Broj
1000, 22. april 2005
Vlada Crne Gore odbacuje optužbe da vrši
pritisak na medije
Analiza medija je rasistički dokument
Opoziciona Srpska narodna stranka (SNS) ocenila je da je analiza medija
u Crnoj Gori "rasistički dokument".
Prema stavovima SNS-a, koje je saopštio portparol stranke Jovan
Vučurević, pomenuta analiza medijskih prilika u Crnoj Gori pripada "projektu
crnogorskog neonacizma" i predstavlja znak da "Crna Gora ide ka
diktaturi".
Vučurević
je saopštio da "autora dokumenta MIP-a treba tražiti među okorelim
ekstremistima" u Dukljanskoj akademiji nauka, Crnogorskom PEN centru,
Matici crnogorskoj i Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi.
Vučurević tvrdi
da "pri Vladi Crne Gore postoje timovi za obradu novinara i političkih
neistomišljenika" i da "osim ovog (dokumenta) postoji još jedan dokument
u kome su pojedinačno skenirani i obrađeni svi novinari u Crnoj Gori, a
takođe, i političari".
Opozicona Narodna
stranka (NS) tvrdi da je sporna analiza medija sačinjena u Ministarstvu
inostranih poslova Crne Gore.
Ministarstvo
inostranih poslova Crne Gore negiralo je da je sačinilo analizu medijske
scene u toj republici, tvrdeći da je reč o dokumentu koji je dobilo od "nezavisnog
lica".
Dokument, koji je
objavila opoziciona Narodna stranka, sadrži preporuke kako "nenapadno
ustrojiti medije koji se ne povinuju zvaničnoj politici i proklamovanom
državnom kursu".
U izveštaju je
dovedena u pitanje politička podobnost pojedinih novinara u RTV CG i
konstatovano da "novinari naklonjeni ideji nezavisnosti ne uživaju
zavidan tretman", osim u dnevniku "Vijesti", novinskoj agenciji Mina,
privatnim televizijama MBC i "In".
Kritikovani su i
sportski novinari zbog "izliva intimizacije i korišćenja termina 'naši
plavi' i 'naša reprezentacija'".
Predsednik Vlade
Crne Gore Milo Đukanović saopštio je da "nezvanični dokument" analize
crnogorske medijske scene u godini referenduma "ne teba povezivati sa
vladom".
"O vladinom
odnosu prema medijima treba suditi na osnovu njene politike, a ne na
osnovu toga šta je napisao jedan pojedinac", kazao je Đukanović
novinarima u Podgorici.
Opoziciona
Narodna stranka (NS) obelodanila je juče dokument koji je ministartsvo
inostranih poslova prosledilo vladi i skupštni, a u kojem se analizira
medijska scena u godini "presudnoj" za rešavanje državnog pitanja Crne
Gore.
U analizi se
konstatuje da se u "projekat nezavisnosti kreće sa skromnom medijskom
logistikom" i preporučje "nenapadno ustrojavanje medija".
Crnogorski
premijer je saopštio da toj analizi, koja je izazvala oštre reakcije
medija i opozicije, "ne treba pridavati značaja".
Đukanović je
kazao da veruje da niko iz medija ne moze kazati "da je od strane vlade
ili nekog državnog organa bilo pokušaja suzbijanja medijskih sloboda".
On je pitao
novinare da li su "prepoznali praktičnu akciju vlade na temelju ocene
koje su izrečene" u pomenutom dokumentu.
Vlada Crne Gore
takođe je odbacila optužbe da je Ministarstvo inostranih poslova (MIP)
pokušalo da utiče na uređivačku politiku većine crnogorskih medija, i
pozvala javnost da saopšti da li je neko iz vlade vršio pritisak na
medije.
Vladin biro za
odnose s javnošću saopštio je da u internoj komunikaciji vlade, pored
zvaničnih dokumenata, cirkulišu i nezvanični koje ona dobija sa
različitih adresa.
Biro je naveo da
se to dešava u većini vlada u svetu.
Vladin biro tim
povodom navodi da je "informaciju o medijskoj sceni Crne Gore koja je
stigla kroz uobičajenu proceduru arhivirana nakon uvida u nju kao
dokument bez upotrebne vrednosti".
Dodaje se da
vlada ne može da utiče na to i da je ne treba optuživati za posedovanje
neformalnih dokumenata.
Biro je naveo da
sve relevantne međunarodne institucije tvrde da je Crna Gora po
medijskim slobodama "lider u regionu i da bi joj na tome mogle
pozavideti neke članice Evropske unije".
Biro je odbio da
komentariše brojne optužbe ovim povodom, navodeći da ne želi da ulazi u
njihovu pozadinu.
"Pred crnogorskom
javnošću postavljamo pitanje da li je ko iz vlade i kojim povodom vršio
pritisak na medije i ako jeste molimo da se to saopšti", zaključuje se u
saopštenju.
Tradicija crnogorskog "čojstva i junaštva"
Crnogorska novinska agencija MINA najavila je da će tužiti autora
dokumenta Ministarstva inostranih poslova u kome se anazlizira medijska
situacija u Crnoj Gori i u kome se profesionalizam uređivačkog tima te
agencije ocenjuje "problematičnim".
