Nezavisne Novine

SVET

23. jul 2004.

Otvara se sezona putovanja u kosmos

U Rusiji ce se, po svoj prilici, uskoro pojaviti privatna kosmonautika, smatra direktor ruske Federalne kosmicke agencije Anatolij Perminov.
Privatni kapital moze da finansira kako sopstvene inicijative u sferi osvajanja vasione tako i da ucestvuje u realizaciji opstenacionalnih kosmickih programa, navodi agencija RIA "Novosti".
Planovi ruske Federalne kosmicke agencije predvidjaju formiranje programa kosmickog turizma, na bazi suborbitalnih letova.
U sferi kosmickog turizma, koji sebi uporno krci put u komercijalnoj ponudi koriscenja vasione, privatna inicijativa je jednostavno nezamenjiva.
U Rusiji, kao i u SAD, sa usavrsavanjem orbitalne tehnike ideja da se u kosmosu zabave turisti, a da se pri tom zarade lepe pare, postaje sve opipljivija.
Sredinom marta Predstavnicki dom americkog Kongresa je velikom vecinom glasova odobrio nacrt federalnog zakona kojim se regulisu turisticki letovi u kosmos.
Rusija je na tu temu preduzela niz "prakticnih koraka", ali je odmah naisla na jedan sustinski problem.
Zapravo, sve do sada se jedinom zanimljivoscu u kosmosu smatrala Medjunarodna kosmicka stanica (MKS), uz pretpostavku da kompenzacije za nedeljni boravak turista na kompleksu, sa transferom ruskim brodom "Sojuz", moze da pomogne i razvoju samog programa MKS.
Medjutim, ispostavilo se da je sasvim drugacije.
Prvo, postalo je jasno da nedovrseni kompleks MKS nije turisticka destinacija, vec objekat ozbiljnih tehnoloskih i naucnih radova.
Drugo, bez obzira na ohrabrujuce raspolozenje ruskog partnera za taj posao, americke kompanije "Space Adventures", stanicu su do sada posetili dvojica turista, koji su za to zadovoljstvo platili oko 40 miliona dolara.
Doduse, cena ne plasi potencijalne heroje, vec rigorozna medicinska kontrola. Stvar je u tome sto je let "Sojuzom" posao profesionalca koji je prosao visegodisnju i svestranu pripremu.
Trece, ispostavilo se da ljubitelje takvih avantura interesuje sama cinjenica leta u kosmos, a ne njegovo trajanje i fizicka slozenost.
S tim u vezi, najprikladniji bi bio suborbitalni let, tokom kojeg bi turista u brodu, pomocu aviona-nosaca, dostizao visine od 17 do 20 kilometara, zatim sa raketnom vucom kosmickog broda dostizao visine od 100 kilometara, gde nastaje bestezinsko stanje, i najzad bi sledilo spustanje slicno "spejs satlu".
Logicno je da ovakvu "malu kosmonautiku", koja donosi solidne prihode, treba da servisira privatni biznis.
Pionirske korake nacinili su Amerikanci. Pilot i jedan od rukovodilaca kompanije "Scaled Composites", Majkl Melvin, prvi su izneli privatni kosmicki brod-avion "SpaceShipOne" na visinu od 62 milje i spustili se, posle "trominutne voznje", na kosmodrom kalifornijske pustinje Mohava. Celokupna predstava odigrala se 21. juna i trajala je manje od dva sata.
Jos 2002. godine na medjunarodnom aerokosmickom salonu u podmoskovskom gradicu Zukovski predstavljen je prototip kosmickog aviona "Cosmopolis 21". Taj avion, sa jednim pilotom i dvojicom turista, dize se u kosmos pomocu aviona -nosaca M-55.
Let bi trajao jedan cas i kostao bi oko 100.000 dolara. Za proizvodnju i probe potrebno je oko dve godine, kazu konstruktori. Medjutim, potrebno je dodatno finansiranje, najverovatnije privatnika.
U Rusiji se ideja o suborbitalnom turizmu razradjuje u kompaniji "Cosmotur", koja je specijalno i stvorena za to, a nalazi se u sastavu aerokosmickog konstruktorskog biroa "Mjasiscev" i "Suborbitalne korporacije."
"Cosmotur" u Rusiji razradjuje ideju suborbitalnog turizma, a do sada je, kako kazu u toj kompaniji, prodato 250 karata za suborbitalni let. Drzavna podrska tom vidu turizma trebalo bi da stimulise potencijalne investitore.

