Broj
1000, 22. april 2005
Informacije o nestaloj deci na lutrijskim terminalima
Premijer Dalton
MekGvinti je najavio da ontarijska vlada proširuje program traženja
nestale dece, tzv. Amber Alert program, tako što će davati vitalne
informacije na lutrijskim video ekranima. On je rekao da će na svim
lutrijskim terminalima biti emitovani podaci koji mogu pomoći da se
pronađe neki nestali mališan, budući da svaki minut, čak i sekund jako
mnogo znači u spašavanju života.
Premijer MekGvinti je naglasio da ovaj potez nije samo korak napred u
podizanju bezbednosti građana, jer se ovde radi o onom najbitnijem - da
se obezbedi da deca budu živa i zdrava.
Tokom Amber Alerta, putem TV i radio stanica i na elektronskim znakovima
pored puteva su se razašiljale informacije o nestalom detetu, sumnjivim
osobama i vozilima koja bi mogla ukazati na trag, a sada će ove
informacije biti još dostupnije i prisutnije. Budući da u provinciji ima
oko devet hiljada lutrijskih terminala i da su oni deo naše svakodnevice,
ministar za ekonomski razvoj Džo Kordiano, u čijem se nadleštvu nalazi i
Ontarijska lutrijska korporacija, veruje da će šanse da se pronađe dete
biti toliko puta i uvećane. On je dodao da se nadležni nadaju da će od
iduće godine biti moguće da se emituju i slike nestalih mališana.
Povećan broj nasrtaja na jevrejsku zajednicu
B'nai Brit
kanadska liga za ljudska prava objavila je da je u prošloj godini
drastično porastao broj nasrtaja na pripadnike jevrejske zajednice. Oni
kažu da za 22 godine, koliko prate ovakve incidente, nikada nije bilo
toliko napada. Samo u odnosu na prethodnu, 2003. godinu, broj je
porastao skoro za polovinu.
Incidenti se
kreću od pisanja grafita pa do nasilja i pretnji bombama. Najveći broj
slučajeva je ispitivala policija, a neki su se našli i pred sudom.
Najviše
incidenata zabeleženo je u Ontariju i Kvebeku, a pominje se i da je po
prvi put jedan incident bio u Nanavutu. Direktor Lige Rut Klajn kao
posebno indikativan ističe podatak da je za gotovo 60 odsto porastao
broj napada na kuće u kojima žive Jevreji. Po njenim rečima, to samo
pokazuje da nasrtljivci ne prezaju od toga da otkrivaju gde Jevreji žive
kako bi ih uznemiravali u njihovim domovima.
Liga u svom
izveštaju sugeriše uvođenje nekih mera za suzbijanje nasilja. Oni
zagovaraju osnivanje jedinica za zločine iz mržnje u svim većim
policijskim snagama i apeluju na federalnu vladu da u krivični zakonik
uvede amandman po kome bi poricanje holokausta bilo okarakterisano kao
zločin iz mržnje.
Kriminalci neće moći da zarađuju od prodaje svojih priča
Od ove nedelje u Manitobi je počeo da važi novi zakon koji sprečava
kriminalce da zarade na knjigama ili filmovima u kojima se opisuju
njihovi zločini. Zakon pokriva mnogobrojne kriminalne radnje, počevši od
namernog oštećivanja tuđe imovine, preko krađa, pa do podmetanja požara
i ubistva.
Donošenje ovog
zakona pozdravili su mnogi, posebno žrtve i njihove porodice.
Ministar pravde
Gord Mekintoš kaže da će zakon zaživeti uprkos skepticima, zato što
predstavlja pravi balans između prava kriminalaca i prava žrtava.
Drugačije
mišljenje zastupa Tim Denson, poznati ontarijski advokat. On kaže da
uvek postoji mogućnost da se zakon ospori zbog ugrožavanja slobode
govora i dodaje da, iako ovakav zakon postoji u Ontariju, on se nikada
ne primenjuje.
