Broj
1000, 22. april 2005
Sud u SAD prihvatio tužbu žrtava
holokausta u Hrvatskoj
Ustaško zlato u banci Vatikana
Američki Savezni sud prihvatio
je tužbu preživelih žrtava holokausta protiv Vatikanske banke koju
terete za pranje opljačkane imovine žrtava ustaškog režima u NDH,
prenose agencije Rojters i Asošieted pres.
Savezni
sud osporio je time raniju presudu nižeg suda koji je 2003. odbacio
slučaj uz obrazloženje da su ta istorijska pitanja u nadležnosti spoljne
politike, a ne sudstva. Međutim, tročlano sudsko veće u ponedeljak je
odlučilo da neka ključna potraživanja - kao gubitak i pljačka imovine -
ne ulaze u doktrinu političkih pitanja.
Preživele žrtve
holokausta tužile su pri američkom saveznom sudu u San Francisku 1999.,
Vatikansku banku i Franjevački red da su primali stotine miliona dolara
u zlatu i druge vrednosti oduzete žrtvama ustaškog režima u Hrvatskoj
tokom Drugog svetskog rata.
Rojters u svojim
vestima donosi podatak o 700.000 fašističkih žrtava, uglavnom Srba,
ubijenih u koncentracionim logorima tokom "brutalnog ustaškog režima"
Nezavisne Države Hrvatske (NDH).
Agencija AP
citira advokata žrtava koji tvrdi da bi ovakva odluka Saveznog suda i
skorašnji izbor novog Pape mogla dovesti do izvansudske nagodbe.
"Novi bi papa
mogao u tim pitanjima biti energičniji od prethodnog", rekao je advokat
Jonathan Levi.
SAD su 1998.
objavile izveštaj o nacističkom zlatu u kojem se vrednost ustaškog blaga
procenjivala na 80 miliona dolara, što odgovara današnjoj vrednosti od
oko 700 miliona dolara.
Vatikan je još
1997. opovrgnuo tvrdnje da je zlato, koje je NDH tokom Drugoga svetskog
rata oduzela Jevrejima, nakon rata prebačeno u Vatikan.
Godine 1998.,
švajcarske banke pristale su isplatiti 1,25 milijardi dolara nacističkim
žrtvama ili njihovim porodicama koje su optužile banke za pljačku, utaju
ili slanje nacistima stotina miliona dolara vredne jevrejske imovine kao
i za uništavanje pisanih tragova kako bi se prikrila ta nečasna rabota.
Sudija Margaret
MekKevon upozorila je da je pred žrtvama "trnovit put na sudu, jer su
navodi stari desetinama godina i mogli bi biti konačno odbačeni zbog "proceduralnih
i sudskih prepreka".
Izdvojeno
mišljenje dao je sudija Stefen Trot koji je rekao da su samo Kongres i
predsednik države, a ne sudstvo, ovlašćeni da rešavaju sporove iz
Drugoga svetskog rata.
Novi papa Benedikt Šesnaesti
Nemački
kardinal Jozef Racinger izabran je u subotu za novog papu,
poglavara Rimokatoličke crkve.
Racinger je uzeo ime Benedikt Šesnaesti. Na konklavi, 115 kardinala
izabralo je Racingera kao 265 pontifa drugog dana od povlačenja u
Sikstinsku kapelu.
Novi papa, Benedikt XVI
Izbor novog pape
jedan je od najbržih u poslednjih sto godina, budući da je papa Pije
Dvanaesti 1939. izabran u trećem glasanju za jedan dan, dok je 1978.
papa Jovan Pavle Prvi izabran u četvrtom glasanju, takođe za jedan dan.
Veruje se da je nemački kardinal izabran u četvrtom ili petom glasanju.
Racinger (78),
vođa konzervativne struje u Vatikanu i nepopustiljivi čuvar katoličke
dogme, od samog početka je važio za jednog od najozbiljnijih favorita za
novog poglavara Rimokatoličke crkve.
