18. mart 2005.
CIA regrutovala naciste
CIA je stupila u kontakt sa "najmanje 23 nacista ili ratnih zlocinaca" u zelji da ih regrutuje, a dvojica medju njima su dobili i americko drzavljanstvo.
Americki Kongres je dao jos dve godine Nacionalnom arhivu da rasvetli odnose americkih vlasti i nacistickih ratnih zlocinaca nakon Drugog svetskog rata.
"Ni sezdeset godina posle, mi ne znamo celu istinu o blagonaklonim odnosima nase vlade prema nacistima", izjavila je kongresmen iz Njujorka Kerolin Maloni .
Predstavnicki dom americkog Kongresa u ponedeljak uvece je jednoglasno usvojio odluku o produzavanju aktivnosti radne grupe koja se bavi tim pitanjem. Radna grupa, koja takodje istrazuje i americku pomoc odredjenim zvanicnicima rezima u Japanu tokom 30-tih i 40-tih godina proslog veka, trebalo je da do kraja marta zavrsi svoj zadatak, navodi AFP.
Americka ministarstva odbrane i finansija, Stejt department, kao i, u manjoj meri, Centralna obavestajna sluzba (CIA), dozvolili su "radnoj grupi za nacisticke ratne zlocince" da tokom vise godina istrazi vise miliona dokumenata.
Strucnjaci za arhive i istoricari su, istrazivajuci ta dokumenta od 1999. godine, otkrili da je americka vlada direktno odobrila azil "izvesnim nacistickim ratnim zlocincima visokog ranga kako bi iskoristili njihovu strucnost tokom hladnog rata, pre svega protiv Sovjetskog Saveza", rekla je Kerolin Maloni.
U studiji "Americke obavestajne sluzbe i nacisti", koju je radna grupa objavila u maju prosle godine, navodi se da je "najmanje pet osoba bliskih" Karlu Ajhmanu, sefu Sluzbe za jevrejsko pitanje, tokom Hitlerove vladavine, radilo za CIA.
Istovremeno, americka centrala je stupila u kontakt sa "najmanje 23 nacista ili ratnih zlocinaca" u zelji da ih regrutuje, a dvojica medju njima su dobili i americko drzavljanstvo.
Radna grupa za nacisticke ratne zlocine, koja je vec imala uvid u osam miliona stranica dokumenata, obelodanila je, takodje, da je majstor nacisticke spijunaze Rajnhard Gelen koji je delovao na Istocnom frontu, posle rata bio "izuzetno vazan agent za americku obavestajnu sluzbu".
Karolin Maloni je navela da je u jeku hladnog rata, Gelen upravljao spijunskom mrezom u kojoj je bilo dosta bivsih nacista ili kolaboracionista.
Krajem 1949. godine, CIA je regrutovala Ota fon Bolsvinga, bivseg SS oficira koga smatraju inspiratorom progroma Jevreja u Bukurestu 1941. godine. CIA mu je zatim 1953. godine omogucila da dodje u SAD.
Kada su austrijske vlasti tokom 50-tih godina proslog veka, a zatim i americko Ministarstvo pravde tokom 70-tih godina, usli u trag Bolsvingu, CIA im nije pruzila nikakve informacije o njemu.
Bolsvig je, ipak, pronadjen i oduzeto mu je drzavljanstvo pre smrti 1982. godine.
Prema izvorima u americkom Kongresu, produzenje mandata omogucice radnoj grupi da, pre svega, analizira na hiljade dokumenata koje joj je dostavila obavestajna centrala, vladino telo koje je do sada najvise oklevalo u otvaranju arhiva u vezi sa osetljivim pitanjem odnosa koje su vlasti imale sa pripadnicima SS snaga.Nakon dve godine pritisaka, zvanicnik CIA je u februaru obavestio radnu grupu da je ta agencija spremna da dostavi sva dokumenta u vezi sa vezama koje je mogla da ima sa bivsim "esesovcima".
CIA je, medjutim, zadrzala pravo da ne objavi dokumenta koja bi mogla da "stete interesima SAD".
