8. april 2005.
Luksuzan smeStaj
za kardinale u Vatikanu
Ko ce biti novi
papa?
Davne 1271. godine, tri godine posto je papski tron ostao upraznjen
zabrinuti katolici su zakljucali neodlucne kardinale u oronulu zgradu,
stavili ih na strogu dijetu od hleba i vode sve dok nisu doneli odluku.
Kao dodatnu motivaciju, uklonili su krov zgrade
Sa osuncanim holom, uglacanim mermernim podovima i recepcijom
prekrivenom listama gostiju, rezidencija Santa Marta izgleda poput
svakog drugog luksuznog hotela u srcu Rima.
Ali bronzana bista pape Jovana Pavla Drugog koja docekuje posetioce u
holu ukazuje da nije rec o sasvim obicnom hotelu.
Kardinalima, njih 117 iz celog sveta, koji treba da izaberu novog papu,
potrebno je mesto gde ce odsesti, pa je po nalogu Jovanog Pavla Drugog
iza kapija Vatikana izgradjen ovaj 20 miliona dolara vredan hotel.
Od Santa Marte, kardinali kratkom setnjom ili voznjom stizu od zaledja
bazilike Svetog Petra do Sikstinske kapele, gde ce odlucivati o novom
poglavaru Rimokatolicke crkve.
Petospratna zgrada od svetle cigle delovala je vec u ponedeljak ujutru
spremna da primi svoje posebne goste.
Antikni stolovi sa izvijenim zlatnim nozicama su ocisceni od prasine i
uglancani, pise americki dnevnik "Njujork tajms".
Mali lift je spreman da primi starije kardinale i one slabijeg zdravlja.
Crna oglasna tabla na tri jezika upucuje na trpezariju, a zaposleni u
Vatikanu koji obicno zive u tom hotelu, privremeno su iseljeni.
Ipak, pored svih luksuznih detalja i izuzetne usluge, u oko 110
apartmana i vise jednokrevetnih soba desile su se prave revolucionarne
promene.
"Cudo u konklavi: Kardinal ce se istusirati", naslov je koji je
italijanski list "Espreso" objavio prosle godine, komentarisuci promenu
u odnosu na dotrajali smestaj kada je biran prethodni papa.
Zasebna kupatila ce sigurno biti visoko cenjena, ali oni koji prate
Vatikan, pitaju se da li ce zbog svih tih ugodnosti kardinali mozda
odlagati izbor pape i trenutak odjavljivanja iz hotela.
Prema pravilima, ako dve trecine kardinala ne podrze izbor nekog
kandidata do kraja druge nedelje zasedanja konklave, papa ce biti
izabran prostom vecinom. To ce mozda dovesti u iskusenje neke kardinale
da koce proces kako bi kandidat kome su skloni, pribavio dovoljnu
podrsku vise od polovine kardinala i stupio na tron svetog Petra.
Drugi, medjutim, smatraju da ce nakon godina tokom kojih je
Rimokatolicku crkvu vodio papa tesko narusenog zdravlja, kardinali
zeleti da brzo rese stvar kako bi njegov naslednik mogao da se pozabavi
nizom hitnih pitanja sa kojima se suocava Crkva.
U proslosti im je za to bilo
potrebno mnogo podsticaja.
Davne 1271. godine,
tri godine posto je papski tron ostao upraznjen, zabrinuti katolici su
zakljucali neodlucne kardinale u oronulu zgradu, stavili ih na strogu
dijetu od hleba i vode sve dok nisu doneli odluku. Kao dodatnu
motivaciju, uklonili su krov zgrade. Nakon pljuskova i jarkog sunca,
kardinali su konacno izabrali papu Grgura X.
Uslovi su se znatno popravili do 1978. godine, kada je zasedala
prethodna konklava, ali u poredjenju sa nacinom zivota na koji su
navikli kardinali, smestaj je bio vrlo skroman.
