18. mart 2005.
Sok za putnike na pocetku martovskog raspusta
Krah kompanije DzetsgouNa samom pocetku martovskog raspusta, proslog petka kao sok je dosla vest o prestanku rada aviokompanije Dzetsgo. Racuna se da je na aerodromima bilo zateceno oko 17 hiljada putnika koji su imali karte za letove ove kompanije. Oni su odjednom ostali bez mogucnosti da pocnu ili nastave svoje planirano putovanje. Neki su se vratili svojim kucama, dok su drugi pokusavali da iznadju nacine da doputuju do svojih odredista, kako im odmor ne bi u potpunosti propao.
Svi redom su se pitali kako to da aviokompanije nemaju plan za reagovanje u ovakvim situacijama. Ministar za potrosnju Votson je rekao da ce na ministarskom sastanku u junu zatraziti od Otave donosenje propisa koji stite putnike.
Predsednik kompanije Majkl Leblank je, sa zaljenjem, izjavio da je odluka doneta nakon dugog premisljanja. Kako je rekao, kompanija je bila prisiljena da prestane sa radom zbog teskih uslova na trzistu i pritiska konkurencije. On se izvinio putnicima za probleme koji su ih nenadano snasli i zamolio ih je da se obrate svojim putnickim agencijama ili da pronadju alternativni avioprevoz.
Drugi avioprevoznici su naglasili da je u ovom trenutku tesko pronaci slobodno mesto na velikom broju linija. U Er Kanadi nisu mogli da preuzmu Dzetsgo-ove putnike, ali su bili spremni da uvedu dodatne letove. Slicno su reagovali i u konkurentskom Vestdzetu.
Tog jutra kada je objavljena vest o prestanku rada kompanije, bilo je zakazano dvadesetak Dzetsgo letova na domacim linijama i prema SAD-u i Meksiku. Cudno je da je kompanija prodavala karte i primala rezervacije sve do trenutka kada je objavila da prestaje sa radom, iako su prakticno vec u sredu znali da bi do toga moglo doci.
Problemi u trecoj po velicini kanadskoj aviokompaniji, koja ima 29 letelica i oko 1.350 zaposlenih, postoje vec vise od godinu dana. Gubici su mereni milionima dolara, putnici su se sve cesce zalili, a postavljalo se i pitanje sigurnosti. Proslog meseca im je, zbog nekih nedostataka u rukovodjenju letom, ukinuta dozvola da lete na visinama koje omogucavaju ustede goriva.
Neki upuceni smatraju da je kompanija bila prisiljena da objavi svoju odluku bas u petak, jer nije imala dovoljno novca da izvrsi obaveze prema velikom broju putnika.
Vlasnik kompanije Dzetsgo, Leblank za sobom sada ima vec tri propale aviokompanije. Prvo je bio na celu Kvebekera, propalog 1990. godine, a onda je pre cetiri godine prodao Rojal Ejviesn kompaniji Kanada 3000, koja je propala proslog novembra. Za sada nije sigurno da li ce Dzetsgou pokusati da se restrukturiranjem izvuce iz obaveza prema kreditorima, ili ce likvidirati svoje avione i ostalu imovinu. Kao veoma izvesno,
najavljuje se da bi najnovija desavanja sa Dzetsgouom mogla dovesti do visih cena avioprevoza.
Posle kraha kompanije Dzetsgo
Nekim ostecenim putnicima naknada ce biti isplacenaPovodom najnovijih desavanja sa kompanijom Dzetsgou, pojavilo se pitanje na koji nacin putnici mogu da se zastite od gubitka novca u ovakvim situacijama. U Ontariju, Kvebeku i Britanskoj Kolumbiji postoje fondovi za kompenzaciju iz kojih ce ostecenim putnicima biti isplacena naknada, ali samo ukoliko je karta kupljena u registrovanoj turistickoj agenciji.
