1. april 2005.
INDONEZIJA OPET NA UDARU
Preko 700
potresa ali bez cunamija
Vise od 600 ljudi
poginulo je na indonezanskom ostrvu Nijas, kod Sumatre, u zemljotresu
jacine 8,7
stepeni Rihterove skale koji jeu ponedeljak pogodio region jugoistocne
Azije.
Zemljotres je na Nijasa unistio glavni grad Gunungsitoli. Lose vreme je
otezavalo spasilacke napore.
Zamenik gradonacelnika Gunungsitolija Agus Mendrofa izjavio je da je
vise desetina hiljada stanovnika
grada pobeglo u vise predele u strahu od cunamija.
"Gunungsitoli je je bio mrtav grad i vladala je ekstremna panika", rekao
je on.
Visoki policijski zvanicnik u Gunungsitoliju je rekao agenciji Rojters
da je veliki broj ljudi ostao
zatrpan u zgradama.
"Zemljotres je bio snazan i tlo se i dalje trese", rekao je zamenik sefa
policije na Nijasu, ostrvu koje
je raj za surfere i koje se nalazi oko 1.400 kilometara severozapadno od
Dzakarte.
Seizmoloski zavod u gradu Medan, na severu Sumatre, saopstio je da je 48
potresa zabelezeno odmah nakon zemljotresa u ponedeljak uvece, zatim 628
u naredna dva dana i vise od 50 juce.
Epicentar novog zemljotresa bio je oko 160 kilometara jugoistocno od
decembarskog, takodje pod morem.
Za razliku od zemljotresa 26. decembra prosle godine, koji je izazvao
nalete dzinovskih talasa u kojima
je poginulo oko 300.000 ljudi, reakcije su ovaj put bile brze i zemlje
koje izlaze na Indijski okean
objavile su upozorenja na moguci cunami.
Policija, vojnici, kaludjeri, ribari i obican svet obalskih oblasti
sirom Indijskog okeana koristi
megafone, radio, telefone i zvona u hramovima kako bi uporili na
eventualni nalet cunamija.
Po oglasavanju sirena, desetine hiljada uspanicenih stanovnika azijskih
obalskih gradova evakuisano je iz
svojih domova, dok su ostali pobegli u vise krajeve. Nesto pre zore
Tajland i Sri Lanka su povukli
upozorenja, a potom je to ucinila i Indija.
Pacificki centar za upozorenje na cunamije pozvao je zvanicnike da "momentalno
reaguju", ukljucujuci
evakuaciju obalske linije u precniku 1.000 kilometara od epicentra.
Centar je upozorio i da je opasnost prosla ako se cunami talasi ne
pojave u blizini epicentra u roku od
tri sata posle potresa".
Zemlje koje izlaze na Indijski okean ipak su pokazale da su ovaj put
mnogo bolje pripremljene za
eventualni nalet cunamija.
Za razliku od pre tri meseca, kada azijske zemlje nisu bile ni clan
mreze upozorenja na cunamije,
Pacificki centar za upozorenje na cunamije na Havajima sada upozorava
kompletan region.
"Srecni smo sto su se svi probudili, sve zemlje i agencije", rekao je
Mihir Bat iz indijskog Instituta za
resavanje katarstrofa u Ahmedabadu.
Ogromni talasi se nisu pojavili posle zemljotresa, ali je opservatorija
u Hongkongu saopstila da je
potres, jacine 5,7 stepeni sa epicentrom u Indijskom okeanu pogodio
Sumatru a registrovan je sedam sati
posle prvog zemljotresa .
Seizmolozi tvrde da je jos jedan zemljotres moguc zbog "velikog
geoloskog stresa".
Najmanje 620 poginulih
Vise od 620 osoba je
poginulo u snaznom zemljotresu koji je u ponedeljak uvece pogodio
zapadnu obalu
Sumatre, saopstile su Ujedinjene nacije.
Ukupno je 600 ljudi poginulo na indonezanskom ostrvu Nijas, koje je bilo
najsnaznije pogodjeno, izjavila
je za Frans pres portparol Programa UN za razvoj Imozen Vol.
