Broj
1002, 6. maj 2005
Mladi i seks
Dece vode
ljubav već u osnovnoj školi
Statističari kažu da mladi, u proseku, gube nevinost sa 16,5 godina, ali
nikako nije zanemarljiv broj mlađih tinejdžera koji stupaju u intimne
odnose.
Za
svakog osmog dečaka starosti između 14 i 15 godina i za nešto malo više
njihovih vršnjakinja, seksualni odnosi nisu nepoznanica, što je svakako
podatak nad kojim bi trebalo da se zamisle roditelji i vaspitači.
Ova
pojava raširenija je u istočnom delu zemlje i Kvebeku, dok Ontario i
zapadne provincije spadaju u 'zaostalije'. Kod dečaka je rana seksualna
aktivnost povezana sa neodgovarajućim odnosa sa roditeljima, probanjem
prve cigarete i lošijim socijalnim poreklom, dok se devojčice na to
odlučuju zbog nedostatka sigurnosti, a obično negde u isto vreme probaju
i cigarete i alkohol.
U
sledećoj starosnoj grupi, od 15-17 godina, svaka četvrta mlada osoba
izjavila je da održava seksualne odnose, od 18-19 godina broj narasta na
dve trećine, a kod onih starih između 20 i 24 godine četiri od pet osoba
'vodi ljubav'.
Raniji početak seksualne aktivnosti najčešće podrazumeva i menjanje
partnera, s tim da dečaci tu prednjače.
Statističari su, takođe, saznali da mladi nedovoljno redovno koriste
kondom.
Oni
im pre svega služi kao zaštita od trudnoće, ali kao problem vide to što
mladi ne uviđaju da ih prezervativ može zaštititi od seksualno
prenosivih bolesti.
Među
mlađom populacijom se ovaj vid zaštite ređe upotrebljava nego kod onih
iznad 20 godina.
Mladi navode da je velika cena kondoma najčešći razlog što se odriču
zaštite.
Mladići se žale da ih skoro stalno oni kupuju, što ispada veliki izdatak
naročito ako su puno aktivni.
Kanadska
privreda beleži rast
Kanadska privreda je u februaru zabeležila rast od 0,3 odsto,
zahvaljujući povećanoj potrošnji na malo, ali i stalnoj potražnji mašina
i opreme za mala i srednja preduzeća.
Kako
objavljuje Statistička služba, nacionalni bruto proizvod je porastao za
3,6 odsto na godišnjem nivou, u periodu od februara 2004. do istog
meseca ove godine.
Ontarijski
budžet - bez povećanja poreza
Kako
je najavio Dvajt Dankan, ontarijska vlada će objaviti svoj budžet 11.
maja. Iako detalji nisu poznati, izvesno je da se u njemu neće računati
na pet milijardi dolara koje je provincijska vlada tražila od Otave za
povećanje ulaganja u više obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Tim
sredstvima je trebalo da bude pravaziđena velika razlika koja se javlja
između novca koji građani provincije izdvajaju za federalne poreze i
onog koji provincija godišnje dobija za federalne programe i transfere.
Za
razliku od prošlogodišnjeg budžeta, u ovom najverovatnije neće biti
povećanja poreza, ako je suditi po rečima premijera MekGvintija i
ministra finansija Sorbare, koji su u nekoliko navrata to odbacili.
Najnovije obećanje premijerovo bilo je odmah po najavi termina iznošenja
budžeta. On je, tom prilikom, rekao da građani već daju dovoljno za
podmirivanje potreba. MekGvinti veruje da je budžet dobar jer insistira
na finansiranju zdravstva i obrazovanja, što su prioriteti vlade.
Postoji nada da će se nešto promeniti na bolje posle dugo zahtevanog
sastanka MekGvintija sa premijerom Martinom o fiskalnoj situaciji u
provinciji, koji će se održati tokom ovog vikenda. Istini za volju,
upućeni kažu da se stvari neće moći promeniti na brzinu, tokom samo
jednog sastanka, ali svakako se može očekivati da se stvari krenu sa
mrtve tačke.
