Broj
1000, 22. april 2005
|
BEOGRAD
Boris Mitić
- autor dokumentarca "Lepa Dijana"
Nacionalni uspeh odbačenog autora |
piše:Predrag
Dragosavac |
Na opasku kako
ova "kulturna sredina" nema nikakvo pravo da "nacionalizuje" njegov
uspeh, Mitić ćuti. Suviše je lepo vaspitan da bi stvari nazvao pravim
imenom. Bilo bi vulgarno za štampu.
Nagrada
za najbolji dokumentarni film na nedavno završenom Festivalu centralno i
istočnoevropskog filma u Visbadenu sedmo je međunarodno priznanje
dokumentarcu "Pretty Diana" beogradskog novinara Borisa Mitića. Još
jednom se pokazalo da mala, nepretenciozna i pre svega životna priča o
Romima sa Čukaričke padine koji stare dijane "recikliraju" u vozila za
prikupljanje kartona i starog papira, deluje univerzalno.
Film
nastao po principu "uradi sam", bez dinara podrške bilo koje institucije,
do sada je prikazan na preko 40 festivala (od Argentine i Jermenije do
Kosova), na osam nacionalnih televizija (Italija, Švedska, Belgija,
Nemačka, Letonija, BiH, Slovenija, Makedonija), na etnološkim i
ekološkim skupovima, ušao je u univerziteski program (studije vizulene
antropologije u Austriji i Kanadi), a posle projekcije u Svetskom
socijalnom forumu u brazilskom gradu Porto Alegreu (godišnjem skupu
alter-globalista čiji je moto "Drugačiji svet je moguć") kopije odlaze i
u svim pravcima "trećeg sveta", tako da im i sam autor "gubi trag".
Ukratko, "nacionalni uspeh" autora koga je "stručni žiri" Festivala
kratkometražnog i dokumentarnog filma svojevremeno odbio, za koga "nacionalne"
institucije i televizije, čak ni posle međunarodnih uspeha, nisu
pokazale interesovanje, koga ova "kulturna sredina" ni na koji način
nije podržala.
-U
Visbadenu, na okruglom stolu o srpskoj kinematografiji, "Pretty Diana"
je uzimana za primer "kako se može", a to je, u stvari, izuzetak - splet
srećnih okolnosti, harizme glavnih junaka, spontanog snimanja, dobrog
marketinga… - kaže Mitić, ističući kako je "tajna" njegovog uspeha u
tome što je, nesvesno, uspeo da pomiri dva suprotstavljena viđenja
dokumentarnog filma - prvog, kome je primarna estetika i drugog,
reportersko-dokumentarističkog.
"U
Visbadenu je bilo zamerki, prvenstveno od ruskih autora, da je film
previše reporterski, ali smo se na kraju složili da je zbog prirode teme
kojom se bavi, takav pristup ipak bio najsvrsishodniji… Kasnije sam
saznao da je žiri dugo vagao i da je moj film pobedio tek u produžecima.
Na ovakvim festivalima žiri i kritika su navikli na sporije,
kontemplativnije i estetski prefinjenije filmove od mog… ali
pretpostavljam da im je ova priča došla kao osveženje."
Uz
učešće na međunarodnim filmskim festivalima kao što je bio ovaj u
Visbadenu ide i "privilegija" da se apsolviraju tendencije u filmskoj
produkciji u različitim zemljama. "Pet dana nisam izlazio iz bioskopa.
Nagledao sam se filmova sa posttranzicionom tematikom i onih, čija je
estetika kao da su snimljeni tridesetih godina prošlog veka. Na mene su
poseban utisak ostavili ruski filmovi - sporiji su, više filozofski,
teraju na razmišljanje… Međutim, kada ih gledaš 20 zaredom, možeš da
registruješ školsku istančanost stila, ali i to da su manje-više svi
urađeni po istom kalupu.
