NOVINE - Toronto

Kanada

11. jun 2004.

Predstavnica Srba dobitnik znacajne torontske nagrade

Branka DJurovic, predsednica Kola srpskih sestara "Knjeginja Zorka" pri crkvi Sv. Arhangela Mihaila u Torontu, dobitnik je prestizne nagrade "Graditelj zajednice" (Community Builder Anjard) koju dodeljuje Narodni i umetnicki savet Toronta (The Community Folk Art Council of Toronto). Nagrada je urucena 4. juna na drugoj godisnjoj konvenciji saveta, uz prisustvo predstavnika 91 grupe clanova ove institucije, dok je celi program bio zacinjen lepim umetnickim igrama egipatskog i srpskog folklore SKUD "Oplenac".
Ova nagrada je uspostavljena za one pojedince koji su stvarali i ostavili impresivnu sliku u izgradnji svoje nacionalne zajednice i njenog zivota, a time doprineli razvoju visenacionalne torontske zajednice. Mnogo ljudi radi u svojim zajednicama i doprinose njenom boljem funkcionisanju, a veliki je broj i onih koji su pokazali izvanredne sposobnosti kroz dugi niz decenija i takvi su dosli u selekciju za dobitak ove nagrade. Inace torontski savet je organizacija koja reprezentuje i promovise bogatstvo i razlicitost kulturnih i umetnickih aktivnosti mnogih bastinskih, nacionalnih, zajednica sirom Toronta i Ontarija.
Osnovan je 1968 godine i ukljucuje broj od 91 nacionalnih zajednica koje postoje u torontskoj metropoli. Uspostavio je stalne programe i festivale od kojih su najpoznatiji: Bozic i Uskrs oko sveta, festival "Svetski koreni", Umetnost i rukotvorine oko sveta i mnoge manje dogadjaje. Nekada je i festival Karavan bio u sastavu ove organizacije.
Prosle godine, ovu prestiznu nagradu dobio je doajen Toronta Ed Mirvis, a ove godine nagradu je osvojila Srpkinja Branka DJurovic, jedan od stubova srpske zajednice pri crkvi Sv. Arhangel Mihailo, a sa svojim radom tokom decenija njen uticaj je stigao da kulturno oplemeni mnoge gradjane Toronta i okoline.
Samo njenom sposobnoscu i visedecenijskim radom ova zajednica je ucestvovala u svim aktivnostima kroz mnoge manifestacije koje je priredjivao ovaj savet i mnogi drugi organizatori, a na kojima je prikazivana srpska kultura, tradicija i obicaji. Branka DJurovic je od 1960 godine clan Kola sestara, a 1967 postaje i njena predsednica, priziv koji i danas sa puno poverenja i ljubavi obavlja. Punih 25 godina je predsednica i glavni organizator Beogradskog paviljona na festivalu Karavan, sa kojim je odnela mnogobrojne vredne nagrade. Dobitnik je specijalne gramate Srpske pravoslavne crkve za sirenje srpske kulture i tradicije Kanadjanima i drugim nacijama. Od 1960. godine organizuje i uredjuje srpske izlozbe Bozic i Uskrs oko sveta. Dobitnik je i nekoliko nagrada gradske i provincijske vlade i ucesnik u mnogim dobrovoljnim i humanim akcijama. Takodje, vise od tri decenije ucestvuje na uredjivanju radio programa "Ravna Gora" na CHIN radiju.
Kada smo posle ove divne svecanosti na kojoj je Branki DJurovic uruceno ovo priznanje od strane g-dje Vendi Limberti, predsedavajuceg Saveta, upitali dobitnicu nagrade za njen utisak, kratko je odgovorila: Radila sam preko 40 godina na promociji srpske tradicije Kanadjanima, i radicu sa istom voljom dokle god mogu.
Ova nagrada i sve skorasnje koje smo dobili kao zajednica pokazuju nam da Torontu i Kanadi imamo sta da pokazemo i da se predstavimo u najboljem svetlu. To je uspeh i priznanje ne samo meni nego i celoj nasoj srpskoj zajednici. Ponosna sam da sam kao Srpkinja u Torontu dobila ovu znacajnu nagradu.
Dragan Ciric