U Mostaru ce danas zvanicno biti otvoren obnovljeni Stari most koji je srusen u novembru 1993. godine tokom rata u BiH.

Ceremoniji otvaranja Starog mosta, gde ce i ovaj put biti upriliceni tradicionalni skokovi u ledenu Neretvu, potvrdile su 52 strane delegacije. Medju gostima su cetiri predsjednika drzava, dva princa, osam predstavnika medjunarodnih organizacija, premijeri i ministri spoljnih poslova evropskih zemalja.
Organizacioni odbor za svecanost otvaranja Starog mosta iz razloga bezbednosti nije hteo da saopsti imena clanova delegacija, ni vreme njihovog dolaska.
Otvaranje Starog mosta direktno ce pratiti preko 500 medijskih kuca iz celog sveta.
Rukovodilac Operativnog staba, Zlatko Miletic, je ranije saopstio da policija nema saznanja o teroristickim prijetnjama, ali da su ipak identifikovane 232 osobe koje mogu da ugroze ceremoniju.
U iducih pet dana bice pojacane policijske mere na prostoru Mostara, Hercegovacko-neretvanskog kantona, kao i cele Federacije BiH. Skup u Mostaru ce obezbedjivati oko 2.000 policajaca.
Svecanost ce obezbedjivati SFOR i lokalna policija uz podrsku snajperista, helikoptera, ronilaca, alpinista i timova antidiverzantske zastite.
Direkcija za civilno vazduhoplovstvo Federacije BiH preuzela je kontrolu vazdusnog prostora i vodjenje aviona na aerodromu Mostar.
Komandant Specijalne jedinice MUP-a Federacije, Dragan Vikic, izjavio je da ce pripadnici specijalnih jedinica biti postavljeni u dva prstena u krugu od oko 150 metara od Starog mosta i da ce osiguravati hotel "Ero" gde ce biti smesteni gosti.
Vikic kaze da do sada timovi antidiverzantske zastite nisu pronasli nista sumnjivo, osim sto je pronadjena jedna stara granata zaostala iz rata.
Pripadnici Drzavne granicne sluzbe (DGS) BiH, zajedno sa drugim sluzbama i agencijama, preduzeli su niz sigurnosnih mera a posebno ce se kontrolisati aerodromi u Sarajevu i Mostaru i granicni prelazi prema BiH.
U Neumu ce za vrijeme trajanja svecanosti biti stacioniran njemacki ratni brod u sklopu podrske kontingentu snaga SFOR-a.
Komentarisuci otvaranje Starog mosta kao veliki korak ka pomirenju u Mostaru i BiH, visoki predstavnik u BiH, Pedi Esdaun, je izjavio da je "Stari most vazan simbol, ali da mora biti podrzan ujedinjavanjem razvojih institucija u tom gradu".
Istorijska vrijednost Starog mosta je izuzetno velika, posebno sto se u precniku od 100 metara od mosta nalaze Stara pravoslavna crkva, Nova pravoslavna crkva, Sinagoga, Episkopski dvor, franjevacki samostan, katolicka crkva, stare dzamije i medresa.
Stari most je nastao za vreme turske vladavine u BiH tokom 16. vijeka, a projektovao ga je turski neimar Hajrudin Mimara. Gradja mosta trajala je od 1557. do 1566. godine.
Izgradnja mosta je bila kljucna za transformaciju Mostara iz skromne naseobine u vazan centar. Stari most je bio arhitektonsko cudo svog vremena kada je bio najveci kameni most na svijetu. Njegov luk je bio dug 30, a visok 20 metara.
Od 16. veka, do 9. novembra 1993. godine, most je preziveo brojne sukobe i dva svetska rata. Tokom sukoba Armije BiH i Hrvatskog vijeca obrane (HVO), pripadnici HVO-a su srusili most posto su ispalili 86 granata direktno u njega.
Obnovljeni Stari most, sagradjen je i iz dijelova srusenog mosta, cije su ostatke lukova iz Neretve izvadili pripadnici NATO-a.
Po zavrsetku rata u BiH, 1996. godine, Turska je dala milion dolara za radove na rekonstrukciji Mosta, a potom su pocele da pristizu znacajne donacije iz americke Fondacije "Council For Americans First Freedom", od vlade SAD, UNESCO-a, Svjetske banke (VB) i brojnih zemalja sirom svijeta.
Dolaskom u Mostar 1998. godine, podrsku obnovi mosta dala je i Princeza od Luksemburga Maria Tereza, iste godine francuski predsjednik Zak Sirak postao je clan Fondacije za obnovu Mosta, a svoje ucesce u obnovi mosta objavio je i spanski kralj Huan Karlos .
Gradiste mosta su posecivale brojne svetske delegacije, medju kojima i jordanska kraljica Ranija, a hrvatski premijer Ivica Racan je prilikom posjete Mostaru izjavio da i Hrvatska zeli da ucestvuje u obnovi mosta.
Ukupna vrijednost obnove Starog mosta i pratecih objekata kosta preko 15 miliona dolara, a projekat obnove trajao je punih sedam godina.
Svecani dio ceremonije otvorenja rezirao je reditelj Sulejman Kupusovic koji je obecao kulturni spektakl uz pratnju horova, filharmonija, poznatih pjevaca i grupa, svjetlosnih topova, i vatrometa.
Merima Sijaric
Sarajevo