Priče
iz Istočne Evrope su i dalje znatno zanimljivije od onih iz Zapadne -
životne situacije to prosto diktiraju - ali se filmovi koji ih pričaju
po estetici drže nekih ustaljenih standarda… Mislim da je "Pretty Diana"
u tom smislu bila osveženje - ne dolazim iz tih školskih krugova, nemam
filmsku školu…"
Iako
kao lepo vaspitan mladić (diplomirao u Kanadi) ne želi nikoga da proziva,
kroz razgovor se, ipak, otkriva mnogo ilustrativnih "sitnica". Ni posle
brojnih međunarodnih uspeha filma, nije bilo reakcije zvaničnih državnih
institucija, čak ni čestitke, a na sličan način su se poneli i mediji -
B92 nije bio spreman da za emitovanje filma plati ni simboličnu sumu, "nacionalna"
TV Bastilja je Mitića glatko odbila.
"Sačekaću
da prođe Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma - tu će
premijerno kod nas biti prikazan moj drugi film UNMIK Titanik - i ponovo
ću "Lepu Dijanu" ponuditi televizijama. Ako i dalje budu bezobrazni i
nemoćni kao do sad, daću ga lokalnim televizijama za po kacu kajmaka.
Nacionalne televizije će ga poslednje dobiti. Imaju para i prostora za
emitovanje svih onih besmislenih sapunica i idiotskih realiti-show
serijala, a nemaju za dokumentarac sa međunarodnim nagradama, koji je uz
to hit na piratskom tržištu."
Mada
ga, kako kaže, sve to više ne tangira, Mitić primećuje kako u Srbiji ne
samo da ne postoji institucionalna podrška filmovima "u nastanku", već
se ne podržavaju ni oni koji osvajaju nagrade. "Na stranu to što
televizije ne žele ništa da ulože unapred, već neće da plate čak ni za
emitovanje gotovog filma. Pritom, na Festivalu kratkometražnog i
dokumentarnog filma i dalje vladaju neki potpuno anahroni kriterijumi -
forsiraju se filmovi od 2, 5 i 10 minuta koji više nigde u svetu ne
prolaze, dok se srednjometražni i dugometražni bojkotuju. Mnogi autori
zbog toga odustaju. Naprave pristojan film ili nešto što nagoveštava
potencijal, budu ignorisani i obeshrabre se. I na kraju završe u
marketingu kao tezgaroši "opšte prakse" .
Po
njegovom mišljenju sveukupno kulturno predstavljanje zemlje u svetu ne
valja. "Našim kulturnim, ekonomskim, turističkim predstavništvima
zajedničko je jedno - imaju totalno bajatu žvaku i raštimovan nišan. Sve
se svodi na bravure pojedinaca koje se posle glorifikuju kao veliki
nacionalni uspesi."
Zahvaljujući uspehu "Lepe Dijane" proputovao je bukvalno čitav svet i
imao priliku da se iz prve ruke uveri kako u tom "belom svetu" (više)
nema negativnih predrasuda prema nekome ko dolazi iz Srbije.
"Prija
im da vide pozitivne priče odavde. Zasitili su se optuživanja sa strane
ili domaćeg samopljuvanja, što je neko vreme prolazilo. Ljudima je dosta
patetike i pljuvačine, žele da vide nešto protkano pozitivnom energijom.
Meni se posle projekcija dešavalo da me ljudi grle i zahvaljuju… Mislim
da filmovi poput "Dijane" mnogo više govore o ovdašnjem mentalitetu nego
što se ranije viđalo, što institucije pokazuju ili što je zvanični
diskurs."
Na
novinarsko pitanje, šta je uopšte zvanični diskurs u ovoj sluđenoj i
dezorijentisanoj zemlji koja se tetura bez kompasa sa sumanutom idejom
da predstavlja centar univerzuma, Mitić odgovara sledećim rečima:
"Zvanični
diskurs je ta patetična evro-mimikrija, o kojoj svi političari pričaju.
Ultra-šovinizam je alternativa, opozicija. Naš osnovni problem i jeste u
tim ekstremima, odnosno u nepostojanju srednjeg diskursa - između
šovinizma i građanskog fundamentalizma", kaže Mitić. Na osnovu svog
iskustva tvrdi da se i u toj Evropi kojoj deklarativno stremimo žudi za
realnim, životnim pričama koje iskaču iz kalupa i daju nadu. "I tamo su
ljudi sve više isfrustrirani svim tim zakonskim regulativama koje ih
stežu i teraju da se ponašaju kao da su na fabričkoj traci. Zato su
željni malih, fajterskih priča."
