1. april 2005.
Djukanovic oznacen kao jedan od najznacajnijih ucesnika u lancu
medjunarodnog sverca cigareta
PUSI LI MILO?
Djukanovic je
sa italijanskim drzavljaninom Paolom Savinom, Dusankom Jeknic i
podgorickim biznismenom Veselinom Barovicem "napravio kriminalnu
organizaciju sa ciljem da ostvari profit od sverca stranih cigareta
uvezenih u Crnu Goru i druge zemlje oslobodjene monopolskog rezima".
Istraga italijanskog pravosudja o umesanosti crnogorskog premijera Mila
DJukanovica u medjunarodni sverc cigareta vodice se ubuduce,
najverovatnije, samo u Bariju. Sud u Napulju proglasio se 10. marta
nenadleznim za postupak protiv Veselina Barovica, Dusanke Jeknic i
Branka Vujosevica, optuzenih za
kriminalno udruzivanje i krijumcarenje cigareta iz Crne Gore,
osumnjicenih sa DJukanovicem.
Advokat Enrike Tucilo rekao je da je njegov klijent "indirektno povezan
sa odlukom o nenadleznosti
napuljskog suda". On je dodao da je nakon odluke Kasacionog suda,
najvise sudske instance u Italiji,
krajem prosle godine, da Djukanovic ne uziva medjunarodni imunitet jer
Crna Gora nije suverena drzava,
"sve vraceno na pocetak".
Tucilo je, medjutim, naveo da postoji mogucnost da Sud u Napulju slucaj
crnogorskog premijera ne prebaci
u Bari, cime bi, prema njegovom tumacenju, poceo "ponovni pregled
pitanja imuniteta".
"Tu je sada dilema da li na Srbiju i Crnu Goru, sto se tice
medjunarodnog prava, treba gledati kao na dve
zemlje ili kao na jednu drzavu. To je tema o kojoj cemo, u kontekstu
imuniteta, razgovarati pred sudom
ali jos ne znamo kojim", rekao je Djukanovicev advokat.
Prema ranijim navodima podgoricke stampe, protiv crnogorskog premijera
vodi se u Evropi vise istraznih
postupaka zbog navodne umesanosti u sverc cigareta. Italijanska
tuzilastva istrazuju tri razlicita
slucaja u kojima se sumnja da su crnogorski drzavljani imali znacajnu
ulogu u medjunarodnom svercu.
Napuljsko tuzilastvo obradjivalo je razdoblje od 1991. do 1996. i od
1999. do 2001. godine. Tuzilastvo u
Bariju istrazuje razdoblje od 1996. do 2000. godine. U izvestaju
Tuzilastva, koji su ranije objavile
podgoricke "Vijesti", Djukanovic je oznacen kao "jedan od najznacajnijih
ucesnika u lancu medjunarodnog
sverca cigareta".
Prema tim navodima, Djukanovic je sa italijanskim drzavljaninom Paolom
Savinom, kao i Dusankom Jeknic, tada komercijalnim predstavnikom Crne
Gore u Milanu i podgorickim biznismenom Veselinom Barovicem "napravio
kriminalnu organizaciju sa ciljem da ostvari profit od sverca stranih
cigareta uvezenih u Crnu Goru i druge zemlje oslobodjene monopolskog
rezima".
DJukanoviceva uloga je bila da "potpisuje ovlascenja koja su bila
neophodna za uvoz, skladistenje i dalji
prevoz cigareta crnogorskom teritorijom".
Tuzilastvo smatra
da je Savino, preko Vujosevica i Barovica (na slici), davao velike kolicine novca
DJukanovicu,
koji je i tada bio crnogorski premijer. U cenu prodavanih stranih
cigareta, prema navodima Tuzilastva,
bio je uracunat i "procenat za eksponente crnogorske vlade koji su
zauzvrat dozvoljavali skladistenje
svercovane robe u crnogorskim lukama".