Daravelskim optuzen da je proneverio 2,2 miliona evra makedonske carine

Dvojnim drzavljanstvom protiv pravde

Sa dvojnim drzavljanstvom i dva pasosa Dragan Daravelski je postao drugi bivsi makedonski funkcioner koji je u poslednjih nekoliko meseci uspeo da izbegne sudjenje u Makedoniji. Istovremeno, slucaj Daravelski je pretio da izazove i ozbiljne nesporazume izmedju makedonskih i srpskih vlasti. Medjutim, dve drzave su na kraju, ipak, potpisale sporazum koji ce omoguciti efikasniju borbu protiv kriminala.
Problem dvojnih drzavljanstava u Makedoniji poceo je sa bivsim ministrom policije Ljubetom Boskovskim koji je osumnjicen da je naredio ubistvo sedmorice ilegalnih imigranata, predstavljajuci ih u javnosti kao pripadnike Al Kaide.
Boskovski je sada u Hrvatskoj, ciji je takodje drzavljanin i ciji zakoni ne dozvoljavaju izrucenje svojih drzavljanina drugoj drzavi. Daravelski, bivsi direktor makedonske carine, sada izbegava makedonsko sudstvo zahvaljujuci drzavljanstvu Srbije i Crne Gore, koje je stekao na dosta nejasan nacin.
Makedonska policija je 2003. godine raspisala medjunarodnu poternicu za Daravelskim, koji je optuzen da je proneverio 2,2 miliona evra u vreme dok je bio prvi covek makedonske Carine. On je pre nego sto je raspisana poternica napustio zemlju, a makedonski Interpol raspisao je medjunarodnu potragu za njim. Nakon dve godine istrage, utvrdjeno je da je on u Srbiji, pa ga je beogradska policija uhapsila krajem maja 2004. u jednom stanu u centru grada.
Okruzni sud odredio mu je ekstradicioni pritvor. Makedonsko Ministarstvo pravde je zatrazilo od Beograda da Daravelski bude izrucen Makedoniji i taj zahtev je odobren. Ministarstvo Srbije i Crne Gore za ljudska prava i nacionalne manjine obecalo je makedonskom Ministarstvu pravde da ce se to dogoditi najkasnije do 15 jula. Ali, 1. jula Daravelski je pusten iz beogradskog zatvora. Sud je utvrdio da je on u medjuvremenu dobio srpskocrnogorsko drzavljanstvo, koje mu je izdao MUP Srbije. Kao gradjanin Srbije, Daravelski nije mogao da bude izrucen Makedoniji. Istovremeno je utvrdjeno da ga u Srbiji ne traze ni zbog jednog krivicnog dela, pa je pusten iz pritvora.
Ta vest sokirala je makedonske, ali i vlasti Srbije i Crne Gore. Kako je kazao ministar za nacionale manjine SCG Rasim Ljajic, Daravelski je jos 2002. godine zatrazio od vlade SCG da mu izda drzavljanstvo na osnovu toga sto je njegova majka rodjena u toj zemlji.
"Zahtev je podnet tadasnjem Saveznom ministarstvu unutrasnjih poslova i zbog toga sto na taj zahtev dugo nije odgovoreno, Daravelski se zalio Saveznom sudu, koji je na osnovu cutnje administracije doneo resenje da mu se drzavljanstvo izda. Njegova majka je rodjena u Bujanovcu i ona je drzavljanin SCG, pa je on na osnovu porekla dobio drzavljanstvo", rekao Ljajic za vreme posete Skoplju pocetkom jula.
Medjutim, kako nezvanicno saznajemo, u MUP-u Srbije ne postoji nijedan dokument o tome kako je Daravelskom izdato drzavljanstvo. Zbog toga je makedonski ministar pravde Idjet Memeti zatrazio od beogradskih vlasti kompletnu dokumentaciju o tom slucaju. "Ocekujemo da Vlada SCG objasni postupak kojim je Daravelski dobio drzavljanstvo, a ne samo objasnjenje da je to ucinjeno na osnovu toga sto je njegova majka drzavljanin SCG", rekao je Memeti.
I presednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica je u razgovoru s makedonskim ministrom odbrane Vladom Buckovskim obecao da ce slucaj biti preispitan, kao i to da li je bilo korupcije u tom slucaju. Odgovori na ta pitanja bice poslati makedonskoj vladi, obecao je srpski premijer.
Makedonija i Srbija i Crna Gora nemaju potpisani dogovor koji ih obavezuje da moraju medjusobno da se obavestavaju o tome da je neko postao drzavljanin i druge drzave. Postupak dobijanja dvojnog drzavljanstava nije jednostavan i brz, rekli su u makedonskoj policiji. "Najpre se moraju uraditi provere dokumentacije, ali i na kom osnovu ce osoba dobiti drzavljantvo, provere su obimnije ako on ne zivi u zemlji i drzavljanstvo dobija preko porekla ili se rodio u zemlji, pa se odselio", navode u makedonskoj policiji.
Vlasti Srbije i Crne Gore nemaju podatke ko je Daravelskom izdao drzavljanstvo. U medjuvremenu, Daravelski je na slobodi bez opasnosti da bude izrucen Makedoniji. No, sada postoji mogucnost da bude krivicno gonjen u SCG zato sto su makedonska i srpska vlada pocetkom jula potpisale bilateralni sporazum kojim se omogucava sudjenje optuzenima za prekrsaj u drugoj zemlji. Medjutim, do sada niko iz vlasti SCG nije obecao da ce se to dogoditi u slucaju Daravelski.
Snezana Lupevska
Skoplje