I
Mitićeva lična priča je na izvestan način "fajterska". I sa "srećnim"
krajem. Iako se u filmsku epopeju upustio kao novinar, odnosno kao
filmadžija-amater (bez filmske škole), uspeh mu je dozvolio da batali
novinarsko fizikalisanje i posveti se umetnosti.
"Ja
sam svoj problem rešio. Ni u početku nisam zavisio od ovdašnjih
institucija, a posrećilo mi se da već prvim filmom probijem led i
dobijem podršku najvećeg svetskog festivala dokumentarnog filma
(Amsterdam). Oni su finasirali moj drugi film "UNMIK Titanik" o
prošlogodišnjem progonu Srba sa Kosova, a za treći film, o srpskim
aforističarima, mogu unapred da tražim pare od raznih svetskih
televizija".
Na
opasku kako iz svega rečenog proizlazi da ova "kulturna sredina" nema
nikakvo pravo da "nacionalizuje" njegov uspeh, Mitić ćuti. Suviše je
lepo vaspitan da bi stvari nazvao pravim imenom. Bilo bi vulgarno za
štampu.
Predrag
Dragosavac
BEOGRAD
Kao godišnjica mature...
Bijelo dugme
na okupu
Crveni
tepih ispred Studentskog kulturnog centra. Gužva ispred, gužva unutra.
Preko dvesta akreditovanih medija: iz cele Srbije, ali i iz Crne Gore,
Republike Srpske, Makedonije. Iz Zagreba jedan ali vredan - Dražen
Vrdoljak, doajen rok kritike.
Buljuk kamera i foto-aparata. Poklon paketići za novinare i držače
mikrofona. Ovi jurcaju unaokolo kao muve bez glave. Plus radoznalci u
rasponu od Toni Montana do savetnika "političke strukture". Plus
čirlidersice Koka-Kole, tompusi raznih gabarita i kokteli u više boja...
Ukratko - "veliki padre" daje pozitivnu ocenu o "studiji izvodljivosti"!
U
pratnji trojice "svojih" pevača Željka Bebeka, Mladena Vojičića Tife i
Alena Islamovića, balkanskog menadžerskog mogula Radomira Rake Marića i
lokalnog šefa Koka-Kole Sretena Gajića, (čija je neprimerena priča bila
kao da radi za Pepsi), Goran Bregović je juče u SKC-u najavio koncert "Bijelog
dugmeta" na beogradskom Hipodromu 28. juna. Pre toga, "Bijelo dugme" (sa
Zoranom Redžićem, Vladom Pravdićem, Lazom Ristovskim i Milićem
Vukašinovićem u postavi) sviraće u Sarajevu, na stadionu "Koševo" (15.
juna) i u Zagrebu, na stadionu "Maksimir" (22. juna). Sve u okviru
Koka-Kolinog "Soundnjave" muzičkog projekta.
|
Muzika kao
razlog okupljanja
Pošto je više puta pričao o atmosferi na poslednjoj turneji "Bijelog
dugmeta" 1990. godine - kada su u Srbiji dočekivani hukom "Srbija,
Srbija", a u Hrvatskoj "Hrvatska, Hrvatska" - pitanje koje smo
postavili Goranu Bregoviću bilo je šta u tom kontekstu očekuje od
predstojećih koncerata.
- Nije to bilo u Beogradu …"Bijelo dugme" je prvo sviralo male
koncerte, pa onda velike, a ta nesretna turneja je pala u najgore
vreme... Dan za danom imali smo koncerte u Sremskoj Mitrovici i u
Vukovaru, čini mi se. I to me je šokiralo...ta dva grada. Ali ne
verujem da to može da se ponovi. Svi su se nekako izborili za ono
što su hteli, pretpostavljam…
U sportu još postoje neki recidivi tog vremena, ali muzika je zbilja
prvi ljudski govor. Ne radi se ni o kakvom takmičenju. Mi smo muziku
pravili pre nego što smo naučili da govorimo, čim smo sišli s grane,
tako da je to nešto što ljude lako sporazumeva. Nadam se da će
ljudima u publici to biti podjednako uzbudljivo kao nama na
pozornici. Ne mislim to Srbi, Hrvati, Muslimani, nego ljudi kao
ljudi - mladi, stari... da se okupe oko nečega što je mestimično
dosta dobro napisana muzika - ljudska. Čak i kada je loša tu su mali
ljudski parčići nečega. Pretpostavljam da će muzika biti razlog da
se tamo okupimo…" - kaže Bregović.
|
Mada
je novinara bilo bezbroj, postavljena pitanja bila su više nego
konvencionalna.