Provincija trenutno ima deficit od šest milijardi dolara, što je više
nego što je imala u vreme kada je na njeno čelo došla liberalna vlada.
Po jednoj nedavnoj anketi, građani okrivljuju vladu za deficit i ne
veruju da će uspeti da se izbori sa tim. Veru u ispravnost finansijske
politike ima tek jedna trećina ispitanih.
Narodne
kuhinje sve traženije
Kanadska asocijacija narodnih kuhinja ima 550 punktova i sve više posla.
Gotovo polovina ima poteškoća da odgovori na zahteve svojih sve
brojnijih mušterija.Broj zainteresovanih za ishranu u narodnim kuhinjama
je narastao za 123 odsto.
Situacija nije nimalo ružičasta. Po najnovijim podacima koje
statističari poseduju, onima iz 2001. godine, 15 odsto stanovništva je
imalo problema da sebi obezbedi dovoljnu i pravilnu ishranu. Uz to valja
primetiti da u to nisu ubrojani beskućnici i starosedeoci iz rezervata.
Među
ugroženima ima puno domaćinstava samohranih majki. Statističari kažu da
u svakom trećem takvom domaćinstvu postoje manji ili veći problemi sa
ishranom. Drugu veliku grupu čine porodice sa niskim primanjima, ali
primećeno je da je čak i oni iz srednjeg staleža nisu imuni na problem
gladi.
Istraživanje o lekarskoj profesiji
Ko će da nas
leči?
Analiza ontarijskog Koledža lekara i hirurga ustanovila je da je u
relativno kratkom periodu, za svega četiri godine, došlo do primetne
promene u profesiji. Lekari su sve stariji, prosek njihovih godina je
51, i to se neumitno odražava i na njihov rad.
Istraživanje, urađeno prošle godine, pokazuje da svega 16,5 odsto
porodičnih lekara prima nove pacijente, što je u poređenju sa 2000.
drastično manje. Tada je, naime, 39 odsto lekara bilo spremno da
prihvati novu klijentelu. Trećina lekara radi samostalno a svakog petog
nema ko da zameni kada pođe na godišnji odmor.
Studija je takođe ustanovila da se smanjuje vreme koje mladi lekari
provode na kliničkoj praksi i da oni rade kraće nego njihove starije
kolege.
Predsednik Koledža, dr Džeri Roland smatra da su ovi podaci alarmantni i
da bi vlada trebalo momentalno da reaguje.
Ministar zdravlja Džordž Smiterman je rekao da je provincijska vlada već
preduzela jedan broj mera za ublažavanje nedostatka lekara, ali
naglašava da je nemoguće uraditi nešto što će odmah rešiti ovaj veliki
problem.
On
ističe da se ne može preko noći obrazovati lekar i pominje da su počele
reforme koje će se odraziti na povećanje primanja porodičnih lekara,
obuku svršenih stručnjaka bliže mestu boravka, a planirano je i da se u
severnom delu provincije na jesen otvori medicinski fakultet.
Sredina maja kao potencijalni termin za pad vlade
Konzervativci
rešeni da obore vladu
Lider konzervativaca Stiven Harper i dalje je čvrsto rešen da istera do
kraja svoj naum o obaranju Martinove manjinske vlade. Kao mogući datum
za sprovođenje ove ideje u život pominje se 18. maj, za kada je zakazano
izglasavanje amandmana na izveštaj finansijskog komiteta Donjeg Doma.
Harper je bio inicijator amandmana, u kome se traži da vlada podnese
ostavku ako odbije da prihvati neke od ključnih preporuka komiteta.
Ukoliko se dogodi da amandman ne prođe, onda opozicija ima nekoliko
drugih mogućnosti da obori vladu. Tu se pominje izveštaj knjigovodsvenog
komiteta koji zahteva Martinovu ostavku, a koji će konzervativci
predstaviti u ponedeljak.