Decenijama se po Kremlju i salonima u Evropi o tome Saputalo

Lenjin je ipak umro od sifilisa

Decenijama se po Kremlju i salonima u Evropi o tome saputalo, ali bio je to samo trac dok tim izraelskih lekara nije resio 80 godina staru medicinsku misteriju.
Najveci ruski revolucionar i sovjetska ikona, Vladimir Iljic Lenjin, umro je strasnom smrcu od sifilisa, objavili su u Evropskom casopisu o neurologiji (The European Journal of Neurology) posthumnu dijagnozu dva psihijatra i jedan neurolog.
"To je zapanjujuca prica o degeneraciji Lenjihovog mentalnog i neuroloskog stanja," izjavio je Rojtersu psihijatar Eliezer Victum (Eliezer Njitztum).
Lekarska dijagnoza o neurosifilisu, koji je u poslednje dve godine Lenjinovog zivota izazvao veliko ostecenje mozga i demenciju, nije samo istorijska zanimljivost koja skodi ugledu osnivaca Sovjetskog Saveza.
Izraelski doktori isticu da ta bolest i cinjenica da su je sovjetske vlasti decenijama drzale u tajnosti pretvarajuci Lenjina u boga mlade drzave, pokazuju koliko je opasno skrivati mentalno zdravlje lidera u cijim je rukama sudbina miliona.
"Njegov privatan zivot uticao je na zivote miliona zbog njegove bolesti, njegove nesposobnosti da vodi zemlju u kljucnom trenutku", kaze Joram Finkelstejn (Yoram Finkelstein), sef dijagnosticke neurologije u jerusalimskoj bolnici Saare Zedek.
On je podsetio da je "to bilo vreme haosa, da je nastao vakuum u vlasti koji je na nesrecu popunio Staljin".
Retrospektivna dijagnoza je doneta koriscenjem dokumenata dostupnim posle pada Sovjetskog Saveza 1991: Lenjinovog zdravstvenog kartona, rezultata autopsije i memoara lekara koji su ga lecili i zakleli se na cutanje posle njegove smrti 1924. godine.
"Simptomi odgovaraju sifilisu kao i mentalne promene koje su prethodile ociglednoj bolesti," kaze Finkelstejn.
Po zvanicnom saopstenju, Lenjin je umro od cerebralne arterioskleroze, ali taj je izvestaj potpisalo samo osam od 27 lekara koji su ga lecili i bili na autopsiji.
Lenjinova dva licna lekara odbili su da potpisu. Doktor Vladimir Lerner, rodjen u Moskvi, psihijatar na izraelskom Univerzitetu Ben Gurion, misli da zna zasto su tako postupili.
Kao mladi psihijatar u Moskvi, Lerner je radio sa sinom Lenjinovog glavnog lekara, koji mu je poverio da mu je otac jednom rekao da je uradjeno cak osam izvestaja o autopsiji sa razlicitim uzrocima Lenjinove smrti. U jednom je naveden sifilis.
Dokazivanje da je Lenjin umro od sifilisa je komplikovano jer se seksualnim putem prenosivi mikroorganizam, koji je harao i bio neizleciv u Evropi krajem 19. i pocetkom 20. veka, cesto greskom mesao sa drugim neuroloskim bolestima.
"Sifilis cesto zovu 'veliki imitator' jer imitira veoma mnogo bolesti", kaze Lerner, ali navodi listu dokaza za koje kaze da vrlo pouzdano potvrdjuju da je neurosifilis bio uzrok Lenjinove smrti.
