15. april 2005.
raspoloŽenje graĐana prema strankama
Liberali gube poverenje
Prošlonedeljno izjašnjavanje građana o poverenju strankama pokazalo je
da vladajući liberali nikako ne mogu da se pohvale popularnošću. Za njih
se u anketi Ekosa, za potrebe Toronto Stara, izjasnila tek jedna
četvrtina anketiranih, što je najmanje u poslednjih dvanaest godina.
Za
razliku od njih, poverenje konzervativcima je poklonilo 36 odsto građana,
za deset odsto više nego u februaru. NDP je, kao svoju opciju, izabrala
jedna petina anketiranih, Blok Kvebekva 12,6, a Zelenu stranku pet odsto.
Ni u
drugim dvema anketama liberali nisu prošli sjajno, mada rezultati ipak
daju manje razloga za zabrinutost. Po anketi Ipsos Rida, liberali mogu
da računaju na podršku 27 odsto građana, a konzervativci 30 odsto, dok
je za vladajuću stranku najpovoljnija ona koju je sprovela Decima, gde
je razlika svega jedan odsto u korist konzervativaca.
Premijer Pol Martin je, bez obzira na evidentno pomankanje poverenja
građana koje se objašnjava pre svega kao posledica sponzorske afere,
rekao da liberali na čelu sa njim imaju puno moralno pravo da nastave da
upravljaju zemljom, a da on ima moralnu odgovornost da dela. On je
naglasio da to učešće u mutnim radnjama nikako nije način na koji bi se
on bavio politikom i da je dosadašnja istraga u vezi sa sponzorskim
skandalom pokazala da on nije umešan.
Lider konzervativaca Stiven Harper se nije direktno izjasnio o
rezultatima ankete, ali je nagovestio da bi premijeru bilo bolje kada bi
se ovim pitanjem bavio onako kako to radi Konzervativna stranka. U tom
slučaju, po Harperovim rečima, premijer ne bi morao da brine o tome šta
kažu građani.
Premijer Martin, pak, sa svoje strane veruje da je uradio puno u slučaju
razrešavanja spornog sponzorskog programa otkako je na čelu kabineta.
Već prvog dana je ukinuo program, potom je otpustio nekoliko vladinih
službenika upletenih u to, opozvao ambasadora u Danskoj Alfonsa
Galjijana, koji je svojevremeno bio ministar u kabinetu zadožen za
program i uveo nove etičke propise za vladine službenike. On naglašava
da je bio svestan mogućih političkih posledica naimenovanja Džona
Gomerija na čelo komisije za istragu sponzorske afere, ali je i tada
podjednako kao i sada ubeđen da je postupio ispravno.
Bez
obzira na Martinovo mišljenje, neki upućeni predviđaju da bi krajem juna,
kada se steknu neki od uslova, mogli biti održani novi izbori. Među
najvažnije spadaju završetak posete kraljice Elizabete i rada Gomerijeve
komisije, koja saslušava umešane u sponzorsku aferu. Lider
konzervativaca Harper, međutim, naglašava da birači ne moraju da čekaju
šta će reći Gomeri pre nego što dobiju priliku da se izjasne o sudbini
liberala, jer će se njegove odluke odnositi na moguće krivično gonjenje.
On je, ipak, rekao da njegova stranka neće podržati izglasavanje
nepoverenja vladi, na čemu insistira Blok Kvebekva, jer ne vidi da bi
zemlja imala koristi od toga.
Kanadski kardinal Kvele kandidat za papu
Na
listi dvadeset najozbiljnijih kandidata za novog Papu nalazi se i jedan
Kanađanin. Radi se o kardinalu Marku Kveleu, za koga se kaže da govori
prave jezike (engleski, francuski, nemački i italijanski), da je
izučavao prave stvari i poseduje neophodnu medijsku pismenost potrebnu
novom pontifu.
Kardinali će započeti konklavu 18. aprila i to će trajati sve dok se ne
izabere novo lice koje će stajati na čelu rimokatoličke crkve. po
tradiciji, papa se bira između kardinala koji imaju manje od osamdeset
godina. U diskusijama se govori o raznim mogućnostima - da novi papa
bude Južnoamerikanac, pošto na tom prostoru živi najveći deo vernika, da
bude sa afričkog kontinenta, i druge kombinacije.
Ono
u šta najveći broj upućenih čvrsto veruje je da se njegovo ime sigurno
ne nalazi među američkim kardinalima. Naime, u suprotnom se dolazi do
političkih dilema da li je u redu da na čelu crkve bude čovek iz jedine
svetske supersile.
Smrtonosni virus gripa H2N2 u Kanadi
Po
svemu sudeći, kanadski zvaničnici su bili ključna karika pri otkrivanju
greške sa slanjem smrtonosnog virusa gripa. Svetska zdravstvena
organizacija računa da je paket sa neobeleženim uzorcima virusa azijskog
gripa, koji je 1957. godine doveo do pandemije. Budući da u poslednjih
četrdesetak godina nije bilo obolelih, svi koji su rođeni posle 1968.
godine spadaju u potencijalno rizičnu grupu.
