NOVINE - Toronto

Srbija i Grna Gora

16. april 2004.

IZBORI U SRBIJI

Za sada samo 13 predsednickih kandidata

Najuticajnije politicke snage u Srbiji imace zasebne kandidate na predsednickim izborima 13. juna, na kojima bi Srbija trebalo da dobije sefa drzave prvi put posle dva neuspela izborna procesa u protekle dve godine.
Za treci pokusaj izbora predsednika Srbije za sada je najavljeno 13 predsednickih kandidata, od kojih su cetiri kandidati vladajuce koalicije i opozicionih stranaka u parlamentu, a ostali su iz vanparlamentarnih stranaka.
Vladajuca koalicija kandidovace potpredsednika Demokratske stranke Srbije (DSS) Dragana Marsicanina, potvrdile su juce stranke koje cine vladu.
Lideri Nove Srbije (NS) Velimir Ilic i Narodne demokratske stranke (NDS) Slobodan Vuksanovic odustali su od najavljenih kandidatura u korist Marsicanina, potpredsednika DSS i srpskog ministra privrede.
Konacna odluka o Marsicaninovoj kandidaturi bice doneta na sednici Glavnog odbora DSS 17. aprila, najavila je ta stranka.
Vladajuca koalicija nije uspela da se usaglasi o podrsci kandidatu Demokratske stranke (DS) Borisu Tadicu, koji je danas podneo ostavku na funkciju ministra odbrane SCG.
Tadica, predsednika DS, podrzace vise stranaka nekadasnjeg DOS-a, kao i mnogobrojne javne licnosti.
Najjaca konkurencija njemu i Marsicaninu bice kandidat Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolic, koji je na poslednjim neuspelim izborima u novembru prosle godine osvojio 1.166.896 glasova (46.23 odsto), odnosno oko 270.000 vise od predsednickog kandidata DOS-a Dragoljuba Micunovica (893.906 ili 35.42 odsto).
Od parlamentarnih stranaka, kandidaturu za predsednika Srbije najavio je i Ivica Dacic, predsednik Glavnog odbora opozicione Socijalisticke partije Srbije, koja podrzava manjinsku vladu.
Najavljujuci da ce predati kandidaturu sledece nedelje, Dacic je danas izrazio ocekivanje da ce uci u drugi krug, a nije komentarisao kandidaturu Marsicanina.
Od stranaka nekadasnje vladajuce koalicije, ucesce na izborima najavio je i lider Demohriscanske stranke Srbije Vladan Batic.
I vise opozicionih vanparlamentarnih partija pocelo je da prikuplja potpise za svoje predsednicke kandidate.
Kandidature su najavili predsednik Narodne seljacke stranke Marijan Risticevic, kao i lideri Stranke srpksog jedinstva Borislav Pelevic, Socijalisticke narodne stranke Branislav Ivkovic, Narodne radikalne stranke Mirko Jovic, kao i stranke "Preporod Srbije" Milovan Drecun.
Penzionerska stranka Srbije najavila je da ce kandidovati Vasilija Belobrkovica, dok je stranka Jedinstvena Srbija, ciji je lider Dragan Markovic Palma, najavila kandidaturu Ljiljane Arandjelovic, direktorke Radio televizije Cuprija. Ona je za sada jedina zena koja je najavila ucesce na predsednickim izborima.
"Ravnogorski pokret D. M." najavio je da ce kandidovati nekadasnjeg porucnika Vojske Jugoslavije Bobana Gajica za predsednika Srbije, koji je na celu Humanitarne organizacije "OSA" iz Krusevca.
Gajic i jos pet pripadnika "Oslobodialacke srpske armije" osudjeni su u aprilu 2000. godine na visegodisnje zatvorske kazne zbog udruzivanja radi neprijateljske delatnosti u vezi sa terorizmom, diverzijama i napadom na ustavno uredjenje. Vojni sud u Nisu utvrdio je da je OSA planirala ubistva tadasnjeg predsednika SRJ Slobodana Milosevica i nacelnika Generalstaba VJ Nebojse Pavkovica.
Vrhovni vojni sud naknadno je smanjio kazne, a u novembru 2000. tadasnji predsednik SRJ Vojislav Kostunica, sada premijer Srbije, pomilovao je clanove OSA-e.
Prema odluci Republicke izborne komisije (RIK), predsednicki kandidati moci ce da predaju kandidaturu do ponoci 23. maja, a lista kandidata bice utvrdjena do 28. maja i objavljena u Sluzbenom glasniku dan kasnije.
Srbija je poslednji put imala izabranog predsednika do januara 2002. godine, a to je bio Milan Milutinovic, koji je sada u pritvoru Haskog tribunala.
Predsednicki izbori u medjuvremenu su odrzani dva puta, ali oba puta u drugom izbornom krugu nije izasao dovoljan broj biraca, odnosno vise od 50 odsto upisanih u biracki spisak.
Izmenom zakona, taj cenzus sada ne postoji ni u drugom izbornom krugu.
Na predsednickim izborima odrzanim 29. septembra 2002. godine bilo je 11 kandidata, a u drugi krug usli su lider DSS Kostunica i Labus, kao kandidat grupe gradjana.
Kostunica je u prvom krugu osvojio 1.123.420 (30,89 odsto) glasova izaslih, a Labus 995.200 (27,36 odsto). U drugom krugu, Kostunica je dobio 1.991.947 (66,86 odsto), a Labus 921.094 (30,92), ali izbori nisu uspeli zbog cenzusa - nije izaslo vise od 50 odsto upisanih biraca.
Lider radikala Vojislav Seselj, koji je sada u pritvoru Haskog tribunala, osvojio je tada u prvom krugu 845.308 (23,24 odsto).
U izbornoj trci bili su i Vuk Draskovic (159.959) Borislav Pelevic iz SSJ (139.047), Velimir Bata Zivojinovic iz SPS-a (119.052), Nebojsa Pavkovic (grupa gradjana, 75.662), Branislav Ivkovic (grupa gradjana, 42.853), Vuk Obradovic iz Socijaldemokratije (26.050), Tomislav Lalosevic (grupa gradjana, 25.133) i Dragan Radenovic (grupa gradjana, 8.280).

