Broj
1002, 6. maj 2005
TREĆINA NEZAPOSLENIH U SRBIJI U STRASNOJ DOBI OD 40 DO 60 GODINA
Na svakog
zaposlenog 1,61 ne radi
Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 18,5 odsto, a na svakog zaposlenog
dolazi 1,61 osoba koja ne radi, pokazala je najnovija anketa o radnoj
snazi Republičkog zavoda za statistiku.
Anketa,
rađena prema najsavremenijim međunarodnim standardima uporedivosti
podataka, sprovedena je u oktobru prošle godine, na uzorku od 6.700
domaćinstava u Srbiji, centralnoj Srbiji i Vojvodini.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović kazao je na
konferenciji za novinare da je u posmatranom periodu u Srbiji zabeležena
stopa zaposlenosti od 45,2 odsto i stopa aktivnosti od 55,5 odsto.
U
ukupnom stanovništvu Srbije zaposlenost je iznosila 38,3 odsto,
neaktivnih je bilo 37,8 odsto, nezaposlenih 8,7 odsto i lica mlađih od
15 godina 15,2 odsto, naveo je on.
U
ukupnom broju zaposlenih u Srbiji prema polu, radilo je 41,7 odsto žena
i 58,3 odsto muškaraca, dok je u ukupnom broju nezaposlenih 57,5 odsto
žena i 42,5 odsto muškaraca.
Od
ukupno oko 2,9 miliona zaposlenih lica u Srbiji, samozaposleni iznose
659.427 lica, zaposleni oko 2,05 miliona lica, a zabeleženo je 212.002
lica koja su pomažući članovi domaćinstva.
Najveći broj nezaposlenih u Srbiji je sa srednjom školom od 65 do 70
odsto, sa osnovnom školom je do 20 odsto nezaposlenih a oko pet odsto
nezaposlenih ima višui visoku školu, naveo je direktor Republičkog
zavoda za statistiku.
Vukmirović je kazao da je prema ranijim istraživanjima, stopa
nezaposlenosti u Srbiji iznosila 25,8 odsto, što je za sedam odsto više
od najnovije izračunate stope i dodao da se razlika pripisuje stvarno
većem broju nezaposlenih od zvanično evidentiranog kod Nacionalne službe
za zapošljavanje.
Prema starosti, oko polovina nezaposlenih u Srbiji ima od 20 do 34
godine, što je uobičajeno, naveo je on, ocenivši da je zabrinjavajuće
što je trećina nezaposlenih u Srbiji u starosnoj dobi od 40 do 60 godina.
TITU ODALI POŠTU IZ SVIH KRAJEVA BIVŠE SFRJ
Hodali 13 dana
u čast Titu
Narod je shvatio da je ono bilo pravo vreme, a da je ovo sve farsa kako
danas živimo. Nemamo više ni državu, nemamo granice, himnu, zastavu,
nemamo ništa", rekao je Joška Broz.
Posetioci
iz svih republika bivše Jugoslavije od ranog jutra dolazili su u "Kuću
cveća" da odaju počast nekadašnjem doživotnom predsedniku bivše
Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) Josipu Brozu
Titu.
Poštovaci Josipa Broza stigli su autobusima iz Zagreba, Bjelovara,
Skoplja, Tuzle, Banja Luke i drugih gradova bivše Jugoslavije, a dva
Makedonca su 13 dana hodali do Beograda da bi odali počast Titu.
Stojanče Kostovski, iz Krive Palanke, član Udruženja građana "Josip Broz
Tito" iz Skoplja, krenuo je sa svojim saputnikom na put dug 463
kilometra još 20. aprila.
"To
je moja ideja, jer je 25 godina od njegove smrti. Želeo sam odam posebnu
počast vrhovnom komandantu Josipu Brozu Titu", rekao je Kostovski.
Titov unuk Joška Broz smatra da veliki broj posetilaca iz bivših
republika pokazuje da vlada nostalgija "za onim vremenom".
"Narod je shvatio da je ono bilo pravo vreme, a da je ovo sve farsa kako
danas živimo. Nemamo više ni državu, nemamo granice, himnu, zastavu,
nemamo ništa", rekao je Joška Broz agenciji Beta.
