Nezavisne Novine

SVET

Cetiri Palestinca poginula, ranjeno pet izraelskih vojnika

Cetiri palestinska borca poginula su, a pet izraelskih vojnika je ranjeno u jutrosnjim sukobima na Zapadnoj obali i u oblasti Gaze, saopstila je izraelska vojska.
Nakon sukoba u jednom izbeglickom kampu u oblasti Gaze, pronadjena su tela dvojice poginulih Palestinaca, pripadnika Hamasa i Islamskog dzihada. U tom sukobu, kako saopstava izraelska vojska, pet vojnika je ranjeno.
Vojska za sada nije saopstila imena poginulih islamistickih boraca.
U Hebronu, gradu na Zapadnoj obali, izraelska vojska je tenkovima i dzipovima opkolila jednu zgradu u kojoj su se krili vodja Dzihada u tom gradu Diab Sveiki i njegov zamenik Abdel Rahim Talahmeh.
Kada su utihnule borbe, lekari su usli u zgradu i pronasli tela dve osobe za kojima je vojska tragala.
Istovremeno, 27 izraelskih vojnih pilota koji su odbili da ucestvuju u vazdusnim napadima na palestinske oblasti, naveli su u pismu komandi da ce i dalje odbijati da ucestvuju u takvim napadima, ocenjujuci ih kao "nezakonite i nemoralne".
Komandant vazdusnih jedinica Dan Haluc je najavio da ce piloti biti kaznjeni.
Vazdusne snage su imale veliku ulogu u sukobima Izraelaca i Palestinaca, a pobuna pilota je ozivela raspravu o metama izraelskih napada.

Memoari Madlen Olbrajt

Olbrajt o podeli Kosova i likvidaciji Milosevica

Tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine SAD su ozbiljno razmatrale mogucnost podele Kosova kao i mogucnost likvidacije Slobodana Milosevica. Ali, od toga se odustalo, jer nije blo nacina da se uradi brzo, pise u memoarima tadasnjeg sefa Stejt departmenta Madlen Olbrajt.
U kosovskom poglavlju memoara "Madam sekretari", koje danas objavljuje ceski dnevnik "Lidove novini" Olbrajt je ocenila da su rat oko Kosova odlucili prvi aprilski dani.
Tada je americka administracija "razocarana zbog pocetnih neuspeha razmatrala razne mogucnosti kako da promeni strategiju" i mogla je, po oceni autorke, da povuce lose poteze.
Medju poteze od kojih su SAD i saveznici odustali, Madlen Olbrajt ubraja predlog da se naoruza Oslobodilacka vojska Kosova, sto nije prihvaceno "jer bi izazvalo podele medju saveznicima."
"Proucavali smo predloge za podelu Kosova, ali smo ih odbacili kao nocnu moru sa pravnog i sa aspekta bezbednosti, i kao los presedan za resavanje etnickih sukoba. Ponovo smo razmisljali o pauzi u bombardovanju, ali smo to odbacili kao znak slabosti. Razmatrali smo i da uvrstimo uklanjanje Milosevica medju ratne ciljeve, ali od toga smo odustali, jer nismo imali nacina da to uradimo brzo", pise Madlen Olbrajt.
