29. oktobar 2004.

PRVA SRPSKA ULICA U KANADI

Zvanicno otvorena ulica Beograd Gardens

U utorak 26. oktobra u 8.30 zvanicno je otvorena ulica "Beograd Gardens" koja se nalazi severno od Eglinton Ave. - zapadno od Marlee ulice.
Ovom prilikom okupilo se oko 40 gradjana Toronta da proslavi ovaj znacajan dogadjaj za srpsku zajednicu. Glavni inicijator ovog projekta Srdjan Besir u kratkom govoru zahvalio se svima koji su pomogli ovaj projekat ne zeleci da navodi poteskoce kroz koje se moralo proci.
Otvaranju beogradske ulice prisustvovali su: konzul Srbije i Crne Gore u Torontu Zoran Pavlovic, ekipa Televizije Srbije kao i srpski mediji iz Toronta. Takodje su bili prisutni i odbornici u gradskoj skupstini Toronta g. Joe Mihevc kao i g. Honjard Moscoe koji su se neizmerna zalagali da do svega ovog dodje.
Ulica je jos uvek u fazi rekonstrukcije jer se u njoj grade novi objekti ali se nadamo da ce uskoro zaziveti "punim zivotom"
Ivana DJordjevic

Osnovan Srpsko-kanadski kongres

Srpstvo je zajednicka briga

Svi zajednicki interesi srpske zajednice bolje ce se realizovati kroz organizovani kongres srpskih organizacija i pojedinaca
U subotu 16. oktobra, posle jednoipogodisnjih dogovora i pripremanja polaznih osnova, stvoren je Srpsko-kanadski kongres, zajednicka krovna organizacija vec postojecih srpskih nacionalnih organizacija, kao izraz opredeljenosti vodecih predstavnika organizovanog nacionalnog zivota u zastiti srpskog imena, ljudi, kulturnog i duhovnog nasledja srpskog naroda u Kanadi.
Mnogo se puta pitamo i gledamo druge nacije u ovoj visenacionalnoj zemlji kako funkcionisu kao organizovana zajednica - zasto Srbi, koji zaista i imaju sta da brane - nemaju svoj kongres koji bi se zauzeo za prava zajednice i pojedinaca i njihovo ostavarenje. I, to su s pravom postavljana pitanja.
Do sada je bilo cetiri pokusaja da se ostvari jednan ovakav savez, ali je uspevao samo u "nuznoj odbrani", prilikom napada na Krajinu i tokom bombardovanja Otadzbine, dok je stalna briga o interesima Srba u ovoj zemlji bila prepustena nekom drugom vremenu.
Clanovi novoformiranog Srpsko-kanadskog kongresa smatraju da je to vreme doslo sada.
Ovo okupljanje moglo bi biti istorijsko ukoliko trasiramo nasu buducu aktivnost i osnujemo odbore, prvo po jugozapadnom Ontariju, a onda i sire, na svim stranama Kanade gde Srbi zive, receno je na osnivackoj skupstini Kongresa odrzanoj u prostorijama Srpske bratske pomoci u Misisagi.
"Deset politickih organizacija, udruzenja i pojedinaca koji su prihvatili statut osnivaci su Srpsko-kanadskog kongresa, drugi ce se valjda pridruziti", naglasila je Sofija Skoric, novoizabrani predsednik SKK. Za potpredsednike su izabrani Bora Dragasevic i Dragan Ciric, predsednici dve Srpske narodne odbrane koje deluju u Kanadi i koje su bile inicijatori ovog pokusaja udruzivanja srpskih snaga i pameti na prostoru Kanade.
Kongresu su za sada pristupili: obe Srpske narodne odbrane koje deluju u Kanadi, Kongres srpskog ujedinjenja, Udruzenje boraca kraljevske vojske "Draza Mihailovic", Srpska bratska pomoc, radio Sumadija, Milenko DJurovic, Slavica Nedeljkovic-Klajn ispred ugasle Federacije kanadskih Srba, Nenad Stankovic ispred Saveta srpskog filmskog festivala, Srpski narodni savez i Srpska nacionalna akademija. Predstavnici Udruzenja srpskih zena i Pokreta srpskih cetnika uslovno su prihvatili statut do konsultacije sa svojim clanovima.
Inace, svaka pristupajuca organizacija zadrzava sve svoje osobenosti i dalje opstaje kao takva, ne menjajuci nista u svom radu - samo ce se zajednicki interesi nase zajednice biti zastupljeni jedinstvenim glasom prema svim vaznim kanadskim institucijama.
Poziv i prisup drugim organizacijama je otvoren.
Dragan Ciric, u ime Srpske narodne odbrane nam kaze: "Danas se ovde susrecemo sa jednom drugom vrstom odbrane, koja bi trebalo da pokaze da odbrana moze biti i drugacija od one 'nuzne'. Danas smo se okupili da vidimo koliko smo spremni da ono sto smatramo da je svima najpotrebnije, a to je jedinstven nastup kao organizovane zajednice, bude nasa stalna aktivnost. Dosli smo dotle da vidimo nasusnu potrebu za jednom stalnom organizacijom koja bi se bavila aktivnom zastitom srpskog imena, tradicije, istorije, kulture i pojedinaca na podrucju Kanade.
Kao zajednica imamo izuzetne pojedince, izuzetno uspesne ljude, izuzetne talente - danas nam je potrebno da sve to spojimo i da se obavezemo da cemo iskoristiti sve dozvoljene puteve da na patriotski nacin, kanadski i srpski, uticemo na kanadsku javnost i vlasti kako bi nam kao zajednici u Kanadi buducnost bila izglednija i sigurnija".
Osnivanjem Srpsko-kanadskog kongresa ucinjen je "istorijski dogadjaj" kako ga je nazvao jedan od predsedavajucih Bora Dragasevic iz SNO u Kanadi.
Samim tim stvorena je i sansa da se kao narod i srpska zajednica saberemo i potrazimo stalni put odbrane Srpstva u Kanadi.
I.DJ.

