Broj
1001, 29. april 2005
SRPSKA
PRAVOSLAVNA CRKVA SVOJOJ DUHOVNOJ DECI
O VASKRSU 2005. GODINE
PAVLE PO
MILOSTI BOŽJOJ PRAVOSLAVNI ARHIEPISKOP PEĆKI, MITROPOLIT
BEOGRADSKO-KARLOVAČKI I PATRIJARH SRPSKI, SA SVIMA ARHIJEREJIMA SRPSKE
PRAVOSLAVNE CRKVE, SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I SVIMA SINOVIMA I KĆERIMA NAŠE
SVETE CRKVE:
BLAGODAT, MILOST I MIR OD BOGA OCA, I GOSPODA NAŠEG ISUSA
HRISTA, I DUHA SVETOGA, UZ RADOSNI VASKRŠNJI POZDRAV:
HRISTOS
VASKRSE
Hristos
Vaskrse, zemlju potrese, tugu odnese, radost donese.
(Sv. Vladika
Nikolaj)
Ovim rečima
Svetog Vladike Nikolaja blagovestimo najradosniji od svih dana - dan
kada se život objavio svetu, dan kada je smrt pobeđena, kada su vrata
adska razorena, dana Vaskrsnog, dana sveradosnog. Vaskrsenje je najveći
događaj naše ljudske istorije, naše Bogočovečanske večnosti. To je dan
koji nas izvodi iz svih ovozemaljskih i ovoživotnih dana i noći, i uvodi
nas u nevečernji i neprolazni dan Carstva Božijeg, večnoga i nezalaznoga.
"Pasha je Praznik nad praznicima i Svečanost nad svečanostima, koja
prevazilazi sve druge praznike i svečanosti koliko i sunce prevazilazi
zvezde" (Sveti Grigorije Bogoslov).
U svetlosti
Vaskrsnog dana mi sagledavamo sav svoj život, i radujemo se životu. Ovaj
dan Vaskrsenja je dan radosti života, i to Večnog života. Radost koju
nam Vaskrsenje Hristovo daje danas, potrebno je posvedočiti ovome svetu
i ovom vremenu, jer tu radost nam niko drugi, nikada i nigde ne može ni
dati ni oduzeti.
Upravo je
odsustvo radosti, ili odsustvo radosti koja ima smisla, ono što muči
savremenog čoveka. Odsustvo radosti dolazi otuda što se smrt ne nadilazi,
već se doživljava kao konačni kraj. A ako je smrt zaista konačni događaj,
posle koga nema ničega, ili posle koga možda postoji samo neodređeni
život besmrtne duše, onda je život čovekov velika tragedija, koja
započinje rođenjem, da bi svakim danom bio samo bliži smrti, svome "konačnom
kraju". Današnji dan Vaskrsenja Gospodnjeg pokazuje nam i svedoči da
nije tako; i zato mi danas, obasjani svetlošću Vaskrsenja, sa Apostolom
Pavlom kličemo: "Gdje ti je, smrti, žalac? Gdje ti je, pakle, pobjeda?"
(1. Kor 15,55).
Zaista velika
je i čudesna tajna Vaskrsenja Hristovog i svih spasonosnih darova koje
svetu i čoveku donosi Vaskrsli Hristos. Da bismo to razumeli, i da bismo
se Vaskrsenju Hristovom radovali, treba da razumemo Biblijsku, životnu,
Bogootkrivenu istinu, koja nam svedoči da je svet stvoren od Boga ni iz
čega (1. Moj 1,1). Ni svet, pa ni čovek, iako od Boga stvoren po liku i
podobiju Božijem kao kruna i ukras celokupne tvorevine, nema u sebi
samom ništa što bi ga držalo u životu bez Boga (1. Moj 1,26; 2,17). Zato
je samo u zajednici sa Bogom moguć život, i zato je Adamovim grehom,
koji je u suštini prekidanje zajednice sa Bogom, čovek ušao u smrtnost
(1. Moj 3,19). Svet stvoren za postojanje počeo je da pati i strada, "jer
je plata za grijeh smrt" (Rim 6,23).
Stoga,
Adamovo pokajanje, kao ni pokajanje starozavetnih pravednika, nije bilo
dovoljno, jer pokajanje prekida život u grehu; a nama je bilo potrebno
više: potrebno je izbavljenje iz stanja truležnosti, propadljivosti,
raspadljivosti, smrtnosti (Rim 8,22-23). Kao što se smrt privila uz telo,
bilo je potrebno da se i život privije telu, kako bi ono sa sebe zbacilo
trulež i obuklo se u život. "Imao sam udela u liku Božijem, i nisam to
sačuvao; sada On - Hristos uzima udela u telu mome da bi i lik spasao i
telo obesmrtio", kaže Sveti Grigorije Bogoslov. Tako svojim ovaploćenjem
Hristos započinje iskupiteljsko delo; ali bila je potrebna i smrt
NJegovog Oživotvorenog tela, jer je samo kroz smrt bilo moguće
Vaskrsenje (Sveti Atanasije Veliki). Spasonosna snaga smrti i Vaskrsenja
Hristovog dolazi otuda što je Hristos Bogočovek, u čijoj su Ipostasi,
nesliveno, nerazdeljeno, nepromenljivo i nerazlučno sjedinjene dve
prirode, puna Božanska i puna čovečanska (Halkidonski oros). Veličina
Hristove žrtve i projava NJegove ljubavi ogledaju se upravo u tome što
ljudska priroda, koja je ipostazirana u Ličnost Boga Logosa, nije imala
greha, te Hristos, budući bez greha, strada i umire na krstu dobrovoljno,
slobodno, iz ljubavi prema rodu ljudskome. Da je On imao greha, onda ne
bi mogao umreti slobodno, već nužno: "Jer je plata za greh smrt (Rim
6,23). Dolaskom svojim u ad Hristos je zgazio smrt, i Vaskrsenjem ukida
moć smrti.
