18. februar 2005.
Ministarstvo za dijasporu SrbijeDodeljene nagrade Srbima iz dijaspore
Ministar za dijasporu Srbije Vojislav Vukcevic urucio je, u subotu 12.februara 2005., u novootvorenim prostorijama ministarstva Srbima iz dijaspore drzavna odlikovanja kojim ih je odlikovao predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic.
Pozdravljajuci prisutne prof. Dr. Vojislav Vukcevic, Ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije, istakao je znacaj Ministarstva za dijasporu, rekavsi:
"Javimo se svakome ko nas pozove, primamo svakoga ko nam dodje. Obilazimo nase ljude u svetu. Pomazemo njihova okupljanja i oblike njihovog nacionalnog izrazavanja. Predstavljamo se i ponasamo, sa puno ponosa, kao sluga naroda koji zivi i radi daleko od otadzbine."
"Briga o otadzbini nije pocela sa nama. I pre nas neko je brinuo o zemlji svojih otaca bez da ga je iko pozvao i prozvao. Medju njima su i danasnji laureati, odnosno ljudi kojima je Srbija kazala jedno veliko hvala", rekao je Vukcevic na svecanosti.
Na inicijativu Ministarstva za dijasporu, predsedniku Drzavne zajednice SCG, gospodinu Svetozaru Marovicu predlozeno je da odlikuje jednu grupu istaknutih pojedinaca koji su onim sto su ucinili i cine, veoma vazni u vezi izmedju matice i dijaspore.
Prihvatajuci tu inicijativu predsednik drzavne zajednice SCG g-din Svetozar Marovic potpisao je ukaz o odlikovanju i u Ministarstvu za dijasporu odlikovani su: Milan Brajovic (Albanija), Petar Lastic (Madjarska), dr. Slavomir Gvozdenovic (Rumunija), Ljubica Biba Marisaveljevic (Norveska), Aleksandar Vlajkovic (Srbija), Petar Marjanovic (Ceska), Dusan Vidakovic (Nemacka), Mihajlo Majk Milicevic (Kanada), Dragan Urosevic (Nemacka), Mirko Vucurevic (Svajcarska), Jeromonah Irinej Dobirjevic, (SAD), Ljubomir Gusatovic (Danska), prof. dr. Stojanka Aleksic (Nemacka).
Ministarstvu za dijasporu dodeljena je zgrada u beogradskoj Vasinoj ulici, u kojoj je ranije bila smestena "Beobanka". Nove prostorije osvestao je vladika sabacko-valjevski Lavrentije.
Svecanosti su prisustvovali ministar spoljnih poslova SCG Vuk Draskovic, ministar privrede Srbije Predrag Bubalo, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelasic, princ Aleksandar Karadjordjevic i direktor Zavoda za udzbenike i nastavna sredstva Rados Ljusic.
KOFI ANAN NAJZAD JAVNO IZJAVIO:Srbi na Kosovu u strahu
Vozila za prevoz manjina su kamenovana, grafiti sa porukama mrznje iscrtani na javnim zgradama, prazne kuce koje pripadaju Srbima su pljackane ...
Srbi na Kosovu zive u strahu, sto produbljuje vec duboke etnicke podele, izjavio je generalni sekretar UN Kofi Anan.
Iako su ozbiljni zlocini nad Srbima na Kosovu u padu nakon marta prosle godine, kada su hiljade njih proterane iz domova tokom etnicki motivisanog nasilja, Anan je istakao da izolovani incidenti i dalje pothranjuju strahove Srba, prenosi AP.
Vozila za prevoz pripadnika manjina su kamenovana, grafiti sa porukama mrznje iscrtani na javnim zgradama, prazne kuce koje pripadaju Srbima su pljackane i malo se postuje pravo manjina na jezik, naveo je Anan u izvestaju Savetu bezbednosti UN.
"Kosovski Srbi i dalje smatraju da su pod rizikom. Njihovo oklevanje da napuste svoje zajednice ili da stupaju u kontakte sa clanovima vecinske zajednice (i vice versa) produbljuje vec duboku etnicku podelu", ocenio je generalni sekretar UN.
Po oceni Anana, vlada Kosova nije dovoljno ucinila da kazni sve etnicki motivisane zlocine.
On je ocenio i da se Srbi na Kosovu i dalje suocavaju sa mnogim problemima. Oni moraju da putuju specijalnim konvojima ili uz vojnu pratnju, sto ogranicava njihovu slobodu kretanja i prustup sluzbama, zaposlenju i pravosudnom sistemu.