Zbog sverca je Italija navodno pretrpela ogromnu stetu jer je do 2000.
godine preko Jadrana krijumcarskim kanalima stizalo do 100 tona cigareta
mesecno.
Dokumentacija o tom slucaju bice prebacena u Bari, a preuzece je novi
tuzilac Eugenija Pontasulji jer je
Djuzepe Selzi, nakon pet godina prikupljanja dokaza, napustio regionalnu
Direkciju za borbu protiv
mafije.
Sudjenje Jeknicevoj, Barovicu i Vujosevicu u Napulju pocelo je oktobra
2004. godine. Tada je organizovana
i sudska debata o tome da li DJukanovic uziva medjunarodni imunitet,
posto je sudija Ana di Mauro, zbog
pitanja imuniteta, prethodno odbila da potpise zahtev za hapsenje
crnogorskog premijera.
Najvisa sudska instanca u Italiji, Kasacioni sud, ocenio je u decembru
2004. godine da Djukanovic ne
uziva imunitet jer Crna Gora nije suverena i nezavisna drzava.Djukanovic je 21. marta za Televiziju Crne Gore ponovio da se
informacije o njegovoj navodnoj kriminalnoj proslosti tendenciozno
plasiraju.
Crnogorski premijer je kazao da se italijansko pravosudje moze uveriti,
ako konsultuje crnogorsko
zakonodavstvo, da je posao sa cigaretama bio legalan tranzitni posao.
Gostujuci sredinom marta na Hrvatskoj televiziji, DJukanovic je odbacio
navode o nelegalno stecenom
bogatstvu, tvrdeci kako je njegova porodica bila imucna, te da zivi od
onog sto zaradjuje. Dodao je da u
vlasnistvu ima samo stan u kome zivi.
Crnogorski premijer je takodje osporio da ima racune u stranim bankama.
On je pozvao vlasnika hrvatskog
"Nacionala" Iva Pukanica, gde su svojevremeno objavljeni takvi navodi,
da uzme novac ukoliko otkrije neki
tajni racun na Djukanovicevo ime.
Jekniceva,
Barovic i Vujosevic nisu se oglasavali nakon informacija o prebacivanju
njihovog predmeta u Bari. Jekniceva je ranije, uoci pocetka sudjenja u
Napulju, odbacila navode iz optuznice. Rekla je da nije ucestvovala u
svercu cigareta.
Njen branilac Roberto Djovane di Djirasole rekao je za podgoricke "Vijesti"
sredinom marta da je odluka o nenadleznosti napuljskog suda korisna za
njegovu klijentkinju. On je kazao da su sudije u Bariju "upucenije u
celi slucaj" i da ce se zbog toga "mnoge stvari razjasniti" i time
dokazati nevinost Jekniceve.
Drugi optuzeni Vesko Barovic je jedan od suvlasnika privatizacionog
fonda "Euro fond" koji je u medjuvremenu postao vecinski vlasnik pet
crnogorskih preduzeca, medju kojima i ulcinjske Solane i bjelopoljske
fabrike za flasiranje vode "Rada".
Mila Radulovic
Podgorica
Vojislav Seselj
kaze da je za zlocine u bivsoj Jugoslaviji odgovoran papa Jovan Pavle
Drugi
Seselj trazi da Vatikan
dostavi dokumente
Predsednik
Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj, optuzen za ratne zlocine u
Hrvatskoj, BiH i
Vojvodini, zatrazio je od Haskog tribunala da obaveze Vatikan da mu
dostavi dokumenta potrebna za odbranu cija je glavna teza da je za
zlocine u bivsoj Jugoslaviji odgovoran papa Jovan Pavle Drugi.