Ona je dodala da je dobila informacije o pogibiji oko 15 osoba na ostvu
Simelue, devet na Sumatri i
nekoliko ljudi na ostrvima Banjak.
Sezimolozi su saopstili da je, nakon snaznog udara, u okolini ostrva
Nijas zabelezeno vise od 700
slabijih potresa.
Zapadnu obalu Sumatre juce su pogodila najmanje tri znacajnija potresa,
od kojih je jedan bio jacine 6,3
stepena Rihterove skale, navela je honkongska opservatorija.
dubai
Najvisa zgrada na svetu gradi
se u pustinji
Najvisa gradjevina na
svetu nice u Dubaiju. Kada bude zavrsena 2008. godine, posetioci ce moci
da bace
pogled na Dubai iz "nebeskog lobija" na 123. spratu oblakodera
presvucenog kosuljicom od nerdjajuceg
celika.
Graditelji kazu da ce se Burdz (kula) Dubai vinuti 690 metara nad
pustinjom - na desetine spratova vise
od oblakodera u Tajvanu, Maleziji, Cikagu, odnosno bilo gde drugde. Ali,
tacan broj spratova novog
svetskog rekordera se cuva u tajnosti zbog konkurencije u zestokoj
svetskoj neboderskoj trci.
"Idemo ka rekordu
koji nikad nije dosegnut. Ne samo da ce to biti najvisa zgrada vec i
najvisa kula koju
su ljudi sagradili", izjavio je agenciji AP Robert But, direktor firme
Emar propertiz (Emaar Propreties),
mocnog lokalnog gradjevinara koji podize ovaj kao koplje zasiljeni
oblakoder.
But u sali kaze da ce 900 miliona dolara vredna gradjevina na krovu
imati pokretni jarbol kako posmatraci
nikako ne bi mogli da izmere tacnu visinu. "Samo ce predsednik firme
znati koliko je visoka", kaze on.
But odbija da navede ukupan broj spratova, ali maketa lifta na
gradilistu ima dugme za 189. sprat. Novi
oblakoder ce se do tri metra povijati pod vetrom, sto znaci da ce
konstruktori morati da sprece udare,
poput udara bica, ultra dugackih kablova za 50 liftova.
Ludilo visine najvise je pogodilo indistrijalizovane azijske zemlje kao
sto su Tajvan, Malezija, Hongkong
i Kina, gde se sada nalazi sedam od 10 najvisih gradjevina sveta.
Trenutno, najvisi oblakoder je Tajpej
101 na Tajvanu, sa 508 metara i 101 spratom. Najvisa gradjevina je CN
Kula u Torontu koja se proteze 553
metra ka nebu, a rekorder je uglavnom zbog ogromne antene.
Dubai, bogati
poslovni centar u delu sveta poznatom po sukobima, svoju slavu je
postavio na temelje
smelih gradjevinskih poduhvata od kojih je Burdz jedan od ekstremnijih.
U proslosti su visoke zgrade nicale u gradovima kao sto je Njujork, gde
je manjak zemljista znacio da se
nema gde sem u vis. U Dubaiju, nema nestasice prazne pustinje za gradnju.
Novi rekorder, kao i drugi
ovdasnji projekti, ima za cilj da grad odrzava na mapi sveta.
Jasno je da je rec o stvaranju slike prestiza, jer nema nikakvog
prakticnog razloga da se na tom mestu
dize tako visoka zgrada.
Graditelji kazu da ce Burdz vratiti Bliskom istoku slavu regiona u kome
se nalaze najvise gradjevine na
svetu. Ta slava je izgubljena 1889. godine kada je Ajfelova kula u
Parizu daleko nadmasila 153 metra
visoku egipatsku Veliku piramidu u Gizi i prekinula njenu vladavinu dugu
43 veka.
Kula u Dubaiju svoj oblik duguje americkom arhitekti Edrianu Smitu iz
Cikaga koji je takodje projektovao
420 metara visoki sangajski oblakoder Dzin Mao, cetvrtu najvisu
gradjevinu na svetu.
