8. april 2005.
NOVINE na 25.-toj dodeli
kanadskih filmskih nagrada "Dzini"
(THE GENIE AWARDS)
FRANCUSKA VEZA
Na 25.-oj dodeli
nagrada "Dzini" , kanadskih "Oskara", odrzanoj 21. marta u velelepnom
zdanju "Metro Konvensn Centra" u Torontu, dominirala je "francuska veza!"
Bila je to zvezdana noc kvebecke kinematografije koja je prosto "pocistila"
sve glavne nagrade, ostavljajuci anglofonskoj produkciji u Kanadi samo "mrvice".
"Nista novo!" -
zdusni je komentar boljih poznavalaca aktuelnih prilika i stanja u
kanadskoj kinematografiji, gde je frankofonska produkcija vec godinama
njen kreativniji, originalniji, vitalniji i uspesniji deo. Konstantni
defile frankofonskih pobednika na pozornici "Dzinija" samo je podcrtao
sve veci jaz izmedju cvetajuce kvebecke i pacenicke anglofonske filmske
produkcije u Kanadi.
"Ne bih rekao da je
kvebecki film superiorniji. Ako dobijes nagradu ne znaci da je samim tim
i film bolji. Mnogo vaznije je da je film prihvacen od sto veceg broja
ljudi. Za mene je tesko konkretno govoriti o razlikama izmedju
anglofonske i frankofonske filmske produkcije u Kanadi, ali zato veoma
dobro znam o razlikama izmedju Kvebeka i Kanade. Tesko je za Kanadjane
da prate domacu filmsku
scenu jer su zbog istog jezika lako 'zavedeni' od strane Holivuda i
uvuceni u americko trziste.
U Kvebeku, francuski
jezik je vrsta stita koji pomaze filmskoj produkciji i cini da kvebecka
publika rado ide u bioskope da gleda domace filmove. Kvebecani su jako
svesni cinjenice da smo mi jedini koji govorimo francuski jezik na celom
severno-americkom kontinentu.
Sve je to u stvari
neka vrsta pitanja opstanka! Ako nekog stavis u situaciju da mora da
opstane, ulozice silnu energiju u tom pravcu. Takva situacija je plodno
polje za umetnost i filmsko stvaralastvo.
- Nas film je jedan
od nacina da opstanemo i mi zato u njega ulazemo puno napora jer smo
svesni da, u protivnom, ostali deo Severne Amerike ne bi smatrao nasu
kulturu dovoljno vrednom" - kazao je vasem izvestacu Roj Dupvi,
renomirani kvebecki glumac (iz sirom sveta popularne tv-serije
"Nikita"), koji je osvojio nagradu "Dzini" za najbolju musku glavnu
ulogu u filmu "Traganje za Aleksandrom".
Ovoj potresnoj prici
o coveku koji pati od amnezije i koji groznicavo pokusava da ponovo
sastavi izgubljene delice svog zivota, pripale su i nagrade za najbolju
reziju i originalni scenario, koje su obje otisle u ruke mladog
montrealskog autora Fransisa Leklerka.
Kvebecka zvezda
Paskal Bisijer dobila je nagradu za najbolju zensku glavnu ulogu, za
svoj impresivni portret tragicne kvebecke pop-pevacice iz 1950-tih Alis
Robi, u filmu "Moj zivot na sinemaskopu". I ona se neizostavno dotakla
goruceg problema kanadske kinematografije i kulture uopste, govoreci o
frankofonskoj i anglofonskoj produkciji kao o dva "razdvojena, usamljena
entiteta". "Iz godine u godinu, prisutno je isto pitanje: Kako da
publika iz dve kulture dobije mogucnost da vidi filmove snimljene u
drugoj sredini? Mozda ce ova nagrada koju sam osvojila dati filmu sansu
da ima svoj zivot i u anglofonskom delu Kanade" - kazala je elegantna
Paskal Bisijer ciji film, kao upostalom i mnogi drugi proizvdeni u
Kvebeku, jos nisu uopste prikazani u bioskopima engleskog govornog
podrucja u Kanadi.
Gorka ironija ovogodisnje dodele "Dzinija" je da anglofonska publika ne
samo da nije videla nego gotovo nista nije ni cula o frankofonskim
filmovima-laureatima, koji su bili izvanredno primljeni od gledalaca u
Kvebeku, ali potpuno ignorisani od strane distributera i prikazivaca u
engleskom delu Kanade, gde jos uvek nisu stigli na repertoar bioskopa.
Pored kulturoloskih, postoji i jedan savim prozaican razlog za to.