Žene
skuplje plaćaju lepotu
Pred ontarijskim parlamentarcima će se naći predlog interesantnog
zakona, koji se u suštini zalaže za ravnopravnost polova i poštovanje
ontarijskog Kodeksa o ljudskim pravima. Po njemu, trebalo bi da se robe
i usluge zaračunavaju podjednako ženama i muškarcima. Ukoliko se usvoji,
svi koji prave razliku između svojih mušterija, mogli bi da plate
novčane kazne do pet hiljada dolara.
Predlagač je
Lorenco Berardineti, član Liberalne stranke, koji kaže da je čudno da u
ovo vreme u Ontariju i Kanadi postoji ovakva diskriminacija između
polova. On je odnedavno, otkako se oženio, počeo da primećuje da se cene
određenih roba i usluga razlikuju u zavisnosti od toga kome su namenjeni.
Kao jedan od primera, on je naveo Armanijevo odelo. Muško odelo ovog
proizvođača košta 1.200 dolara, dok ženska verzija istog proizvoda staje
čak 2.000 dolara. Po njegovim rečima, naproCo nema objašnjenja za ovu
pojavu, tim pre što je za ženski model potrebno manje materijala.
Sličnih primera
ima i kod frizerskih i kozmetičarskih usluga i hemijskog čišćenja. Za
ovo poslednje je veoma slikovit primer dala Džoana Tomas Jakato,
stručnjak za istraživanje tržišta. Jedan ekperiment sa skrivenom kamerom
u Vankuveru je pokazao da je za istu košulju ženi i muškarcu rečena
različita cena. Muškarac je za čišćenje trebalo da plati pet dolara, a
samo neki minut kasnije je ženi rečeno da takva usluga košta 7,5 dolara.
Gospođa Tomas
Jukato procenjuje da se samo za frizerske usluge godišnje ženama
zaračunava 750 miliona dolara više nego muškarcima. Objašnjenje za to je
da je za žensku kosu potrebno više vremena i materijala, mada ona
opravdava jedino razliku na osnovu dužine trajanja procesa.
Sličan zakon o
zaštiti potrošača postoji u Kaliforniji, gde je protivzakonito
zaračunavanje različitih cena na osnovu pola mušterije.
Međutim,
napominje se da ovaj zakon gotovo niko ne poštuje, jednostavno zato što
građani nisu ni svesni njegovog postojanja i važenja.
Usvojenoj deci pravo da saznaju ko su im roditelji
U ontarijskom zakonodavnom telu predstavljen je zakon o pravu na
saznavanje informacija o poreklu. Tiče se osoba koje su date na
usvajanje i, kada zakon postane važeći, najverovatnije u junu, one će sa
punoletstvom steći pravo da dobiju svoju pravu krštenicu i saznaju svoje
pravo ime i imena svojih bioloških roditelja. Podjednako, roditelji će
biti u mogućnosti da dobiju podatke o svojoj deci koju su dali na
usvajanje, ali tek kada ona navrše devetnaest godina.
Ostavljeno je i
pravo izbora, pa će oni koji ne žele da otkriju svoj identitet moći da
stave zabranu na otkrivanje podataka. Ministarka za socijalna pitanja
Sandra Pupatelo naglašava da pravo na informaciju nikako ne treba
izjednačiti sa pravom na uspostavljanje kontakta i odnosa i pominje da
će se novčano kažnjavati neovlašćeno davanje podataka.
Ministarka
Pupatelo je istakla da će najverovatnije proći bar godinu dana u
razgovorima i propagandnim kampanjama pre nego što budu uspostavljeni
prvi kontakti, što bi trebalo da bude dovoljno vremena da ljudi razmisle
da li ih žele ili ne.
Jedna od najvećih
pobornika ovog zakona je Merilin Čirli, parlamentarac iz NDP-a, koja je
na sopstvenoj koži iskusila sve probleme kod pronalaženja svog deteta.