Prve prognoze da ce sukob biti kratak, kako priznaje u memoarima, izrekla je "u strahu od kritika da ce Kosovo postati drugi Vijetnam."
"Vrlo brzo sam pozelela da te reci povucem," pise Olbrajt.
"Istina je da sam cesto koristila argument da je sila jedini jezik koji Milosevic razume, ali nikoga nisam pokusavala da ubedim da Milosevic brzo uci", kaze Olbrajt i dodaje da je zato sprecila francuski predlog da se napravi pauza u vazdusnim napadima.
Prema njenoj oceni nedoumice prvih dana kako da Alijansa dalje nastavi, prouzrokovalo je to sto je lose vreme usporilo tempo napada, sto Jugoslovenska vojska nije aktivirala PVO tako da saveznici mogu da je identifikuju, srusio se i jedan nevidljivi avion, a NATO je potcenio Miloseviceve poteze na Kosovu nakon pocetka bombardovanja.
"Ti ciljevi nisu bili neocekivani, ali potcenili smo brzinu, obim i agresivnost srpske kampanje uzasa", pise Olbrajt i dodaje da je zahvaljujuci tome jedan od njenih najdragocenijih saveznika u NATO neocekivano postao sef nemacke diplomatije Joska Fiser .
"Kao moderni Nemac ozbiljno je shvatao pouke iz istorije. U telefonskom razgovoru 30. marta mi je rekao: 'Milosevic se vec deset godina ponasa kao nacisti tridesetih godina'", navodi Olbrajt.
Ona podseca da je upravo ovaj ubedjeni pacifista gnevno odbijao predlog Vatikana da se za Uskrs prekine bombardovanje, rekavsi da "ne moze da bude nikakve uskrsnje pauze za hriscane dok se nastavlja ubijanje muslimana".
Za Madlen Olbrajt kljucni igrac u nastojanjima da rat okonca prihvatljvim resenjem je bila Rusija.
"Podrzavala sam metodu dvostrukog magneta koji ce najpre privuci Rusiju blize stavovima NATO, a zatim Beograd blize Rusiji," istice u svojim memoarima Madlen Olbrajt.
Do idealnog resenja, kakvo je po njenim recima Bilo u Bosni, gde je Savet bezbednosti odobrio operaciiju, NATO je komandovao a Rusi ucestvovali, u slucaju Kosova dolazilo se tesko jer su, kako pise u memoarima "Rusi bili strasno ljuti".
"Jeljcin je znao da mora da se sa nama dogovori, da se bombardovanje zaustavi, medjutim, nije mu se svidjalo sta nudimo. Ipak, njihov stav se priblizio nasem, onda citave dane ili nedelje nije s njima moglo da se makne, da bi se na kraju ponovo nacinio pomak", pise Madlen Olbrajt o kraju bombardovanja Jugoslavije.
Memoari "najslavnije Cehinje" pojavice se u ceskom prevodu u ovdasnim knjizarama narednog meseca.