Kreveti su bili pozajmljeni iz lokalne misionarske skole, a lampe su
bacale suvise slabu svetlost da bi moglo da se cita. Luksuzni predmeti
su bili korito za kupanje i nesto sapuna, papira za pisanje, kao i sto.
Kardinali su za jedan dan izabrali papu Jovana Pavla Prvog koji je ubrzo
umro. Nakon toga, u slicnim uslovima loseg smestaja izabran je i papa
Jovan Pavle Drugi.
Kardinali, posebno oni stariji, cesto su se zbog svojih zdravstvenih
tegoba zalili na los smestaj prilikom zasedanja konklave.
"Kardinali su gotovi svi stari ljudi, sa problemima prostate, umorni, a
jedno kupatilo je na 10 ljudi", preneo je "Espreso" iskustva kardinala
Silvija Odija koji je preminuo 2001. godine, a koji je 1978. ucestvovao
u izboru pape.
Izgradnjom rezidencije Santa Marta, stvari su se bitno izmenile.
Papa Jovan Pavle Drugi preminuo je subotu u 85 godini, saopstio je
Vatikan. Njegovo zdravstveno stanje se pogorsalo u cetvrtak uvece, kada
je zbog urinarne infekcije dobio najpre sepsu a potom doziveo i srcani
udar Jovan Pavle Drugi, koji je na celu Rimokatolicke crkve proveo 26
godina, premino je u 19.37 u svojim odajama..
Vise od dva miliona ljudi stiglo u Vatikan
Vise od dva miliona
ljudi doslo je u Vatikan i okolne zone od kako su u bazilici Svetog
Petra u ponedeljak izlozeni posmrtni ostaci pape Jovana Pavla Drugog,
izjavio je danas gradonacelnik Rima Valter Veltroni.
"Vise od dva miliona ljudi na trgu Svetog Petra i drugim delovima
Vatikana. To je kao da je Rim docekao jos jedan Rim", rekao je Veltroni
u izjavi za Radio Vatikan.
Gradonacelnik je izneo procenu broja ljudi koji su od ponedeljka
pristigli u italijansku prestonicu, ali nije precizirao da li neki medju
njima u medjuvremenu napustili grad.
Posmrtni ostaci Jovana Pavla Drugog izlozeni su u ponedeljak uvece u
bazilici Svetog Petra kako bi vernici mogli da mu odaju poslednju pocast.
Ubrzo su se ispred crkve formirali kilometarski redovi koje cine na
stotine hiljada ljudi.
Od juce uvece prilaz tim redovima je medjutim, prekinut.
"Rim se sa uspehom suocava sa necim sto ce verovatno biti
najmnogoljudniji dogadjaj u istoriji", rekao je Veltroni.
Papa u testamentu nagovestio da je razmatrao ostavku
Papa Jovan Pavle
Drugi je u svom duhovnom testamentu razmatrao mogucnost ostavke 2000
godine kada je vec bio bolestan, a rimokatolicka crkva ulazila u novi
milenijum.
U dokumentu, koji je Vatikan juce objavio, papa nije zavestao nijedno
materijalno dobro, i trazi da se licne beleske spale. U testamentu se
pominju samo dve zive osobe - njegov licni sekretar i glavni rabin Rima
koji ga je pozdravio u rimskoj sinagogi 1986. godine.
Papa je takodje razmatrao i mogucnost sahrane u Poljskoj, ali je potom
odluku prepustio Koledzu kardinala. Papa ce biti sahranjen danas ispod
bazilike Svetog Petra, posle ceremonije na trgu.
Jovan Pavle je testament napisao tokom svog 26-godisnjeg pontifikata.
Testament je napisan na poljskom, a u Vatikanu je preveden na
italijanski.
Papa je, dok je pisao 2000. godine, nagovestio da ga proticanje vremena
muci i pomenio je pokusaj ubistva iz 1981. godine koji je, kako je rekao,
"cudom" preziveo.
On je napisao da se nada da ce mu Gospod "pomoci da razume koliko jos
mora da nastavi sa sluzbom na koju ga je pozvao 16. oktobra 1978. godine".
