NOVINE - Toronto

KULTURA - ZANIMLJIVOSTI

21. januar 2005.

VLADIMIR TASIC DOBITNIK NINOVE NAGRADE

Vladimir Tasic dobio je NIN-ovu nagradu za 2004. godinu za roman "Kisa i hartija", saopstio je danas predsednik NIN-ovog zirija Petar Pijanovic.
Na konferenciji za novinare Pijanovic je rekao da je ziri odluku doneo nakon dva kruga glasanja. U prvom krugu van konkurencije je ostao roman Radovana Belog Markovica "Orkestar na pedale".
U drugom krugu jedan clan zirija glasao je za roman Svetislava Basare "Srce zemlje", dok su ostala cetiri clana glasala za Tasicev roman, koji je nedavno nagradjen i Vitalovom nagradom "Zlatni suncokret" za najbolje knjizevno delo u 2004. godini.
"Roman Vladimira Tasica 'Kisa i hartija' u izdavackoj godini koja je opet donela obimnu romanesknu produkciju, izdvojio se kao najubedljivija prica o samoci coveka u bespucu modernog doba", obrazlozio je odluku zirija Petar Pijanovic.
Glavni junaci Tasicevog romana "Kisa i hartija", u izdanju novosadskih "Svetova", su mladi intelektualci koji su se pri kraju proslog veka rasuli po svetu, a onda se, nakon deset godina sastali u rodnom Novom Sadu, pored Mosta slobode koji se ponovo gradi.

U obrazlozenju zirija navodi se da junake Tasicevog romana pokrece "potraga za izlazom i odredjivanjem sopstvenog identiteta" i "povezuje iskustvo zivota danas i ovde sa celinom sveta".
"Taj raspon siri se od mitologije do informaticke tehnologije, on mistifikuje znanje i istovremeno ga predstavlja kao osnovnu polugu istorije", dodaje se u obrazlozenju.
Tasicev roman pobedio je u konkurenciji 123 romana, objavljena tokom 2004. godine. U sirem izboru bila su 23 dela, dok su u najuzem izboru, pored "Kise i hartije", bili romani "Orkestar na pedale" Radovana Belog Markovica i "Srce zemlje" Svetislava Basare.
Ziri za dodelu NIN-ove nagrade radio je u sastavu: Petar Pjanovic (predsednik), Aleksandar Jerkov, Tihomir Brajovic, Ivan Negrisorac i Dusan Marinkovic.
NIN-ova nagrada i ove godine iznosi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a urucenje je zakazano za petak 21. januar u podne u beogradskom "Aeroklubu".
Vladimir Tasic rodjen je 1965. godine u Novom Sadu, a danas je doktor matematike i profesor na kanadskom Nju Bransvik univeriztetu.
Do sada je objavio dve zbirke prica: "Pseudologija fantastika" (1995) i "Radost brodolomnika" (1997) i kratak roman "Oprostajni dar" (2001) s kojim se pre tri godine nasao u uzem izboru za NIN-ovu nagradu.

Boban Markovic pise muziku za madjarski film

Muzicar iz Srbije i Crne Gore Boban Markovic pise muziku za film DJerdja Dobraija (Gyeoergy Dobray) o najslavnijem madjarskom pljackasu banaka Atili Ambrusu, poznatom kao "Viskis".
Budimpestanski tabloid "Blik" (Blikk) pise da ce mnogi, verovatno, pogledati film upravo zbog same muzike, koju ce komponovati Markovic.
Reditelj DJerdj Dobrai prosle godine je vodio razgovor s advokatom "Viskisa" DJerdjom Madjarom, nakon cega su potpisali ugovor o dobijanju prava za prenosenje price o Abrusu na film.
Najslavniji madjarski pljackas banaka, koji je osudjen na 17 godina zatvora, vec je video scenario filma i rekao da mu se veoma dopada.
DJerdj Dobrai prvo je zeleo da ulogu Ambrusa odigra americki glumac Dzoni Dep (Johnny Depp), ali je njegov izbor kasnije pao na madjarskog glumca Zolta Nadja koji, prema misljenju reditelja, veoma lici na Ambrusa.
Atila Ambrus, bivsi hokejas budimpestanskog tima "Ute", poreklom iz Rumunije, izvrsio je u periodu od 1993. do 1999. godine oko 30 pljacki banaka, uglavnom u Budimpesti, i tako "zaradio" oko 800 hiljada dolara.
Ambrus je postao slavan jer je pljacke vrsio nenasilnim sredstvima, kao i zbog svoje navike da pre svake pljacke popije jedan viski u nekom od lokala u blizini banke koju je nameravao da opljacka.
Planirani budzet filma je oko 250 miliona forinti (milion evra), a snimanje ce poceti ovog leta. Planirano je da se film u bioskopima pojavi na prolece sledece godine.
U Madjarskoj je vec u prodaji knjiga americkog novinara Dzulijena Rubinstajna (Julian Rubinstein) o Ambrusu, preko koje autor pokazuje stanje u srednjeevropskim zemljama nakon promene sistema.