Ovdasnja publika, naime, nema naviku i ne voli da gleda filmove sa
titlovanim prevodom.
Nepostojanje pravog "star sistema", posebno u anglofonskoj filmskoj
produkciji, jedan je od kljucnih razloga Zasto se kanadska publika
tradicionalno okrece ka Holivudu. (Situacija u Kvebeku je u tom pogledu
mnogo bolja.)
Na velikom ekranu nema istinskih domacih zvezda sa kojima bi se publika
identifikovala, sto posledicno izaziva i manjak interesovanja javnosti
za dodelu najvisih kanadskih filmskih nagrada. Pola u sali, pola u
zbilji, mnogi od dobitnika "Dzinija" poznati su samo svojoj familiji i
kolegama-profesionalcima iz kanadske filmske industrije. Ove godine,
izuzev Dona Mek Kelara, popularnog glumca i autora iz Toronta, te
Kvebecana Paskal Bisijer i Roja Dupvija, medju nominovanima gotovo da
nije bilo nijednog imena koje bi nesto znacilo obicnom
gledaocu. U takvoj "poplavi" anonimnih glumaca i autora, jedan deo
predstavnika "sedme sile" je sugerisao ideju da bi nominovani trebali da
nose bedz sa natpisom "Zdravo, moje ime je…" ironicno dajuci celoj
ceremoniji dodele "Dzinija" podnaslov "Ko ste vi?"
Ipak, premda se "Geniji" nalaze i dalje u senci "Oskara", oni nisu vise
"najbolje cuvana tajna u gradu". Tokom minule dve i po decenije oni su
izrasli u simbol i zastitini znak kanadske kinematografije, u merilo
kvaliteta koje se sve vise uvazava ne samo kod kuce nego i u
inostranstvu. Ogromne zasluge u stvaranju i promovisanju nagrada "Dzini"
kao i celokupne kanadske filmske industrije pripadaju dugogodisnjoj
predsednici Akademije za film i televiziju gospodji Mariji Topalovic (po
ocu srpskog porekla), jednoj od najcenjenijih i najuticajnijih
licnosti u kanadskom "sou-biznisu".
"Za proteklih 25 godina mi smo presli dugacak put! Od prve dodele 'Dzinija',
20. marta 1980., do danas, Akademija je postigla mnogo i ja sam veoma
ponosna na sve ono sto smo ucinili u cilju jacanja i afirmacije kanadske
kinematografije kod kuce i u svetu. Mi smo svesni svih teskoca i izazova
koje donosi dvodelnost nase
filmske produkcije-anglofonske i frankofonske. Nije nam lako, jer nas
film se konstantno nalazi pod pritiskom Holvuda , koji je ispred naseg
praga"- rekla nam je gospodja Marija Topalovic, prva dama kanadske
filmske industrije.
Srebreni jubilej nagrada "Dzini" ostace upamcen po mnogim kuriozitetima.
Po prvi puta, nagradu za najbolji film osvojilo je jedno animirano
ostvarenje - "Trojke iz Belvila", nastalo u
kvebecko-francusko-belgijskoj koprodukciji. Paradoksalno, to je i jedina
nagrada koju je ovaj film osvojio te veceri (imao je jos samo jednu
nominaciju, u kategoriji za najbolju pesmu), sto se takodje nikad pre
nije desilo u dosadasnjoj istoriji "Dzinija". "Trojke iz Belvila",
duhoviti dugometrazni "crtac" o biciklistickoj trci "Tur de Frans",
francuskog autora Silvena Somea, stekao je slavu jos prosle godine kada
je imao dve nominacije za "Oskara".
Medju absurde 25.-te dodele "Dzinija" spada i slucaj filma "Glava u
oblacima" reditelja Dzona Duigana. Ova ljubavna drama iz vremena
franucuskog Pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata, u kojoj glavne
uloge igraju velike holivudske zvezde Sarliz Teron i Penepola Kruz,
osvojila je najvise "Dzinija", ukupno cetiri, ali
iskljucivo u takozvanim tehnickim kategorijama - za najbolju
montazu,fotografiju, kostimografiju i originalnu muziku.
Samo dve nagrade (za najbolju musku sporednu ulogu i zvuk) pripale su
vodecem kandidatu za "Dzinije" (sa osam nominacija), filmu "Poslednji
tunel". Zanimljivo, u ovom filmu o najvecoj pljacki banke u Montrealu,
nagradu za epizodu osvojio je jedan kanadski senator - Zan Lapoent koji
je ujedno i omiljeni kvebecki glumac.