Mozda je najubedljiviji dokaz odluka komiteta lekara, ukljucujuci strucnjake za sifilis, da 1922. oslabelom Lenjinu prepisu lek Salvarsan, snazan preparat na bazi arsenika sa teskim nezeljenim efektima, koji se tada koristio samo za lecenje sifilisa.
Sumnje o prikrivanju istine pokazuju i cenzurisani medicinski izvestaji u sovjetskim dokumentima, koji otkrivaju da je komesar za zdravstvo nalozio glavnom patologu da nadje jak "dokaz" da Lenjin nije umro od sifilisa.
Rezultati testova krvi, koji su cesto radjeni i koji bi sigurno potvrdili da li je Lenjin imao sifilis, nedostaju u njegovom zdravstvenom kartonu, dok su tu mnogo manje pouzdani rezultati testova mokrace i lumbalne punkcije.
"Nema direktnog dokaza jer nedostaju rezultati testova krvi. Zasto su nestali? Zasto su tu testovi urina i lumbalne punkcije, koji se ne rade cesto, dok su nestali testovi krvi koji su cesto radjeni?", pita se Lerner.
Jedan od dokaza predstavljaju konsultacije uglednog strucnjaka za sifilis koji je jednom, na pitanje o Lenjinovom zdravlju, zaobilazno nagovestio: "Svi znaju za koji me poremecaj mozga zovu."
Izraelski naucnici su, uz to, ispitivali promene Lenjinove licnosti tokom nekoliko godina pre nego sto je postalo ocigledno da je bolestan. Potrebno je 10 do 20 godina od trenutka zaraze da sifilis stigne do mozga.
Vec pre revolucije Lenjinu su poceli da bivaju nepodnosljivi glasni zvuci. Njegovi drugovi su zapisali u memoarima da je postao prgav, svadljiv i da je ponekad gubio samokontrolu.
"Pocelo je sa finim promenama ponasanja, poput lose volje, zatim preterane osetljivosti na zvuke poput muzike violine, nestrpljenje", kaze Finkelstejn i dodaje da se retrospektivno tako moze otkriti prva pojava neuroloskih znakova sifilisa.
Lenjinov mozak, sacuvan u jednom institutu u Moskvi, mogao bi da bude konacan dokaz, ali izraelski lekari sumnjaju da ce ruski zvanicnici ikada dopustiti nezavisnim naucnicima da prouce uzorke tkiva.
U izvestaju sa autopsije pada u oci da nema pomena o organima koji se rutinski ispituju i koji bi, u slucaju sifilisa, dali jasne dokaze o bolesti, kaze Lerner.
U 1924, kada su komunisti jos uvek pokusavali da postignu punu kontrolu nad ratom iscrpljenim Sovjetskim Savezom, bilo je sustinski vazno da se ukloni svaka sumnja da je simbol revolucije umro od sramne seksualno prenosive bolesti. Takav stav se zadrzao dogod je postojao Sovjetski Savez.
Lenjinovo zdravlje u poslednje dve godine njegovog zivota znatno je opalo, posle vise mozdanih udara nije bio u stanju da govori, pise ili obavlja osnovne racunske radnje, sto je uspesno skrivano od ruskog naroda, koji nikada nije saznao da je on tesko bolestan i bespomocan.
Posle njegove smrti Staljin je svoju vlast ucvrstio gradeci kult Lenjina, izlozivsi njegovo telo u mauzoleju u Moskvi i pretvarajuci ga u simbol sovjetskog rezima.
"Ne mozete imati simbol sa sifilisom", kaze Lerner i dodaje da bi inace moglo da se pomisli da su sve teorije o socijalizmu i komunizmu zasnovane na jednom sifilisticaru.