-
Nismo imali oproštajnu turneju, tako da ni ovo nije povratnička… Ovo je
više kao godišnjica mature - da vidite šta se desilo u međuvremenu" -
bio je Bregovićev odgovor na jedno od njih. Iako, kako reče, niko iz "Bijelog
dugmeta" nije uspeo da diplomira, i Miliću Vukašinoviću, koji se sa
strane, među novinarima, jogunio što i njega nema na pozornici i na
koka-kolinim plakatima, bilo je jasno ko je doktor i ko se pita. Tifa je
žvakao žvaku, Islamović se krio iza naočara za sunce, jedino se Bebek,
koji je kafanski imidž pod stare dane ponovo zamenio "rokerskim" (crna
kapica i minđuše), isprsio se rekavši kako je srećan što mu se posle
skoro 20 godina pruža prilika da ponovo nastupi u Beogradu i kako će mu
biti teško da izabere pesme za svoj "set" pošto je snimio šest albuma -
"najviše od svih pevača "Bijelog dugmeta"" i sve hit do hita".
Mada
su "provokacije" izostale, Bregović je imao spremnu priču (iz Zagreba i
Sarajeva).
-
Ljude sigurno zanima kako će sad ovi svirati... A svirati u "Bijelo
dugmetu" je kao vožnja biciklom - kad jednom naučiš, ne možeš nikad da
zaboraviš.
Ponovio je, takođe, i svoju staru cinično -iskrenu maksimu: "Kada ne
bismo ovo voleli da radimo i besplatno, ne bismo radili ni za pare".
Što
(nam) u prolazu reče i Dražen Vrdoljak: "Biće zanimljivo to videti…"
Predrag Dragosavac
BEOGRAD
Retrospektiva
Ivana Tabakovića u Muzeju savremene umetnosti
Retropspektivna izložba dela Ivana Tabakovića (1889 - 1977), jednog od
najznačajnijih predstavnika modernog srpskog slikarstva, biće otvorena
od 7. maja do 7. juna u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
Na
izložbi će biti predstavljeno više od sto umetničkih radova Ivana
Tabakovića, nastalih u periodu od 1917. do 1977. godine, navodi se u
saopštenju iz Muzeja savremene umetnosti.
Među
izloženim radovima biće crteži, kolaži iz javnih i privatnih kolekcija i
slike, kao i bogat dokumentarni materijal, koji čine fotografije, lični
predmeti, dnevnici, skice i beleške Ivana Tabakovića.
Pored radova iz riznica Galerije Matice srpske i Spomen zbirke Pavla
Beljanskog u Novom Sadu, Narodnog muzeja u Beogradu i Arhiva Galerije
Srpske akademije nauka i umetnosti, biće prikazan i veći broj dela iz
fonda Muzeja savremene umetnosti.
Biće
izloženi i radovi iz Legata Rastislave Tabaković, koji se čuva u Muzeju
savremene umetnosti, a koji se u Beogradu izlažu prvi put nakon velike
retrospektive 1977. godine, odnosno izložbe legata 1985. godine.
Izložbu prati monografska studija o Tabakoviću, u izdanju Galerije
Matice srpske iz Novog Sada, čiji je autor Lidija Merenik, profesor
moderne umetnosti na Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta
u Beogradu.
Retropspektivu, koja je realizovana u saradnji s Galerijom Matice srpske,
krajem prošle godine videla je publika u Novom Sadu. Izložba je dobila
nagradu Društva istoričara umetnosti Srbije, kao najbolja izložba u
2004. godini.