Dasa Pavlovic

Anan naredio delu osoblja UN da se povuce iz Iraka

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan naredio je juce jednom broju zaposlenih UN u Iraku da se povuku iz te zemlje.
Kako je izajvio Ananov portparol Fred Eskard, ova odluka generalnog sekretara izazvana je poslednjim napadom na sediste Ujedinjenih nacija u Bagdadu, u ponedeljak.
"Nije u pitanju evakuacija, vec samo novo smanjenje" osoblja UN u Iraku, naglasio je Eskard na konferenciji za novinare.
Anan je, prema njegovim recima, odlucio da smanji osoblje UN u Iraku na osnovu saveta svog koordinatora.
Pre 19. avgusta, kada je izvrsen prvi napad na sediste Ujedinjenih nacija u Bagdadu, u Iraku je bilo 600 zaposlenih u Ujedinjenim nacijama.
Posle tog napada, u kojem su poginule 22 osobe, u Iraku je ostalo manje od 100 radnika UN.

HAG

Sudjenje Krajisniku okvirno zakazano za 2. februar

Sudjenje bivsem predsedniku Skupstine Republike Srpske Momcilu Krajisniku, optuzenom za genocid u BiH, trebalo bi da pred Haskim tribunalom pocne u februaru iduce godine, rekao je danas sudija Alfons Ori.
Na statusnoj konferenciji, sudija Ori je precizirao da je planirano da proces pocne 2. februara, ali da se ne moze garantovati da ce tako i biti, izmedju ostalog, i zbog toga sto je Krajisnik promenio advokate.
Njegov predjasnji branilac, americki advokat Dejan Brasic bio je suspendovan pred advokatskom komorom u Njujorku i zbog toga nije mogao da nastavi rad u Haskom tribunalu.
Krajisnikov novi zastupnik, Britanac Nikolas Stuart rekao je danas da ce za odbranu biti "ogroman poduhvat" da se pripremi za pocetak sudjenja u februaru.
Optuzeni Krajisnik rekao je da bi zeleo da mu sudjenje pocne "sutra", jer je vec cetvrtu godinu u pritvoru Tribunala u Seveningenu, ali da u sadasnjim uslovima ne moze da pripremi svoju odbranu.
On je rekao da ne moze dovoljno da kontaktira sa svojim braniocem zbog toga sto govore razlicite jezike i zatrazio je pomoc suda.
Krajisnik se pozalio na odluku sudskog sekretarijata da sam mora snositi troskove odbrane u iznosu od 12.950 dolara mesecno, tvrdeci da nema toliko novca i da je odluka doneta na osnovu "laznog vestacenja".
"Ja nisam kriv i to mogu dokazati. Zato moram imati kvalitetnu odbranu, bez koje se ne mogu odbraniti od optuznice s najtezom kvalifikacijom koju ovaj sud poznaje", naglasio je optuzeni.
Krajisnik je upozorio da ce, ako ne bude mogao da ima kvalitetnu odbranu, "prestati da se brani".
On je zatrazio da mu se obezbede "priblizno isti" uslovi kakve ima Tuzilastvo.
Krajisnik je kazao i da ima problema s potencijalnim svedocima odbrane, od kojih se vecina "posakrivala" iz straha da bi mogli biti uhapseni i poslati u Sarajevo ili u Hag.
U pritvoru Haskog tribunala, Krajisnik je od 3. aprila 2000. godine, kada ga je na Palama uhapsio Sfor. U prvom pojavljivanju pred Haskim tribunalu, 7. aprila, izjavio je da nije kriv po tackama optuznice.
On je optuzen za genocid nad bosanskim Muslimanima tokom rata u BiH, od 1992. do 1995. godine.

BANjALUKA

Zvanicnik Vlade RS kritikuje predloge OHR za medije

Zvanicnik Vlade RS zaduzen za medije Miodrag Zivanovic izjavio je u Banjaluci da model zakona o RTV sistemu u BiH koji je entitetskim vladama dostavila Kancelarija Visokog predstavnika, ne postuje ustavno-pravno ustrojstvo BiH i njenih entiteta.
"Model zakona o RTV sistemu BiH predstavlja politicki, a ne pravni dokument", ocenio je na konferenciji za novinare Zivanovic koji je koordinator radne grupe Vlade RS za rekonstruisanje javnog radio-televizijskog servisa u BiH.
On je kazao da radna grupa svoje predloge nece graditi na osnovu modela OHR, vec na osnovu nadleznosti entiteta u oblasti informisanja, postojecim evropskim iskustvima i konvencijama, kao i na standardima profesionalne uredjivacke politike.
"Uz sve to, pri izradi ovih zakona mora se voditi racuna o stavovima javnosti kao bitnom faktoru", istakao je Zivanovic.
Predstavnici vladine radne grupe smatraju da potrebe stanovnistva na odredjenom podrucju treba da budu osnov za utvrdjivanje funkcionisanja javnih emitera u BiH, najavljujuci da ce radna grupa u narednom periodu organizovati javne rasprave o tom pitanju.
OHR je entitetskim vladama i Savetu ministara BiH dostavio nacrte zakona o Radio-televiziji Republike Srpske (RT RS), Televiziji Federacije BiH, Javnom radio-televizijskom servisu BiH (PBS) i Javnom RTV sistemu BiH.
Prema zakonskim resenjima koja je predlozio OHR, postojala bi jedna drzavna televizija sa tri kanala, a postojece entitetske televizije prakticno bi izgubile samostalnost i pravni subjektivitet.
Prema modelu OHR-a, na teritoriji cele BiH bi se putem telefonskih racuna prikupljala zajednicka RTV pretplata kojom bi raspolagao novouspostavljeni Sekretarijat javnog RTV sistema u BiH.
Radne grupe Vlade RS trebalo bi da do 7. novembra izrade svoj predlog zakona o javnim emiterima u BiH.