Liberali mogu da odlažu izjašnjavanje o poverenju vladi sve do 23. juna,
do kada bi trebalo da se završi glasanje o implementaciji budžeta. Vlada
je, naime dobila ovaj rok nakon što su premijer Martin i lider NDP-a
Lejton dogovorili da izvrše reviziju i unesu izmene u budžet.
Lejton, braneći svoj sporazum sa Martinom, apeluje na konzervativce da
pomognu u odobravanju revidiranog budžeta, pre nego što zatraže
izjašnjavanje građana. On smatra da Kanađani od svojih federalnih
političara ne očekuju izbore, već rezultate.
Premijer Martin se, posle sastanka sa Lejtonom, saglasio da odloži
korporativne poreske olakšice i da, umesto toga, više sredstava
preusmeri u socijalne programe, očuvanje prirodne sredine i više
obrazovanje.
Manjinska federalna vlada, za uzvrat, dobija podršku NDP-a, koja im je
neophodna za prostu većinu.
Sponzorska afera
Odlaganje
suđenja Gitu i Broltu
Čak
Git, čovek koji je stajao na čelu federalnog sponzorskog programa od
1997. do 1999. započeo je svoje drugo svedočenje pred Gomerijevom
komisijom. Tokom prvog, on je za kontroverze u sprovođenju programa
okrivio svoje nadređene, ministra za javne radove Alfonsa Galjijana i
šefa kabineta tadašnjeg premijera Žana Kretjena, navodeći da su oni bili
u potpunosti upućeni u sve što se dešavalo.
Pošto je stavljena zabrana objavljivanja njegovog iskaza, javnost će sa
zakašnjenjem biti obaveštena o detaljima njegovog svedočenja. Slične
zabrane postojale su za iskaze Žana Brolta i Pola Kofena, ali su
delimično skinute po okončanju svedočenja. Protiv ova tri lica podignuta
je, naime, optužnica koja ih tereti za zloupotrebe i druge nelegalne
radnje u okviru sponzorskog programa, tako da se pojedinosti ne
otkrivaju upravo zbog predstojećeg suđenja.
Uzgred, advokati koji zastupaju Brolta i Gita insistiraju da proces
njihovim klijentima nikako ne bi trebalo da se održi juna kako je ranije
najavljeno, već da bi ga trebalo odložiti bar do septembra. Oni smatraju
da ne bi bilo u redu da do suđenja dođe pre nego što Gomerijeva komisija
završi svoj rad. Kao drugi razlog, navodi se moguće sprovođenje
federalnih izbora, tako da bi se suđenje dodatno nepovoljno odrazilo na
ionako nepovoljnu situaciju.
Sa
ovakvim stavom saglasan je i tužilac Žak Dagene, koji kaže da zaista
nije napovoljniji termin za njegovo održavanje. On smatra da ima
dovoljno vremena da se proces održi najesen, do objavljivanja završnog
izveštaja Gomerijeve komisije.
Sudija Vrhovnog suda Kvebeka Džejms Branton odobrio je zahtev odbrane za
odlaganje suđenje. On očekuje da proces traje oko šest nedelja, tako da
nema smetnji. Ukoliko se ipak dogodi da se suđenje oduži, onda bi se od
Gomerija zatražilo da pričeka sa objavljivanjem svog izveštaja.
Svedočenje Gita
Martin pobija
umešanost u sponzorsku aferu
U
svom svedočenju pred Gomerijevom komisijom, Čak Git je izjavio da su Pol
Martin i Džon Menli podržavali plan koji je garantovao da posao za
federalnu vladu obavlja marketinška firma Vikers i Benson, bliska
Liberalnoj stranki.
Git
je rekao da je od svog naslednika, Pjera Trembloa, dobio informaciju da
je tadašnji ministar za javne službe Alfonso Galjijano razgovarao sa sa
dvojicom ministara iz vladinog kabineta o obezbeđivanju ugovora za ovu
marketinšku firmu.
Premijer Pol Martin je odmah odbacio svaku mogućnost da je sa bilo kada
vodio razgovor o sponzorskim ugovorima, za koji ga Git optužuje.