FRANCUSKA
Povratak velikih režisera u Kan
Režiseri Gas Van Sant (Gus), Dejvid Kronenberg (David Cronenberg), Lars
Von Trir (Trier) i Xim Xarmus (Jim Jarmush) nalaze se među autorima čiji
su filmovi izabrani u zvaničnu selekciju kanskog festivala, saopšteno je
danas.
Umetnički direktor festivala Tjeri Fremo (Tjierry Fremaux) najavio je da
će u trci za Zlatnu palmu učestvovati Van Santov film "Last Days" (Poslednji
dani), Von Trirov "Manderlay" (Manderlej) i Xarmušov "Broken Flonjers" (Polomljeno
cveće).
U
zvaničnoj konkurenciji su i Vim Venders (Wim Wenders) s ostvarenjem
"Don't Come Knockin" (Ne dolazi da kucaš) i Dejvid Kronenberg sa delom
"A History of Violence" (Istorija nasilja), prenose svetske agencije.
U
Kanu četiri francuska režisera imaju tri filma u zvaničnoj konkurenciji:
Dominik Mol (Moll) delo "Lemmings" (Leminzi), braća Arno (Arnaud) i Žan-Mari
Larijje (Jean-Marie Larrieu) film "Peindre ou faire l'amour" (Slikati
ili voditi ljubav) i Mihael Haneke (Mićael) ostvarenje "Caće" (Skriveno).
U
konkurenicji za Zlatnu palmu 58. međunarodnog filmskog festivala u Kanu,
koji se održava od 11. do 22. maja, je 20 filmova iz 13 zemalja.
Predsednik žirija je Emir Kusturica, dvostruki dobitnik najviše kanske
nagrade, 1985. i 1995. godine.
BEOGRAD
Izložba o
Bitefu 1969-1973
Izložba "Umetničke manifestacije - Bitef 1969/1973 i dokumenti
istorijskog i aktuelnog", biće održana u Muzeju primenjene umetnosti u
Beogradu od 21. aprila do 14. maja.
Izložba ima za cilj da predstavi umetničke manifestacije koje su se
odvijale u okviru BITEF-a od 1968. do 1973. godine, kao i umetnike koji
su na njima učestvovali, a danas su veoma poznati autori.
Izloženi će biti dokumentarni i originalni posteri, knjige, zapisi,
fotografije, crteži i predmeti sa tih manifestacija.
Izložba u Muzeju primenjenih umetnosti "značajan je doprinos afirmaciji
jednog kulturnog razdoblja koje je sa drugim važnim zbivanjima iz
različitih oblasti umetnosti obeležilo savremena kulturna dešavanje u
Srbiji 60-tih i 70-tih godina", navodi se u saopštenju.
Gost
manifestacije biće poznati teoretičar umetnosti Akile Bonito Oliva (Aćille
Bonito Oliva) iz Rima, koji će 13. maja u 19 sati održati predavanje
"PERSONA "i umetnicke promene 1968-1973", a sledećeg dana u 12 sati
predavanje "Sistem savremene umetnosti".
Izložbu će 21. aprila u 19 sati svečano otvoriti Jovan Ćirilov.
Autori i kustosi projekta su Biljana Tomić i Dobrila Denegri.
NOVI SAD
Festival
stripa na ovogodišnjem Egzitu
Organizatori festivala "Egzit" (Exit) saopštili su da će ove godine po
prvi put biti organizovan i međunarodni festival stripa.
U
saopštenju je navedeno da će festival stripa biti organizovan po ugledu
na najveće svetske smotre ovog tipa i da će se predstaviti kompletna
strip produkcija sa prostora bivše Jugoslavije, nastala poslednjih
godina.
"Pored promocija izdavačkih kuća, predstavljanja eminentnih crtača i
autora ostavljen je prostor za tribine, radionice, školu stripa,
neformalne razgovore sa učesnicima i projekcije filmova nastalih po
čuvenim strip junacima", saopštava "Egzit".
Organizatori očekuju dolazak velikog broja autora i izdavača iz zemlje i
inostranstva.
Ovogodišnji Egzit biće održan od 7. do 10. jula na Petrovaradinskoj
tvrđavi.