On je vođa veoma
uticajne Kongregacije za versku doktrinu, koja je neke vrste naslednice
srednjovekovne svete Inkvizicije.
Kardinal je
nedavno kritikovao propuste i gordost u srcu crkve. "Gospode, često nam
tvoja Crkva liči na lađu koja je spremna da potone, lađu u kojoj ima
vode", rekao je Racinger.
Kao ozbiljan
kandidat zvučao je u ponedeljak kada je, pre povlačenja na konklavu,
branio pravovernu katoličku dogmu i pozvao ostalih 114 kardinala koji
učestvuju u izboru pape da ne slede bezbožničke moderne trendove.
"Krećemo se u
susret dikataturi relativizma koji ništa ne priznaje kao konačno i kao
najveću vrednost ističe sopstveni ego i sopstvene želje", rekao je
Racinger na misi u bazilici Svetog Petra, uoči konklave.
Rođen 1927.
godine u Bavarskoj, Racinger je postao sveštenik 1951. godine.
Mnogi reformski
kardinali zaziru od Racingera zbog njegovih tvrdokornih stavova. Protivi
se da žene postanu sveštenici i da se sveštenici venčavaju. Takođe je
protiv homoseksualnosti, kontracepcije, komunizma kao i ulaska "muslimanske
Turske" u Evropsku uniju.
On je za
zatvaranje crkve. "Što god je crkva bliža narodu, postaje površnija",
izjavio je nemački kardinal u oktobru 2004. godine.
Racinger je
najstariji kardinal koji je postao papa od izbora Klimenta Dvanaestog,
koji je takođe imao 78 godina kada je 1730. godine izabran za pontifa.
Racinger je prvi nemački papa od Viktora Drugog (1055-1057)
Novi papa bio član Hitlerove omladine
Kardinal Jozef
Racinger, koji je izabran za papu, bio je tokom Drugog svetskog rata u
Hitlerovoj nacističkoj omladini , u kojoj je članstvo bilo obavezno,
navodi se u njegovoj autobiografiji. Racingerovi biografi, međutim,
ukazuju da Racinger nikada nije bio član Nacionalsocijalističke partije
kao i da se njegova porodica protivila režimu Adolfa Hitlera.
U svojoj
autobiografiji "Memoari: 1927 - 1977", Racinger navodi da su on i njegov
brat Georg bili u Hitlerovoj omladini, u vreme kada je članstvo u toj
organizaciji bilo obavezno.
Ta paramilitarna
organizacija Nacističke partije osnovana je u rodnom kraju Racingera, u
Bavarskoj 1922. godine, potom rasformirana 1923. i ponovo formirana
1926.
"Ni Racinger, kao
nijedan drugi član njegove porodice nisu bili Nacional-socijalisti",
navodi Xon Alen u biografiji pod naslovom "Cardinal Ratzinger: The
Vatican's Enforcer of the Faith" (Kardinal Racinger: Vatikanski pregalac
vere).
Alen u biografiji
citira karadinala, rođenog 1927, koji kaže da je zbog kritika njegovog
oca na račun nacista, porodica Racinger bila prinuđena da se četiri puta
seli.
"Kao đak crkvene
škole, kratko je ranih 1940-ih bio član Hitlerove omladine, iako nikada
nije bio član Nacističke partije. Godine 1943. mobilisan je u
protivvazdušnu jedinicu (Vermahta), koja je čuvala fabriku BMV-a u
okolini Minhena", navodi specijalista za Vatikan Xon Alen u članku
objavljenom 1999. godine u "Nešnel katolik riporteru" (National Catholic
Reporter).
On navodi da je
Racinger kasnije prebačen na granicu Austrije sa Mađarskom, a potom
vraćen u Bavarsku, gde dezertira.
"Kada je rat
završen, on je bio američki zarobljenik", dodaje Alen.