U zahtevu upucenom
sudskom vecu, Seselj trazi da Tribunal uputi Vatikanu "obavezujuci
sudski nalog pod
pretnjom kazne (subpoena)" da optuzenom dostavi "dokumente i informacije
koji su mu potrebni da bi ih
upotrebio kao dokaze u sklopu osnovne koncepcije odbrane koju priprema
da je za sve ratne zlocine koji se
od tuzioca lazno pripisuju prof. dr Vojislavu Seselju glavni krivac
rimokatolicki papa Jovan Pavle Drugi".
Seselj precizira da obavezujucim nalogom treba obuhvatiti papu, sve
kardinale, nadbiskupe, biskupe i "sve
crkvene funkcionere rimokatolicke crkve" i "sve podatke i svaku izjavu u
kojima oni pominju krizu na
Balkanu, rat i oruzane sukobe", u vremenu od izbora Jovana Pavla Drugog
za poglavara do danas.
"Pod dokumentima i informacijama podrazumevaju se: njihove izjave,
planovi i programi rimokatolicke crkve koje su predstavljali i zastupali,
a ticu se razbijanja SFRJ i resavanja uzroka oruzanih sukoba na
teritoriji bivse SFRJ i stenografske beleske kompletnih razgovora sa
bilo kojim politicarima gde se
pominje pitanje Balkana", pise u Seseljevom zahtevu.
Seselj navodi i da "namerava da u okviru glavnog koncepta svoje odbrane
ponudi konkretne dokaze
individualne krivicne odgovornosti pape Jovana Pavla Drugog" za koga
pise da je "naredbodavac,
podstrekac, pomagac i lice koje je planiralo pocinjenje ratnih zlocina".
Optuzeni pise, izmedju ostalog, da je rimokatolicka crkva izrazavala "ljubav
i naklonost" prema vlastima
bivseg predsednika Hrvatske Franje Tudjmana kojoj je "ustastvo bilo
drzavna ideologija", sto je bio
"osnovni uzrok izbijanja oruzanih sukoba u kojima su se vrsili i ratni
zlocini".
O Seseljevom zahtevu odlucivace sudsko vece predsedavajuceg Adjijusa.
Crnogorska
reforma tajne sluzbe
Koga sve prisluskuje tajna
policija
Crnogorska vladajuca koalicija postigla je, nakon skoro dve godine i pod
pritiskom medjunarodne
zajednice, kompromisno resenje oko izbora sefa tajne policije kako bi
Skupstina Crne Gore konacno mogla da usvoji vladine predloge takozvanih
reformskih zakona o policiji i Agenciji za nacionalnu bezbednost.
Sporenje oko toga ko ce imati konacnu rec u imenovanju direktora SDB,
koja bi po novoj verziji zakona trebalo da se zove Agencija za
nacionalnu bezbednost, zavrseno je sporazumom da to ipak ostane u
nadleznosti Vlade ali da pre toga Skupstina saopsti svoje misljenje.
Ovo je protumaceno
kao srednje resenje jer je DPS navodno odustala od toga da imenovanje
sefa tajne
policije bude iskljucivo stvar izvrsne vlasti, a Socijaldemokratska
partija od toga da ga bira skupstinska vecina.
Potpredsednik SDP Miodrag Ilickovic rekao je da postojeci zakoni, koje
je Vlada Crne Gore utvrdila jos 8. maja 2003. godine,
najverovatnije nece biti amandmanski menjani vec da ce Vlada utvrditi
nove predloge.
U tom smislu je i ministar policije Dragan Djurovic, koji je zvanicinik
DPS, kazao da su neophodne izmene
jos nekih delova policijskih zakona kako bi se oni uskladili sa "sistemskim"
zakonodavstvom.
Upozorenje podgorickoj vlasti da ubrza usvajanje ovih zakona najpre je
saopstio konzul SAD u Podgorici
Hojt Brajan Ji, navodeci da njegova drzava daje pomoc za reformu
policije koja nije moguca bez donosenja ovih propisa. Nedavno su i
podgoricke kancelarije OEBS i Saveta Evrope sugerisale partijama da
skrate nadgornjavanje oko ovih zakona.