 

Kanada

Imigranati, izbeglice i bezbednost

U skladu sa reorganizacijom kanadskih agencija za bezbednost, koje su najavio premijer Pol Martin, federalna vlada je saopstila da ce posao procenjivanja imigranata i osoba koje traze izbeglicki status ubuduce na granici obavljati sluzba obezbedjenja.
Sem toga izmenjeno je i to sto ce sertifikat o tome da neka osoba predstavlja opasnost po bezbednost, sto potom zapocinje proces za deportaciju, morati da potpisu dva federalna ministra, za drzavljanstvo i imigraciju i drzavni tuzilac, umesto kao do sada samo drzavni tuzilac.
Federalna vlada vraca Ministarstvu za imigraciju u nadleznost sprovodjenje predeportacionog rizika kod osoba koje treba da budu proterane iz zemlje. Desava se da to taj postupak zaustavi nalog za deportaciju, kao recimo kada u domovini takvog lica postoje ekstremni socijalni nemiri. Tada takva osoba ostaje u Kanadi bez legalnog statusa sve dok se steknu uslovi da se nastavi sa postupkom deportacije.
U saopstenju za javnost stoji da je do izmena doslo da bi Ministarstvo za imigraciju moglo da teziste svog rada stavi na drzavljanstvo, selekciju, useljavanje i integraciju imigranata, uz istovremenu zastitu onih kojima je ona potrebna.
Takodje, insistira se da su na ovaj nacin razgranicena pitanja imigranata i izbeglica od pitanja bezbednosti, cime se izbegava i njihovo dovodjenje u neku direktniju vezu.

 