Ove
Gitove navode pobija i premijerov portparol Skot Rajd. On tvrdi da se
nikada nije vodio ovakav razgovor između Martina i Galjijanija i da
premijer nije imao nikakve veze sa ugovaranjem.
I
Menli je odbacio mogućnost da je sa Galjijanijem diskutovao na ovu temu.
On je u saopštenju za Kanadian Pres kategorično izjavio da je u to vreme
radio na stvaranju Kanadske turističkKe komisije koja je trebalo da ima
potpunu autonomiju u donošenju odluka vezanih za marketing te da, samim
tim, nikako nije mogao da Galjijaniju da bilo kakvo obećanje kakvo se
pominje.
Ispitivanja javnog mnjenja
Liberali se
sada bolje kotiraju
Ispitivanja javnog mnjenja, izuzetno popularna u poslednje vreme,
ukazuju da se ovih dana popravlja slika o liberalima. Tome je očigledno
doprinelo postizanje dogovora između vladajuće stranke i NDP-a.
Liberali su, u anketi Ekos Riserča, dobili podršku 32,5 odsto biračkog
tela, što je za sedam odsto više nego pre svega tri nedelje. Tada je
ralika između podrške konzervativcima i liberalima bila čak jedanaest
odsto u korist ovih prvih, dok sada liberali prednjače za dva odsto.
U
Ontariju se za liberale izjasnilo čak 39 odsto građana, a za
konzervativce svaki treći potencijalni glasač. Najlošije su prošli u
Kvebeku, gde mogu da računaju na podršku tek svakog petog birača.
Deo objašnjenja za ovakvu promenu moguće leži i u činjenici da svaki
drugi građanin ne može da zamisli Harpera na mestu premijera. Za razliku
od njega, Martin i Lejton deluju kao blaža politička opcija.
Iz
ankete se, međutim vidi i da nije sve baš tako ružičasto za liberale.
Dve trećine građana smatra da je došlo vreme da se izabere nova vlada.
Što se martina tiče, većina smatra da je on deo problema, a ne rešenja
koja je potrebno.
Aktivnost premijera Martina
Program
staranja o deci
Premijer Pol Martin potpisao je petogodišnji sporazum sa vladom Manitobe
o ulaganju 176 miliona dolara za program staranja o deci. To će pomoći
da se dobije još oko pet hiljada novih mesta u vrtićima, povećaju plate
zaposlenih u njima, obuče vaspitači i proširi program.
Po
ovom sporazumu, provincija će dobiti 26 miliona ove godine.
Ovo
je prvi sporazum ovakve vrste koji su potpisala dva vladina nivoa,
federalni i provincijski, u okviru programa za brigu o deci najavljenog
federalnim budžetom.
Posle Manitobe, i sa vladom Saskačuana je potpisan isti sporazum.
Kako
se očekuje, sličan bi trebalo da se potpiše u Ontariju ovog vikenda,
kada će Martin će doći u Toronto. Najveća kanadska provincija bi trebalo
da dobije oko 280 miliona.
Kanada idealna
za švercere ljudi
U
okviru projekta Sigurna kuća, RCMP je u saradnji sa Ministarstvom za
imigraciju uradila studiju o ilegalnoj migraciji prema Kanadi, koja
pokazuje da su ovi prostori postali omiljena destinacija za trgovinu
ljudima.
Studija obuhvata podatke iz petogodišnjeg perioda, od 1997. do 2002.
godine. U tom razdoblju je gotovo 15 hiljada ljudi, ili 12 odsto svih
koji su u zemlju došli vazdušnim, drumskim ili morskim putem, ovde imalo
obezbeđenu neku vrstu pomoći - potrebna dokumenta, avionsku kartu,
sklonište ili vezu sa onima koji se bave krijumčarenjem ljudi. U
najvećem broju slučajeva, bar kada se radi o krijumčarenju ljudi koji su
došli avionom iz inostranstva, Kanađani su bili ti koji su pomagali.