Da trijumf kvebecke kinematografije bude potpun, pobrinuo se talentovani
montrealski reditelj Danijel Robi kojem je pripala specijalna nagrada "Klod
Zutra" za najbolji debitantski film. Njegova "Bela koza" je mracni
triler koji donosi ljubavnu pricu o dvoje ljudi koji su razliciti kao
dan i noc, dobro i zlo. Premda su frankofonski filmovi, autori i glumci
dominirali na 25.-oj dodeli "Dzinija" nije se ponovila prosla godina
koja je potpuno protekla u znaku "Invazije varvara" Denija Arkana. Ovoga
puta, nije bilo apsolutnog pobednika. Kao nikad dosad,
cak sest filmova dobilo je po jednu nagradu, medju njima i "Monika
mitraljez" (za najbolji adaptirani scenario), "Nova Francuska" (za
najbolju scenografiju) te horor "Zlo u nama: Apokalipsa" (za najbolju
montazu zvuka). Ovom filmu, snimljenom u kanadsko-britanskoj
koprodukciji u kojem glavnu ulogu tumaci Mila Jovovic, pripala je i
specijalna nagrada "Zlatna rolna" za najkomercijalniji kanadski film u
protekloj godini. Uprkos losim kritikama, ovaj film je zaradio 6 miliona
dolara u ovdasnjim boskopima, odnosno ukupno 200 miliona dolara na "boks-ofisima"
sirom sveta.
Holivudska "odmetnica"
Dzenifer Dzejson Li dobila je "Dzinija" za najbolju zensku epizodnu
ulogu u filmu "Dete zvezda". U njeno ime nagradu je primio autor ovog
filma Don Mek Kelar, koji je u odsustvu rediteljskih velicina Atoma
Egojana i Dejvida Kronenberga na 25.-oj dodeli "Dzinija" branio boje
anglofonske filmske
produkcije.
U kategoriji kratkog
animiranog filma, Kris Landret iz Toronta je nakon nedavno osvojenog "Oskara"
sada dobio i "Dzinija" za svoj inovatorski film "Rajan", posvecenom
montrealskoj legendi animacije Rajanu Larkinu koji se svojevremeno
iznenadno otisnuo u beskucnike i klosare.
Bojan Z. Bosiljcic
Foto: Jovana Kovacevic
BEOGRAD
Srpski
strip slavan u svetu, nepriznat kod kuce
Mladi
domaci stvaraoci stripa, od kojih su neki zvezde u inostranstvu, gotovo
su anonimni u Srbiji - ako se izuzme krug ljubitelja stripa koji je
odavno suzen zbog slabih tiraza i skucenog prostora za objavljivanje.
Enki Bilal, francuski
strip umetnik rodjen u Beogradu, velika je zvezda, mada mu u Srbiji
radovi nisu objavljivani cak ni u zlatno izdavacko doba.
Od kraja 70-tih, kada je postao svetski priznat, Bilalu su u domovini
objavljena samo dva albuma - oba u piratskim izdanjima, kaze Vlada
Vesovic, glavni predavac u skoli stripa "Djordje Lobacev" iz Beograda.
Bilal je u Srbiji poznat zbog velike medijske paznje i relativno cestih
poseta. "Ziveo je u Beogradu samo do 10. godine zivota. Otac mu je iz
Bosne, majka mu je Cehinja. Posle toliko godina u Francuskoj, on je
francuski autor, ali ovde ga svi svojataju", dodaje Vesovic.
U skoli "Djordje Lobacev", u Studentskom kulturnom centru, Vlada Vesovic
poducava mlade crtace.
Moguce je da ce
odatle izaci velicine kakvim je bivsa SFRJ obilovala - poput Zorana
Janjetova, Igora Kordeja, Zeljka Paheka, Branislava Kerca, Mirka Ilica,
pa i Enkija Bilala - za one koji ga smatraju "nasim". Ali, gde ce ti
talenti moci da se ostvare?
Ekonomski i zivotni
uslovi drasticno su se promenili nakon 1991. godine. Najveca strip sila
u regionu se raspala. Vecina domacih zvezda otisla je u inostranstvo, a
srpske strip revije su se pogasile - zbog sankcija, drasticnog suzavanja
trzista i osipanja publike.
"U Srbiji vise nema
trzista za strip", objasnjava Rastko Ciric, redovni profesor grafike na
Fakultetu primenjenih umetnosti (FPU) u Beogradu. Njegovi bivsi studenti,
Aleksa Gajic i Drazen Kovacevic, danas su velike strip zvezde u
Francuskoj.
|
Enki Bilal |
"Ovde se procujes tek
kada ostvaris uspeh u inostranstvu", kaze Rastko Ciric. "Drazen (Kovacevic)
je prvo u Francuskoj dobio uglednu nagradu 'Dargo' za strip 'Tocak' (po
prici i scenariju Gorana Skrobonje), pa ga je tek onda 'Marketprint'
izdao u Srbiji".