Papa se u to vreme molio za "neophodnu snagu" kako bi nastavio svoju
misiju sve dok je na papskoj stolici.
Jovan Pavle je u testamentu spomenuo svega dve osobe. Licnog sekretara,
nadbiskupa Stanislava Dzivisa kome se zahvalio na godinama sluzbe, dok
je u podsecanju na razlicite hriscane i nehriscane kojima se zahvaljivao,
izdvojio "rabina Rima" - Elia Toafa koji ga je ugostio tokom istorijske
posete centralnoj rimskoj sinagogi 1986. godine.
Jovan Pavle Drugi je bio prvi papa koji je ikada posetio sinagogu.
Koliko ce para ostaviti milioni hodocasnika
Pred navalom vise od
dva miliona hodocasnika koji se slivaju u Rim da odaju postu papi Pavlu
Jovanu Drugom, trgovci i restorateri se nadaju neocekivanim dobicima
vrednim milione evra - ali neki kazu da bi ocekivanja mogla da budu
razocaravajuca.
Gradski oci, vlasnici radnji i usluznih poslova zale se da deo novca ide
ilegalnim ulicnim prodavcima koji nude vodu, hranu ili papske sitnice.
Tvrdi se da radnje koje nisu blizu Vatikana zjape prazne.
Posetioci nisu parajlije koje trose obilazeci anticke spomenike vecnog
grada. Oni ne idu u restorane, ne voze se taksijem, niti u turistickim
turama razgledaju Rim. Ali, sam broj hodocasnika je takav da mora da
bude preveden u poslovni uspeh.
Toliko ih dolazi na sahranu da je grad ponudio krevete pod satorima u
kampovima podugnutim na praznim placevima, napustenim zelznickim
stanicama i koncertnim halama.
"Ovo je vrsta turizma jedi-i-bezi," kaze Franko Ciofareli, sef gradskih
finansija. "Oni svakako donose novac, ali ne mislim da je rec o fenomenu
od finansijskog
znacaja."
Grupa za zastitu potrosaca, Kodakons se ne slaza i ceni da ce poslovi sa
hodocasnicima u Rimu doneti najmanje 95 miliona evra (122,5 miliona
dolara) za dve sedmice preko normalnog prihoda za ovo doba godine.
Grupa kaze da ce posetioci potrositi dodatnih 150 miliona evra (193,4
miliona dolara) samo na prevoz - na vozove, avione i benzin.
Ove racunice su radjene na umerenoj proceni o dva miliona hodocasnika.
Od tada su znatno porasle. Predstavnik Kodakonsa kaze da ce verovatno
izmedju 10 i 20 odsto prihoda otici u ilegalne poslove.
Trgovinska komora Rima takodje nema finansijske procene, zatecena
dolaskom masa za koji kaze da je bez presedana.
Mada su ulice Rima zakrcene, taksiti kazu da ne zaradjuju narocito. "Ovi
ljudi mnogo idu peske," kaze taksista Paolo Pombi. Ipak, dodaje on, "kad
je visoka plima nesto riba mora da vam padne u krilo."
Trgovci oko katedrale Svetog Petra kazu da se najbolje prodaju mali i
jeftini likovi pape - slike, razglednice, magneti, privesci za kljuceve
i medalje. U vecini radnji oko Vatikana takvi suveniri kostaju od 20
centi do pet ili sest evra.
Gradski zavnicnici kazu da su hodocasnici zrtve prodavaca koji naplacuju
dvostuke i vise cene. Inspektori su nasli da svaki deseti od stotina
prodavaca koje su obisli vara svoje musterije, kaze pukovnik DJuzepe
Zafarina iz italijanske finansijske policije.
Kodakons preko italijanskih medija porucuje posetiocima kako da izbegnu
da budu ocerupani. Savetuje im se da prazne boce pune vodom za pice na
gradskim fontanama, da napuste prostor Vatikana pre jela, da kupuju
hranu u
samoposlugama pre nego sto krenu ka Svetom Petru i da uvek traze racun
M.M.