Albanska mafija narucila ubistvo sefa policijeKosovsko-albanska narko mafija narucila je ubistvo sefa ceske Centrale za borbu protiv narkotika, pukovnika Jirzija Komrousa, a u planiranju likvidacije pomazu joj nekadasnji pripadnici resora bezbednosti iz zemalja bivse Jugoslavije, tvrdi ceska policija.
Jirzi KomrousO tome da je kosovsko-albanska mafija po drugi put zapocela kampanju da ga likvidira ili bar kompromituje, obavestio je novinare u sredu sam Komorous.
U intervjuu za izdanje dnevnika "Pravo", on je precizirao da je kosovsko-albanska mafija raspisala nagradu za njegovu likvidaciju i da je trebalo da bude ubijen iz vatrenog oruzja.
"Narucioci su iz okruzenja albanskih bandi. Sa njima vec deset godina saradjuju bivsi pripadnici resora bezbednosti. Kako ceski tako i albanski i iz zemalja bivse Jugoslavije", kazao je Komorous ceskom listu.Kategoricno je iskljucio mogucnost da bi povod za nove anonimne pretnje mogla da bude planirana radikalna reorganizacija rukovodstva ceske policije, posebno Odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala, kao i najave da bi Komorous mogao da bude unapredjen u sefa cele ceske policije.
"Pre deset godina smo poceli relativno uspesno da eliminisemo albanske mafije za koje je radilo dosta bivsih eksperata iz resora (komunisticke) bezbednosti. U medije su tada poceli da salju velike kolicine anonimnih dezinformacija", kazao je Komorous.
Kao primer je naveo mejlove redakcijama ceskih medija da Komorous zajedno sa sada vec uhapsenim medjunarodnim heroinskim bosom Fatonom Gasijem sprema napad na delegaciju NATO i Havijera Solanu.
Neke od ovih anonmnih dojava su proveravale i ceske obavestajne sluzbe.
Ovo ne bi bilo prvi put da kosovsko-albanska mafija pribegava narucenom ubistvu ljudi koji stoje protiv njih na strani zakona.
Novembra prosle godine, kosovsko-albanska narko mafija narucila je ubistvo drzavnog tuzioca u gradu Plzenj kako bi ga u poslednjem trenutku sprecila da stigne da preda sudu optuzbu protiv Fatona Gasija, jer bi nakon godinu dana bez optuznice morali da ga puste iz zatvora.
Azilanti nagrnuli na Kipar - novu granicu EUKipar, novi clan EU, smesten na rubu Evrope, belezi ogroman porast zahteva za dobijanje azila.Samo prosle godine, broj osoba koje su podnele zahtev za azil na Kipru porastao je za vise od 400 odsto, dok se u ostalim delovima Evrope broj tih zahteva znatno smanjio, podaci su Agencije UN za izbeglice (UNHCR).
"Kipar je neverovatan izuzetak, prvi na listi 38 industrijskih zemalja", rekla je za Rojters Emilija Strovolidu iz UNHCR-a.Ostrvo, gde zivi nesto manje od milion stanovnika, prosle godine je primilo vise od 10.000 zahteva za azil.
Uzimajuci u obzir broj stanovnika, to bi bilo isto kao kada bi Velika Britanija imala 600.000 takvih zahteva godisnje. Prema zvanicnim podacima, u Britaniji je tokom prosle godine podneto 40.200 zahteva za azil.
Pomocnik direktora UNHCR-a za Evropu Oluseji Badzulaji kaze da je Kipar posebno atraktivan zbog svog polozaja, odnosno zbog toga sto predstavlja novu granicu Evropske unije.
Kiparski zakon o radu i cinjenica da severni Kipar nije pod kontrolom medjunarodno priznate kiparske vlade, takodje su uticali da broj onih koji traze azil bude veci, ocenjuje UNHCR.Mnogi podnosioci zahteva su iz Bangladesa i Pakistana, koji uglavnom dolaze na Kipar na skolovanje, sa legalnim studentskim vizama.
UNHCR veruje da losa informisanost dovodi do zloupotreba u sistemu koji se bavi resavanjem pitanja azila.
Mnogi studenti, naime, misle da mogu da pohadjaju nastavu i istovremeno rade kako bi platili skolarine.
Posto to nije slucaj, oni mahom podnose zahtev za dobijanje azila.