Izjednacavanje bogatih i siromasnih provincija

Ove nedelje odrzan je premijerski sastanak u Otavi koji je trebalo da precizira koliko ce dodatnih sredstava federalna vlada izdvojiti za program izjednacavanja provincija, ciji je cilj obezbedjivanje ekstra dohotka za siromasnije provincije mogu da sprovode socijalne programe u skladu sa onima koji postoje u bogatijim provincijama. Vlada i dalje bila pri predlogu da ponudi 10,9 milijardi za 2005-2006. godinu.
Siromasnije provincije su trazile da Otava poveca iznos, ali su bogatije, predvodjene Ontarijom i njegovim premijerom MkGvintijem odbacile tu ideju. One smatraju da bi preusmeravanje veceg novca prema siromasnijim provincijama moglo znaciti manje sredstava za njihovu sopstvenu jurisdikciju. Ontario i Alberta su za sada jedine bogate provincije, a ekonomski strucnjaci prognoziraju da ce im se Saskacuan i Britanska Kolumbija pridruziti naredne godine.
Sastanak je imao neocekivani obrt, kada je premijer Njufaundlenda i Labradora Deni Vilijems iznenada napustanjem iskazao svoje nezadovoljstvo razvojem situacije. Problem je nastao u raspravi oko toga da li ce federalna vlada dozvoliti da provincija zadrzi celokupan iznos koncesije na prirodna bogatstva. On smatra da federalna vlada sada odbacuje obecanje koje je dala juna, i nudi izjednacavanje koje ni u kom slucaju ne odgovara provinciji, jer otprilike izlazi da Otava uzme vise kroz koncesije nego sto vrati kroz egalizaciju.
Premijer Pol Martin daje nesto drugaciju verziju dogadjaja. On kaze da je obecao da ce Njufaundlend i Labrador dobiti koncesije, ali da ce postojati osmogodisnje ogranicenje sa kojim se Vilijems saglasio. Premijer Martin je istakao da u potpunosti uvazava potrebe stanovnika provincije i da je dugo trazio mogucnost resenja koje bi im otvorilo put ka ostvarivanju njihovih ambicija.
Slican problem nastao je i sa Novom Skosom, koja ne moze da se usaglasi sa Otavom o koncesijama na ofsor naftna nalazista i koja je odbacila ponudu federalne vlade.
Konacno, dogovor o egalizaciji je ipak postignut. Ove godine taj fond ce imati 10, a sledece ce iznos biti povecan na 10,9 milijardi. Automatska godisnja uvecanja iznosice 3,5 odsto. Neslaganje i dalje postoji, jer premijeri provincija koje treba da dobiju sredstva smatraju da bi federalna vlada trebalo vise da izdvoji.
Za 2005-2006 godinu, fond ce biti rasperedjen po glavi stanovnika, sto ce znaciti da ce Kvebek i Manitoba dobiti najvise.
Za nadalje je dogovoreno da federalna vlada oformi petoclani panel koji ce odlucivati o nacinu raspodele u buducnosti. U njemu ce biti i dva clana iz provincija ili teritorija.

Prva godisnjica MkGvintijeve vlade

Plan vlade da ono sto je bitno za gradjane budu njeni prioriteti

Ontarijska vlada, na celu sa Daltonom MkGvintijem, obelezila je svoju prvu godisnjicu. Premijer je, tim povodom, izjavio da rezultate rada svog kabineta ocenjuje cetvorkom. On potencira da ce vlada ostati dosledna u sagledavanju potreba gradjana Ontarija, pa je posebno istakao da je njegova vlada stoga stavila teziste na tri bitna segmenta. Prvi je svakako privredni razvoj, koji je jedan od preduslova opsteg prosperiteta provincije i ocuvanja njene konkurentnosti u globalnim okvirima. Ukazao je na izdvajanje 300 miliona dolara u stvaranje fonda za istrazivanje i razvoj, koji bi trebalo da pomogne univerzitetima da animiraju naucnike, ali i da podstakne brze uvodjenje inovacija.
Po njegovim recima, vec se otpocelo sa ispunjavanjem predizbornog obecanja o manjem broju ucenika u odeljenju u osnovnoj skoli, zaposleno je jos 700 nastavnika i stvara se novi program usavrsavanja nastavnika, gde se pojedini nastavnici obucavaju da prenose svojim kolegama nove nastavne tehnike, sve u cilju podizanja kvaliteta nastave.
Sto se tice zdravstvene zastite, pomaci su manji, ali je MkGvinti istakao da je program besplatne vakcinacije protiv meningitisa i rubeola primer koji roditeljima pokazuje da je ostvarena razlika.
Kako je istakao, to su bila zanemarena podrucja u kojima je primetan napredak. Najavljen je pocetak ponovnog investiranja u obrazovni sistem, znacajniju reformu zdravstvene zastite i obnavljanje zastarele infrastrukture.
Sa druge strane, MkGvinti nije mogao da ne spomene deficit provincijskog budzeta koji je njegova vlada nasledila od torijevaca i koji je trebalo sanirati. MkGvinti je istakao da je odgovornost, ali i plan vlade da nastavi da radi tako da sve sto je bitno za gradjane budu njeni prioriteti.
Ono sto mu opozicija zamera je da nije pomenuo uvecanje poreza kroz uvodjenje premija za zdravstvo ni ostala neispunjena obecanja. Lider NDP-a Hauard Hempton smatra da se liberali hvale stvarima koje se mogu nazvati 'cisto kozmetickim', dok je lider konzervativaca Dzon Tori rad vlade ocenio kao nezadovoljavajuci.