EVROPSKA UNIJA
Status kandidata samo
Hrvatskoj i Makedoniji
Od zemalja zapadnog Balkana, 2006. godine status kandidata za clanstvo u
Evropskoj uniji najverovatnije ce dobiti samo Makedonija i Hrvatska,
ocenio je londonski Institut za izvestavanje o ratu i miru.
U najnovijoj analizi
evropske perspektive regiona, IWPR navodi da su odlaganje pregovora EU
sa Hrvatskom i sve veca izvesnost da SCG dobije pozitivnu studiju o
izvodljivosti pridruzivanja Uniji, podstakli spekulacije da bi svih pet
zemalja zapadnog Balkana mogle da budu primljene u EU istovremeno.
"Diplomate i
strucnjaci u Briselu, medjutim, upozoravaju da je malo verovatan
scenario da Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora, Hrvatska
i Makedonija simultano udju u EU", preneo je IWPR.
Institut citira
komesara za prosirenje Unije Olija Rena, koji je rekao da mu je cilj da,
do kraja mandata 2009, "Bugarska i Rumunija udju u EU potpuno spremne za
clanstvo, da pregovori sa Hrvatskom i Turskom dobro krenu i da pocnemo
barem sa Makedonijom".
Ren u izjavi za INjPR
nije u tom kontekstu direktno pomenuo Srbiju, Bosnu ni Albaniju, vec je
u ciljeve ubrojao jos i ujedinjenje Kipra i "unapredjenje pretprijemne
strategije za zapadni Balkan".
Gerald Knaus iz
Inicijative za evropsku stabilnost (ESI) istakao je da zemlje regiona ne
treba da svu paznju posvete dostizanju ekonomskih standarda, jer su do
sada glavni kriterijumi za clanstvo bili politicki. On je podsetio da su
Rumunija, Bugarska i Turska 1999. dobile status kandidata iako ni jedna
od th zemalja nije
ispunila ekonomske uslove.
EU od Beograda, pored
bolje saradnje sa Haskim sudom, zeli i "uveravanja da se pitanje Kosova,
cija lokalna albanska vecina zeli nezavisnost, moze resiti u bliskoj
buducnosti", pise IWPR.
"Status kandidata
zahtevao bi Bosnu bez Kancelarije visokog predstavnika, ali u ovom
trenutku izgleda da ce imati jos jednog visokog predstavnika i posto se
lord (Pedi) Esdaun povuce", kazao je Knaus.
Posto sanse da
postanu kandidati u 2006. imaju samo Makedonija i Hrvatska, vazno je da
sama EU svojom politikom ne produbljuje jaz izmedju potencijalnih i
zvanicnih kandidata, dodao je Knaus, podsetivsi na pozamasan budzet za
pristupanje Uniji koji je dostupan samo zvanicnim kandidatima.
ESI je zato predlozio
Briselu da dozvoli i jednoj i drugoj grupi ravnopravno koriscenje
sredstava koja se nazivaju "pretpristupni instrument" (IPA), a Knaus
tvrdi da su mnoge clanice Unije to podrzale.
Sam Oli Ren je u
januaru izjavio da ce "kljucna inovacija u IPA biti to sto ce pokrivati
i potencijalne i zvanicne kandidate", mada nije precizirao da li ce oni
imati jednak tretman.
"Debata o tome kako
regulisati pomoc zapadnom Balkanu pocela je u kljucnom trenutku, jer ce
2006. Austrija i zatim Finska predsedavati Unijom, a Bec se, iz
istorijskih i geografskih razloga, posebno blisko interesuje za region",
pise INjPR i dodaje da ce Austrija pripremati sledeci samit EU u
Helsinkiju, "koji bi mogao oznaciti novu evropsku eru za citav zapadni
Balkan".