Nemački novinar
Peter Zevald u intervjuu sa Racingerom objavljenom 1996. navodi da je
kardinalova porodica "Hitlera i Treći Rajh jasno videla kao pretnju".
Racingerov otac "je
video da pobeda Hitlera neće biti pobeda Nemačke, već pobeda antihrista",
navodi se u intervjuu Zevalda.
"Kada su se
saveznici približili njegovoj jedinici 1945, on je pobegao od nacista
svojoj porodičnoj kući u Traunštajnu", koju su upravo zauzeli američki
vojnici, dodaje Zevald.
Prema njegovim
rečima, Racinger je bio američki ratni zarobljenik nekoliko meseci, a
oslobođen je na kraju rata 1945.
PAPSKI BISERI
Pape ne primaju
platu, nemaju račun u banci, ali kao i svi ljudi imaju strasti i manije,
koje je zabeležio američki novinar Nino lo Belo. Nedavno preminuli Jovan
Pavle Drugi tražio je da njegova investitura 1978. bude pre podne kako
ne bi propustio prenos jedne fudbalske utakmice na televiziji.
Godine 1981.
odrekao se dva miliona evra koje mu je testamentom ostavila jedna
italijanska udovica, a 1997. je, u korist neke dobrotvorne akcije,
prodao svoj automobil "ford eskort" iz 1975, i lično uručio ključeve
kupcu.
Jedan od njegovih
prethodnika, Jovan XXIII, zvani Dobri papa (1958-1963), nije imao dara
za strane jezike, a latinski je naučio sa velikom mukom. Malo je spavao,
govorio je u snu i toliko je bio "sluđen" poverenim mu zadatkom, da ga
je neko jednom čuo kako kaže: "Ne znam, moram da pitam papu."
Taj papa je voleo
i da pobegne i da se skloni u osmatračku kulu u Vatikanu odakle bi, sa
dvogledom u rukama, sate provodio gledajući ljude na terasama okolnih
zgrada.
Pavle Šesti
(1963-1978) obožavao je da čita. Kad god bi išao na put, nosio je pune
sanduke knjiga, ali ni sva ta erudicija nije mu pomogla i nikada nije
naučio da tačno izgovori ime glavnog grada Finske, Helsinkija, koji je
uporno zvao "Helsinski".
Pije Dvanaesti
(1939-1958) imao je fobiju od muva zbog toga što prenose zarazne bolesti,
i uvek je držao mlatilicu za muve na radnom stolu. Važio je i za ciciju,
kontrolisao je sve račune i imao je običaj da obilazi svoje odaje i gasi
svetlo.
Njegov prethodnik
Pije Jedanaesti (1922-1939) uspevao je da uvek bude odsutan iz Vatikana
kada bi Adolf Hitler dolazio u posetu svom prijatelju Benitu Musoliniju.
Tada bi odlazio u
letnju papsku rezidenciju, u Kastelgandolfo, i naređivao de se
Sikstinska kapela zatvori. Hitler tako nikada nije imao prilike da se
divi Mikelanđelovim freskama.
Zaljubljenik u
velike brzine, skupljao je automobile. Imao ih je šesnaest, od kojih tri
kabrioleta - a Vatikan ima površinu od 44 hektara i u njemu nema
autoputeva
Promene u bečkom sedištu UN
U bečkom
sedištu Ujedinjenih nacija predstoje
postavljenja novih šefova tri velike organizacije.
Naime, mandat generalnog
direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Mohameda El
Baradeja, ističe u ovoj godini, ali većina članica ove organizacije želi
da egipatski diplomata, nakon osam godina na ovoj dužnosti, ostane šef
IAEA još jedan mandat u trajanju od četiri godine.
Na
želju grupe zemalja u razvoju, "G 77." zakazana je sednica Saveta
guvernera za 27.april na kojoj bi mogao da se održi izbor novog šefa
IAEA.