Genetski modifikovana hrana

Sve vise ljudi trazi oznacavanje namirnica

Medju Kanadjanima ima sve vise onih koji smatraju da genetski modifikovana hrana donosi vise stete nego koristi. Uporedjivanjem rezultata dva slicna istrazivanja za potrebe federalne vlade, jednog uradjenog pre pet godina i ovogodisnjeg, jasno se vidi da se vise nego udvostrucio broj gradjana koji strahuje od onoga do cega izmenjene namirnice mogu dovesti.
Anketirani u velikom broju, tri od cetiri, zahtevaju da se na proizvodima jasno naznaci da li u njima ima namirnica koje su genetski modifikovane. Vlada je do sada odbacivala potrebu za tim kao nepotrebnu.
U industriji hrane se procenjuje da izmedju dve trecine i tri cetvrtine hrane vec sadrzi genetski modifikovane sastojke ili poticu od namirnica koje su genetski obradjena.
Telefonsko anketiranje gradjana u martu je sprovela agencija Decima.

Ko ce zameniti Fantina?

Izbor novog policijskog sefa u februaru

U Torontu je prakticno vec pocela akcija trazenja odgovarajuce licnosti koja ce stati na celo policijske sluzbe posle Dzulijana Fantina. Savet policijske sluzbe Toronta nacinio je prvi korak odlucivsi da do sredine novembra angazuje firmu koja ce imati zadatak da pronadje prvog coveka policije.
Firma ce obaviti konsultacije sa predstavnicima gradjana, koje ce ukazati sta stanovnici najveceg kanadskog grada ocekuju od sefa policije. Takodje, firma ce naciniti skicu radnih obaveza i zaduzenja, zatim proveriti kandidate i obezbediti preporuke za Savet. Do kraja januara bi trebalo da bude sacinjen uzi izbor, da bi februara zapoceli razgovori sa kandidatima i izvrsen izbor.
Sefu Fantinu, koji je na ovu funkciju izabran 1999. godine, mandat istice marta sledece godine i vec se zna da nece biti obnovljen.

Revizija kodeksa o sukobu interasa

Federalna vlada je na pocetku rada novog saziva Donjeg doma Parlamenta izvrsila reviziju kodeksa o sukobu interesa koji vaze za politicare. Izmedju ostalog, poostrena je zabrana iznuda koje bi mogla da stave politicare u konflikt sa javnom delatnoscu koju obavljaju, zahteva se da poverenici podnose izvestaje svake godine o sredstvima od anonimnih donatora, uvode se nove restrikcije kod prihvatanja poziva za posebne prilike i prosireni su limiti za poklone, pozive i beneficije za porodice politicara.
Premijer Martin je rekao da ce komesar za etiku Bernard Sapiro sprovoditi novi kodeks.