Hotel ce zauzeti najnizih 37 spratova Burdza. Izmedju 45. i 108. sprata
bice 700 privatnih apartmana -
koji su svi prodati u roku od osam sati od objave ponude. Uredi
kompanija i stanovi ce ispuniti ostatak,
osim "nebeskog lobija" na 123. spratu i vidikovca na 124. - koji ce
imati i otvorenu terasu za hrabre.
Koliko dugo ce Burdz drzati titulu ostaje da se vidi. Drzace je svakako
"nekoliko godina", kazu
graditelji uvereni da ce neko, negde, odmah poceti ga dize visu zgradu
jer je to samo stvar vremena i
para.
Svetla
buduCnost nije stigla u Avganistan
Opijum i dalje glavni izvor
prihoda
Posle
visegeneracijskih sukoba, Avganistanci polako pocinju da se udaljavaju
od mraka u kojem su ziveli, posebno posle proslogodisnjih predsednickih
izbora, koji su doneli novu nadu za buducnost.
Nasilje u glavnom gradu Kabulu sada je retko, a ogroman broj dece,
ukljucujuci i devojcice, vraca se u
obnovljene skole. Americki strucnjaci pomazu u formiranju multietnicke
avganistanske vojske, priliv novca
je znatan, a mnogo se radi na pomoci u zdravstvu i ostalim institucijama,
koje polako "staju na noge".
Ipak, tri godine nakon americke invazije na Avganistan i brzog pada
talibanskog rezima, Kabul je jos
mesto gde je zivot tezak i gde mnoga obecanja tek treba da se ostvare.
Prema najnovijim
studijama UN, Avganistan je sesta najnerazvijenija zemlja u svetu, a
vecina stanovnistva jos zivi u strahu od rata. Jos su vidljivi sruseni
avioni, deca koja se igraju na rusevinama od
bombardovanja i vojni veterani sa amputiranim delovima tela.
Milioni izbeglica vratili su se posle dugih godina egzila u Pakistanu
ili Iranu. Neki od njih uvereni su
da ce zemlja sada biti stabilna i ulazu svoju stednju u nove kuce,
stvarajuci bum u gradjevinarstvu. Oni
siromasniji vracaju se i zive isto kako su ziveli pre nasilnog odlaska,
u hladnim napustenim zidinama
izresetanih vladinih zgrada.
Avganistanska privreda se oporavlja zahvaljujuci stranoj pomoci i
prihodu po osnovu nelegale proizvodnje
droge. Ipak, jos nema dovoljno posla u Kabulu, cija se populacija
utrostrucila na oko tri do cetiri miliona stanovnika, od kada je
ekstremno religiozna talibanska vojska isterana. Procenjuje se da u
gradu nezaposlenost dostize cak 50 odsto.
Svakog jutra pre zore, hiljade muskaraca nudi se na dnevnom trzistu
radne snage, noseci svoje cetke za
moleraj i ostale zanatske radove i nadajuci se da ce se naci medju
srecnicima koji zaradjuju 257 avganisa
(oko sest dolara) i dorucak od hleba i zelenog caja za celodnevni rad.
Deo posla u Kabulu jeste obnova unistene gradske infrastrukture. Iako se
snabdevanje strujom poboljsava,
veci deo grada je i dalje bez grejanja i telefona.
Novi vid usluge u
Kabulu su preduzetnici koji imaju mobilne ili satelitske telefone, koje
pune na
baterije u automobilima i potom prodaju pozive na minut.
Gradske ulice
zagusene su muskarcima koji nose cigle i drugi gradjevinske materijale i
koji se mimoilaze
sa luksuznim vozilima dobro placenih vladinih zvanicnika, diplomata i
profitera od droge.
Opijum, kao glavna sirovina za proizvodnju heroina, istovremeno je i
glavni izvor prihoda za mnoge u
Avganistanu. Taj "biznis" vredan vise od dve i po milijarde dolara, cini
60 odsto avganistanskog bruto
domaceg proizvoda.
Neki americki zvancnici strahuju da Avganistan postaje polako
narko-drzava i da prihodi od trgovine
narkoticima zavrsavaju u rukama terorista.
Otkako su americke snage 2001. godine zbacile talibanski rezim,
Vasington je u saradnji sa partnerima u
Avganistanu pokusavao da zaustavi proizvodnju opijuma.