KUSTURICA PREDSEDAVA ZIRIJEM U KANU 2005.

Poznati reditelj sa prostora bivse Jugoslavije Emir Kusturica, dvostruki dobitnik Zlatne palme, predsedavace zirijem 58. Filmskog festivala u Kanu, koji ce biti odrzan od 11. do 22. maja.
Organizatori Kanskog festivala naveli su u saopstenju da je Kusturca prihvatio poziv i zahvalio na casti.
"Zelim da zahvalim Kanskom festivalu koji je krunisao dva puta moje filmove Zlatnom palmom, 1985. i 1995. godine. Sada je na meni da odbranim festivalske vrednosti. Kao predsednik zirija, ucinicu da estetske i umetnicke vrednosti postavim u samo srce festivala", porucio je Kusturica, koji je na proslogodisnjem Kanskom festivalu ucestvovao u takmicarskom programu filmom "Zivot je cudo".
Kusturica je svojim prvim filmom "Secas li se Doli Bel?" osvojio Zlatnog lava u Veneciji 1981. godine, od kada se afirmisao na evropskoj filmskoj sceni kao jedan od najpriznatijih reditelja.
Na Kanskom festivalu osvojio je Zlatnu palmu 1985. godine filmom "Otac na sluzbenom putu", a 1995. godine dobio je to prestizno priznanje za najbolji film i za "Podzemlje" (Underground). U Kanu je 1989. dobio i nagradu za najbolju reziju za "Dom za vesanje".
Za film "Arizona dream" dobio je Srebrnog medveda u Berlinu 1993. godine, a 1998. u Veneciji dobio je Srebrnog lava za ostvarenje "Crna macka, beli macor".
Osim Kusturice, medju uspesnim autorima sa prostora bivse Jugoslavije u Kanu bili su do sada i Rudolf Sremec i Fedor Skubonja, kao i Aleksandar Sasa Petrovic, koji je dobio specijalnu nagradu zirija, i Milena Dravic, dobitnica nagrade za epizodnu ulogu u filmu "Poseban tretman" Gorana Paskaljevica.
Kusturica je nekoliko puta rekao da je "rodjen vise puta, a da se jedno od rodjenja dogodilo u Kanu".
Prosle godine zirijem Kanskog festivala predsedavao je americki reditelj Kventin Tarantino (Ljuentin), a Zlatnu palmu dobio je kontroverzni dokumentarni film Majkla Mura (Micael Moore) iz SAD "Farenhajt 9/11", ostra kritika politike americkog predsednika Dzordza Busa prema Iraku i borbi protiv terorizma.
Tarantinov kultni film "Petparacke price" osvojio je Zlatnu palmu 1994. godine.

Sajt Kanskog festivala je www.festival-cannes.fr.

Preminuo glumac Miodrag Deba Popovic

Clan Beogradskog dramskog pozorista (BDP) Miodrag Deba Popovic preminuo je u 77. godini.
U saopstenju BDP-a navodi se da je Popovic, u svom dugogodisnjem glumackom zivotu, ostvario znacajne uloge od kojih su poslednje bile u predstavama "Arsenik i stare cipke" i "Mister dolar".
Osim pozorisnog rada, aktivno je saradjivao i sa Radio-televizijom Beograd, a bio je i filmski glumac.
Vreme komemoracije i sahrane Miodraga Popovica bice naknadno objavljeno.