Po Vaskrsenju
Hristovom stvarnost privremene smrti za nas se ne ukida - ljudi i dalje
umiru, ali je Vaskrsenjem ukinuta beskonačnost smrti. Jer, ako neko
umre da bi posle toga imao bolji život, onda to nije smrt nego usnuće i
prelaz kroz smrt u život. Odvajanje duše od tela, raspolućenje čoveka je
privremeno. Zalog toga je Vaskrsenje Hristovo, po reči Apostola Pavla: "Jer
kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti" (1. Kor
15,22). Zato mi Hrista Raspetog i Vaskrslog nazivamo Novim Adamom, u
Kome ćemo svi živeti (1. Kor 15,45). To je moguće zbog toga što smo se
kroz krštenje svi u Hrista obukli, sa Njim umrli i sa Njim vaskrsnuli,
dok u Svetoj Evharistiji - Liturgiji - Pričešću, primamo Hrista u sebe,
i bivamo u Hristu za život večni. Jednom rečju: u Crkvi mi smo primili
dar usinovljenja i zalog besmrtnosti; i zato u Liturgiji Boga zovemo
Ocem, jer bivamo usinovljeni u Sinu, Koji jedini Boga može nazvati Ocem.
Tako iz tog jedinstva sa Hristom proizlazi da je Hristova pobeda nad
smrću i naša pobeda nad smrću, i započinjanje života večnog.
Tu duboku
istinu znali su svi hrišćanski pravednici kroz sve vekove do dana
današnjeg. Tu istinu znali su i njome živeli i Sveti Mučenici
Jasenovački kojima se molimo, i kojih se posebno sećamo ove godine na
60. godišnjicu od proboja stradalnika iz zloglasnog logora smrti -
Jasenovca. Samo zahvaljujući toj veri, od stotine hiljada zatočenih u
Jasenovcu jedni su postradali kao Sveti Mučenici - poput Svetog Vukašina
iz Klepaca, dok su drugi smogli snage da goloruki krenu na logorske žice,
znajući da će biti živi i ako prođu, ali i ako ostanu na žicama. Zbog
svega toga je naša vera u Vaskrsenje duboko smislena i duboko opravdana.
Zbog toga se mi klanjamo Krstu, celivamo Krst, osenjujemo se krsnim
znamenjem; jer znamo da nam kroz Krst dolazi Vaskrsenje, osnova vere
naše, po reči Svetoga Pavla: "Ako Hristos nije ustao, onda je prazna
propoved naša, pa prazna i vera vaša" (1. Kor 15,14).
Naše Kosovo
je danas u znaku Krsta. Ali znaju naša braća i sestre, raspeti na
raspetom Kosovu i Metohiji, da Krst Hristov uvek uzvodi u Vaskrsenje
(Rim 8,18). Zato, čvrsto verujemo da će i našoj braći na Kosovu i
Metohiji zasvetleti svetlost Vaskrsenja Hristovog. Ali, da bismo tu
svetlost osetili, da bismo se te svetlosti udostojili i na Kosovu i van
Kosova, po svim krajevima zemaljskim, moramo se izmiriti sa onima koji
nas mrze, a njih nije malo. Hrista radi Vaskrsloga treba da praštamo i
da se mirimo; jer je Bog - u Koga verujemo i čije Vaskrsenje slavimo -
Bog mira, ljubavi i praštanja. Kao što je On oprostio onima koji su Ga
raspeli na Krst, tako i mi sa našim Gospodom Raspetim i Vaskrslim treba
iz dubine duše da kažemo: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine!" (Lk
23, 34). Ali oprosti i nama, Gospode, ako smo se nekada poneli kao
neljudi.