HRVATSKA
Tajni dosijei -
nedovrsena prica
U Hrvatskoj je prica o dosijeima gradjana pocela nakon parlamentarnih
izbora u januaru 2000. godine i gubitka vlasti Hrvatske demokratske
zajednice, ali jos nije dovrsena.
Nova koalicijska
vlast sest stranaka, predvodjena tadasnjim premijerom Ivicom Racanom,
ubrzo je, ispunjavajuci predizborno obecanje, otvorila arhive ondasnjih
tajnih sluzbi i omogucila uvid u dosijee svim gradjanima koje je
prijasnja Tudjmanova vlast nezakonito prisluskivala.
Javnost je ostala
sokirana kada je na videlo izaslo da su, osim velikog broja novinara i
ondasnjih opozicijskih politicara, kao "neprijatelji drzave" i "strani
spijuni" prisluskivani i pojedini ugledni privrednici, predsjednici
sudova (primjerice ondasnji predsjednik Ustavnog suda Jadranko Crnic),
znanstvenici i brojne javne
licnosti.
Prisluskivanje je u
doba autoritarne vladavine bivseg hrvatskog predsjednika Franje Tudjmana
bilo masovna pojava, a odluku o tome tko ce i kada biti prisluskivan,
tvrdili su tada mediji, donosio je tadasnji Tudjmanov savjetnik Ivic
Pasalic.
Prica se dodatno
zakomplicirala kada je bivsa urednica tjednika "Globus" DJurdjica
Klancir, koja je pregledala vlastiti dosije, otkrila a potom i javno
objavila, kako je njezin materijal, u nedostatku konkretnih informacija
o navodnoj umijesanosti u podrivanje sigurnosti drzave, prepun intimnih
pojedinosti iz njezinog privatnog
zivota.
Ubrzo je postalo
jasno da su i ostali dosijei, pogotovo novinara, prepuni takvih za
sigurnost drzave potpuno nevaznih pojedinosti i informacija, iz cega je
vecina medija posprdno zakljucila kako ti dosijei najbolje govore o
kvaliteti i strucnosti pripadnika tajnih sluzbi, koji nestrucno i
neprofesionalno rade svoj posao.
Kulminacija cijelog slucaja dogodila se sredinom 2000. godine, kada su
neki od pracenih i prisluskivanih novinara otkrili da se pojedini
dosijei nisu unistavali samo u vrijeme Tudjmanove vlasti, vec je to
cinila i nova koalicijska vlast.
Ulje na vatru dodalo
je nespretno i smijesno opravdanje koje je jednom od prisluskivanih
novinara tada iznio ondasnji zapovjednik tajnih sluzbi Franjo Turek, da
su dosijei unistavani da bi se izbjegle zloupotrebe tog zatecenog
materijala!
Sluzbene vlasti, pa i
sam premijer Racan tada su, potaknuti skandalom koji je izbio u javnosti
oko cijelog slucaja, morali obecati da ce ocistiti tajne sluzbe i
rijesiti se velikog broja nestrucnog kadra, pa i osoba sumnjive i
kriminalne proslosti, koje su se zatekle u njima.
No, javnost je
najvise trazila da se funkcioniranje tajnih sluzbi, koje su optuzivane
za samovolju i djelovanje izvan legalnih institucija drzave, stavi pod
kontrolu civilnih vlasti, uz strogi nadzor tko ce, kada i pod kojim
uvjetima prisluskivati i pratiti hrvatske gradjane.
Skandal koji je izbio
sredinom prosle godine, a ciji je glavni lik bila slobodna novinarka
Helena Puljiz, koju su bez odobrenja prisluskivali, a potom i
ucjenjivali pripadnici tajne sluzbe u zelji da saznaju podatke vezane uz
predsjednika Stjepana Mesica, pokazao je da kontrola nad tim sektorom
nije bila uspostavljena.
Mediji stoga i danas
optuzuju novu Sanaderovu vladu da nista nije ucinila kako bi sprijecila
samovolju i nekontrolirano funkcioniranje tajnih sluzbi kao "drzave u
drzavi" kojoj nitko ne moze ili ne zeli stati na kraj.