Zabrinutost za bezbednost, i stvarna i ona od koje se strahuje, obeshrabruju Srbe od povratka na Kosovo, ukazao je Anan.
Manjine imaju malo poverenja u administratvni i politicki sistem Kosova, dodao je on. "Njihova ukljucenost u politicki proces i u vise nivoe javne sluzbe ostaje marginalno", naveo je genarlni sekretar UN u izvestaju.
Ananov izvestaj pokriva period od pocetka novembra 2004. do kraja januara 2005. godine. To je redovni tromesecni izvestaj koji Anan podnosi Savetu bezbednosti o stanju na Kosovu kojim od juna 1999. godine upravlja administracija UN.
Dajem $300.000 za Cecu!
U Australiji zapoceo pravi rat izmedju estradnih menadzera ko ce da dovede Svetlanu Raznatovic na turneju
po Petom kontinentu. Jedan od menadzera Milorad Trkulja otvorenu kaze:
Nudim Ceci 300.000 australijskih dolara da je dodje da peva u Sidneju i Melburnu !
- Cuo sam da je Branko menadzer odustao od Cece, jer je skupa. I DJordje Marinkovic, vlasnik lista Srpski glas je odustao od Cece, jer ne ume da pravi koncerte. Milojko menadzer jos pregovara, ali ce i on najverovatnije odustati. Ja necu. Znam kako se dovode estradne zvezde u Australiju. Radio sam Nedeljka Bilkica, Radeta Vuckovica, Sabana Saulica, Branimira DJokica. Na Baji Knindzi sam zaradio 65.000
australijskih dolara. Zasto ne bih i na Ceci - pita se Milorad Trkulja, estradni menadzer iz Melburna i vlasnik estradne firme Foh-video.
Javio se nasoj redakciji da bi demantovao nasu vest da Svetlana Raznatovic nastupa pocetkom marta u Australiji za 100.000 dolara.
- Prica se da je Cecina turneja pomerena za kraj marta, ali ja mislim da moj estradni djak Miroljub
Lukenic, zvani Milojko iz Sidneja nije u stanju da dovede Svetlanu Raznatovic na Peti kontinent. Ja Ceci nudim 300.000 australijskih dolara da je dodje da peva u Sidneju i Melburnu ! Moze da me proveri kod svih pevaca i pevacica u Beogradu. Moj estradni tim su cinili Mitar Miric, Bojanica, Era Ojdanic, Novica Negovanovic, Zorica Brunclik, Lepa Lukic, Marinko Rokvic i Cune Gojkovic. A radio sam i Miroslava Ilica i Lepu Brenu, koju je slusalo i gledalo 15.000 ljudi u Australiji - kaze sa sebe Milorad Trkulja.
Miroljub Lukenic je Beogradjanin, koji je u Sidneju poznat kao koncert majstor Zeljka Joksimovica, Zeljka Samardzica, Zdravka Colica, DJordja Balasevica, Riblje Corbe, koju je u Australiju doveo davne 1990. godine i Bajage, koji je lane odusevio i Srbe i Australijance.
Njegov estradni ucitelj Milorad Trkulja je u Australiji poslednjih godina postao poznat po svojim koncertima umetnika starije generacije, ali i po dugom jeziku, jer je javno govorio o nekim svestenicima Srpske pravoslavne crkve koji su, kako tvrdi pravili orgije po Melburnu. Krajem 2004. godine neko od uvredjenih je pucao u Milorada Trkulju sa ledja, pa je ovaj menadzer zbog metka, koji mu se zabio u bubreg, proveo u bolnici nekoliko nedelja. Od kako je izasao iz bolnice Milorad Trkulja pravi planove
kako da dovede Cecu u Asutraliju i kako na njoj dobro da zaradi:
- Poslacu ovih dana Ceci ponudu preko faksa, u kojoj cu da joj predlozim dve varijente za njenu koncertnu turneju u Australiji. Mislim sa Cecom da radim koncerte samo u Sidneju i Melbrnu. Ako prodamo u oba grada 10.000 ulaznica po 50 australijskih dolara, to je prihod, samo od karata pola miliona dolara. Rashodi su mi iznajmljivanje sale - 25.000 dolara, ozvucenje, reklame, policijsko obezbedjenje i medicinska sluzba,
jos 100.000 dolara. Ceci bih i njenom orekestru platio 300.000 dolara. I meni sta ostane - izracunao je Milorad Trkulja.