Edvard Dzozef

Stanje u Mekdoniji bolje nego pre dve godine

Bivsi direktor Medjunarodne krizne grupe Edvard Dzozef ocenio je da postoji opasnost od destabilizacije Makedonije, ali i da je stanje u toj zemlji ipak bolje nego pre dve godine.
"Nije vazno da li se radi o kriminalcima ili ektremistima koji zele veliku Albaniju, efekat je isti - oni proizvode strah i pokazuju da je Makedonija zemlja koja ne kontrolise svoje granice i da je nestabilna", izjavio je Dzozef za radio "Glas amerike".
Dzozef ocenjuje da Makeodnija, ne samo u policiji, nego i u drugim oblastima, nema kapaciteta da se obracuna s pretnjima ekstremista.
On je kritikovao medjunarodnu zajednicu, rekavsi da stvara opasnu situaciju time sto proglasava Makedoniju "velikim uspehom", sto strane diplomate argumentuju "uspesnim izborima i prenosom vlasti" u toj zemlji. Dzozef je, takodje, osudio medjunarodnu zajednicu zbog pritiska koji vrsi na Makeodniju da americke drzavljane izuzme iz jurisdikcije Medjunarodnog krivicnog suda u Hagu.

Del Ponte i Granic bez dogovora o Gotovini

Hag kaze da je Gotovina u Hrvatskoj

Problem odbeglog hrvatskog generala Ante Gotovine, koga je Haski tribunal optuzio za ratne zlocine, nije resen u razgovoru glavnog tuzioca Karle del Ponte sa potpredsednikom Vlade Hrvatske Goranom Granicem, jer su obe strane ostale pri ranijim stavovima.
Granic je, posle susreta koji je u Haskom tribunalu trajao sat i po, kazao da je Del Ponteovoj preneo da Gotovina nije "pod jurisdikcijom" vlade u Zagrebu.
"Problem s Gotovinom nije resen, ali cemo mi u saradnji sa sluzbama drugih zemalja raditi na njegovom resenju", rekao je Granic novinarima.
Del Ponteova se, nakon sastanka, nije pojavila pred izvestacima, ali je njena predstavnica Florans Artman kazala da Tuzilastvo ima "potpuno suprotne informacije" od Hrvatske.
"Nase informacije potvrdjuju da je Gotovina u Hrvatskoj. Taj problem nece biti resen sve dok on ne bude uhapsen", kazala je Artmanova. Granic je rekao i da sa Del Ponteovom nije razgovarao o konkretnim podacima vezanim za Gotovinu.
Artmanova je, na pitanje da li je Del Ponteova hrvatskoj delegaciji dala konkretnije podatke o boravistu Gotovine, odgovorila da Tuzilastvo "zavisi od drugih" u prikupljanju informacija, ali da ce uciniti sve da one budu dostupne vlastima Hrvatske.
Granic je najavio da ce sa Del Ponteovom podrobnije razgovarati tokom njene posete Zagrebu, 6. oktobra i izrazio nadu da ce redovni izvestaj glavne tuziteljke Savetu bezbednosti UN biti pozitivan za Hrvatsku.
Artmanova je, medjutim, izjavila da ce ako Hrvatska ne ispuni nalog Tribunala za hapsenje Gotovine, izvestaj glavne tuziteljke odraziti tu cinjenicu.
Gotovina je optuzen za zlocine protiv covecnosti nad srpskim civilima tokom operacije Oluja, odnosno ofanzive hrvatskih snaga na Kninsku krajinu, u leto 1995. godine.
Optuzeni Gotovina je u bekstvu vec dve godine, otkako je optuznica objavljenam 8. juna 2001.