Problem ilegalnih
dosijea gradjana jos uvijek je dakle aktualan u Hrvatskoj i nitko ne
moze biti siguran prisluskuju li ga ili prate tajne sluzbe, te tko je to
i da li je uopce netko odobrio.
Sandra Caric
Zagreba
SLOVENIJA
Dosijei na raspolaganju
korisnicima
Licni dosijei su u
Sloveniji smesteni u drzavni arhiv i na raspolaganju su svim
zainteresovanima, pod odredjenim uslovima.
Ostvarivanje uvida u
licne dosijee zavisi od namene, koja moze biti trojaka: za licnu
informaciju, kada uvid ostvaruje lice na koje se dosije odnosi, za
sudske potrebe i za javno objavljivanje, izjavila je je visi savetnik
Arhiva Republike Slovenije Ljuba Dornik.
Dozvolu za uvid u
dosije izdaje Arhiv Republike Slovenije na osnovu pisanog zahteva.
U slucaju
ostvarivanja uvida za licnu informaciju i za javnu objavu sva druga
imena osim imena lica na koje se dosije odnosi su prikrivena i zasticena
od moguce zloupotrebe.
Najnoviji primer u
tom smislu je koriscenje dosijea poznatog slovenackog pesnika Edvarda
Kocbeka, koji je bio ucesnik narodno-oslobodilackog rata, a zatim
politicki opozicionar.
Za televizijski film
o njemu novinar je dobio odobrenje za uvid u njegov dosije u kojem su
imena drugih lica bila prikrivena.
Dosijei su u
Sloveniji otvoreni nakon plebiscita 1990. godine, kada je
Bezbednosno-informativna sluzba (VIS), kao naslednica Sluzbe drzavne
bezbednosti u bivsoj Jugoslaviji (SDB), donela odluku da se istorijska
gradja, u koju spadaju i licni dosijei, otvori za javnost.
Bili su to materijali
KOS-a, nemacki i italijanski okupacioni materijali i licni dosijei
umrlih lica. To je bila prva grupa od osam stotina dosijea otvorenih za
upotrebu zainteresovanim licima, koja je prvo predata arhivu
ministarstva unutrasnjih poslova (MUP) Slovenije, a zatim 1998. godine
drzavnom arhivu u kojem je osnovana posebna jedinica.
Nakon dosijea umrlih
lica, drzavnom arhivu su predati i dosijei zivih, pri cemu je na
prvobitnih 800 dosijea dodato i sudsko gradivo, tj. gradivo lica
osudjenih nakon rata - ratnih zlocinaca, politickih osudjenika i
osudjenih na Goli otok.
Otvaranju dosije
doprineo je i 1993. godine usvojen zakon kojim je svako lice dobilo
pravo da otvori svoj dosije, ali ne i dosije drugih lica, sto je
regulisano Zakonom o arhivima i Zakonom o zastiti licnih podataka.
Najvecu zbirku licnih
podataka predstavljali su mikrofilmovi UDB-e, koji su, takodje,
pohranjeni u drzavnom arhivu. U drzavnom arhivu je "utociste" nasao i
arhiv bivseg Saveza komunista Slovenije.
Interesovanje
pojedinaca za ostvarivanje uvida u licne dosijee bilo je u pocetku
veliko, mada ne koliko bi se moglo ocekivati, kaze Ljuba Dornik.
Prvih godina drzavni
arhiv je dobijao oko 1.500 zahteva godisnje, dok je poslednjih godina
taj broj opao na oko 800, dakle 50 do 100 zahteva mesecno.
Aleksandar Mlac
Ljubljana
UJEDINJENE NACIJE
Komisija
za ljudska prava UN bez kredibiliteta
Generalni sekretar
Ujedinjenih nacija Kofi Anan pozvao je drzave clanice da se sto pre
odrede prema njegovom nacrtu reforme Komisije za ljudska prava,
ukazujuci na "srozavanje kredibiliteta" te komisije cije je zasedanje u
toku.