Postignut dogovor lekara i vlade

Ontarijska vlada ostvarila je dogovor sa Ontarijskim medicinskim udruzenjem, koje zastupa lekare u provinciji, i time potvrdila da je spremna za stvaranje inicijativa usmerenih ka ostvarivanju odrzivijeg sistema zdravstvene zastite.
Sporazumom se predvidjaju bonusi po svakom pacijentu za lekare koji ucestvuju u vladinom takozvanom 'sveobuhvatnom modelu zastite', kao i mnoge druge pogodnosti. Ministar zdravlja Dzordz Smiterman je rekao da ce novi plan omoguciti da lekari odvoje vise vremena za svoje pacijente, a posredno, time ce se smanjiti pritisak na bolnice i na zdravstvene fondove.
Lekari ce imati priliku da se u drugoj nedelji novembra izjasne po novom sporazumu, koji pokriva period od 1. aprila 2004. do 31. marta 2008. godine.
Vlada nije zelela da iznese podatke o tome koliko ce novca biti potrebno za ispunjavanje odredbi iz ovog sporazuma. Procene uglavnom govore da ce godisnje biti potrebno oko milijardu dodatnih dolara. Ocekuje se da ce ova inicijativa pomoci i da se u provinciji obezbedi jos oko 250 lekara, koliko je potrebno da se pokriju potrebe u onim delovima gde nema dovoljno lekara.
Ministar Smiterman je rekao da, ukoliko iskoristi sve mogucnosti novog sporazuma, lekar moze u sledece cetiri godine da poveca svoja primanja za 35 odsto, mada je napomenuo da je tako nesto ipak tesko ostvarivo.

Predlog ontarijskih lekara

Zabrana pusenja u autu u kome su deca

Ontarijsko lekarsko drustvo zalaze se za zabranu pusenja u automobilima u kojima se nalaze deca.Oni kazu da je pusenje uzrok bolesti koji se moze u potpunosti izbaciti, te stoga predlazu da se ogranici i u hranilackim porodicama i na ostalim mestima gde ima dece.
Predsednik Drustva dr Dzon Repin, objavljujuci rezultate studije kojom je ustanovljeno da su deca posebno osetljiva na udisanje duvanskog dima i boravak u zagusljivim prostorijama, naglasava da ljudi pozitivno reaguju kada sagledaju ozbiljnost problema. On veruje da bi zakon imao efekta i doprineo da ljudi izmene svoje navike.
Provincija, pak, ima drugacije planove za listu mesta na kojima je zabranjeno pusenje i gotovo sigurno se tu nece naci automobil. Do 2007. godine se ocekuje sveobuhvatni plan za provinciju.
Drustvo je predlozilo vladi i da javnost dobije potpunije informacije o stetnosti pusenja u decjem okruzenju, a za one koji se ne mogu odreci nikotina sugerisu terapije koje bi isle o provincijskom trosku.

Svako pismo mora da ima puno ime i adresu primaoca i posiljaoca

Kanadska posta pocela je da sprovodi nova, stroza pravila za posiljke koje stizu iz inostranstva.
U skladu sa njima, na svakom pismu morace da stoji puno ime i adresa kako primaoca, tako i posiljaoca. U protivnom, posiljka nece moci da udje u Kanadu.
Portparol Kanadske poste Dzon Kejns izjavio je da su na snazi pojacan nadzor i provera svih posiljki koje stizu iz inostranstva, po carinskim propisima usvojenim juna.
Sa novim pravilima upoznati su i sluzbenici americke poste.

Predstavljena nova novcanica od 50 dolara

U Kalgariju je uprilicena ceremonija zvanicnog predstavljanja nove novcanice od 50 dolara. To je treca nova novcanica ove godine, posle banknota od 100 i 20 dolara.
I najnovija novcanica ima iste nove mere zastite kao i prethodne dve, u koje spadaju hologram sa javorovim listovima koji, kada se pogleda prema svetlosti, deluju kao da se okrecu, providni broj koji se takodje tada moze videti, obojena nit kroz novcanicu, i ostalo.
Guverner Nacionalne banke Dejvid Dodz, koji je prisustvovao svecanosti, naglasio je da je bilo neophodno uciniti nesto na zastiti novcanica jer je falsifikovanje postalo precesta pojava. Narocito su sitniji apoeni, od 10 i 20 dolara, bili na meti falsifikatora. Guverner Dodz je rekao i da je svako od nas prvi i najbolji kontrolor i, preporucivsi da obavezno pogledamo novac koji dobijamo kao kusur, primetio da je najbolja ona zastita novcanica koju ljudi koriste.
Ocekuje se da ce novcanica od 50 dolara uci u opticaj sredinom novembra. Na njenoj prednjoj strani se nalazi lik nekadasnjeg premijera Mekenzija Kinga, dok je na zadnjoj crtez pet zena iz Alberte koje su se dvadesetih godina proslog veka borile za zenska prava.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2004 "NOVINE"