Po drugoj, mnogo optimistickijoj proceni Milorada Trkulje, Svetlana Raznatovic bi mogla da privuce i 20.000 posetilaca na koncertima u Sidneju i Melburnu. A to bi joj moglo doneti i zaradu od 500.000 australijskih dolara:
- Ako je Ceca nedavno u Svajcarskoj u diskoteci imala 3.500 posetilaca i jos toliko ljudi ispred vrata, zasto ne bi u velikim sportskim halama u Australiji imala po 10.000 obozavalaca. U tom slucaju na kartama bi uzeli milion australijskih dolara. Dao bih Ceci honorar od pola miliona dolara! Cim mi javi da prihvata moj plan, krecem u medijsku kampanju, u koju cu da ulozim 70.000 dolara - priznao nam je Milorad Trkulja,
estradni menadzer iz Melburna, koji zeli da iz ovog posla istisne svog ucenika Miroljuba Lukenica Milojka.
Ceka se samo Cecin odgovor.Dusan Ikovic
Vlada smenila direktora Jat-a
Sta se to opet kuva u JAT-u
Vlada Srbije uvela je prinudne mere u Jat evrejzu i razresila Aleksandra Milutinovica duznosti generalnog direktora tog Javnog preduzeca.
U saopstenju sa sednice vlade, navodi se da je za vrsioca duznosti vlada imenovala Nebojsu Starcevica.
Kako se istice u saopstenju, vlada je Upravnom odboru i generalnom direktoru Javnog preduzeca za vazdusni saobracaj "Jat ervejz" nalozila da preduzmu mere za nesmetano funkcionisanje drzavne aviokompanije.
I Milutinovica i Starcevica je za prvog coveka Jata predlozio Srpski pokret obove.
Nakon dolaska Milutinovica za direktora Jata u martu 2004. u toj kompaniji su ucestali strajkovi avioinzenjera, mehanicara i pilota, sa cesto suprotstavljenim zahtevima, medju kojima je zahtev za smenu rukovodstva bio zajednicki.
Aviokompanija bi do kraja juna trebalo da bude u potpunosti restruktuirana, sto podrazumeva izdvajanje i prodaju sporednih sluzbi i otpustanje oko 900 radnika koji predstavljaju tehnoloski visak.
Sporedne grane kompanije sa 1.274 zaposlena, kao sto su hotel "Slavija" i apartmani na Kopaoniku, privredna avijacija, Pilotska akademija u Vrscu i Sluzba za pripremu putnickih obroka, izdvojice se, prema ranijoj najavi, u zasebna preduzeca, koja ce u kratkom roku biti privatizovana.
U aprilu ce biti izdvojen Radio Jat, u maju Tehnicka sluzba koja ce sa oko hiljadu ljudi nastaviti da servisira avione Jata, ali i drugih svetskih avioprevoznika, a u junu ce biti osnovana posebna kompanija za lizing i cater letove, u kojoj ce raditi oko 80 ljudi.
Jat, kako tvrde u toj kompaniji, bastini tradiciju "Aeroputa", koji je osnovan 17. juna 1927. godine.
Srpska aviokompanija trenutno raspolaze sa dvadesetak aviona, od cega koristi 15. Osnovana je 1947. godine kao aviokompanija Titove Jugoslavije - Jugoslovenski aerotransport (JAT), a pocetkom devedesetih godina proslog veka vlasnistvo nad JAT-om preuzima Vlada Srbije, nakon raspada SFRJ.
Prema podacima sa sajta JAT-a, ta kompanija je 1987. godine bila na 31. mestu u svetu, medju 112 tadasnjih clanica IATA (International Air Transport Association), a na desetom mestu u Evropi, medju clanicama AEA (Association of European Airlines).
JAT je, prema podacima iz 2002. godine, imao sest aviona DC-9, prosecne starosti 29 godina, dva aviona B727-200, stara 21 godinu, devet boinga 737-300 (16 godina), tri ATR-a 72 (11 godina) i jedan DC10-30 star 23 godine.
Pilotska akademija u Vrscu ima 26 aviona tipa C-172/ 152, dva aviona C-130, tri aviona PA-31T, dva aviona C-402.
Privredna avijacija JAT-a imala je 14 aviona M-18, 11 aviona AN-2 i jedan avion AG-CAT.
Gde je KaraDJorDJe primio kljuCeve grada SmederevaKaradjordje (ni)je primio kljuceve ispod duda
Istorijski arhiv Smedereva i srpska pravoslavna crkvena opstina "Sveti Sava" iz Ticina u Italiji objavili su nedavno knjigu arheologa Mladjana Cunjaka "Prvi dani I srpskog ustanka i crkve brvnare u Pomoravlju".