"Studenti po zakonu ne mogu da rade, ali kao podnosioci zahteva za azil mogu", kaze Strovolidu.
Kiparske vlasti poostrile su kriterijume za produzavanje studentskih viza prosle godine.
Oko 90 odsto zahteva za studentske vize danas se odbacuje zbog falsifikovanih dokumenata ili zato sto kandidat ne govori engleski, bez kojeg ne moze da nastavi studiranje na Kipru.UNHCR je savetovao kiparske vlasti da uloze vise sredstava u ustanove koje ce se baviti prijemom azilanata.
Kipar je mlada zemlja, sa ogranicnim ustanovama, tako da ce vlada morati da ulozi sredstva da bi izasla na kraj sa problemom azilanata, kaze Badzulaji.
D.S.
Buenos Ajres, meka za gej turisteCasovi gej tanga i brakovi osoba istog pola mozda se ne pominju u svakom vodicu, ali takve atrakcije pretvaraju Buenos Ajres u novu juznoamericku meku za gej turiste.
Buenos Aires - LabokaKao lucki grad od tri miliona stanovnika, svojom evropskom elegancijom, istorijskim cetvrtima i reputacijom da ima lepe ljude, Buenos Ajres nikada nije imao problema u privlacenju turista.
Ali, sve vise posetilaca su homoseksualci. Martin Otrvin, 50-godisnjak koji se bavi softverom, doputovao je sredinom februara iz Holandije.
"Posetio sam neke gej barove. Lice na evropske. Mogli bi komotno da se nadju u Amsterdamu, Londonu, Mardidu. Veoma su moderni", rekao je on Rojtersu.
I dok se Argentina oporavlja od ekonomskih kriza, a njena industrija zabave ozivljava, Buenos Ajres neguje imidz pobunjenika Latinske Amerike koji prihvata nove drustvene vrednosti na ustrb maco kulture i rimokatolicke doktrine.
Prosle godine, broj turista u Buenos Ajresu je porastao za 38 odsto, posto su turisti iz Evrope i Severne Amerike iskoristili povoljan kurs zahvaljujuci kome je sve, od rostilja do opera u grandioznom Teatru Kolon, bilo nepristojno jeftino.
Moral na stranu, gej turizam je veoma unosan posao. Argentina zeli da dobije parce od procenjene 94 milijarde dolara godisnjeg prihoda, koliko donosi gej turizam, sudeci po Medjunarodnoj gej turistickoj asocijaciji.
Asocijacija je zbog toga izabrala Buenos Ajres za svoj godisnji simpozijum krajem februara. Na njemu se okupilo 109 turistickih vodica iz deset zemalja koji su razmatrali kako da se ukljuce u cvetajuci biznis.
"To je veoma veliko i profitabilno trziste koje samo u putovanjima u Americi donosi 55 milijardi dolara, a u svetu oko 94 milijarde", rekao je izvrsni direktor asocijacije Robert Vilson.
Zvanicne statistike o gej putnicima u Buenos Ajresu nema, ali turisticki zvanicnici procenuju da je svaki peti turista, od 5,25 miliona koliko ih je bilo prosle godine, gej.
Vlasti Buenos Ajresa ponosno na svom veb sajtu navode da je njihov metropolis "najvaznija destinacija u Juznoj Americi za gej putnike".
Ovo hvalisanje ne deluje preterano nikome ko je prosetao kroz trendi predgradje Palermo ili usao u gej restorane i tango barove u istorijskoj oblasti San Telmo.
Pored toga, brakovi osoba istog pola su od 2003. godine dozvoljeni u Buenos Ajresu, koji je tako postao prvi grad u Juznoj Americi koji ih je ozakonio.
Karlos Melia, vlasnik Prajd travela, kaze da se gej turisti sve cesce odlucuju za pefinjeniji i
diskretniji Buenos Ajres umesto Rio de Zaneira u Brazilu, cije su plaze i zurke veoma popularna gej mesta.Postoji sedam turistickih agencija i hotela u Buenos Ajresu koji rade ekskluzivno sa gej klijentelom i na desetine onih koje se u brosurama i na veb sajtovima deklarisu kao "gej naklonjeni".