Brus Bisins, predsednik Registra turistickih agenata, daje primer da u Ontariju moze biti isplaceno do pet miliona dolara, a po putniku maksimum iznosi pet hiljada dolara.
Napominje se, ipak, da se moze refundirati samo cena karte, bez dodatnih taksi, sto u slucaju Dzetsgoua ne znaci puno. Pojedine njihove karte su, naime, kostale svega jedan dolar, pa putnik ne moze puno da potrazuje.
Internet agencija expedia.ca takodje je je u grupi onih koji su se obavezali da nadoknade cenu karte svojim klijentima.
Ukoliko ste kartu kupili i platili nekom kreditnom karticom, ucinili ste dobar potez, jer pojedine pruzaju zastitu svojim korisnicima. Tu spadaju Master Card i Visa Canada.
Mel Frutman, potpredsednik Udruzenja potrosaca kaze da, nazalost, nikakvu nadoknadu nece dobiti ako ste kartu kupili direktno u aviokompaniji i platili cekom ili gotovinom.
On sugerise da se avionske karte obavezno kupuju kod proverenih i pouzdanih avioprevoznika.
Od prvog aprila skuplja struja u OntarijuOntarijski savet za energetiku objavio je da ce od prvog aprila cena elektricne energije biti povecana, za oko 4,4 odsto na godisnjem nivou za prosecno domacinstvo. Za prvih 750 kilovata, cena po jednom kilovat satu bice ubuduce pet centi, a za potrosnju preko tog limita, cena kilovat sata bice 5,8 centi.
Sem toga, Savet je odlucio da podigne prag potrosnje na hiljadu kilovata u zimskom periodu, od pocetka novembra do kraja aprila, buduci da je tada veca potreba za strujom.
Za domacinstva koja imaju dvotarifna brojila, vikend i praznicna tarifa bice 2,9 centi, dok ce u spicu iznositi 9,3 centa.
Nove cene vazice u narednih godinu dana, a potom ce biti uskladjivane na svakih sest meseci.
Ove cene vazice za domacinstva, ali i za sve druge potrosace koji godisnje trose ispod 250 hiljada kilovat sati.
No, ovo nije jedino povecanje vezano za struju koje ce se naci na racunu. Savet tek treba da razmotri zahteve za povecanjem iznosa distributivnih troskova, koje su podnele lokalne elektrodistributivne mreze.
Nove cene za ove usluge bice poznate u narednih nedelju, do dve, dana i po svemu sudeci, razlikovace se od jedne do druge distribucije.
Svaki treci vozac uspavanFondacija za istrazivanja uzroka povreda u saobracaju objavila je zaprepascujuce podatke, po kojima je prosle godine cak oko 4,1 miliona vozaca moglo da ima problema da ostane u budnom stanju tokom voznje.
Njihova studija, bazirana na anketi iz proslog maja, pokazuje da su se muskarci cesce suocavali sa ovim problemom i da, suprotno ocekivanjima, to nije uvek bilo nocu, niti pak posle velikog broja sati provedenih za volanom. Naprotiv, vise od trecine vozaca izjavilo da im je vec posle jednog sata voznje glava klonula. Uglavnom se to desavalo onima koji su prijavili da spavaju manje od osam sati dnevno.
Pusaci ce biti prognani iz svih sluzbenih i zatvorenih prostoraZa pocetak juna naredne godine najavljen je pocetak primene zakona o zabrani pusenja u Ontariju, za koji se kaze da je najstrozi u citavoj Severnoj Americi. Pusacima ce manevarski prostor biti ogranicen samo na dom i ulicu, a bice nepozeljni u svim zatvorenim prostorima. Cak i u svom domu cigaretu nece moci da zapale ukoliko se tu nalazi osoba iz kucne nege, ili ako je to ujedno registrovani prostor za cuvanje dece.
Iz svih ostalih sluzbenih i zatvorenih prostora, cak i iz sluzbenih vozila, cigareta ce biti proterana.
