kosovo. "Tu nema stvarnog nacina da se premoste razlike u gledistima", ocenio je on.
Karpenter smatra da ce Evropska unija imati sve vecu ulogu, posto je Evropa, kako dodaje, sustinski zainteresovana za Kosovo i uopste za Balkan.
"EU zeli miran i stabilan balkanski region i zeli da tokom vremena apsorbuje sve zemlje tog regiona u EU", rekao je Karpenter.
Kada je rec o interesima Rusije, americki strucnjak ne ocekuje kategorican stav Moskve ni o jednom regionalnom pitanju, iako je uznemirena zbog mogucnosti nezavisnog Kosova.
SAD ce, prema oceni Karpentera, imati uzdrzanu ulogu i to pitanje verovatno prepustiti EU, posto Kosovo, kako kaze taj strucnjak, "sada nije cak ni od sekundarnog americkog interesa".
"SAD su usredsredjene na rat protiv terorizma, probleme u Iraku, nove izazove u Severnoj Koreji i niz drugih spornih pitanja. Kosovo jedva da bi moglo da se nadje medju 10 vaznih americkih spoljnopolitickih pitanja", rekao je Karpenter.
Kada je rec o uticaju islamskih zemalja na pregovore, Karpenter ocenjuje da ce one imati veoma znacajnu ulogu i da ce se zalagati za nezavisno Kosovo.
Karpenter kaze da Kosovu narednih godina predstoji period neizvesnosti. "Kosovo nece biti nezavisno niti ce Srbija povratiti suverenitet nad njim. Kosovo ce biti de fakto kolonija medjunarodne zajednice", rekao je on.
"Tokom vremena Kosovo bi moglo da stekne nezavisnost uprkos protivljenju Begrada.
Medjutim, to ce svakako biti dugogodisnji i neizvestan proces", kazao je americki strucnjak.
USTAVNI SUD SRBIJE PRESUDIO
Mandati pripadaju odbornicima a ne strankama
Mandati odbornika u skupstinama opstinama u Srbiji pripadaju odbornicima i njihovi mandati ne mogu zavisiti od politickih stranaka i koalicija, utvrdio je danas Ustavni sud Srbije.
Ocenjujuci da je odredba 152. clana Zakona o lokalnoj samoupravi nesaglasna sa Ustavom, Ustavni sud danas je zauzeo stav da gradjani biraju odbornike i da odbornici predstavljaju gradjane u skupstini opstine.
"Odbornik, kao nosilac javne funkcije u skupstini opstine, ima ustavom zagarantovanu slobodu u predstavljanju onih koji su ga birali i ne moze biti vezan pravno obavezujucim nalozima politickih partija odnosno koalicija cije bi nepostovanje moglo imati za posledicu prestanak mandata", navela je u izvestaju sudija-izvestilac Mirjana Rasic.
Reagujuci na predlog za ocenu ustavnosti Skupstine opstine Cuprija, Ustavni sud Srbije ocenio je i da odborniku mandat ostaje i u slucaju da se politicka stranka ili koalicija izbrise iz registra.
ili dozivi neku drugu statusnu ili organizacionu promenu.
Skupstina opstine Cuprija navela je u predlogu da je odredba clana 152. Zakona o lokalnoj samoupravi nesaglasna sa Ustavom, jer je ona primerena i odgovara proporcionalnom izbornom sistemu, gde se glasa za stranacke liste kandidata, dok opstinske odbornike gradjani biraju neposredno, po vecinskom izbornom sistemu, pa im se stoga politicka stranka i ne moze oduzeti mandat, jer im ga ona nije ni poverila.
Na jednoj od ranijih sednica, 27. maja Ustavni sud Srbije proglasio je neustavnom odredbu 88. clana Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim je propisano da stranke ili koalicije raspolazu poslanickim mandatima. Prema toj odredbi, poslanicki mandat prestaje pre vremena na koje je izabran ako mu prestane clanstvo u stranci ili koaliciji na cijoj je izbornoj listi izabran za poslanika.
Sud je nalozio da u roku od sest meseci poslanici, kojima su na osnovu te odredbe oduzeti mandati, mogu da zahtevaju povracaj mandat.