Prosle godine, Busova
administracija je pokrenula novi program pomoci Avganistanu, koji
ukljucuje promociju proizvodnje alternativnih poljoprivrednih
kultura i unistavanje laboratorija i skladista u kojima se heroin
proizvodi, odnosno cuva. Iako je napredak ostvaren, proizvodnja opijuma
u Avganistanu i
dalje raste.
Zloupotrebe donacija za obnovu u BiH
Godisnje se proneveri oko
74 miliona KM
Predstavnik
Transparensi internesnala u Bosni i Hercegovini Boris Divjak upozorio je
da se novac iz
donacija namenjen obnovi, zloupotrebljava i neracionalno trosi, te da se
godisnje proneveri oko 74
miliona konvertibilnih maraka.
Predsednik Upravnog
odbora Transparensi internesnela izjavio je na konferenciji za novinare
da
zloupotrebe cine "pojedinci i politicke partije u sektoru izgradnje i
obnove Bosne i Hercegovine".
Proteklih godina, kazao je Divjak, BiH je po glavi stanovnika dobijala
oko 255 dolara godisnje
medjunarodne pomoci, sto je cetiri puta vise nego druge zemlje u
tranzIciji.
Divjak je naglasio da je BiH jedina drzava u regionu koja nema
strategiju za borbu protiv korupcije.
Milionske finansijske malverzacije, prema njegovim recima, omogucava
nepostojanje ili nesprovodjenje
zakona o javnim nabavkama i zakona o sprecavanju sukoba interesa.
Divjak je rekao da takav novac obicno zavrsi na privatnim ili partijskim
racunima i ocenio da je rad
policije, tuzilastva i sudova jos na nezadovoljavajucem nivou, zbog
politickih pritisaka.
U proteklih godinu dana, Centar za pruzanje pravne pomoci u borbi protiv
korupcije je, preko besplatne
telefonske linije, od gradjana BiH dobio oko 3.500 prijava, od kojih se
40 odsto odnosi upravo na organe
uprave, podsetio je predstavnik Transparensi internesnala.
BANJALUKA
Dragan Cavic novi predsednik SDS-a
Na Skupstini Srpske
demokratske stranke (SDS) za njenog novog predsednika izabran je Dragan
Cavic.
Cavic, koji je do sada bio vrsilac duznosti predsednika SDS, a dobio je
podrsku 280 delegata od 300 koliko ih ima u Skupstini stranke.
On je takodje bio jedini kandidat za predsednika SDS-a.
Prethodni predsednik SDS-a bio je Daragan Kalinic, kome je odlukom
visokog predstavnika medjunarodne
zajednice u BiH Pedi Esdauna od 30. juna 2004. zabranjen politicki
angazman.
Cavic je novinarima rekao da proces konsolidacije SDS-a jos nije zavrsen
nakon proslogodisnje Esdaunove
odluke da iz politickog zivota eliminise oko 60 visokih funkcionera ove
stranke, navodeci da ce "proces
ozdrvaljena trajati".
"Pouceni iskustvima od juce ne mozemo da tvrdimo sta ce se desiti sutra,
niti bilo ko moze da kaze da je
stavljena tacka na dogadjaje", kazao je Cavic.
Za zamenika predsednika SDS-a izabran je Mladen Bosic iz Brckog, koji je
dobio vise glasova od svog
protivkandidata Boska Siljegovica iz Istocnog Sarajeva.
Skupstina SDS je usvojila i novi stranacki statut prema kojem jedna
osoba najvise dva puta moze biti
izabrana za predsednika stranke.
SARAJEVO
Dragan Covic i
ostali optuzeni ne priznaju krivicu
Smenjeni hrvatski
clan Predsednistva BiH Dragan Covic, predsednik Ustavnog suda BiH Mato
Tadic, cetiri
vlasnika preduzeca "Lijanovici" i profesor prava Zdravko Lucic izjavili
su danas u Sudu BiH da nisu krivi
ni po jednoj tacki optuznice koju je protiv njih podiglo Tuzilastvo BiH.