Ministar zdravlja Dzordz Smiterman je naglasio da ni jedan zaposleni u provinciji nece vise biti izlozen duvanskom dimu zbog prirode svog posla.Jedan od retkih izuzetaka bice domovi za starija lica, u kojima ce njihovi zitelji moci da zapale cigaretu u posebnim prostorijama sa provetravanjem, zato sto je ta instuticija njihova kuca. Postoji mogucnost da izuzetak bude i kazino Rama u Oriliji, zato sto se on nalazi na teritoriji koja pripada starosedeocima.
Po recima ministra Smitermana, zakon je veoma vazan segment borbe protiv pusenja, koje svakodnevno odnosi 44 zivota, vise nego AIDS, saobracajni udesi i alkohol zajedno. Provincija ima problema da podmiri i troskove za zdravstvo koje direktno proizilaze iz toga, oko 1,7 milijardi dolara na godisnjem nivou.
Ovaj zakon nailazi na odobravanje protivnika pusenja i zdravstvenih radnika, ali ima i onih koji ne veruju da ce im doneti boljitak.
U sektoru ugostiteljstva smatraju da ce zbog zakona imati gubitke i zalazu se da vlada iznadje nacine da pomogne i njima, kao sto je obecano da ce materijalno pomoci uzgajivacima duvana da se preorijentisu na neku drugu poljoprivrednu kulturu.
Velika primedba vladi je da zakonom nije predvidela vecu pomoc pusacima koji zele da prestanu da puse, ali ministar Smiterman kaze da se razmatraju strategije za neke mere, kao sto su antinikotinske terapije.
Superkompjuter za proracun udara cunamijaFederalna vlada je raspisala tender za nabavku kompjutera kojim bi se mogle predvideti posledice razorne snage cunamija na zapadnu obalu Britanske Kolumbije.
Tender se zatvara 23. marta.U Ministarstvu za ribarstvo i okeane kazu da je interesovanje za moguce posledice cunamija poraslo posle katastrofalnog udara u Aziji, 26. decembra prosle godine. Veruje se da ce superkompjuter pomoci naucnicima i urbanistima, posebno onima koji se bave planovima za Vankuver Ajlend, zbog izlozenosti otvorenom moru.
Rukovodilac odeljenja za istrazivanje pri Ministarstvu, Robin Braun kaze da postoje podaci koji ukazuju da je na samom kraju osamnaestog veka zapadnu obalu Britanske Kolumbije pogodio zemljotres, verovatno jacine devet stepeni Rihterove skale. Za njim je usledio cunami koji je isao do obala Japana. Braun kaze da ce superkompjuter pomoci da se proracunaju cunamiji koji bi mogli da pogode obalu i, potom, da se predvidi sta bi se sve moglo uciniti u slucaju najgoreg moguceg scenarija. On smatra da bi do oktobra bilo realno ocekivati stvaranje modela snage cunamija iz 1700. godine i puteva njegovog kretanja obalom Britanske Kolumbije.
Procenjuje se da ce za nabavku kompjutera biti utroseno oko 170 hiljada dolara.
Mladi vole umetnicke predstaveStatisticka sluzba objavila je podatke o publici na takozvanim zivim predstavama, poput pozorisnih, plesnih, muzickih i operskih izvodjenja. Po podacima iz 2003. godine, jednu cetvrtinu svih posetilaca ovih manifestacija cine mladi ljudi, koji pokazuju sve vece interesovanje za ples, pozoriste i operu.
Ova cinjenica svako ohrabruje, ali svakako treba reci da i umetnici sami to pospesuju odgovarajucim izborom repertoara i reklamom. Sa druge strane, i skole cine vece napore da umetnost priblize omladini, kroz kulturne i obrazovne programe.
Statisticari su prikazali i drugu, materijalnu stranu ove iste price. Iako je broj posetilaca porastao, umetnicke institucije nisu uspele da profitiraju. Jedno su pozorista ostvarila kakav-takav pozitivan bilans, a ostali su bili sa gubicima, mada manjim nego ranije.