Na tu i
takvu veru mi danas pozivamo sav naš Hristoljubivi narod; a ta vera,
ponavljamo, nije vera u smrt, kako nam neki zlonamerni prebacuju. To je
vera u život večni, ali u život večni koji ovde i sada započinje. Zato
pozivamo sve ljude, posebno mlade, da u Hristu, u Crkvi Hristovoj koja
je Bogočovečanska zajednica, utemelje svoj život. Samo tako i samo tu,
naći će mir i radost za kojom žude. Znamo da je mladost najlepše ali i
najburnije doba čovekovog života, i upravo zato se nikada tako snažno
kao u mladosti ne okuša sloboda čovekova. Zato pozivamo naše mlade da
svoju slobodu ne žrtvuju "ubilačkim autoritetima" kakvi su droga i
alkohol, kao i raspusni život kojim se ugrožava zdrava priprema za
svetinju braka. Pozivamo naše mlade da se smire pred svetinjom i
ozbiljnošću života, jer život nije zabava, odnosno život se ne može
svesti samo na zabavu. Život je stalna borba sa svim onim što nas od
Gospoda odvaja, jedna stalna borba za "slobodu od greha" a ne za "slobodu
za greh", koja se danas naziva "emancipacijom" ili nekakvim tobožnjim "napretkom".
Hrišćanski život je borba za dobro, a protiv zla i izopačenosti koje
vidimo u sebi, drugima i zajednici kojoj pripadamo. Ne zaboravimo nikada
da je zlo uvek kratkog veka i, samo naizgled uspešno i blistavo. Zato na
zlu, lukavstvu, prevari, ne treba zasnivati ništa, pogotovu ne život.
Dakle, samo ako se na Vaskrslom Gospodu utemelji život, moguće je naći
mir i radost za kojom svaki čovek istinski žudi. Kada je Apostol Filip
rekao svom prijatelju Natanailu da su našli Mesiju, Natanailo je izrazio
sumnju; ali ga Apostol Filip poziva i kaže mu: "Dođi i vidi" (Jn
1,45-46). Ovaj poziv i mi, draga naša deco duhovna, upućujemo vama:
dođite i vidite. Dođite i dolazite u naše hramove, uzimajte učešća u
Svetoj Liturgiji koja je živa slika budućeg Carstva Božijeg, jer
učestvovati u Svetoj Liturgiji znači predokušati već sada i ovde plodove
budućeg Carstva Njegovog. Tu vidimo da naša hrišćanska budućnost ne
zavisi ni od teških materijalnih prilika, niti od moćnika ovoga sveta; i
ono što je najvažnije: tu u Svetoj Liturgiji vidimo da naš život ima
smisla, da naša budućnost ima smisla koji se ne ograničava samo na ovaj
svet i vek, već se produžava u večnost.
U ime tog
smisla i te radosti, na sve vas, deco naša duhovna, prizivamo sveradosnu
svetlost i silu Vaskrsloga Bogočoveka, Gospoda Isusa Hrista. Pozivamo
vas da se danas, i u sve dane svoga života, dane osmišljene Vaskrslim
Gospodom, radujete. Radujte se, jer je smrt pobeđena. Svojom radošću
svedočite radost Vaskrsenja svim ljudima i svim narodima, kako
hrišćanskim tako i nehrišćanskim. Radujte se, jer je radost Vaskrsenja
nama i darovana da bi se od nas izlila na svekoliku tvorevinu Božiju, na
koju danas prizivamo sveosvećujuću silu Vaskrsenja, radosno kličući sa
celom vaseljenom:
HRISTOS
VASKRSE
- VAISTINU
VASKRSE !
Dano u
Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2005. god.
Vaši molitvenici pred Raspetim i Vaskrslim Gospodom:
Arhiepiskop pećki,
mitropolit beogradsko-karlovački
i patrijarh srpski PAVLE
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski JOVAN
Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE
Mitropolit srednjezapadnoamerički HRISTOFOR
Mitropolit dabrobosanski NIKOLAJ
Episkop šabačko-valjevski LAVRENTIJE
Episkop niški IRINEJ
Episkop zvorničko-tuzlanski VASILIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop kanadski GEORGIJE
Episkop banatski NIKANOR
Episkop za Ameriku i Kanadu
Mitropolije novogračaničke LONGIN
Episkop istočnoamerički MITROFAN
Episkop žički HRIZOSTOM
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop raško-prizrenski ARTEMIJE
Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački ATANASIJE
Episkop bihaćko-petrovački HRIZOSTOM
Episkop osečko-poljski i baranjski LUKIJAN
Episkop srednjoevropski KONSTANTIN
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop timočki JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop slavonski SAVA
Episkop braničevski IGWATIJE
Episkop mileševski FILARET
Episkop dalmatinski FOTIJE
Episkop budimqansko-nikšićki JOANIKIJE
Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE
Episkop australijsko-novozelandski
Mitropolije novogračaničke MILUTIN i administrator Eparhije
australijsko-novozelandske
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Vikarni Episkop hvostanski ATANASIJE
Vikarni Episkop jegarski PORFIRIJE
Vikarni Episkop lipljanski TEODOSIJE
Vikarni Episkop dioklijski JOVAN
Vikarni Episkop humski MAKSIM
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:
Mitropolit veleški i povardarski JOVAN,
patrijaraški egzarh autonomne
Ohridske arhiepiskopije
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Vikarni Episkop dremvicki i administrator
Eparhije bitoljske MARKO