"Ona
Jugoslavija će se vratiti. Možda ne menjanjem granica, ali sigurno
međuljudskim odnosima i nekim ekonomskim povezanostima", kazao je on.
Joškin sestrić Ivan Žikilić, takođe je došao da oda počast svom pradedi,
a sa sobom je poveo i kćerku Taru.
Kao
i svake godine, u obilazak Titovog groba došli su i članovi "Društva
antifašista" iz Zagreba. "Poštujemo lik i delo druga Tita i žao nam je
što ga nema i što ne živimo kako smo živeli", kaže jedna od članica
društva.
Devetnestogodišnjak, koji je stigao zajedno sa zagrebačkim udruženjem,
kaže da je došao da "da podršku drugu Titu zbog pogrešnog tumačenja
istorije".
"O
Titu sam saznao kroz priču roditelja i dede. Kroz naše školovanje i
socijalizaciju njegova uloga se pogrešno tumači. To treba ispraviti",
rekao je on.
Poštovaoci Tita pristigli iz Vrbasa, kažu da je za vreme Tita bilo lepo,
kao i da su postojale normalne društvene vrednosti.
"Mnogi
idu u manastire i crkve, a ja sam došao ovde da nađem neki mir i da
sutra budem stabilnija ličnost nego što sam u ovo vreme danas", kaže
jedan od Vrbašana.
Mirko Raca, predsednik Društva Josip Broz iz Banja Luke, rekao je da je
Tito "tvorac svih lepota življenja na Balkanu".
"Mi
danas lutamo, tumaramo, iako nam je on pokazao puteve i ciljeve.
Tumaramo zajedno sa Evropom i planetom, jer nema savesti čovečanstva
koja bi nas usmerila", kazao je Raca.
Isred muzeja "25. maj" prodavali su se bedževi i majice sa likom Josipa
Broza. Mogla se kupiti i bronzana Titova bista po ceni od 250 evra.
Prošle godine poštu Titu odalo je oko 32.000 posetila, dvostruko više
nego prethodne.
Josip Broz Tito, rođen 1892. godine, bio je doživotni predsednik SFRJ i
jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih. Preminuo je u Ljubljani 4. maja
1980. godine, a sahranjen je u "Kući cveća" u Beogradu.
EU i SAD
intervenisali da se oslobodi Branković
Visoki predstavnik Evropske unije Havier Solana i savetnik američkog
predsednika za spoljnu politiku Kondoliza Rajs intervenisali su kod
bugarskih vlasti kako bi pukovnik Vojske Srbije i Crne Gore Čedomir
Branković bio pušten na slobodu, tvrdi "Vjesnik".
"Službeni
Beograd je s razlogom 'potegnuo' sve što ima da oslobodi pukovnika
Brankovića. Njegovo je hapšenje u Bugarskoj bilo veliki udarac ne samo
nacionalnim sentimentima, nego i reputaciji zemlje koja bi, prema rečima
ministra spoljnih poslova SCG Vuka Draškovića, želela da uđe u
Partnerstvo za mir već sutra", piše "Vjesnik".
List
objašnjava, pozivajući se na neslužbene izvore, da je premijer Srbije
Vojislav Koštunica, "čija je vlada poslednjih meseci učinila značajan
pomak u saradnji s Haškim sudom", u ponedeljak uveče kontaktirao visokog
predstavnika EU, koji je bio u poseti Vašingtonu.
Koštunica je, kako tvrdi "Vjesnik", Solani rekao da je u slučaju
pukovnika Brankovića u pitanju kredibilitet demokratske vlade, kao i da
mora postojati nešto što bi međunarodna zajednica mogla da učini za
Beograd kako bi pomogla u rešavanju nastale situacije.
Solana i njegov domaćin Kondoliza Rajs odmah su pozvali bugarskog šefa
diplomatije Solomona Pasija i zamolili ga da Sofija potvrdi diplomatski
imunitet pukovnika Brankovića.
"Žalbeni
sud u utorak posle podne doneo je odluku kojom odbija žalbu tužilaštva.
Dva sata kasnije visokog oficira Vojske SCG dopratili su do granice",
piše "Vjesnik".