Naglašava se da je ova studija bazirana na stvarnim podacima, za razliku
od ranijih koje su se zasnivale na procenama. Vladini pokazatelji i
prognoze govorile su, naime, da je broj ilegalaca mnogo veći. Ipak,
koliko god da ih ima, uglavnom svi se nađu pred velikim problemima. Tu
se pominju opasni načini putovanja, često rizične po zdravlje, visoke
cene koje im se naplaćuju (i do 50 hiljada američkih dolara), pretnje,
nasilje i pothranjenost.
Krijumčarenje ljudi je neretko povezano sa organizovanim kriminalnim
grupama, terorističkim organizacijama ili pojednicima koji predstavljaju
direktnu pretnju za bezbednost zemlje i njenih stanovnika.
Dženet Denč, izvršni direktor Saveta za izbeglice, okarakterisala je
studiju kao razočaravajuću, navodeći da daje samo jedan aspekt šverca
ljudi. Ona ističe da ljudi koji su prinuđeni da odu iz svoje zemlje
često nemaju drugog izbora nego da se obrate za pomoć krijumčarima. I u
samoj studiji se pominje da je pojačana granična kontrola, uvedena posle
terorističkih napada na Ameriku, praktično naterala jedan broj ljudi da
se osloni na usluge švercera.
Studija navodi da Kanada spada u poželjne zemlje zbog svoje
imigracione politike koja ugroženima pruža šansu da relativno lako
dobiju državljanstvo posle odobravanja izbegličkog statusa.
Autori se zalažu za različite mere kojima bi vlada uspešnije stala na
put nelegalnom ulasku u zemlju. Sveobuhvatna nacionalna strategija
podrazumeva pre svega uspešnu saradnju Ministarstva za imigraciju i RCMP-a,
počev od razmene informacija o putnim ispravama, pa do otkrivanja i
zaplene imovine i tokova novca onih koji se bave krijumčarenjem.
obrazovanje
Deca
imigranata mogu u školu
Ontarijski ministar prosvete Džerard Kenedi predstavio je amandman na
Zakon o obrazovanju kojim će se, ako se usvoji, obezbediti sredstva za
nastavak školovanja dece imigranata čiji roditelji imaju problema sa
regulisanjem svog statusa. On je istakao da najveći broj takve dece
vremenom postanu kanadski državljani.
Ministar Kenedi kaže da provincija oseća dugoročne posledice ukoliko se
ovoj deci ne omogući da što pre nastave svoje obrazovanje.
Neopravdano strahovanje homoseksualaca
Legalizacija
brakova na korak do usvajanja
Pobornici
legalizacije homoseksualnih brakova želeli bi da zakon o njihovom
izjednačavanju sa bračnim zajednicama supružnika različitog pola prođe
kroz proceduru pre federalnih izbora, jer strahuju da bi, ukoliko bi
vlada pala, došlo do zastoja u njegovom usvajanju.
Oni,
naime, kažu da konzervativci u slučaju pobede na izborima, ne bi
nastavili započeti proces. Ova stranka se zalaže za zakon koji bi
reafirmisao vrednosti tradicionalnog braka pa bi, samim tim, i njegova
definicija bila vraćena na onu koja podrazumeva zajednicu jednog
muškarca i jedne žene. Pravni eksperti podsećaju da do toga ne bi smelo
da dođe, jer se time krše prava homoseksualaca oba pola na jednakost
koja je zagarantovana Poveljom o pravima.
U
međuvremenu je zakon o legalizaciji homoseksualnih brakova prošao drugu
instancu u procesu svog usvajanja. U sredu je u Donjem domu bila druga
rasprava o zakonu C-38, i on je prošao sa 164 glasova za i 137 protiv.
Od poslanika, 35 liberala je glasalo protiv, dok je četvoro
konzervativaca glasalo za njegovo usvajanje.
Zakon sada odlazi na zakonodavni komitet.
U
Kanadi je preko tri hiljade parova iskoristilo do sada mogućnost da
sklope brakove, otkako su sudovi u sedam provincija i Jukonu to odobrili.
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da tri četvrtine građana smatra da
Parlament treba da reguliše ovo pitanje.