Izbor bi mogao da
bude odložen ako SAD uspeju da nagovore Japan da ne glasa za El Baradeja.
Time bi novi generalni direktor IAEA bio izabran bez glasova najvećih
donatora što je loš predznak za njegov rad, ali i dalje odlaganje ove
odluke bilo bi neprijatno rešenje.
Neke diplomate
očekuju da će SAD zbog velike podrške koju uživa El Baradej ipak
promeniti svoj stav.
Nova postavljanja
se očekuju na mestu izvršnog sekretara Organizacije za primenu Sporazuma
o zabrani nuklearnih proba (CTBTO) i generalnog direktora Organizacije
UN za industrijski razvoj (UNIDO).
Što se tiče CTBTO
odluka je već doneta, i mađarski diplomata Tibor Tot će od 1. avgusta
preuzeti mesto šefa ove organizacije od Nemca Volfganga Hofmana.
Tot je stručnjak
u oblasti zabrane širenja nuklearnog oružja, i do skoro je bio ambasador
u sedištu UN u Ženevi. Mađarski diplomata se smatra kao odlično rešenje,
kao "insajder koji je došao spolja", a ujedno je i EU zadovoljna što je
zadržala ovaj važni položaj.
U UNIDO-u odluka
o novom šefu treba da bude doneta u junu. Za mesto generalnog direktora
postoji i jedno iznenađenje, a to je kandidat iz Iraka, Sami al-Araji,
koji je u prošloj privremenoj vladi bio zamenik ministra za industriju.
Araji u Beču nije
poznata ličnost, ali zato jeste kod IAEA, jer je on tokom 90-tih godina
bio zvanični irački sagovornik inspektorima ove organizacije koja je
trebalo da kontroliše irački nuklearni program. On je i za vreme režima
Sadama Huseina bio jedno vreme zamenik ministra industrije.
Ako pokaže da će
sve ići prema očekivanjima stručnjaka, mesto šefa UNIDO-a, koje za sada
obavlja Karlos Margarinjos, trebalo bi da dobije kandidat iz Afrike.
Međutim, za sada u Africi nema slaganja oko zajedničkog kandidata.
Glavni kandidat je iz Sijera Leonea, ali postoji još jedan kandidat iz
Afrike.
Zoran Mirković
Beč
Uskoro precizni podaci o žrtvama Jasenovca
Predsednik Saveta Spomen-područja Jasenovac Slavko Goldštajn najavio je
da će javnosti uskoro prezentovati podatke koji će najpreciznije
predstaviti broj nastradalih u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata.
"Na
osnovu više izvora došli smo do podataka da je u Jasenovcu nastradalo
između 80 i 100 hiljada ljudi", rekao je Goldštajn za banjalučke "Nezavisne
novine".
Pema njegovim
rečima, kao izvor za podatke o žrtvama je korišten dopunjen izveštaj
Statističkog zavoda Jugoslavije, prema kojem je ubijeno između 80 i 100
hiljada ljudi, dva nezavisna izveštaja demografa Bogoljuba Kovačevića i
Vladimira Željevića, koja su gotovo podudarna i potvrđuju taj broj, kao
i podaci Muzeja genocida iz Beograda koji je prikupio više od 80.000
imena žrtava Jasenovca.
"Više od 500
hiljada Srba je nastradalo u Drugom svetskom ratu, što čini polovinu
žrtava iz bivše Jugoslavije", kazao je Goldaštajn, dodajući da je stoga
"nemoguće da je više stotina hiljada Srba nastradalo u Jasenovcu, ako se
zna da je veliki broj ubijen u pokoljima i to naročito u Lici, na
Kordunu i u Bosanskoj Krajini".
List je preneo i
tvrdnje istoričara i nekadašnjeg direktora Muzeja genocida u Beogradu
Milana Bulajića da je Jasenovac bio najsuroviji sistem logora koji je
pokrivao teritoriju Nezavisne Države Hrvatske u čijem sastavu je bila i
BiH.