Autor se uglavnom bavi poznatom gradjom o pripremama za ustanak i nedovoljno znanim crkvama brvnarama u Podunavlju ali se izdvaja poglavlje kojim se ozbiljno sumnja u verodostojnost tvrdnji o predaji kljuceva grada Smedereva pod dudom nazvanim Karadjordjev.
Cunjak smesta u urbanu legendu tvrdnju da je vodja ustanka Karadjordje Petrovic kljuceve Smedereva dobio od dizdara Muharema Guse Bosnjaka ispod duda, najmanje 800 metara udaljenom od utvrdjenja.
Taj dud je kasnije nazvan Karadjordjev, drvo je ogradjeno i stavljeno pod zastitu drzave, potom su mesna zajednica i trg na kome se drvo nalazi nazvani "Karadjordjev dud". U Karadjordjevu cast u Smederevu je i brdo sa kojeg je navodno vozd s ustanicima usao u Smederevo, nazvano Karadjordjevo brdo.
Legenda je pocela da se plete i upreda 1930, kada je, povodom 500 godina od zidanja smederevske tvrdjave, objavljena kao drzavno izdanje, "Spomenica smederevskoga grada".
Tada je u "Spomenici" poglavlje o predaji kljuceva grada, umesto istoricara, napisao advokat Milan J. Konstantinovic da bi, zapisao je Cunjak, "posredno istakao sopstveni doprinos, tako sto svoje korene dovodi u vezu sa istaknutim istorijskim licnostima i dogadjajima" jer je dud u njegovom dvoristu.
Konstantinovic napominje da "istorija ne kaze na kome je mestu izvrsena predaja grada" ali tvrdi da je predaja "izvrsena na svecan nacin" (ne navodeci izvore), da bi malo dalje rekao da su Turci bili iznenadjeni Karadjordjevom "skromnom pojavom i najskromnijim odevanjem".
Nije prirodno da Karadjordje, ili bilo ko od ustanika, na svecanost, pogotovo preuzimanja grada, dodje skromno odeven, sto govori da je Konstantinovic, bez oslanjanja na fakta, cin romansirao i romantizovao, gurajuci ga u istorijsku oblandu.
Cunjak u svojoj knjizi tvrdi da Milan J. Konstantinovic ne navodi nijedan podatak kojim bi potkrepio tvrdnju o mestu predaje kljuceva grada. Cunjak takodje tvrdi da u starijoj literaturi nema pomena o dudu kao drvetu ispod koga je obavljena primopredaja kljuceva Smedereva.
Osporavajuci hipoteze koje su se vremenom premetnule u cinjenice o predaji kljuceva pod Karadjordjevim dudom, Cunjak navodi da je 1922. Ljubomir Petrovic objavio knjigu "Grad Smederevo u srpskoj istoriji i knjizevnosti" i da, govoreci o Prvom srpskom ustanku, o svemu pise osim o dudu.
Ni prota Mateja Nenadovic, pisuci o predaji kljuceva, ne spominje "nikakvo drvo, niti blize odredjuje mesto predaje".
Ono sto daje uverljivost Cunjakovoj tezi da je Karadjordje primio kljuceve grada na drugom mestu, odnosno neposredno ispred utvrdjenja - jeste cinjenica da je na mestu gde je sada dud 1805. proticao Petrijevski potok "a nedostojno je pobednika da dokaz pobede, kljuceve grada, prima u potoku".
Mesto na kome je dud daleko je od utvrdjenja a 1805. je to bilo u divljini, izvan naselja. Cunjak sumnja da je dud u to vreme, na tom mestu, uopste postojao.
Cunjak se takodje pita da li bi se Turci usudili da "odu u divljinu" i predaju kljuceve i da li bi Srbi, poneseni ratnim uspehom, primili kljuceve, najveci simbol vlasti i ratne slave u "zapustelom ambijentu", izvan pogleda onih koje bi predaja grada okurazila.
Da se urbana legenda ipak ukorenila govori i cinjenica da litija, kada ide gradom, staje kod Karadjordjevog duda da bi se ocitale molitve jer se to drvo smatra "zapisom". Uobicajeno je da zapis bude hrast ili orah ali vreme menja obicaje.
Na ploci koju je ispred duda postavila Skupstina opstine Smederevo stoji da je "Ispod ovog drveta 8. novembra 1805. smederevski dizdar Muharem Gusa predao je Karadjordju kljuceve Smedereva". Beli dud, Morus alba, odnedavno ima i tablu koja upozorava da je drvo pod zastitom drzave kao "Karadjordjev dud".Milosav Slavko Pesic
Smederevo