Peru, Ekvador i Urugvaj takodje postaju interesantni gej putnicima, dok se Juzna Amerika polako oslobadja svog maco identiteta i prihvata seksualnu razlicitost.
Amnesti internesonal proziva UNMIK i Kfor
Medjunarodna organizacija Amnesti internesnel izrazila je zabrinutost zbog toga sto Misija UN za Kosovo (UNMIK) i Kfor i dalje odbijaju da priznaju ikakvu odgovornost za neuspeh da zastite prava manjinskih zajednica tokom proslogodisnjeg talasa nasilja na Kosovu."Godinu dana nakon nasilja, postignut je mali napredak u obezbedjivanju da su clanovima manjinskih zajednioca garantovana ista prava kao i vecinskoj zajednici", navodi organizacija u saopstenju povodom godisnjice talasa etnicki motivisanog nasilja na Kosovu.
Tokom nekoliko dana nasilja poginulo je 19 ljudi, unisteno oko 800 kuca, 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba napustilo je domove.
Amnesti internesnel i dalje poziva UNMIK i Kfor i vlada nekoliko zemalja clanica NATO da objave rezultate svojih istraga o martovskim dogadjajima i istice da vojni i pravosudni zvanicnici za koje je utvrdjeno da su bili saucesnici ili su odgovorni za krsenje ljudskih prava treba da budu izvedeni ped lice pravde.Organizacija podseca da je u proslogodisnjem izvestaju o martovskom nasilju opisala odgovor UNMIK-a i Kfora na nasilje kao nekonzistentan i nekoherentan.
Amnesti je pozvala NATO i Kfor da objave rezultate njihove istrage, a odvojeno i vlade Francuske i Nemacke da publikuju rezultate istrage o ulozi njihovih snaga, koje u Svinjaru i Prizrenu nisu uspele da zastite srpsku zajednicu.Ipak, Amnesti internesnel pozdravlja napredak koji je psotigla UNMIK policija privodjenjem 179 pocinilaca martovskog nasilja, ocenjujuci da "to predstavlja znacajan korak napred sa atmosfere nekaznjivosti za medjuetnicke zlocine koja je Kosovom vladala isuvise dugo".
"Medjutim, organizacija je i dalje zabrinuta ociglednim nedostatkom odgovornosti za clanove UNMIK policije, Kfora i Kosovske policijske sluzbe".
Organizacija u saopstenju navodi da je istraga o incidentu u kome je policijski oficir UNMIK-a ubio ucesnika protesta utvrdila da je oficir pucao u samoodbrani, ali da rezultati istrage o druga tri smrtna slucaja tokom operacije Kfora nisu objavljeni.
Amnesti internesnel navodi da ima informacije da je 69 istraga sprovedeno o navodima protiv oficira KPS-a, ali da nije prikupljeno dovoljno dokaza da bi se podigla krivicna optuznica protiv njih. Prema UNMIK-u, koji i dalje razmatra proceduru u tim slucajevima, svedoci nisu ponudili konsistentne dokaze a neki nisu voljni dalje da svedoce.
AI izrazava zabrinutost da pripadnici manjinskih zajednica, koji su izneli optuzbe protiv oficira KPS-a, i dalje nemaju dovoljno poverenja u vlasti da bi se pojavili kao svedoci protiv Kosovske policijske sluzbe.
Organizacija je izrazila zabrinutost i zbog toga sto je od 4.100 ljudi koji su nasilno izbaceni iz kuca tokom martovskog nasilja njih 1.690 i danas raseljeno, vecinom u srpskim enklavama.
Amnesti internesnel ponovo je pozvao francusku vladu, NATO i Kfor da saopste da li su preduzeli detaljnu istragu o ulozi i akcijama francuskog kontngenta tokom nasilja u mestu Svinjare i da objave rezultate.
Organizacija je pozvala i nemacku vladu da objavi rezultate istrage koju je o Kosovu sprovela potkomisija neackog parlamenta, a UNMIK i Kfor da objave rezultate istraga protiv njihovih i clanova KPS-a osumnjicenih za zloupotrebu ljudskog prava tokom martovskog nasilja 2004.