Covic, Tadic, Lucic i vlasnici preduzeca "Lijanovici" - Jozo, Mladen,
Jerko i Slavo Ivankovic-Lijanovic
terete za milionske utaje poreza, korupciju i mito. Tuzilac je za
dokazni postupak optuzbe predlozio
saslusanje 87 svedoka i 53 pisana dokumenta.
Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH Pedi Esdaun smenio je
Covica sa funkcije clana
Predsednistva BiH i zabranio mu buduci rad u izvrsnoj vlasti.
Esdaun je rekao da se na ovaj korak opredelio posto Covic nije pristao
da sam podnese ostavku, iako je
Tuzilastvo BiH protiv njega podiglo optuznicu kojom se tereti da je
budzet BiH ostetio za oko 48 miliona
konvertibilnih maraka (KM).
Covica je Tuzilastvo BIH optuzilo za milionske finansijske malverzacije
i utaju poreza zajedno sa
vlasnicima preduzeca "Lijanovici".
On je osumnjicen da je 2000. godine, kada je bio ministar finansija,
doneo odluke koje su uticale na
placanje posebnih dazbina na uvoz prehrambenih proizvoda za firmu "Lijanovic"
i da je ucestvovao u
davanja mita Mati Tadicu.
HRVATSKA
Hrvatska na
naslovnoj strani Miselin atlasa
Poznati svetski izdavac
turistickih vodica, karata i atlasa "Mislen" stavio je kartu Hrvatske na
naslovnu
stranu najnovijeg godisnjeg izdanja atlasa Evrope.
Direktorka francuskog predstavnistva Hrvatske turisticke zajednice (HTZ)
Marina Tomas Bilje novinarima je rekla da je "Mislen" svoj potez
objasnio cinjenicom da je Hrvatska ove godine turisticka destinacija u
trendu u Evropi i svetu.
Bilje je takodje istakla da je dodeljivanje naslovne strane atlasa
Hrvatskoj korak dalje u "Mislenovom"
prepoznavanju te zemlje kao aktuelne destinacije, buduci je pocetkom
2004. taj izdavac objavio prvi put
ilustrovani vodic o Hrvatskoj pod nazivom "L'Gvid Ver-Kroasi" .
Vodic je izdat 35.000 primeraka i distribuisan, kao i najnoviji godisnji
atlas, u 70 zemalja.
"Mislen", cije je sediste u Parizu, godisnje objavi oko 20 miliona
razlicitih izdanja planova gradova,
autokarata i atlasa, kao i tri kolekcije turistickih vodica - "L'Gvid
Ver" , "Eskapad" i "Neo".
Bilje je takodje izjavila da uspesna saradnja "Mislena" i HTZ-a traje
vec godinama i da su autori i fotografi tog izdavaca vec nekoliko puta u
organizaciji HTZ-a posetili Hrvatsku gde im je predstavljena turisticka
ponuda.
Slicna je situacija, kazala je Bilje, i sa drugim medijskim kucama u
Francuskoj, u cijim je izdanjima
Hrvatska i dalje u centru paznje, sto ce se, smatra ona, i ove godine
videti kroz rast broja francuskih
turista.
Prema podacima HTZ-a, francuski turisti proteklih godina sve masovnije
dolaze u Hrvatsku i samo u
poslednih pet godina njihov broj je porastao za cak 800 odsto.
SLOVENIJA
Obnovljen natpis “Nas Tito”
Natpis "Nas Tito" na
brdu Sobotino nad Novom Goricom, koji su nepoznata lica bila uklonila,
vracen je
prosle noci na svoje mesto.
Nakon sto su nepoznata lica tek obnovljeni kameni natpis, pomicanjem
velikih komada kamenja, preimenovala u "Nas Fido", grupa stanovnika Nove
Gorice je vratila stari natpis.
Oni su izjavili da ce, ako bude trebalo, strazariti i kamenje okreciti
ili zabetonirati kako bi sacuvali
natpis od novog skrnavljenja.
Natpis "Nas Tito", duzine oko stotinu metara i velicine slova 25 metara,
koji su postavili jugosloveski
omladinci 1978.godine, nepoznata lica su osvezila pred ulazak Slovenije
u Evropsku uniju (EU), nakon cega
je bio zamenjen natpisom SLO.