ZAGREB

Nastavljeno sudjenje Tudjmanovoj cerki

U Zupanijskom sudu u Zagrebu nastavljeno je sudjenje Nevenki Tudjman, cerki bivseg hrvatskog predsednika, koja je optuzena za nezakonito posredovanje i namestanje poslova jednoj privatnoj firmi, za sta je dobila 1,7 miliona kuna (oko 226.500 evra).
Nevenka Tudjman optuzena je da je, koristeci svoj drustveni polozaj dok je njen otac Franjo Tudjman bio na vlasti, kompaniji u vlasnistvu drugoosumnjicenog Igora Knezevica omogucila obavljanje poslova ugradnje telefonskih centrala na desetak fakulteta, instituta i drzavnih ustanova.
U tim je poslovima Knezevic, na osnovu cijeg priznanja je i podignuta optuznica, zaradio vise miliona kuna, a od svakog je posla Nevenki Tudjman navodno davao oko 15 procenata provizije, sto ukupno iznosi oko 1,7 miliona kuna.
Knezevic je optuzen za utaju poreza i drugih davanja, ali i za zloupotrebu duznosti drzavne vlasti, jer je na intervenciju Nevenke Tudjman 1996. imenovan za glavnu strucnu i odgovornu osobu u Ministarstvu nauke i tehnologije za tendersko takmicnje u ugradnji telefonskih centrala.
Sudjenje je nastavljeno posto je predsednik Zupanijskog suda odbio zahtev branioca Nevenke Tudjman za izuzimanje dvojice sudija - predsednika sudskog veca Vladimira Pavlekovica i clana sudskog veca Miroslava Sovanja, zbog njihove navodne pristranosti.
Od dokaznih predloga odbrane Nevenke Tudjman na danasnjoj raspravi sudsko vece je prihvatilo jedino predlog da se naprave knjigovodstvena vestacenja poslovanja i medjusobnih odnosa njene firme "TNT Plus" i Knezevicevog "Telekoma".
Tuzilac iz Kancelarije za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) Marinka Orlic, koja je protiv Nevenke Tudjman u oktobru podnela optuznicu, predlozila je saslusanje petnaestak svedoka.
Nevenka Tudjman ponovila je da se ne oseca krivom, dok je Knezevic priznao krivicu, navodeci da je za deo optuzbi delimicno odgovoran sa svojom bivsom poslovnom partnerkom.

SAD sprema rezerviste u Irak

SAD ce u narednih nekoliko nedelja morati da pozovu na hiljade pripadnika Nacionalne garde i rezervista da se jave na duznost u Iraku, rekao je potpredsednik Generalstaba americke vojske Piter Pejs.
Americka administracija se jos nada da ce Tuska, Indija, Pakistan ili Juzna Koreja poslati hiljade vojnika na bezbednosne duznosti u Iraku, rekao je Pejs, ali vojni planeri misle drugacije.
Iako je uobicajeno da se rezervisti pozivaju za "prekookeanske sukobe", ozbiljnost njihovog zadatka kao i duzina ostanka, izazvali su politicki osetljiva pitanja o tome da li Busova administracija trazi previse od svojih vojnika.
SAD u Iraku imaju oko 130.000 vojnika od kojih su najmanje 20.000 pripadnici Nacionalne garde i rezervista.
Od 302 americka vojnika koji su poginuli u Iraku najmanje 47 njih bili su pripadnici Nacionalne garde.
Dodatni pozivi pokazuju da americka administracija najverovatnije nije uspela da ubedi druge zemlje da posaju vojnike na bezbednosne duznosti u Iraku.

Berlin

Uhapsen placeni ubica tajne policije Stazi

Nemacke vlasti uhapsile su u Berlinu jednog muskarca pod sumnjom da je sedamdesetih i osamdesetih godina, po nalogu istocnonemacke drzavne bezbenosti, ubio vise osoba.
Prema navodima saveznog drzavnog tuzilastva koje prenose nemacki mediji, Jirgen G. je izmedju 1976. i 1987. po narudzbini istocnonemacke drzavne bezbednosti, takozvane Stazi, ubio vise osoba koje su pobegle ili pokusale bekstvo iz Nemacke Demokratske Republike.
Taj 56-godisnji muskarac je, kako je naknadno saopsteno, u ponedeljek je uhapsen. Uhapseni je najverovatnije, kako se navodi, pripadao "specijalnoj jedinici pri drzavnom aparatu bivse Nemacke DR".
Prema dosadasnjim saznanjima, ozloglaseni Stazi je tokom svog postojanja organizovao ubistva najmanje 12 osoba koje je zigosao kao "izdajnike otadzbine".
Vise ubistava dogodilo se izvan teritorije bivse socijalisticke Istocne Nemacke, u zapadnim zemljama, ali pre svega u nekadasnjoj Zapadnoj Nemackoj.
Jedan od poznatijih slucajeva jeste ubistvo fudbalera Luca Ajgendorfa koji je nakon bekstva iz Istocne Nemacke 1983. godine pod nerazjasnjenim okolnostima ubijen u zapadnonemackom gradu Braunsvajgu.