Prema njegovim
navodima, u to vreme na području koje je pokrivala NDH živelo je oko dva
miliona Srba.
Bulajić je naveo
da je dosada otkriveno 128 velikih grobnica, čija se dužina kreće od 15
do 50 metara, širina 3,5 do 4,5 metara, dubine 2,5 do 3,5 metara, a
prosečna koncentracija skeleta je 17 do 21 po metru kvadratnom.
Prema pisanju
lista, na osnovu tih proračuna dolazi se do znatno većeg broja žrtava od
onog koji je izneo Goldštajn.
Gradonačelnik
Njujorka je dan 17. april proglasio danom Jasenovca!
U Holokaust parku
u Bruklinu, Njujork, u nedelju 17 april 2005. godine otkriven je
spomenik - spomen kamen na kome piše: U Jasenovcu su stradali Srbi,
Jevreji i Romi. Jevreji su Srbe stavili ispred sebe. Ljudski život se ne
meri brojkama, ali ipak …
www.jasenovac.org
REPUBLIKA SRPSKA
Mandić dao Ešdaunu dokaze o finansiranju optuženika
Stranci
izmislili postratno finansiranje Karadžića
Bivši ministar pravosuđa Republike Srpske Momčilo Mandić izjavio je da
je Kancelariji visokog predstavnika (OHR) dostavio dokumentaciju o upadu
u platni promet Srbije, iz koje je vidljivo da je više od 50 miliona
evra dato za finansiranje optuženih za ratne zločine.
Mandić je za sarajevsko "Oslobođenje" rekao da je dokumentaciju dostavio
preko posrednika, ali nije želeo da kaže ko pomaže optužene za ratne
zločine. Istakao je da tom dokumentacijom sada raspolaže visoki
predstavnik u BiH Pedi Ešdaun .
"Poslao
sam OHR-u odluku Vlade Republike Srpske koju je potpisao Gojko Kličković,
da se iz privremene emisije iz Srbije, preko SDK Sokolac, povuče novac
koji je tada imao vrednost današnjih više od sto miliona maraka (50
miliona evra)", naveo je on.
"Tadašnja
SDK Sokolac bila je direktno povezana sa Beogradom, novac je povučen i
vraćen je Srbiji, kupljene su devize i podeljeno je ili pojedincima ili
firmama koje su elektronski plaćale, a keš su pretvarale u devize",
rekao je Mandić.
On
tvrdi da može dokazati da su "stranci izmislili postratno finansiranje
Karadžića, ali i oni ljudi koji su se bogatili na račun Radovana".
"Ne
znam ko su oni. Ali ko god je skupljao novac za Radovana, krao je taj
novac za sebe. Karadžić se obezbedio još 1996. i 1997. godine, zatvorio
finansijski krug kako bi sada mogao da uživa na slobodi i da bude
nedostupan Haškom tribunalu", rekao je on.
Mandić, koji je bio u vladi Republike Srpske 1992. godine, tvrdi da je
Karadžić znao da će biti optužen, pa je uradio sve što je mogao i nestao.
Međunarodna zajednica tereti Mandića za finansiranje skrivanja haškog
optuženika Radovana Karadžića.
Kancelarija visokog predstavnika u Sarajevu nije želela da komentariše
da li je dobio dokumentaciju kojom se dokazuje da je Srbija isplatila 50
miliona evra za skrivanje optuženih za ratne zločine.
"OHR
ne komentariše korespondenciju", kratko je kazao portparol OHR-a Mario
Brkić.