Anan je proslog
meseca predlozio da se Komisija za ljudska prava zameni Savetom za
ljudska prava koji bi imao manje od sadasnja 53 clana, medju kojima
mnogi ni sami ne postuju osnovne ljudske slobode.
"Srozavanje
kredibiliteta Komisije bacilo je senku na ugled celokupnog sistema
Ujedinjenih nacija", izjavio je Anan obracajuci se predstavnicima 53
zemlje-clanice koje u Zenevi imaju redovno godisnje zasedanje od sest
sedmica.
"Parcijalne reforme nisu dovoljne", dodao je on.
"Osnivanje Saveta za
ljudska prava bila bi prilika za novi pocetak", kazao je jos generalni
sekretar UN. "Trazim od zemalja clanica UN da neizostavno i sto hitnije
zauzmu stav o buducem stvaranju tog Saveta".
Anan je dodao da bi
se o konacnom broju clanica buduceg Saveta, o njegovom mandatu i sastavu,
moglo kasnije raspravljati.
General Lukic u hagu
Odlozeno izjasnjavanje
o krivici
Bivsi general policije
Srbije Sreten Lukic odlozio je, u prvom pojavljivanju pred Haskim
tribunalom, izjasnjavanje o krivici za ratne zlocine na Kosovu 1999.
godine koji mu se stavljaju na teret.
Sudija Ijen Bonomi
usvojio je zahtev Lukicevog zastupnika kojeg mu je sud odredio za prvo
pojavljivanje, Viktora Kopera, da se izjasnjavanje o krivici odlozi za
mesec dana.
Lukic o krivici treba da se izjasni 4. maja, odlucio je Bonomi.
General je izrazio zadovoljstvo lekarskim nadzorom koji ima u pritvoru
Tribunala. Na pitanje sudije da li zeli nesto da kaze, on je odgovorio
da je zadovoljan medicinskim nadzorom i da ce ga pregledati kardiolog.
Tuzilac Tom Hanis je
saopstio da je podneo zahtev za objedinjavanje procesa protiv Lukica,
Vladimira Lazarevica i Nebojse Pavkovica sa sudjenjem Milanu
Milutinovicu, Nikoli Sainovicu i Dragoljubu Ojdanicu.
General Lukic je
prebacen iz Beograda u pritvor Haskog tribunala u Sheveningenu.
Bivsem komandantu staba policije na Kosovu, cetiri tacke optuznice na
teret stavljaju zlocine protiv covecnosti nad albanskim civilima -
deportaciju, prisilno premestanje, ubistva i progon na rasnoj verskoj i
politickoj osnovi. Jedna tacka tereti ga za ubistva kao krsenje zakona i
obicaja ratovanja.
Lukic je optuzen je
za "nasilno premestanje i deportaciju oko 800.000 albanskih civila"; "ubistva
stotina albanskih civila koja su pocinile snage SRJ i Srbije"; "seksualne
napade" i "nasumicno unistavanje ili ostecivanje albanskih verskih
objekata".
Ista optuznica odnosi
se na generale Nebojsu Pavkovica, Vladimira Lazarevica i Vlastimira
Djordjevica. General Lazarevic se u februaru dobrovoljno predao
Tribunalu, a generali Pavkovic i Djordjevic su jos na slobodi, prvi u
Srbiji, a potonji verovatno u Rusiji.
Po optuznici, svi
generali snose individualnu i komandnu odgovornost za zlocine pocinjene
na Kosovu od januara do juna 1999. Prema optuznici, cetvorica generala
bili su, zajedno sa Slobodanom Milosevicem, Milanom Milutinoviceh,
Nikolom Sainovicem i Dragoljubom Ojdanicem, ucesnici "zajednickog
zlocinackog poduhvata" ciji je cilj bilo "proterivanje znatnog dela
albanskog stanovnistva Kosova... u nastojanju da se obezbedi trajna
srpska kontrola nad pokrajinom".