BIH

Zavrsena policijska akciji u Hercegovini

Policijska akcija potrage za haskim optuzenicima u istocnoj Hercegovini zavrsena je, a Ministarstvo Republike Srpske (RS) saopstilo je da trazena lica nisu uhapsena.
Policija RS i pripadnici Agencije za istrage i zastitu (SIPA) sproveli su u kasarni "Bilecki borci" u Bileci i na lokaciji Klinja kod Gacka akciju potrage za osobama koje se nalaze na haskim poternicama.
U akciji je ucestvovalo izmedju 150 do 200 policajaca, medju kojima su bili i pripadnici Specijalne policije iz Banjaluke, jedinice za podrsku iz Trebinja, Srbinja (Foce), Srpskog Sarajeva i Zvornika, kao i pripadnici lokalne policije.
Bila je to prva akcija hvatanja haskih optuzenika na podrucju koje pokriva Centar javne bezbednosti Trebinje.

HRVATSKA - Hjuman rajts voc

HRV kritikuje sudjenja za ratne zlocine u Hrvatskoj

U sudjenjima za ratne zlocine na sudovima u Hrvatskoj prisutni su etnicka pristrasnost i nedostatak profesionalizma, ocenila je organizacija za zastitu ljudskih prava "Hjuman rajts voc" ( HRV).
U saopstenju HRV kao primer navodi sudski proces protiv Ivanke Savic iz Vukovara, koja je, kako se navodi, bez stvarnih dokaza 21. januara ove godine osudjena za ratne zlocine.
Kao dva osnovna problema na sudjenju Ivanki Savic, koja je srpske nacionalnosti, HRV istice pogresnu primenu hrvatskog i medjunarodnog prava, kao i etnicku pristranost protiv optuzene.
"Problemi na sudjenju Savicevoj, pristranost i nedostatak pravnog profesionalizma, karakteristika su vecine sudjenja za ratne zlocine u Hrvatskoj" istakla je u saopstenju predstavnica HRV Rejcel Denber, dodajuci da hrvatski sudovi treba da se drze mnogo visih standarda u krojenju pravde.
Ivanka Savic, stara 78 godina, u januaru je nepravosnazno osudjena na 4,5 godine zatvora zbog toga sto je srpskim vojnim jedinicama, koje su u novembru 1991. godine usle u Vukovar, izdavala imena Hrvata koji su ucestvovali u odbrani Vukovara.
Uz to, na teret joj se stavljalo i navodno zlostavljanja jedne Hrvatice i kradja vrednih predmeta iz kuca suseda, Hrvata.
HRV navodi da na sudjenju nisu izneti dovoljno cvrsti dokazi da je Savic potkazivala Hrvate, a za druge optuzbe navodi da su zasnovane na ocitom iskrivljavanju svedocenja kljucnog svedoka.
Kao argument za nisku opstu ocenu standarda sudjenja za ratne zlocine u Hrvatskoj, HRV navodi i da je hrvatski Vrhovni sud u poslednje vreme ponistio vise presuda zupanijskih sudova sa sudjenja Hrvatima za ratne zlocine, koja su rezultirala ili oslobadjanjem ili blagim kaznama za optuzene, a ukinute su i presude nekim Srbima.
Svi su ti slucajevi poslati su na ponovna sudjenja.
I optuzena Ivanka Savic takodje je ulozila zalbu na presudu, pa Vrhovni sud treba da odluci hoce li ukinuti presudu i vratiti slucaj na ponovno sudjenje.
"Pravni funkcioneri, sudije i advokati treba da prihvate da prava sudjenja zahtevaju strucnost kao i etnicku nepristrasnost", izjavila je Rejcel Denber u saopstenju HRV.
Posebno je naglasila da bi medjunarodna zajednica, a pre svega EU trebalo da posalje takvu poruku Hrvatskoj, i to energicnije nego do sada.
HRV navodi i da sve veca spremnost Haskog suda da ustupi slucajeve nacionalnim pravosudjima, u okviru strategije zavrsetka rada, naglasava vaznost efikasnijeg i postenog sudjenja na domacim sudovima kako bi se osigurala pravda i vladavina prava u zemljama bivse Jugoslavije.