Analiza je pokazala da umetnici sve cesce dobijaju pomoc iz privatnog sektora, dok sredstva koja pristizu iz vladinih izvora rastu nesto sporijim tempom.
Obavezna ugradnja alarma u autoFederalna vlada je najavila da ce od 1. septembra 2007. godine sva nova vozila morati da budu opremljena sa imobilizacionim sistemom protiv kradje. Ovo je uneto kao amandman u Zakon o regulaciji bezbednosti vozila i podrazumeva da ce svi proizvodjaci automobila morati da usklade svoja vozila sa novim propisom.
Ovaj sistem ne dozvoljava da se automobil pokrene bez odgovarajuceg kljuca.
Iako najveci broj vozila na ovdasnjim drumovima vec ima neki vid zastite, ministar saobracaja Zan Lapijer istice da ce ova mera doprineti povecanoj sigurnosti na drumovima za sve. Veruje se da ce biti smanjen broj kradja, a samim tim i saobracajnih nesreca koje ih cesto prate, posebno kada su kradljivci maloletnici.
Operisan Brajan Malruni
Kako je saopstila Univerzitetska bolnica u Montrealu, nekadasnji premijer Brajan Malruni je podvrgnut operaciji zbog benigne lezije na plucima. Operacija je trajala nekoliko sati i Malruni se uspesno oporavlja. Ocekuje se da ce do nedelje, kada slavi svoj 66. rodjendan, biti otpusten na kucno lecenje i oporavak.Predstavnici bolnice izjavili su da je Malruni u dobroj formi i raspolozenju i da je supruga Mila uz njega.
Lezija je otkrivena na rutinskom pregledu. Istakli su zadovoljstvo sto se ispostavilo da se radi o manjem zdravstvenom problemu.
Bronza u veleslalomuKanadski skijas Tomas Grandi ostvario je veliki uspeh osvojivsi trece mesto u veleslalomu u Svetskom kupu.
Grandi se nadao da ce uspeti da osvoji prvo mesto za Kanadu posle velike pauze, jos od zlata Stiva Podborskog 1982. godine. Poslednju voznju u Svetskom kupu, koju je okarakterisao kao najlosiju u citavoj sezoni, zavrsio je kao jedanaesti, zbog cega je u konacnom plasmanu osvojio bronzu.
U februaru manje zaposlenihStatisticki pokazatelji za februar govore da je stopa nezaposlenosti ostala nepromenjena, uprkos manjem broju zaposlenih u proizvodnji, ugostiteljstvu i prehrani.
Strucnjaci veruju da je stanje u potonja dva sektora, makar delimicno, posledica neodrzanog prvenstva u NHL.Sto se tice sektora proizvodnje, broj radnih mesta je smanjen za 28 hiljada, ponajvise u Ontariju, mada je i Alberta takodje pogodjena. Smanjenji izvoz, zbog jacanja nacionalne valute u odnosu na americku, osnovni je uzrok ovakvog stanja.
Kada se sve svede, u zemlji je otvoreno oko 27 hiljada novih radnih mesta. Najvise ih je bilo u obrazovanju, a slede informatika, biznis i gradjevinarstvo. Po broju zaposlenih prednjaci Ontario, u kojem je u poslednjih godinu dana zaposleno oko pedeset hiljada novih radnika razlicitih struka. Istini za volju, stopa nezaposlenosti je cak neznatno porasla, jer je veci broj ljudi trazio posao.
U Kvebeku je izgubljeno dvadeset hiljada stalnih radnih mesta, sto se gotovo podudara sa brojem otvorenih privremenih radnih mesta.
Stopa nezaposlenosti najvise je porasla u Novoj Skotska. Na kraju februara ona je iznosila 9,8 odsto, jos uvek daleko ispod 15,2 kolika je u Njufaundlendu. Najmanja je i dalje u Alberti, svega 4,2 odsto