Pocetkom marta ove godine natpis SLO je ponovo zamenjen slaganjem
kamenja u "Nas Tito", a onda u "Nas Fido".
"Rat" natpisima nastavljen je kada je na italijanskoj strani Sobotina,
oko 800 metara od natpisa "Nas
Tito", odgovoreno natpisom "Nj L'Italia" i kada je krajem prosle nedelje
nad Branikom porusen slican
natpis "Tito".
Rec je, kako navodi slovenacka drzavna agencija STA, o starijem i manjem
natpisu od sobotinskog, koji je
nastao pedesetih godina proslog veka povodom velikog mitinga na Oroglici,
na kojem je ucestvovao i Josip
Broz Tito.
Domacini tog kraja su najavili da ce natpis obnoviti i ako bude trebalo
drzati straze da bi ga sacuvali.
SVETSKA BANKA
Volfovic ipak na celU Svetske
banke
Evropski zvanicnici dali su danas zeleno svetlo za imenovanje americkog
kandidata Pola Volfovica za sefa
Svetske banke, posto su od tog pobornika rata u Iraku dobili uveravanja
da ce se boriti protiv siromastva
u svetu, javile su agencije.
Evropska komisija je saopstila da je zadovoljna stavovima koje je
Volfovic izneo na sastanku sa celnicima
evropskih institucija.
Zamenik americkog
ministra odbrane doputovao je u Brisel uoci sastanka borda Svetske banke
na kome ce
biti izabran naslednik sadasnjeg sefa te medjunarodne finansijske
institucije Dzejmsa Volfensona.
Evropska komisija je saopstila da je zadovoljna stavovima koje je
Volfovic predstavio evropskim
zvanicnicima za finansije i razvoj.
Evropski komesar za prosirenje Oli Ren (Olli Rehn) "zadovoljan je svim
onim sto je cuo od Volfovica u
vezi sa slobodnom trgovinom ali i smanjenjem siromastva i politikom
razvoja", rekla je portparol Evropske
komisije.
"On je dobio i uveravanja o nastavku angazovanja i saradnje s Evropskom
unijom u vezi sa onim sto se
odnosi na zapadni Balkan i Tursku", dodala je ona.
Volfovic je danas
izjavio da zeli da ima rukovodeci tim koji ce "zaista biti
multinacionalan", ali nije
javno obecao Evropljanima mesto potpredsednika Svetske banke, sto
Evropska unija trazi.
On je u saopstenju izdatom nakon sastanka naveo da je posvecen borbi
protiv siromastva i pohvalio ulogu
EU u ekonomskom razvoju. Obecao je da ce se redovno konsultovati sa
Evropom i da ce obezbediti da ona
bude predstavljena na odgovarajuci nacin u upravi banke.
Volfovic, koji je poznatiji po zagovaranju jednostrane upotrebe americke
vojne sile, nego po razvojnoj
politici, rekao je da zna da njegov neokonzervativni imidz brine mnoge u
Evrope.
"Ja shvatam da sam, blago receno, kontroverzna licnost. Ali kako me
ljudi budu bolje upoznavali, shvatice
da zaista duboko verujem u misiju ove banke", rekao je on na
konferenciji za novinare.
UKRAJINA
Ukraden veliki deo mosta
"Narandzasta revlucija" koja je ustolicila demokratsku vlast u Ukrajinu
otkrila je skupi ostatak
proslosti - veliki deo zajma Dojce banke od 700 miliona dolara je nestao.
Dva meseca pred pad vlade premijera Viktora Janukovica, navode danas
mediji, Nemacka banka je dala novac na zajam drzavnom zeleznickom
preduzecu za gradnju mosta u glavnom gradu, Kijevu.
Kada je preuzela drzavu, nova vlada je otkrila da ne moze da udje u trag
sumi izmedju 230 do 320 miliona
dolara od zajma. Ukrajinske vlasti vode istragu, ali je potraga ometena
cinjenicom da je ministar
saobracaja, koji je bio zaduzen za zajam, Georgi Kirpa, umro 27.
decembra pogodjen metkom u glavu.
Istraga oko smrti ministra Kirpe, koji je bio vazna licnost u srusenoj
vladi, tapka u mestu uz navode
policije da je moguce da se radi o samoubistvu.