REPUBLIKA SRPSKA

Dusan Stojicic novi predsednik Skupstine RS

Poslanik Srpske demokratske stranke (SDS) Dusan Stojicic izabran je za novog predsednika Narodne skupstine Republike Srpske, nakon sto je sa te funkcije odlukom visokog predstavnika u BiH Pedija Esdauna smenjen Dragan Kalinic.
Izbor Stojicica za predsednika entitetskog parlamenta podrzala su 44 poslanika SDS-a, Partije demokratskog progresa (PDP) i Zajednickog kluba srpskih politickih stranaka.
Protiv njegovog izbora bilo je 17 narodnih poslanika, dok se 13 poslanika uzdrzalo od glasanja.
Obracajuci se narodnim poslanicima nakon sto je izabran na mesto predsednika Narodne skupstine, Stojicic je kazao da ce parlament RS u narednom periodu biti suocen sa sve vecim zadacima, kako bi se ispunile obaveze RS i BiH na putu ka evroatlanskim integracijama.
"Verujem da za ovaj tezak i izazovan posao u ovoj Narodnoj skupstini postoji dovoljno moci, da je on sposoban da odoli svim iskusenjima i da u preostalom mandatu ove Narodne skupstine udari temelj poslovima koji se pred BiH otvaraju u trenutku zavrsetka dejtonske i uspostavljanja takozvane evropske faze razvoja", istakao je Stojicic.

U Iraku ubijeno 900 americkih vojnika, dva dnevno

Od kada su SAD delimicno vratile suverenitet Iracanima 28. juna, u Iraku u proseku ginu po dva americka vojnika dnevno.
To je, kako prenosi Asosijeted pres u analizi americkog vojnog angazovanja u Iraku nakon transfera vlasti, manje nego u mesecu koji je prethodio primopredaji, koji je bio najkrvaviji od pocetka okupacije.
Od kada su SAD pokrenule invaziju na Irak, poginulo je 900 americkih vojnika, a ranjeno ih je skoro 6.000.
Nemoguce je predvideti kada ce broj zrtava poceti da opada, izjavio je americki ministar odbrane Donald Ramsfeld, dodajuci da ce se rizik za americke vojnike smanjiti kada iracke snage bezbednosti postanu bolje obucene i opremljene da se bore protiv pobunjenika.
Od transfera vlasti, manje americkih vojnika gine od bombi podmetnutih na saobracajnicama ili u raketnim napadima, ali je istovremeno najmanje deset vojnika i marinaca poginulo u saobracajnim udesima, dok u junu zrtava u takvim nesrecama uopste nije bilo, podaci su Ministarstva odbrane.
U tri nedelje od kada je prelazna iracka vlada preuzela vlast, zakljucno sa sredom, poginulo je ukupno 47 americkih vojnika, sto je znatno vise nego u tri nedelje uoci predaje vlasti, kada ih je stradalo 26, ali manje nego u maju ili u aprilu.
Od primopredaje, broj poginulih iznosio je skoro tacno dvoje dnevno, sto je isti prosek kao i u periodu od januara do jula.
Najubojiti meseci do sada bili su april 2004. sa 135 poginulih, novembar 2003. sa 82 i maj 2004. sa 80 zrtava.
Pored 900 ubijenih vojnika, prema evidenciji Asosijeted presa, jos jedan vojnik vodi se kao nestao, a ubijena su i dva civila iz Ministarstva odbrane.
U iraku ima oko 140.000 americkih vojnika.