KINOTEKA

Dobra posecenost ciklusa Beograd i film

Ciklus najboljih ostvarenja svetske kinematografije pod nazivom "Beograd i film" od polovine decembra do danas videlo je oko 4.000 posetilaca, rekao je danas direktor Muzeja jugoslovenske kinoteke Dinko Tucakovic.
U izjavi agenciji Beta, Tucakovic je rekao da je veoma zadovoljan interesovanjem Beogradjana za ciklus "Beograd i film" i dodao da projekcije u Muzeju jugoslovenske kinoteke dnevno vidi izmedju 250 i 500 ljudi, sto je, kako je istakao, znatno bolja poseta nego u vecini beogradskih bioskopa.
Od 15. decembra, kada je ciklus otvoren, do danas, u Muzeju jugoslovenske kinoteke prikazani su najgledaniji filmovi svih vremena, medju kojima i "Prohujalo s vihorom", "Bal na vodi", "Kazablanka", "Poslednji tango u Parizu", "Dobar, los, zao" i drugi.
Do kraja januara, kada ce ciklus biti zatvoren, posetioci muzeja kinoteke bice u prilici da vide kultne filmove, kao sto su: "Visoke potpetice" Pedra Almodovara, "Smrt u Veneciji" Lukina Viskontija, "Barbarelu" Rozea Vadima, "Blejdranera" Ridlija Skota.
Bice prikazani i filmovi: "Buntovnik bez razloga" s nezaboravnim Dzemsom Dinom, "Ratnici podzemlja" Voltera Hila, "Boni i Klajd" s Vorenom Bitijem i Fej Danavej u glavnim ulogama i "Sjaj u travi", u kojem je Bitijeva partnerka Natali Vud.
Gledaoci ce biti u prilici da vide i Spilbergovu "Ajkulu", "Stravu u Ulici brestova" Vesa Krejvena, a bice prikazani i filmovi "Predkazanje" Ricarda Donera, "Jeza u noci" Dona Sigela i drugi.
Na programu su i kultni istorijski spektakli: "Kvo vadis" i "Ben Hur", a ciklus ce biti zatvoren "Titanikom" Dzejmsa Kamerona.

Tucakovic je rekao da nakon ciklusa "Beograd i film" u februaru sledi ciklus filmova Dzejn Fonde, zatim filmski program posvecen francuskom reditelju Filipu de Broku, a 26. februara bice otvoren prateci ciklus filmova sa FEST-a.
"Glavni program sledi u martu, po zavrsetku FEST-ovog ciklusa, kada ce biti priredjen program indijskih filmova, zatim ciklis filmova Mikelandjela Antonionija i ciklus finskog filma", rekao je Tucakovic.

VREME JE ZA KNjIGE:
KNjIZEVNI KUTAK KNjIZARE SRBIKA

Svetlana Velmar-Jankovic
Bezdno

Remek-delo Svetlane Velmar Jankovic o trouglu covek-zena-vlast, na primeru kneza Mihaila, kneginje Julije i srpske istorije druge polovine XIX veka, podjednako je uzbudljiv ljubavni roman i politicki triler.

Jelica Zupanc
Kafkine adrese

Kafkine adrese sacinjene su iz fragmenata, a nacinjene su od 87 delica jednog razbijenog ogledala koje mozemo zvati mesavinom i jave i fantazmagorije i nade i sna, ukratko stvarnosti. Bez obzira na to da li govori o Vaclavskim namjestima u Pragu, o Becu ili Londonu, Jelica Zupanc stisanim pripovedanjem otvara jednu po jednu kavernu u tkivu svoje price. Njen citalac naletece na specifican, ostar, gorkosladak ukus ove proze. I neizostavno ce u njemu prepoznati oporo obilje Balkana.

Marija Gimbutas
Sloveni, sinovi Peruna

Istorija Slovena pocinje pre nastajanja slovenskih drzava, pre pojave istorijskih svedocanstava o primanju hriscanstva, pre no sto su ih istoricari Prokopije Cesarijski i Jordan u 4. veku opisali. Knjiga nastoji da rekonstruise praistoriju i ranu istoriju Slovena, sve do 10. veka kada su osnovani Moravsko, Kijevsko carstvo i druge drzave.