Kako legalno postati
Amerikanac
Danas u SAD zivi oko 20
miliona ilegalnih doseljenika, a od 19. veka u SAD se doselilo vise od
66 miliona ljudi.
Predsednik SAD Dzordz
Bus ocenio je nedavno da americki imigracioni sistem ne sluzi ekonomskim
potrebama zemlje i predlozio da se stranim radnicima dozvoli da dodju u
SAD i tu rade izvesno vreme, ali da im se ne da dozvola za trajni
boravak.
Amerika je zemlja koja je oduvek privlacila imigrante, a od 19. veka u
SAD se doselilo vise od 66 miliona ljudi.
Danas u SAD zivi oko
20 miliona ilegalnih doseljenika, a Americka sluzba za imigraciju i
drzavljanstvo je procenila da svake godine u SAD udje vise od 500.000
ilegalnih imigranata.
"Ne bi trebalo da
budemo zadovoljni zakonima koji kaznjavaju vredne ljude, one koji zele
da izdrzavaju svoje porodice, da uskracujemo radnike poslovnim
kompanijama i da stvaramo haos na granicama", istakao je Bus govoreci o
imigrantima.
Prema njegovim recima,
vreme je da se usvoji imigraciona politika koja ce dozvoliti stranim
radnicima da privremeno obavljaju poslove za koje Amerikanci nisu
zainteresovani. "Na taj nacin bismo mogli da kontrolisemo ko ulazi u
zemlju i izlazi iz nje i zatvorimo granice za krijumcare droge i
teroriste", ocenio je Bus.
Najveca
latino-americka organizacija za imigracinu politiku u Americi (La Rasa)
ocenila je da je Busov predlog dobar, ali da je problem mnogo siri i da
se ne odnosi samo na davanje dozvole za privremeni boravak stranim
radnicima.
Analiticar za
imigracionu politiku Misel Vaslin izjavila je za Glas Amerike da su
razlozi za ilegalnu imigraciju brojni i slozeni, a da je jedan od njih
svakako nepostojanje legalnog nacina za dolazak stranih radnika u SAD.
"Bilo bi potrebno da
uvedemo neki novi tip vize, neki novi pravni instrument pomocu kojeg bi
oni imigranti koji su nam potrebni mogli da udju u zemlju. Za razliku od
predsednika, mi ne verujemo da je program za privremene, odnosno
gostujuce radnike, dovoljan kao resenje", ocenila je Vaslin.
Drugi problem zbog
kojeg je potrebna imigraciona reforma je rezim izdavanja vozacke dozvole
u SAD.
U SAD ne postoji
legitimacija ili druga vrsta licne isprave te se vozacka dozvola obicno
koristi za proveravanje identiteta. Jedanaest saveznih drzava trenutno
izdaje vozacke dozvole ne zahtevajuci nikakav dokument o rodjenju na tlu
SAD, ili uverenje o drzavljanstvu.
Tokom istrage o
teroristickim napadima 11. septembra 2001. godine otkriveno je da su
neki od 19 otmicara aviona upotrebljenih u tim napadima koristili
vozacke dozvole izdate u razlicitim saveznim drzavama da bi kupili
avionske karte i ukrcali se u avione.
Medjutim, zakonski
predlog koji je nedavno podnet Kongresu ogranicio bi mogucnost da
nelegalni imigranti dobiju vozacke dozvole, uvodjenjem nacionalnih
standarda za identifikaciju.
Dzek Martin iz
nevladine organizacije Federacija za imigracionu reformu ocenio je da
strancima ne bi trebalo omoguciti da dobiju americke vozacke dozvole.
"Potpuno je
besmisleno da se ljudima koji ne borave legalno u ovoj zemlji izdaje
isprava koja u stvarnosti sluzi kao glavni licni dokument. To s jedne
strane podstice ilegalnu imigraciju, a s druge stvara bezbednosne
probleme", rekao je Martin.
M.M.