Ciric dodaje da
njegov drugi bivsi student, Aleksa Gajic, tvorac "Tehnotajza", (izdaje
Sistemkomiks iz Beograda i moze se naci u Torontu -
njnjnj.Systemcomics.com), zivi i crta u Srbiji a zaradjuje u Francuskoj,
gde ima ogromne tiraze. "Na strip sajmu u Angulemu raspada se od crtanja
za publiku i davanja autograma. Ne vidi sajam, jer mora to da radi".
S druge strane, stice
se utisak da u rodnoj Srbiji za Gajica i Kovacevica znaju samo strip
posvecenici, kao i mladi crtaci koji bi da krenu njihovim stopama.
Francuska ima najvece
strip trziste u Evropi. Tirazi strip albuma u toj zemlji ne samo sto
premasuju 100.000 primeraka, vec ulaze na zvanicne top liste
najcitanijih knjiga. Enkiju Bilalu, coveku koji je dosao iz Srbije,
medju prvima je to uspelo pre 26 godina.
Njegova postojbina,
koja je do 1991. imala scenu od svetskog znacaja, pretvorila se u
francusko loviste talenata. "Francuzima trebaju novi, ozbiljni crtaci.
Sveza krv. A znaju da imamo strip tradiciju, dugu 70 godina", kaze Vlada
Vesovic.
Po recima Rastka
Cirica, predstavnici izdavacke kuce "Dargo" (Dargaud) dolazili su u
Beograd da nadju nove talente medju studentima FPU. "Davali su im savete
kako da predstave radove u inostranstvu. Smatraju nas rasadnikom
talenata", kaze Ciric.
Vesovic ocenjuje da
mlade nema ko da zadrzi u Srbiji, da im nesto obeca.
U Srbiji postoje samo
dva magazinska izdavaca - "Marketprint", koji objavljuje "Stripoteku",
jedinu pravu, redovnu strip reviju u zemlji, i "Niski kulturni centar",
koji objavljuje "Presing", jedini ovdasnji magazin koji objavljuje
neafirmisane domace autore.
"Presing", medjutim,
izlazi neredovno - tek nekoliko puta godisnje, kaze Vlada Vesovic, a
Rastko Ciric ocenjuje da se u srpskom strip izdavastvu "sve svodi na
entuzijazam odredjenih ljudi".
"Nema drzave koja bi
stala iza nekog organizovanog pokusaja, poput organizovanja nekog strip
konkursa", ukazuje Ciric i dodaje da je potrebna revija poput
nekadasnjeg "JU stripa", sa stripovima koji bi se birali "po ostrim
kriterijumima", radi reprezentativnosti.
Vlada Vesovic kaze da
su celnici "Stripoteke" obecali posebnu reviju za domaci strip, ali da
za sada sve ostaje na tome.
Jovan Ristic
BEOGRAD
Premijera filma o ratnim
zlocinima
U maloj sali Narodnog pozorista, na sceni Rasa Plaovic u petak, 15.
aprila 2005. u 19 casova bice premijerno prikazan dokumentarni film
Slijepa pravda.
Dokumentarni film Aldina Arnautovica i Refika Hodzica Slijepa pravda
posmatra stanje u dve bosansko-hercegovacke zajednice, Prijedoru i
Konjicu, gde u razgovoru sa zrtvama ratnih zlocina i njihovim porodicama
sagledava ucinke
Haskog tribunala.
Film je 2004. godine ucestvovao na Medunarodnom filmskom festivalu u
Varsavi, a u aprilu 2005. godine ce biti prikazan u Pragu na
Medunarodnom festivalu dokumentarnog filma o ljudskim pravima "One
World".
Posle premijere filma odrzace se i javna diskusija na temu "Nasledje
Haskog tribunala: ucinci i uticaj na uspostavljanje pravde u regionu
bivse Jugoslavije".
Ucesnici rasprave su autori filma i njihovi sagovornici, zrtve ratnih
zlocina, predstavnici nevladinih organizacija i javne licnosti, kao i
Natasa Kandic, izvrsni direktor Fonda za humanitarno pravo, Andrej Nosov,
izvrsni direktor Inicijative mladih za ljudska prava i Aleksandra
Milenov, predstavnica Tribunala u Srbiji i Crnoj Gori.
BEOGRAD
Monografija o srpskom novcu u izdanju Muzeja grada Beograda
Muzej grada Beograda objavio je monografiju "Belgrade's History from the
Numismatic Record", autora Adama i Nikole Crnobrnje.