Uredništvo je izrazilo nadu da će se "misteriozni autor" dokumenta
oglasiti, shodno tradiciji crnogorskog "čojstva i junaštva" i navelo da
agencija nezvanično zna da je autor "skandaloznog" izveštaja jedan
crnogorski novinar, "ujedno i dobar drug ili drugarica Miodraga
Vlahovića".
"Miodragu
Vlahoviću poručujemo da je, dok se to ne desi, za narušavanje ugleda i
digniteta urednika i novinara, on za nas jedini i isključivi autor
skandaloznog izveštaja i da od danas nećemo pratiti njegove aktivnosti",
navela je redakcija MINE.
Redakcija je Vlahovića zapitala da li će podneti ostavku i da li je
dokument MIP-a "klasičan primer fašistoidnosti i šovinizma".
"Eventualni
odgovori na ova pitanja bile bi poslednje informacije koje će Agencija
objaviti o Vlahoviću," navela je agencija u reagovanju.
U
izveštaju MIP-a,koji je obelodanila opoziciona Narodna stranka, navodi
se da je MINA "zavisna od stranih donacija i sa problematičnim
profesionalnim dignitetom uređivačkog tima i monopolskim položajem na
medijskom tržištu".
U
vezi sa tvrdnjama o monopolskoj poziciji MINE, ta agencija je "podsetila
da na teritoriji Crne Gore postoji nekoliko dopisništava agencija koje
takođe imaju servise za crnogorsko tržište" i da njeni korisnici znaju
da biraju.
Potpredsednik Profesionalnog udruženja novinara Crne Gore Jovanka
KOvačević ocenila je danas da "neki ljudi ne žele da se odreknu kontrole
javne reči".
Ona
je poručila da se "borba za demokratsku i nezavisnu Crnu Goru ne dobija
kontrolom medija" već odgovornim
radom.
Građani Srbije sve manje veruju državnim institucijama
Srpska pravoslavna crkva je institucija koja i dalje uživa najveće
poverenje građana, čak 85,2 odsto, rezultat je ispitivanja beogradska
agencije za marketing i istraživanje "Faktor plus".
Prema rezultatima
ankete koja je, kako je rečeno, obavljena u "poslednjih dvadestak dana",
drugo mesto dele Vojska SCG i predsednik Srbije kojima više ili manje
veruje 68,4 odsto od 1.200 ispitanih građana Srbije.
Na trećem mestu
je policija kojoj je poverenje dalo 68,2 odoto ispitanika, dok je Vlada
Srbije dobila poverenje 64,5 odsto građana.
Među strankama
najveće poverenje građana imaju Srpska radikalna stranka (SRS) koju je
glasove dalo 32,3 odsto anketiranih, Demokratska stranka (DS) sa 22,5
odsto, Pokret snaga Srbije (PSS) sa 16 odsto i Demokratska stranka
Srbije (DSS) sa 9,5 odsto.
Anketirani su u
najvećem broju izjasnili da bi probleme u zemlji u budućnosti mogao da
reši lider SRS Tomislav Nikolić, što, prema oceni predstavnika "Faktora
plus", ukazuju na regresiju u mišljenju dela javnosti i krizu poverenja
u izvršene demoktratske promene, nezadovoljstvo postojećim stanjem i
razočarenje u lidere.
Najviše građana,
njih 27 odsto, se izjasnilo da bi novi premijer Srbije mogao da bude
Bogoljub Karić, dok Tomislav Nikolić ima poverenje 25,1 odsto
anketiranih, Boris Tadić 20,3 odsto, a Vojislav Koštunica 16,2 odsto.
Generalni
direktor agencije "Faktor plus" Vladimir Pejić je istakao da je primetan
uspon Liberalno demokratske frakcije koja trenutno ima poverenje tri
odsto anketiranih, što je potencijalna prespektiva za ulazak u parlament.
Građani Srbije su
se u velikoj meri podržali pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti, za
koju najviše anketiranih, 16,4 odsto, smatra da je zaslužna vlada Zorana
Đinđića, kazao je izvršni direktor agencije "Faktor plus" Predrag
Lacmanović.
Najviše ispitanih,
70,3 odsto, smatra da će životni standard i nakon pozitivne ocene
Studije o izvodljivosti ostati isti, ali u skoro identičnom procentu,
70,1 odsto, građani su za ulazak SCG u Evropsku uniju, dodao je
Lacmanović.
On je naglasio da
je poverenje građana u bivšeg predsednika Savezne republike Jugoslavije
Slobodana Miloševića i dalje veliko, a prema njemu pozitivan stav
ternutno ima 32,1 odsto ispitanih.
Politički
analitičar Petar Matić je kazao da je uočljivo raste neverica u javnosti
o mogućnosti uspešnog rešavanja vitalnih problema zemlje kao što su
status Kosova i Metohije, za koje čak 40,5 odsto ispitanika veruje da
neće biti rešeno u korist SCG.