Postizanje dogovora verovatno su ubrzale i opozicione partije, koje su
parlamentu dostavile svoje verzije
zakona i koje bi SDP navodno podrzala da nije postigla dogovor sa
koalicionim partnerom.
Predsednik Skupstine Ranko Krivokapic najavio je da bi poslanici mogli
vec 12. aprila da pocnu sednicu na
cijem ce dnevnom redu biti ova dva predloga zakona. On je naveo da je
postignut "zdrav kompromis" posto
veruje da ni jedna vlada na svetu, kako je rekao, ne bi ignorisala
misljenje parlamenta. Vecina opozicionih partija je, medjutim, vec
izrazila rezerve da bi usvajanjem zakona mogla poceti stvarna reforma
policije i SDB, sto Evropska Unija ocekuje od Crne Gore.
Po njima, moze se desiti da policijski reformski zakoni budu usvojeni a
da do stvarne reforme policije i
tajne sluzbe ne dodje jer za to ne postoji politicka volja, uglavnom u
vrhu DPS-a. Iako ova teza moze
delovati kao otrcana konstatacija protivnika vlasti, nju bi moglo
potkrepiti makar nekoliko cinjenica.
Opozicione partije godinama tvrde da DPS angazuje tajnu sluzbu prilikom
svakih izbora u Crnoj Gori.
Takvu ocenu izrekli su zvanicnici opozicione Narodne stranke i nakon
martovskih prevremenih lokalnih izbora u Niksicu.
Opozicioni poslanici veruju da ih tajna policija prisluskuje. Takvu
ocenu je nedavno saopstio i Stejt
dipartment, navodeci da i mnogi drugi gradjani i organizacije "funkcinisu
pod pretpostavkom da su pod
prismotrom".
U istom izvestaju se potseca na raniju vladinu odluku o otvaranju
dosijea SDB-a ali samo za period od
1945. do 1989. godine, odnosno do dolaska na vlast sadasnje glavne
politicke garniture (DPS).
O navodnoj zloupotrebi SDB u politicke svrhe svedocio je krajem 2003.
godine tadasnji politicki lider LS
Miodrag Zivkovic, koji je za saobracajni udes na putu Podgorica-Kotor
optuzio sluzbu, tvrdeci da je ona,
za racun vlasti, nameravala da ga ubije.
Porodica ubijenog urednika podgorickog dnevnika "Dan" Duska Jovanovica
takodje smatra da je on bio pod
prismotrom. Oni su uvereni da je Jovanovic imao dosije, a njegov brat
Miodrag je na sudjenju jednom od
osumnjicenih za ubistvo svedocio da porodica poseduje fotografije sa
morske plaze na kojima se vidi da je
pokojni urednik "Dana" pod prismotrom. Suruga Duska Jovanovica takodje
je u sudnici rekla da je njen
surug dobijao pretnje iz samog vrha SDB.
Da li se moc tajne sluzbe koja bi, kako kazu njeni bivsi operativci,
trebalo da vodi racuna o kriminalcima i antidrzavnim elementima (sto je
sirok pojam), preuvelicava i od nje stvara fama ili u tim nagadjanjima
ima istine, znaju samo angazovani. Oni o tome, cak i kad napuste sluzbu,
cute.
Novi crnogorski vladini predlozi zakona o policiji i Agenciji za
nacionalnu bezbednost predvidaju parlamentarnu kontrolu rada policije,
kako bi se onemogucile zloupotrebe. Kljucni zadatk zakona je da se
policija reformise u moderni servis gradjana, a previdjeno je da tajna
policija bude van MUP -a i pod
kontrolom posebnog skupstinskog odbora. Da ce to biti dovoljno za njenu
demokratizaciju i spercavanje
zloupotreba - ostaje da se vidi.
M. R.
Podgorica