Toronto dobija kliniku za operacije katarakte
Ontarijski
ministar zdravlja Džordž Smiterman je najavio da će tokom ove godine u
Torontu biti otvorena nove, neprofitna klinika na kojoj će se vršiti
samo operacije katarakte. On je skrenuo pažnju da se takve operacije
sada izvode u četiri bolnice u gradu što je, po njegovim rečima,
nepotrebno opterećivanje postojećih bolničkih kapaciteta, pa je ovo
korak ka pružanju boljeg i kvalitetnijeg lečenja i smanjenju troškova.
Smiterman veruje da dobro što se polazi upravo od racionalizacije u ovoj
hirurškoj grani, zato što ovi pacijenti neće zauzimati operacione sale
preko potrebne za ozbiljnije operacije. Ovi pacijenti, naime, na
hirurškom stolu provedu oko pola sata, pa će im u specijalizovanoj
bolnici biti pružena adekvatnija nega i oporavak.
Planira se da će
na klinici biti obavljano preko pet hiljada operacija godišnje. Ona će
raditi u sklopu Univerziteta u Torontu i, samim tim, biće i mesto za
obrazovanje kadrova.
Protivnici ideje
formiranja usko specijalizovanih klinika naglašavaju da će to doneti
samo probleme ljudima koji žive van velikih centara. Oni kažu da će
pacijenti morati da putuju do bolnica, ukoliko se ukaže potreba za
hirurškom intervencijom. Međutim, premijer Dalton MekGvinti insistira da
će se ovakve klinike otvarati samo tamo gde to ima opravdanja. On
obećava da neće biti ovakvih poteza u severnim i seoskim područjima, gde
bi pacijenti ostali uskraćeni za pravovremene intervencije.
Ministar
Smiterman je rekao da će nova agencija za integraciju mreže lokalnog
zdravstva doneti odluku o rasporedu gde će i šta u provinciji moći da se
racionalizuje. Biće formirano 14 regionalnih mreža u provinciji, koje će
koordinisati lečenje pacijenata i obezbeđivati vladino finansiranje
lokalnih zdravstvenih službi. Na njihovom čelu će biti ljudi, imenovani
od strane vlade, koji će moći lakše da definišu lokalne potrebe.
Pregovori vlade i starosedelaca
Ontarijska korporacija za loto i igre na sreću i predstavnici
starosedelaca vode pregovore o podeli procenta od igara na sreću u
provinciji. Ključni čovek u pregovorima je nekadašnji ontarijski
premijer Dejvid Piterson, koji je tu funkciju obavljao od 1985 - 1990.
godine.
Prvi narodi su
dobijali procenat od igara na sreću u kazinu Rama, blizu Orilije, od
njegovog otvaranja 1996. godine, ali je taj ugovor istekao 2001. godine.
Sudeći po pisanju lokalne štampe, Indijanci su u tom periodu dobili oko
500 miliona neto. Sadašnji pregovori trebalo bi da uključe prihode sa
svih mesta za kockanje u provinciji.
Ministar
finansija Greg Sorbara je u saopštenju izjavio da je važno da se, u
saradnji sa starosedeocima, iznađe izvor stabilnih prihoda za
finansiranje njihove zajednice, njihovog ekonomskog i kulturnog razvoja,
zdravstva i obrazovanja.
Premijer Dalton
MekGvinti je istakao da se diskusije u tom pravcu vode već neko vreme,
ali nije mogao da iznese nikakve detalje o njihovom toku.
Kanadski pisci u užem izboru za književnu nagradu Impak Dablin
Dela dvoje
kanadskih pisaca, Frensis Itani i Daglasa Glavera, nalaze se u užem
izboru za vrednu književnu nagradu Impak Dablin, čiji je novčani iznos
100 hiljada evra (više od 160 hiljada dolara).
Ime jubilarnog,
desetog dobitnika nagrade biće objavljeno 15. juna.
Itani i njeno
delo Zaglušivanje (Deafening) nominovale su biblioteke u Torontu,
Vankuveru i Halifaksu, a Glaverovu Eli biblioteke u Otavi i Edmontonu.
Ova dela su već dobila značajna priznanja.