MAKEDONIJA
Buckovski trazi pomoc drzaveBivsi makedonski ministar policije Ljube Boskovski, koji se nalazi u zatvoru u Puli, uputio je pismo makedonskim vlastima i gradjanima u kojem je zatrazio da sve ucine da se vrati u zemlju i "odbrani svoju i cast Makedonije".
"Makedonija ne sme da dozvoli da bude kolateralna steta", navodi Boskovski koji je putem svojih advokata uputio pismo.
Bivsi ministar unutrasnjih poslova Makedonije je zatrazio od vlasti u Skoplju da ucine sve kako bi se povukla optuznica Haskog tribunala.
Boskovski je optuzen u tri tacke za krsenje zakona i obicaja ratovanja. Na teret mu se stavljaju ubistva, nasumicno unistavanje naselja i okrutni tretman tokom napada na Ljuboten od 10. do 12. avgusta 2001. godine.
Bivsi ministar nalazi se trenutno u zatvoru u Puli, posto je u Makedoniji optuzen da je dok je bio ministar, naredio ubistvo desetak pakistanskih ilegalnih imigranata uz lazno obrazlozenje da su oni pripadnici teroristickih organizacija.
"Proslo je sest meseci odkada sam u zatvoru u Puli. Poslednjeg dana kada je prema zakonu trebalo da mi se ukine pritvor tuzilac je pokrenuo optuzbu bez osnova. Njegovo obrazlozenje bilo je nejasno i on sam nije znao kako da opravda pritvor da bi ja otisao u Hag", navodi Boskovski.
Boskovskog ce u Hagu zastupati skopski advokat Nenad Janicevic.Opoziociona makedonska stranka VMRO DPMNE pozvala je makedonsku vladu "da pokaze brigu i postovanje" prema haskim optuzenicima Ljubetu Boskovskom i Johanu Tarculovskom.
Na konferenciji za novinare posle izrucenja Tarculevskog Tribunalu, clan rukovodstva te stranke Marjan Ristevski rekao je takodje da makedonska skupstina treba da donese zakon o saradnji sa Tribunalom u kome ce biti predvidjeno i pokrivanje troskova advokata optuzenih i kojim ce im se omoguciti pristup drzavnim arhivama.
Izneto je takodje uverenje da ce Boskovski i Tarculevski, koji su clanovi te stranke, dokazati svoju nevinost.
SARAJEVO
Moskva istrazuje da li se u Rusiji kriju haski optuzeniciRuska ambasada u Sarajevu saopstila je da ce vlasti u Moskvi u potpunosti saradjivati sa Haskim tribunalom posle vesti u medijima da se u Rusiji mozda krio bosanski Srbin Gojko Jankovic protiv koga je podignuta optuznica.
Ruska ambasada je reagovala posle jucerasnjih vesti da se Jankovic krio u Rusiji i da je zajedno sa jos dvojicom optuzenih bosanskih Srba bio pod zastitom ruskih tajnih sluzbi.
"Ruske vlasti vode istragu o relevatnim okolnostima u vezi sa tim slucajem", navodi se u saopstenju.
Pozivajuci se na izvore bliske Haskom tribunalu, americki i britanski dnevnici "Njujork tajms" i "Gardijan" preneli su da se Jankovic i jos dvojica optuzenika krili u Rusiji pod laznim identitom i da su ih stitile tajne sluzbe.
Visoki predstavnik za BiH Pedi Esdaun izjavio je da su to ozbiljne optuzbe i pozvao ruske vlasti da pokrenu istragu.
Rusija, jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma, navodi da je u stalnom kontaktu sa Haskim tribunalom i da je njen stav jasan - "svi odgovorni za ratne zlocine treba da se suoce sa pravdom".
Zbog liberalizovanog putnog rezima izmedju Rusije i bivse SR Jugoslavije otezana je kontrola ulazaka u Rusiju, navodi ambasada.
"Gojko Jankovic je mozda iskoristio tu priliku da udje u Rusiju pod laznim putnim dokumentima", dodaje ambasada i istice da nijedna osoba optuzena za ratne zlocine nije dobila rusko drzavljanstvo.