Novi program vakcinacije dece u Ontariju

Ontario od jula uvodi program prosirene vakcinacije najmladjih. Na listi obavezne imunizacije sada se nalaze varicele, zapaljenje pluca i meningitis, u prvo vreme samo za one malisane kod kojih je oslabljen imuno sistem.
Po rasporedu, jula ce biti vakcinacija protiv bolesti izazvanih pneumokokama za osetljivu decu od 2-4 godine, septembra protiv varicele i tezih oblika meningitisa za sve mladje od godinu dana, a januara ce vakcinu protiv varicele moci da prime svi petogodisnjaci i starije osetljive osobe. Tada ce i vakcinu protiv pneumokoknih bolesti moci da prime deca rodjena posle prvog januara 2004. godine, a protiv meningitisa sva deca od 12 godina, zatim izmedju 15 i 19, kao i sva osetljiva lica.
Roditelji su do sada placali ukoliko su zeleli da njihova deca budu zasticena od ovih bolesti.
Ministar zdravlja Dzordz Smiterman naglasava da ce program, koji provinciji daje vodecu ulogu u zastiti decjeg zdravlja, biti u potpunosti uveden od prvog januara 2005. godine. On je objasnio da ce svi roditelji koji pre tog roka budu hteli da vakcinisu svoju decu, van ovih predvidjenih starosnih grupa, i dalje morati to plate.
Po njegovim recima, program obavezne vakcinacije dece je dobar primer promena na bolje u provincijskom zdravstvu, nakon nedavnog uvodjenja premija za zdravstvenu zastitu.
Prosirenu listu obaveznih vakcina za decu liberali su dali u budzetu objavljenom proteklog meseca.

Falsifikovana vozacka dozvola preko Interneta

Nakon sto je Bob Ransiman, sef konzervativnog poslanickog kluba, rekao da se falsifikovana ontarijska vozacka dozvola moze nabaviti putem Interneta, zvanicnici ontarijske vlade obecali su da ce uciniti sve da sprece dalje zloupotrebe.
Ransiman je izjavio da je preko policije saznao za britanski veb-sajt koji se specijalizovao za falsifikovanje dokumenata. Za veoma veran falsifikat ontarijske vozacke dozvole je, po njegovim saznanjima, dovoljno izdvojiti svega 90 americkih dolara. On naglasava da ovaj podatak veoma zabrinjava, buduci da se ova isprava koristi kao osnovna pri identifikaciji i da, samim tim, moze biti pocetna pri stvaranju novog identiteta svakoga ko moze biti za to zainteresovan, pa i terorista.
Ontarijski ministar za saobracaj Harinder Takar kaze da je znao za postojanje krivotvorenih vozackih dozvola, ali da nije znao odakle one dolaze. On je istakao da krajem ove godine istice ugovor o pravljenju sadasnjih vozackih dozvola, tako da ce odmah biti preduzeto uvodjenje dodatnih mera za obezbedjivanje isprave.
Napomenuto je takodje da bi odgovarajuce nadlezne sluzbe trebalo da se angazuju da se zabrani rad ovog veb-sajta, koji nudi 'svojim potencijalnim musterijama' sve vrste diploma, ali i vozacke isprave iz ostalih delova zemlje.

Dve nedelje pre glasanja

Konzervativci u blagoj prednosti

Najnovija ispitivanja javnog mnjenja daju po prvi put prednost konzervativcima nad liberalima.
Profesor sa univerziteta Vilfrid Lorije, Beri Kej, sacinio je analizu na osnovu podataka iz cetiri ankete i predvidja da bi konzervativci mogli da osvoje 117 mesta, a liberali 112.
Vladajuca stranka je u prednosti jos jedino u atlanskom delu zemlje.
Blok Kvebekva moze ocekivati 55 mesta, aNDP 24.
Po svemu sudeci, najveci problemi bi za liberale mogli da se jave u Ontariju, provinciji koja nosi najveci broj mesta. Sadasnje prognoze govore da bi oni mogli da zadrze tek 48, od 97 koliko su imali u raspustenom Parlamentu. Konzervativci bi, pak, mogli da dobiju 51 predstavnika.
Buduci da se najverovatnije ne moze ocekivati da jedna stranka osvoji vecinu dovoljnu za stvaranje vlade, analize se bave i koalicijama. Iako su konzervativci u prednosti, gradjani su gotovo sa dvotrecinskom vecinom odbacili ideju o stvaranju koalicije izmedju torijevaca i Bloka Kvebekva, dok je 57 odsto podrzalo zajednicku vladu liberala i NDP-a. Ova analiza radio je Ipsos Rejd, za potrebe kanadskih medija.