REPUBLIKA SRPSKA
Šest decenija
od pobede nad fašizmom
Ešdaun se nije
poklonio žrtvama fašizma
U
Banjaluci su se nakratko pojavili plakati kojima se Visoki predstavnik
u BiH Pedi Ešdaun kritikuje što nije prisustvovao komemorativnom skupu u
Donjoj Gradini povodom obeležavanja šest decenija od proboja
jasenovačkih logoraša, holokausta i pobede nad fašizmom.
Na
crno-belim plakatima, koji su se pojavili u centru Banjaluke, ćiriličnim
slovima bilo je ispisano da je Ešdaun "odao počast fašisti Aliji
Izetbegoviću, a nije se poklonio žrtvama fašizma".
Na
plakatu su bile odštampane i slike mudžahedina iz poslednjeg rata i
Alije Izetbegovića, kao i fotografije dece ubijene u ustaškom logoru
Jasenovac.
Policija je veoma brzo nakon pojavljivana uklonila plakate.
Visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun je boravio u Banjaluci gde je u
parlamentu RS govorio o reformi policijskih snaga u BiH.
Upitan zašto nije prisustvovao obeležavanju šest decenija od proboja
jasenovačkih logoraša, holokausta i pobede nad fašizmom u Donjoj Gradini,
Ešdaun je naveo da je postojalo više razloga među kojima i onaj da "nije
na vreme saznao za taj skup, što ne znači da mu poziv nije uručen".
"Glavni
razlog je taj što smatram kako se nije dobro sećati tih užasnih događaja,
izuzev da to bude na jednom mestu i da to treba da urade svi zajedno",
rekao je on novinarima, navodeći da razlog njegovog nedolaska u Donju
Grdainu nije etničko poreklo žrtava.
Ešdaun je izrazio nadu da će pomen jasenovačkim žrtvama biti održan na
jednom mestu, a ne na dve obale Save.
BIH
Lažni policajci pretukli i opljačkali Šveđanina
Dva
nepoznata muškaraca otela su, pretukla, opljačkala i policijskim
lisicama vezala za drvo službenika evropske Kancelarije za pomoć u
oblasti carine i poreza u BiH Šveđanina Runea Andersona (57).
Anderson
radi u Sektoru za istragu o privrednom kriminalu pri tom programu
Evropske komisije za pomoć u oblasti carine i poreske politike u BiH.
Incident se desio u nedelju oko 15 sati na magistralnom putu Mostar-Sarajevo,
u mestu Drežnice, a jedan od napadača bio je odeven u policijsku
uniformu.
Portparol policije Hercegovačko-neretvanskog kantona Dražen Mustapić
rekao je da su prestrašenog i promrzlog Andersona juče, nakon sedamnaest
sati, pronašli saobraćajni policajci iz Mostara.
Anderson
se vraćao sa sastanka iz Dubrovnika u
Sarajevo.
Vozio je službeni automobil "folksvagen tuareg". U mestu Drežnice dva
nepoznata mušakaraca su ga zaustavila policijskom palicom s oznakom
"stop-policija".
Andersona su potom napali i odvukli u šumu ispod magistralnog puta, u
pravcu reke Neretve. Tu su ga pretukli, vezali lisicama za drvo i ukrali
njegovo službeno vozilo.
Šveđanin je odvezen u bolnicu u Mostaru gde mu je ukazana medicinska
pomoć, a potom je prevezen u
Sarajevo.
MUP
Hercegovačko-neretvanskog kantona u saradnji sa kantonalnim tužilaštvom
sprovodi istragu kako bi bili pronađeni počinioci tog napada.
HRVATSKA
ZAGREB
Hrvati luduju
za automobilima
Uprkos niskom životnom standardu i kreditnoj prezaduženosti, većina
Hrvata ne štedi kad krene u kupovinu novog automobila.
Sve
povoljniji uslovi kreditiranja i banke koje se takmiče koja će ponuditi
povoljnije kredite, razlog su što poslednjih godina kupovina automobila
postaje gotovo nacionalni sport.