Jankovic, koji je optuzen za mucenje i silovanje muslimanki za vreme ratnih sukoba 1992-1995. godine, predao se Haskom tribunala ove nedelje posle skoro devet godina bekstva.
HRVATSKA
Hrvatska preduzima nove napore da pronadje Gotovinu
Hrvatska ce preduzeti nove napore da pronadje odbeglog generala Antu Gotovinu zbog cijeg je neizrucenja Haskom tribunalu odlozen pocetak pregovora o pristupanju Hrvatske EU."Pokrecemo novu diplomatsku ofanizvu naredne sedmice i nastavljamo napore da pornadjemo (Antu) Gotovinu apsolutno istim intenzitetom. Nas proces integracije u EU nije zasutavljen, to je samo privremeno", rekao je Rojtersov izvor blizak vladi.
Sefovi diplomatija EU odlozili su juce pocetak pristupnih pregovora sa Hrvatskom, bez odredjivanja novog datuma. Glavni razlog je neizrucenje Gotovine Haskom tribunalu, a EU je najavila da pregovori mogu poceti cim Hrvatska dokaze da u potpunsiti saradjuje sa tim sudom.
Zastoj u pregovorima sa EU razocarao je mnoge u Hrvatskoj koji veruju da se slucaj Gotovine koristi kao izgovor da zemlja ostane van Unije.
Agencija dodaje da se vecina Hrvata protivi izrucenju Gotovine koji se smatra herojem borbe za nezavisnost, cak i po cenu odustajaanja od evropskih aspiracija, ali da vlada premijera Ive Sanadera smatra da clanstvo u EU nema alternativu u cemu ima podrsku i opozicije.
"Verujem da mozemo dokazati svoj kredibilitet zemljama EU i poceti pregovore mozda vec u aprilu. Mi smo evropski orijentisana vlada i nema povratka", rekao je neimenovani izvor blizak vladi.
Diplomate EU u Zagrebu pozdravile su odlucnost hrvatske vlade da na delu pokaze da cini sve sto je u njenoj moci da pronadje Gotovinu, cak ako ne uspe da ga uhvati.
"Mnogi u EU smatraju da se Hrvati sada veoma trude u vezi s Gotovinom, ali da je vreme bilo prekratko.
Nas stav je uvek isti - puna saradnja ne znaci nuzno hapsenje Gotovine. Mi zelimo da se pokusa sve", rekao je Rojtersu zapadni diplomata.
RUSIJA - ATENTAT
Anatolij Cubajs preziveo atentatAnatolij Cubajs, izvrsni direktor ruskog preduzeca Ujedinjeni energetski sistem (UES), ostao je nepovredjen nakon sto su nepoznati napadaci pucali na njegov automobil i aktivirali eksplozivnu napravu, javljaju agencije.
Direktor UES-a Andrej Trapeznikov izjavio je za Rojters da je Cubajs dobro i da se nalazi na radnom mestu, u svojoj kancelariji.
"Doslo je, istovremeno, do aktiviranja eksplozivne naprave i pucnjave na njegovo vozilo na izlazu sa auto-puta Minsk", dodao je on.
Predstavnik policije je rekao da je eksplozivna naprava aktivirana izmedju dva vozila u koloni u kojoj je bio Cubajs i da su napadaci potom otvorili vatru na automobile iz automatskih pusaka.
Kako prenosi Asosijetes pres, Cubajs je pocetkom 90-tih godina bio jedan od autora kontroverznog zakona o privatizaciju u Rusiji, koju su obelezile velike zloupotrebe.
On je rukovodio i predsednickom kampanjom Borisa Jeljcina 1996. godine, kada je Jeljcin osvojio drugi mandat, a tvrdnje da je u kampanji koristio nelegalne izvore finansiranja nikada nisu dokazane. Iz politike se povukao 1998, kako bi preuzeo mesto izvrsnog direktora EUS-a, monopolskog energetskog preduzeca.
Njegov nekadasnji saradnik Boris Njemcov izrazio je uverenje da je napad na Cubajsa politicki motivisan.
"Cubajs je politicka figura. Po meni, sasvim je ocigledno da pokusaj atentata ima politicku pozadinu i da je povezan sa reformama u UES", rekao je Njemcov agenciji Interfaks.