JAPAN

Bobi Fiser trazi politicki azil

Bivsi svetski sampion u sahu Bobi Fiser , koji je na zahtev SAD uhapsen u Japanu, trazio je politicki azil u nekoj trecoj zemlji, rekla je predsednica Japanske sahovske federacije Mijoko Vatai.
"Bobi Fiser ne zeli da se vrati u SAD, koje kontrolisu Jevreji i gde ga ceka deset godina zatvora ili prerana smrt, i to sve zbog namestenih politickih optuzbi", rekla je Vatai, navodi se na sajtu koji je ona otvorila Fiseru u cast.
Kako je navela, Fiser vise ne zeli da ostane ni u Japanu, koji je jedna "korumpirana, brutalna i neprijateljska zemlja, pod americkim uticajem".
Fiser je pritvoren u Japanu na zahtev americkih vlasti, koje ga vise od deset godina traze zbog krsenja medjunarodnih sankcija prema bivsoj SR Jugoslaviji.
Priveden je na medjunarodnom aerodromu u Tokiju, u prolazu na putu za Manilu, na Filipinima, navodno zbog koriscenja falsifikovanog americkog pasosa.
Fiser je u Japan doputovao u aprilu i nije znao da mu je pasos, koji je ponovo izvadio 1997. godine u Svajcarskoj, opozvan u decembru prosle godine.
"Vodio je racuna o pasosu, koji je trebalo da traje jos tri godine. Putovao je u Argentinu, Evropu i Aziju i mislio je da nece imati problema dok god ne ode u SAD", rekla je Vatai i dodala da je Fiser verovao da ce biti uhapsen ako se vrati u SAD.
Zvanicnici imigracione sluzbe, koji su zatrazili da ostanu anonimni, rekli su da je Fiser (61) od hapsenja u pritvoru, kao i da ce biti izrucen.
Lokalni mediji ranije su preneli da su japanske vlasti spremne da ga izruce SAD na osnovu bilateralnog medjunarodnog sporazuma o ekstradiciji.
Fiser je 1992. godine boravio u tadasnjoj Jugoslaviji gde je igrao sahovskig mec sa Borisom Spaskim, iako su ga americke vlasti prethodno upozorile da ce time prekrsiti medjunarodne sankcije i da ce biti suocen sa kaznom.
Predstavnica Japanskog sahovskog saveza Mijoko Vatai rekla je da je 61-godisnji Fiser ulozio zalbu protiv izrucenja i da je zatrazio pravnu pomoc, ali nije rekla ko ce ga zastupati.
Americka ambasada u Tokiju nije zelela da saopsti da li ce SAD traziti izrucenje Fisera.
Razne misterije i kontroverze uvek su pratile Fisera. Titulu je osvojio 1972. godine, kada je pobedio Spaskog, tadasnjeg svetskog sampiona iz Sovjetskog Saveza.
Takozvani "mec veka" odigrao se u Rejkjaviku, a pobeda je od Fisera napravila zvezdu.
Fiser je titulu izgubio 1975. godine bez borbe, jer Svetska sahovska federacija nije zelela da ispuni njegove uslove za odbranu titule protiv Anatolija Karpova iz Sovjetskog Saveza.
Fiser je tada prakticno nestao i pojavio se tek 1992. godine, kada je u seriji meceva, koje je organizovao vlasnik piramidalne stedionice "Jugoskandika" Jezdimir Vasiljevic, pobedio Spaskog i zaradio nesto vise od tri miliona dolara.
Posle toga se ponovo povukao iz javnosti, a za njega se culo posle teroristickih napada 11. septembra u SAD, kada je u intervjuu radio stanici na Filipinima hvalio napade. Fiser je cesto davao antisemitske izjave iako mu je majka Jevrejka.

BRITANIJA

Bler brani rat protiv Iraka

Britanski premijer Toni Bler odbacio je tvrdnje da je obmanuo britansku javnost u vezi sa irackim oruzjem za masovno unistenje i time sto je insistirao da obavestajni podaci ukazuju da rezim Sadama Huseina predstavlja pretnju.
Bler je kazao da ce vlada i obavestajne sluzbe izvuci pouku iz zvanicnog izvestaja britanske komisije koja je prosle nedelje saopstila da Irak nije raspolagao zalihama hemijskog i bioloskog oruzja, i da je bilo "ozbiljnih propusta" u podacima obavestajnih sluzbi o zabranjenom oruzju.
Britanski premijer je, medjutim, nastojao da opravda vojnu intervenciju, ustvrdivsi da je doneo ispravnu odluku kada je podrzao invaziju na Irak, predvodjenu SAD.
"Apsolutno je jasno da je on (Sadam Husein) zaista imao nameru da razvije ovo oruzje", rekao je Bler u utorak uvece na sednici Donjeg doma britanskog parlamenta, sazvanoj povodom izvestaja komisije pod vodjstvom lorda Batlera o promasajima britanskih obavestajnih sluzbi.
"Uklanjanje Sadama nije bio ratni zlocin, to je za iracki narod bio oslobodilacki cin", istakao je britanski premijer.