Podatak da je u prošloj godini, posle višegodišnjeg buma u prodaji
automobila u Hrvatskoj zabeležen manji pad, dileri objašnjavaju
činjenicom da je vlada prošlog jula uvela veće carine.
Prema istraživanju agencije "Promocija plus," u Hrvatskoj je 2004.
godine prodato 69.598 novih automobila, što je oko 7,1 odsto manje nego
2003. Ali, ta činjenica ne zabrinjava prodavce, jer se gotovo svi slažu
da je stagnacija samo privremena.
Naime, kamate na kredite za kupovinu novih automobila padaju iz meseca u
mesec, a sve češće se kredit može dobiti i bez jemaca.
Koliko prošle godine, kamata na kredite za kupovinu automobila išla je i
do 14 ili 15 odsto godišnje, ali danas je u pravilu 5,5 do najviše 8,5
proceneta.
I
rok otplate je rastegnut sa ranijih pet na sada sedam godina, što je
građanima smanjilo mesečne rate za otplatu, a bankama povećalo dobit
zbog većeg iznosa godišnje ubranih kamata.
Banke sve češće sklapaju i posebne ugovore sa pojedinim autokućama i
dilerima, čije automobile prodaju uz nešto povoljnije uslove i
pojednostavljenu proceduru realizacije kredita. U poslednje vreme,
posebno među manjim firmama i zanatlijama, sve je popularnija i kupovina
vozila na lizing.
U
poslednjih nekoliko godina, po ugledu na zapadnu praksu, niču i autokuće
koje, uz nova, prodaju i polovna vozila, za koja banke trakođe
odobravaju kredite. Tako je u prošloj godini na tri nova prodata
automobila išao jedan polovni, a prodaja polovnjaka je u stalnom laganom
porastu.
U
Hrvatskoj su i dalje najpopularniji nemački automobili, posebno Opel i
Folksvagen. Slede francuski
Reno
i češki Pežo, a u poslednje vreme sve više i talijanski Fiat i češka
Škoda, pri čemu automobili niže i niže srednje klase beleže najveću
prodaju.
Sandra Carić
Zagreb
Švedska,
utočište za ratne zločince
Ratni zločinci i oni koji su kršili ljudska prava u Avganistanu, Africi,
Bliskom istoku i Balkanu nalaze utočište u Švedskoj gde su zaštićeni od
repatrijacije i nikada nisu sudski gonjeni.
Švedska je država koja brzo reaguje kada je u pitanju inostranstvo, tako
da su njeni zvaničnici u martu zatražili od Evropske unije da Hrvatska
pronađe haškog optuženika Antu Gotovinu pre nego što počne pregovore o
ulasku u EU.
Ali,
u samoj Švedskoj postoji samo jedan policajac koji vodi istragu o onima
koji krše ljudska prava a koji su utočište našli u toj državi.
Prema njegovim navodima, oko 1.000 takvih osoba živi u Švedskoj. Tu ih
štiti konvencija UN o deportaciji i postoji mala mogućnost da budu ikada
sudski gonjeni.
"Ako
neko uzme da analizira dokumenta o imigraciji, pronaćiće nekoliko
stotina a možda i hiljada doseljenika, potencijalnih ratnih zločinaca",
izjavio je Rojtersu policajac Hans Olvebro, koji sam vodi istrage o
ratnim zločincima.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava ocenjuju da takva situacija u
ovoj skadinavskoj zemlji ugrožava njen ugled.
Švedska je jedna od prvih zemalja koja je usvojila zakon o azilantima i
vodila istrage o slučajevima zlostavljanja, čije su žrtve zatražile azil
u toj zemlji.
U
Danskoj je situacija drugačija. U toj zemlji je formirana jedinica za
istragu slučaja bivšeg načelnika iračke vojske Nizara al-Hazrajia, koji
je osumnjičen da je za vreme režima Sadama Huseina bio odgovoran za
napade hemijskim oružjem na Kurde.