Problem
je naime ustanovljen kada je u jednoj laboratoriji u Britanskoj
Kolumbiji potvrđen pozitivan testa na virus azijskog gripa H2N2 na
uzorku. Odmah su kontikatirali sa Nacionalnom mikrobiološkom
laboratorijom i izvestili ih o tome. Tada je započela istraga koja je
pokazala da je isporuka sa neoznačenim živim virusima stigla sa Koledža
američkih patologa. Uobičajeno bi bilo da su tu bili virusi H3N2,
podtipa koji je cirkulisao svetom posle 1968. godine.
Ustanovljeno je da je dvadeset kanadskih laboratorija, među kojima su
federalna, provincijske i bolničke, dobilo iste uzorke. Alarmirani su i
zvaničnici iz Svetske zdravstvene organizacije i tada je započela
svetska akcija upozoravanja.
Kanadska zdravstvena agencija je izvestila da su sve ovdašnje
laboratorije uništile uzorke, ali se u svetu i dalje nastavlja akcija
njihovog uništavanja. Takođe se prati zdravstveno stanje svih laboranata
koji su došli u dodir sa uzorcima.
Kanađani veruju vatrogascima
Po
istraživanju Leger marketinga Kanađani i dalje imaju najviše poverenja u
vatrogasce. Kao i prošle godine, oni se nalaze na samom vrhu liste, sa
čak 97 odsto dobijenih glasova. Izrazito visoko kotirani su zdravstveni
radnici, medicinske sestre su druge, sa 94 odsto, a lekari četvrti, sa
89 odsto glasova.
U
prvih pet su još farmeri i nastavnici.
Za
razliku od njih, političari i prodavci automobila spadaju u profesije
kojima se najmanje veruje. Istini za volju, političari su malo bolje
prošli u ovogodišnjoj anketi, budući da su dobili za dva odsto više
glasova nego prošle godine. Najbolje su prošli u atlanskim provincijama,
a u Manitobi i Saskačuanu su dobili svega po 12 odsto glasova.
Prodavcima automobila je, pak, procenat poverenja građana opao za jedan
u poređenju sa prošlogodišnjim.
Istraživanje o rasnoj diskriminaciji
Istraživanje Ipsos Rida govori da je svaki šesti odrasli stanovnik
zemlje žrtva rasizma. Oni kažu da boja kože čini da se prave razlike na
poslu.
Analitičari potenciraju da rasizam preovlađuje između etničkih grupa i
kod novodošlih stanovnika.
Jedno od pitanja u anketi bilo je koga Kanađani izdvajaju kao
potencijalne žrtve rasističkih ispada. Na samom vrhu ove liste su
muslimani i Arapi, za koje se opredelilo dve petine anketiranih. Veruje
se da je to posledica terorističkih napada na Ameriku iz 2001. godine i
osećanja koja su proizašla iz toga.
Najveći broj anketiranih građana ne primećuje da se išta izmenilo u
ispoljavanju rasizma u poslednjih pet godina. Ipak ima i onih koji
drugačije razmišljaju: otprilike svaki deseti smatra da ga ima manje, a
oko 17 odsto veruje da je u porastu.
Stručnjaci ocenjuju da rezultati ankete nisu baš sasvim u skladu sa
uvreženim opisom Kanade kao multi-kulturne nacije koja predstavlja
primer za toleranciju u svetu. Federalnim budžetom je namenjeno 56
miliona za sprečavanje rasizma, posebno na radnim mestima. Ministar za
multikulturu Rejmond Čen će, u okviru toga, predstaviti anti-rasistički
vladin plan. Drugi deo sadrži strategije za dobrodošlicu novodošlim
imigrantima, a podrazumeva i obrazovanje dece i omladine.
Ontario bez pit bula
U
Ontariju će zakon o zabrani držanja pasa rase pit bul stupiti na snagu
29. avgusta, uz dvomesečni period prilagođavanja, kada će važiti
prelazne odredbe, najavio je provincijski tužilac Majkl Brajant. On je
istakao da je ponosan što je provincija prohvatila da zakonom nametne
veću odgovornost vlasnika za postupke njihovih ljubimaca.
Po
ovom zakonu, prvom u čitavoj zemlji, vlasnici pit bula će morati da
kastriraju ili sterilišu svoje ljubimce, da ih drže na povodcu i sa
brnjicom na javnim mestima, i da se pridržavaju ostalih odredbi koje
nalažu opštinski propisi. Predviđene kazne za vlasnike opasnih pasa mogu
ići do 10 hiljada dolara a predviđene su i zatvorske kazne do šest
meseci. Pravna lica mogu dobiti kaznu do 60 hiljada dolara.
Protivnici ovog zakona kažu da će odmah po njegovom stupanju na snagu
dovesti u pitanje njegovu ustavnost. Oni smatraju da je dovoljna osnova
za to što zakon ne daje jasnu definiciju pit bula, za koju oni čak
insistiraju da ne postoji.
i