USTAVNI SUD SRBIJE

Obustava primene zakona o pomoci haskim optuzenicima

Ustavni sud Srbije jednoglasno je juce zabranio primenu zakona o pomoci haskim optuzenicima i njihovim porodicama.
Sud je usvojio privremenu meru kojom se obustavqa izvrsenje zakona i dao Skupstini Srbije rok od 30 dana da se izjasni o zakonu.
Predsednik suda Slobodan Vucetic rekao je da to nije konacna odluka o ustavnosti zakona, vec privremena mera kojom se zabranjuje njegova primena, s obzirom da bi mogao da dovede do negativnih posledica u periodu do konacne ocene suda.
Inicijativu za ocenu podneli su Advokataska komora Vojvodine, Skupstina opstine Pozega i Komitet pravnika za qudska prava.
Sudija izvestilac Verona Adam Bokros navela je u obrazlozenju da bi primenom zakona mogle nastupiti neotklonjive stetne poseledice, posebno sa stanovista ostvarivanja ustavnog nacela da su gradjani jednaki u pravima i duznostima i da imaju jednaku zastitu pred drzavnim i drugim organima, bez pobzira na licno svojstvo.

Suprotne reakcije medju predstavnicima stranaka

Odluka Ustavnog suda da zabrani primenu zakona o pomoci haskim optuzenicima izazvala je suprotne reakcije i tumacenja medju predstavnicima stranaka koje su glasale za taj zakon i onih koji su bili protiv.
Zakon je 30. marta usvojen glasovima Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke i Socijalisticke partije Srbije.
Poslanik DSS-a Djordje Mamula izjavio je novinarima da je odluka Ustavnog suda "apstraktna" i da se u obrazlozenju citiraju delovi ustava i zakona o postupku pred ustavnim sudom, a ne navode konkretni razlozi za zabranu primene.
"Kako sam ja shvatio, sama ideja zakona nije sporna vec konkretna primena u odredjenim slucajevima i Ustavni sud mora konkretno da navede sta je sporno", rekao je Mamula i dodao da se u javnosti vodi orkestrirana kampanja protiv tog zakona.
Socijalisti su optuzili Ustavni sud da je pod uticajm dnevne politike, dok su radikali odluku oznacili kao "neprihvatqivu".
Ova privremena mera je posledica pritiska jednog dela javnosti - ta mera nama nije prihvatqiva jer je to politicki Ustavni sud Srbije sastavqen od predstavnika bivse vlasti i clanova onih partija koje su glasale protiv zakona, rekao je zamenik sefa SRS Tomislav Nikolic.
Darko Obradovic iz SPS-a izjavio je da brzina kojom je sud odlucio ukazuje na "veliki uticaj bivse vlasti" na sud. "Lose je po Srbiju da Ustavni sud Srbije ima kadrovski sastav na koga ima veliki uticaj dnevna politika", rekao je Obradovic.
Predsednik Skupstine Srbije Predrag Markovic izjavio je da je vise puta isticao da je Ustavni sud insitutcija koja brzo i efikasno radi svoj posao. Odluka Ustavnog suda se ne komentarise vec sprovodi, rekao je Markovic i dodao da ce Zakonodavni odbor, cim odluka suda stigne u skupstinu, dati svoje misqenje.
Ksenija Milivojevic iz G17 plus kazala je da je u zakonu bilo nekih nepravilnosti, koje je G17 pokusala da izmeni amandmanima.
Pretpostavqam da su mozda sporni ti delovi na koje je G17 plus podnela amandmane. U svakom slucaju pozdravqamo odluku Ustavnog suda Srbije.
i dobro je sto ce odbor da se izjasni o zakonu", rekla je Milivojevica.
Zamenik sefa poslanicke grupe SPO-NS Miroslav Markicevic rekao je da poslanici tih partija nisu ni potpisali predlog ni glasali za taj zakon i tom cinjenicom su, kako je kazao, rekli sta misle o tom zakonu.
Dusan Petrovic iz Demokratske stranke kazao je da je DS takodje podnela predlog za ocenu ustavnosti jer je zakonom povredjena ravnopravnost gradjana pred zakonom i ustavom.
Smatramo da je to glavni razlog sto zakon ne treba da postoji. Ocekujem da ce Ustavni sud taj zakon bukvalno da 'pregazi' jer je on neustavan i nemoralan, rekao je Petrovic.
Prema njegovim recima, "Ustavni sud Srbije je pokazao da je ipak moguce da se u ovoj drzavi neko stara o elementarnom ustavnom poretku".