Dojce banka kaze da je transakcija 700 miliona dolara bila "privatan
zajam ministrastvu finansija."
Predstavnik Dojce banke, Ben Dobson, je izjavio magazinu "Trejd Fajnans"
da je "kombinacija privrednog
rasta u Ukrajini i pada profitnih stopa u drugim zemljama u tranziciji
ucinila da ukrajinski posao bude
veoma privlacan za pozajmljivace."
Dojce banka je ovog meseca otvorila kreditnu liniju od 2 milijarde evra
ukrajinskoj drzavnoj kompaniju za
naftu i gas.
U Kijevu, radovi na zeleznickom mostu preko Dnjepra su poceli cim je,
sredinom oktobra, potpisan ugovor o zajmu. Temelji mosta su delom
sagradjeni, ali su radovi stali ili se sporo micu, kazu stanovnici
Kijeva.
"Gradnja je pocela, ali nema para," izjavio je nedavno zamenik mnistra
saobracaja Zenko Aftanaziv. Most
se smatra za najvazniji projekat u glavnom gradu zagusenom vozovima koji
svakog jutra dovoze radnike sa istoka.
SOFIJA
Vise od 800 bugarskih
kriminalaca promenilo identitet
Vise od 800 bugarskih kriminalaca slobodno se krecu u Evropi, posto su
na potpuno legalan nacin promenili
identitet, izjavio je generalni sekretar bugarskog ministarstva
unutrasnjih poslova Bosko Borisov.
To ministarstvo
nedavno je predalo tuzilastvu spisak od 840 osoba koje su promenile ime,
prezime ili
datum rodjenja, a za kojima postoje poternice u Bugarskoj ili
inostranstvu.
"Osobe koje su optuzene ili trazene zbog kradja, provala, prevara i
trgovine ljudima u Italiji, Nemackoj,
Francuskoj, Velikoj Britaniji i Austriji nalaze se na toj listi", rekao
je Borisov.
Zloupotreba promene imena otkrivena je posle hapsenja jedne grupe Bugara
u Spaniji. Ispostavilo se da se
uhapseni u bugarskim dosijeima vode pod drugom imenom.
Evropski komesar za prosirenje Oli Ren nedavno je izjavio da je "prioritet
svih prioriteta" izmena
bugarskog zakonodavstva.
Tokom posete Sofiji 18. marta, Ren je upozorio da pristupanje Bugarske
Evropskoj uniji moze da bude
odlozeno, ukoliko ta zemlja dotle ne sprovede reformu zakonodavnog
sistema.
UJEDINjENE NACIJE
Kofi Anan nece podneti ostavku
Generalni sekretar UN
Kofi Anan izjavio je da nema nameru da podnese ostavku i da ce nastaviti
da radi
kako bi sproveo svoj ambiciozni program reformi svetske organizacije.
Na pitanje novinara da li ce podneti ostavku, Anan je kratko odgovorio "ne".
"Imam puno posla i nastavicu da ga obavljam", rekao je Anan novinarima,
neposredno posto je nezavisna
istrazna komisija objavila izvestaj o skandalu u vezi sa programom UN "nafta
za hranu".
Anan je izrazio "olaksanje", ocenjujuci da ga je istrazna komisija
oslobodila krivice.
"Bio sam apsolutno ubedjen da ce me detaljna istraga osloboditi svake
krivice. Komisija je to upavo
ucinila", rekao je Anan posle objavljivanja izvestaja komisije, kojom
predsedava bivsi sef americke
Federalne rezerve Pol Volker.
U izvestaju se sa Anana skida sumnja da je ucestvovao u mogucim
finansijskim malverzacijama kompanije
njegovog sina Kojo Anana u programu UN "hrana za naftu".
Anan je u utorak rekao da je pozvao svog sina da saradjuje sa nezavisnom
komisijom.
"Volim svog sina i od njega sam uvek ocekivao najvisi nivo integriteta.
Duboko me je rastuzio dokaz
suprotnog koji se pojavio i, pogotovo, cinjenica da moj sin nije u
potpunosti saradjivao u istrazi.
Pozvao sam ga da saradjuje", dodao je Anan.
.