UES se poslednji put nasao na naslovnim stranama medija kada je Cubajsov savetnik Valerij Pusat nedavno uhapsen u Moldaviji.
Valerij Pusat, bivsi moldavski ministar odbrane, uhapsen je zbog sumnji da je ostetio budzet prodajom
borbenih aviona Sjedinjenim Drzavama ispod cene. On je negirao te optuzbe.
SVETSKA BANKA
Ratni huskac i lazov novi predsednik Svetske banke?Americki predsednik Dzordz Bus odabrao je za novog predsednika Svetske Banke Pola Volfovica, vodeceg zagovornika rata u Iraku cija je tvrda linija u spoljnoj politici SAD napravila od njega metu kritika kod kuce i svetu.
Bus je nazvao Volfovica, dosadasnjeg zamenika ministra odbrane, "osecajnim, postenim covekom koji ce uraditi odlican posao u Svetskoj Banci."
Ali, medjunarodne grupe za pruzanje pomoci i druge organizacije, kao i neki demokrati u Kongresu danas izrazavaju zabrinutost izborom coveka koji ce voditi banku za svetski razvoj. Kriticari kazu da Volfovic (61) nema iskustva u razvojnim projektima ni stil saradnje potreban za posao sefa banke ciji su osnivaci 184 drzave.
"Iskreno verujem u misiju banke, a to je smanjivanje siromastva," izavio je Volfovic agenciji AP. "To je plemenita misija i predmet interesovanja koje prosvetljava."
Izbor Volfovica dosao je za petama jos jednog Busovog postavljenja koje je izazvao buru: nominacije Dzona Boltona za americkog ambasadora u UN. Bolton, trenutno sef kontrole naoruzavanja pri Stejt Dipartrmentu, do sada je sa nipodastavanjem govorio o Ujedinjenim nacijama.
Americki analiticaria kazu da izbor Volfovica pokazuje da neokonzervativizam i dalje snazno drzi spoljnu politiku SAD.
Naimenovanje Volfovica, koje treba da potvrdi upravni odbor Svetske Banke, moglo bi dodatno da zaostri odnose Vasingtona sa Evropom, gde su Nemacka i Francuska medju zemljama protivnicama americke invazije na Irak, kazu analiticari.
Volfovic je bio medju najmocnijim licnostima Busove administracije koji su trvrdili da Sadam Husein ima oruzje za masovno unistavanje. Opisivan je kao spoljnopoliticki jastreb koji veruje da SAD moraju da iskoriste svoj polozaj supersile za sprovodjenje reformi u drugim drzavama. On je takodje izneo prdvidjanje da ce Amerikanci biti docekani kao oslobodioci a ne kao okupatori kad sruse Sadama.
Na celu Svetske banke, Volfovic treba da nasledi Dzemsa Volfensona koji se povlaci 1. juna posle drugog petogodisnjeg mandata.
SAD su najveci deonicar Svetske banke. Banka po tradiciji ima Amerikanca za predsednika, a 24 clana odbora se uvek slazu sa americkim izborom.
Prve reakcije u svetu na izbor Volfovica su u rasponu od zvanicne rezervisanosti do otvorenih napada, mada negde ima i podrske.
Bus je telefonom pozvao francuskog predsedika Zaka Siraka da mu kaze vest. Sirak je "to primio k znanju," saopstio je njegov kabinet, dodajuci da ce "Francuska stvar ispitati u duhu prijateljstva dveju drzava i imajuci na umu kapitalnu misiju Svetske banke u svetskom razvoju."
Japan, americki saveznik u irackom ratu, je danas dao podrsku Busovom izboru. Vlada u Tokiju hvali Volfovica i kaze da je on "velika licnost, dobro upoznata u pitanja koja se ticu razvoja u Aziji."
Jedan od najglasnijih protivnika je vodeci savetnik gneralnog sekretara UN, Kofija Anana, za borbu protiv siromastva. "Vreme je da dodju drugi, koji imaju iskustvo u razvojnim projektima," kaze profesor Dzefri Saks, direktor Svetskog instituta na univerzitetu Komlubija i Ananaov savetnik.
"To je polozaj od koga zavisi zivot stotina miliona ljudi," kaze Saks.