Samit u Savani

Kanada kao clanica NATO-a treba da preuzme obaveze

Premijer Pol Martin ponovo je van zemlje i predizborne kampanje zarad drzavnickih obaveza. On se trenutno nalazi u Savani, Dzordzija, na godisnjem samitu zemalja G-8.
Na samitu izmedju ostalog treba da se odluci i ko ce sacinjavati multinacionalne trupe u Iraku. Americki predsednik Bus je, podstaknut rezolucijom Ujedinjenih nacija kojom se pruza podrska slanju multinacionalih trupa u Irak, rekao svojim kolegama, liderima najmocnijih zemalja sveta, da zeli da NATO ima znacajniju ulogu u Iraku. Medjutim, vecina zemalja clanica NATO nije u mogucnosti da salje nove trupe i on je toga veoma svestan.
Francuski predsednik Sirak je izrazio rezervisanost po pitanju veceg angazovanja NATO snaga. Francuska, Nemacka, Kanada i Rusija, bez obzira na rezoluciju UN, i dalje se protive slanju svojih snaga u Irak.
Kanada je do sada izdvojila 300 miliona dolara za obuku iracke policije i izbrisala je 750 miliona irackog duga. Martin nije davao nikakva obecanja za dodatno kanadsko angazova-nje, iako upuceni kazu da se moze i tako nesto ocekivati. Kako tvrde neki zvanicnici, kanadska uloga ce sigurno biti prosirena, mada bez slanja novih trupa.
Na konferenciji za stampu, Martin je rekao da Kanada kao zemlja clanica NATO treba da bude spremna da prihvati obaveze koje iz toga proisticu. Ukoliko se Iracani izjasne da bi zeleli da snage NATO budu u zemlji, i Kanada bi trebalo ucestvuje.
Medjutim, kanadske trupe vec su angazovane u Avganistanu i na Haitiju, i svima bi trebalo da bude jasno da nema previse prostora i za nove zadatke.

Luiz Arbur postaje visoki komesar UN za ljudska prava

Luiz Arbur je u ponedeljak i formalno istupila iz Vrhovnog suda Kanade, posto u julu treba u Zenevi da stupi na duznost visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Pre nje, ovu duznost je obavljao brazilski diplomata Serdjo Vijera de Melo, koji je stradao u bombardovanju sedista Ujedinjenih nacija u Bagdadu, avgusta prosle godine.
Gospodja Arbur je medjunarodnu reputaciju stekla tokom trogodisnjeg mandata glavnog tuzioca Haskog tribunala za ratne zlocine u Ruandi i na prostorima bivse Jugoslavije. Tu duznost obavljala je do 1999. godine.

Nezvani gost

Medved usao u kucu

U Port Sidniju, petnaestak kilometara juzno od Hantsvila, Ontario, u utorak je u jednu kucu usao nezvani gost i napravio rusvaj.
Radi se o velikom crnom medvedu, koji je najverovatnije dosao privucen mirisom slanine. On je napravio rupu u kliznim vratima i otvorio ih, sto je dezurni policajac ocenio kao znak da se radi o izuzetno pametnoj zivotinji. Zatim je napravio krs u dnevnoj sobi i kuhinji u potrazi za hranom.
Trinaestogodisnji Bret Vels, koji je u to vreme bio u kuci, na svu srecu je uspeo da nepovredjen pobegne. On je izleteo na lokalni put, zaustavio vozaca jednog automobila i zamolio ga da obavesti policiju.
Medved je pobegao kada je cuo zvuk policijske sirene.
Majka decaka, Seri, strahuje da ce medved da se vrati, posto je cula da se oni vracaju tamo gde su nadju hranu.
I u nekim drugim mestima su ljudi ovih dana vidjali medvede u blizini naselja, pa cak i u dvoristima. Naglasava se da oni dolaze samo u potrazi za hranom, pa se preporucuje da se uklanja sve sto bi moglo da ih privuce. Posebno se skrece paznja da treba sklanjati rostilje.
Neki smatraju da je ovo posledica zabrane lova na medvede i njihovog sve veceg broja i preporucuju da nadlezne sluzbe preduzmu korake pre nego sto neko strada.

Dvostruko veci broj novih radnih mesta

Smanjena stopa nezaposlenosti

Privreda i dalje belezi trend rasta. U proteklom mesecu to se ogledalo i u otvaranju novih radnih mesta, pa je samim tim i stopa nezaposlenosti smanjena. Kako statisticari naglasavaju, jos od jula 2001. godine nije zabelezeno manje nezaposlenih.
U redovnom mesecnom izvestaju Statisticke sluzbe stoji da je otvoreno 56 hiljada radnih mesta, ako se racunaju stalni i privremeni poslovi. Brojka je dvostruko veca od one koju su ekonomisti prognozirali. Najvise zaposlenih je u gradjevinarstvu, a sledi proizvodnja, dok je u oblasti kulture, informacija i rekreacije zabelezen totalno suprotan trend, sa 13 hiljada manje zaposlenih.
Kada se pogledaju pokazatelji iz poslednjih godinu dana, moze se videti da je narocito porastao broj zena medju onima koji su dobili posao. Predstavnici jaceg pola i mladi su zaposljavani otprilike u podjednakom broju.
Stopa nezaposlenosti u maju u zemlji je bila 7,2 odsto.