Kada
je al-Hazraji potražio utočište u Danskoj, policijske vlasti su ga
stavile u kućni pritvor, ali je uspeo da pobegne i vodi se kao nestao od
2003. godine.
Olvebro, koji dve i po godine istražuje ratne zločine u Bosni za Haški
tribunal, kaže da osumnjičeni u Švedsku dolaze iz raznih konfliktnih
područja kao što su Avganistan, Balkan, Liban, Irak, Iran ili Afrika.
Aktivisti ljudskih prava veruju da je Švedska postala dom za članove
Hada, avganistanske tajne policije za vreme komunističke vladavine u toj
zemlji 80-tih godina, kada je ubijeno oko 50.000 Avganistanaca.
Aktivisti takođe veruju da su u Švedskoj i pripadnici armije Južnog
Libana, militantne grupacije osnovane u Izraelu 1985. godine i optužene
za ubistvo i mučenje Palestinaca i Libanaca. Kada je Izrael 2000. godine
rešio da ih povuče, mnogi su otišli u Evropu.
Prema analizama Olvebra, 500 dokumenta o osobama koje su došle u Švedsku
pokazuje da su polovina njih pripadnici vojske, policije, političari i
čak i lekari koji su radili u zatvorima, i nalaze se pod istragom u
svojim državama.
Ženevska konvencija zabranjuje davanje azila osumnjičenim za ratne
zločine i zločine protiv čovečnosti, ali je Švedska potpisnica
konvencije UN o zlostavljanju, koja onemogućava svima koji su žrtve
mučenja da budu vraćeni u svoju matičnu zemlju.
BRAZIL
Sve više
vernika napušta katoličku crkvu
Brojni građani Brazila, zemlje sa najvećom katoličkom zajednicom na
svetu, napustili su Rimokatoličku crkvu zbog ekonomskih teškoća i prišli
manje strogim religijama, pokazalo je najnovije istraživanje.
Studiju je objavila Fondacija Getulio Vargas, dan pošto je nemački
kardinal Jozef Racinger izabran za novog papu kao predstavnik tvrde
konzevativne struje u katoličkoj crkvi.
"Izbor
konzervativca za novog papu teško da će pomoći da se zaustavi taj
trend", izjavio je Marselo Neri, direktor odeljenja fondacije za
socijalnu politiku.
Druge hrišćanske crkve počele su da se šire pošto su nudile više nade
vernicima, kao i fleksibilniji pristup, navodi se u izveštaju.
"One pružaju mrežu socijalne zaštite i izglede za uspon na socijalnoj
lestvici preko crkve, što je veoma važno u vreme kriza. Istovremeno,
katolička crkva ne prati pomno promene u socijalnom kontekstu", ocenio
je Neri.
Istraživanje se delomično zasniva na popisu iz 2000. u kojem su se 74
odsto Brazilaca izjasnili kao katolici, za 15 odsto manje nego tokom
80-tih godina.
Uticaj drugih hrišćanskih crkava udvostručio se na 16 odsto u tom
periodu. Brazil ima 180 miliona stanovnika.
Analiza, u kojoj su korišćeni i podaci iz popisa tokom 40-tih godina
prošlog veka, pokazuje da je sa svakom narednom generacijom Brazilaca 28
odsto manja verovatnoća da će oni postati katolici i da uporedo rastu
izgledi da će pristupiti nekoj drugoj crkvi ili nijednoj.
Žene
u Brazilu naročito su podložne napuštanju katoličke vere, kaže Neri,
ističući da su upravo žene te koje prenose svoja uverenja i versku
tradiciju na decu.
Stav
Vatikana protiv kontracepcije za populaciju koja živi u krajnjem
siromaštvu, što je karakteristično za zemlje u razvoju kao što je
Brazil, svakako je jedan od razloga zbog kojih žene ne mogu da se
poistovete sa učenjem Svete stolice.