Rec je engleskom prevodu, uz neznatne izmene, knjige "Novac u Beogradu
kroz vekove", koja je svojevremeno pratila istoimenu izlozbu, saopsteno
je iz Muzeja grada Beograda.
Autori kroz deset poglavlja o novcu iz pojedinih istorijskih perioda
donose interesantnu pricu o monetama koje su kroz prethodna 23 stoleca
bile u opticaju na podrucju Beograda.
U knjizi je poklonjena posebna paznja novcu, ne samo kao ekvivalentu
robe, vec i kao kulturno-istorijskom dokumentu vremena u kojem je nastao.
Prisustvo novca mnogih drzava koje su vladale Beogradom omogucilo je
autorima da ispricaju istoriju srpske prestonice, procitanu s novca, jer
to je jedini dokument koji u kontinuitetu prati gotovo sve promene
vladara u dugoj istoriji Beograda, istice se u saopstenju.
U knjizi je, u punom koloru, prikazan kovani i papirni novac (84 komada)
iz zbirke Muzeja grada Beograda.Medju njima bi trebalo istaci novcic
carice Salonine kao prvi zvanicni dokument sa predstavom krsta, koji je
do sada jedini poznati primerak u svetu (iz 265. godine), i zlatnik
Sulejmana I, koji pripada prvom kovanju novca u Beogradu (1562-1566.
godine).
"Promena naslova izdanja na engleskom jeziku nije bila slucajna i ima za
cilj da ukaze na mnogoznacnost novca kao medija... To se moze shvatiti i
kao upozorenje na jos jedan nacin citanja ponudjenog teksta, ovaj put s
akcentom ne na samom novcu, vec na istorijskim desavanjima procitanim s
njega", navodi se u saopstenju.
PARIZ
Da Vincijeva Mona Liza od danas u novom ambijentu
Cuvenu sliku Leonarda Da Vincija (Vinci), "Mona Lizu" koja se nalazi u
pariskom Luvru, od srede publika moze da razgleda u vecoj prostoriji, za
ciju restauraciju je utroseno 4,9 miliona evra.
Da Vincijeva misteriozna dama premestena je u novu salu muzeja u kojoj
je obnovljena rasveta i unapredjen sistem za kontrolu vazduha, na kojima
je cetiti godine radio peruanski arhitekta Lorenso Pikeras (Lorenzo
Piljueras).
Muzej Luvr svake godine poseti sest miliona ljudi, koji prevashodno
dolaze da bi videli "Mona Lizu".
Cuveni portret, na kojem je, kako se veruje, prikazana supruga
firentinskog trgovca - Liza Gerardini (Lisa Gherardini), naslikan je
izmedju 1503. i 1506. godine na tankoj drvenoj podlozi.
Umetnik je sliku
doneo u Francusku 1517. godine, a delo se nalazi u Luvru od 1804.
Slika ce sada imati mnogo vise prostora nego sto je to bio slucaj u
prethodnoj, izrazito manjoj prostoriji u kojoj se nalazila, a u kojoj se
veliki broj posetilaca tiskao pokusavajuci da je vidi.
Kustosi su prosle
godine upozorili da je slika pocela da se savija i da ce biti podvrgnuta
naucnoj analizi.
"Mona Lizu" cije
dimenzije su 53 sa 76 centimetara, konzervatori svake godine iznose iz
vitrine, kako bi procenili u kakvom je stanju.
Slika ce u novoj
prostoriji imati svoje mesto na sredini zida, na kraju hale koja je
posvecena delima italijanskih majstora iz 16. veka. "Mona Liza" ce biti
zasticena pod neprobojnim, antirefleksnim staklom.
ZRENjANIN
Urucenje godisnjih nagrada Fonda Todor Manojlovic
Knjizevnik Miroslav Josic Visnjic dobitnik je nagrade za moderni
umetnicki senzibilitet Fonda "Todor Manojlovic".
Nagrada je urucena u
utorak u baroknoj sali zrenjaninske skupstine. Laureat, Miroslav Josic
Visnjic, zahvalio se na dodeljenoj nagradi besedom pod nazivom "Moderno,
rodna kuca Tosina".
Nagrada je Miroslavu
Josicu Visnjicu dodeljena za njegov sveukupni doprinos u oblasti
umetnickog pripovedanja, navodi se u obrazlozenju zirija kojim je
predsedavao Mihajlo Pantic.Na svecanosti dodele nagrade o modernizmu
ovogodisnjeg dobitnika govorio je knjizevnik Gojko Tesic.