List
dodaje da Hrvatsku, koja je podigla crvenu poternicu za Brankovićem u
sistemu Interpola, gotovo da niko i nije pomenuo u novinarskim
izveštajima, "a Beograd bi najradije zaoravio celu epizodu".
List
na kraju teksta navodi da će Ministarstvo obrane SCG "sada morati da
objašnjava zašto, uz najtraženijeg haškog optuženika Ratka Mladića, koji
je donedavno primao redovnu penziju, u aktivnoj službi i dalje drži
ljude koji su učestvovali u zločinima".
PRVA VOJNOOBAVEŠTAJNA JEDINICA SRPSKE VOJSKE OSNOVANA JOŠ 1876.
VOA obeležava
svoj dan
Vojnoobaveštajna agencija (VOA) Vojske Srbije i Crne Gore (VSCG)
obeležiće ove godine prvi put 6. maj kao svoj dan, a na osnovu odluke
ministra odbrane SCG Prvoslava Davinića, saopštilo je Ministarstvo
odbrane SCG.
"Toga dana 1920. godine stupila je na snagu Uredba o Glavnom
Đeneralštabu i đeneralštabnoj struci Kraljevine SHS, kojom je obrazovano
Obaveštajno odeljenje Glavnog Đeneralštaba, i tako je, prvi put od
nastanka moderne vojske na našim prostorima, obaveštajna funkcija
izdvojena u posebnu organizacionu celinu", piše u saopštenju.
Prema istorijskim podacima, Glavni Đeneralštab ustanovljen uredbom "Ustrojstvo
Đeneralštaba" iz 1876. godine "bio je prva zvanična institucija srpske
vojske koja je u svojoj nadležnosti imala vojnoobaveštajnu funkciju, a
nosilac te funkcije bilo je njegovo Prvo, odnosno Operativno odeljenje".
"Vojno
obaveštajni poslovi bili su u sastavu Generalštaba sve najnovije reforme
vojske, kada je u septembru prošle godine i formalno osnovana
Vojnoobaveštajna agencija u sastavu Obaveštajno-bezbednosnog sektora
Ministarstva odbrane SCG", piše u saopštenju.
Dodaje se da je, "oslanjajući se na principe Strategije odbrane, osnovni
zadatak VOA prikupljanje podataka i informacija o svim oblicima
ugrožavanja državne zajednice, Ministarstva odbrane i VSCG, obrada tih
podataka i dostavljanje na korišćenje".
"Uporedo
sa reformama u društvu, VOA se reformiše i prilagođava savremenim
tokovima i standardima, a značajna pažnja poklonjena je i podmlađivanju
kadra, intenziviranju međunarodne saradnje iz svoje nadležnosti i
aktivnom učešću u stvaranju uslova za demokratsku civilnu kontrolu",
piše u saopštenju.
Navodi se da su "u organizaciju VOA ugrađeni novi elementi u skladu sa
aktualnim bezbednosnim okruženjem, pre svega na osnovu definisanih
pretnji koje predstavljaju rizik po bezbednost u regionu i na globalnom
planu i sa posebnom pažnjom posvećenom praćenju nosilaca terorističkog
delovanja u regionu, u cilju preventivnog delovanja".
KAKO TO VIDE DRUGI - KOHA DITORE
Sastanak
Rugove i Tadića u Berlinu
Međunarodni zvaničnici veruju da će predsednik Kosova Ibrahim Rugova
promeniti mišljenje i prihvatiti poziv za razgovor sa predsednikom
Srbije Borisom Tadićem, pošto se planira da sastanak bude održan u
inostranstvu, piše kosovski dnevnik na albanskom "Koha ditore".
Pozivajući se na diplomate u Prištini, Briselu i Berlinu, list piše da
bi susret Rugove i Tadića bio organizovan u prisustvu treće strane i da
se ne bi razgovaralo o pitanju konačnog statusa Kosova.
"Ima
mnogo šansi da se toliko spominjani susret Rugova-Tadić održi u Berlinu.
Nemački glavni grad je izabran kao najbolje rešenje, u odnosu na Beč i
Budimpeštu", piše "Koha" pozivajući se na neimenovanog visokog
međunarodnog zvaničnika.
U
kabinetu predsednika Tadića agenciji Beta danas je rečeno da ne znaju
ništa o sastanku koji najavljuje "Koha ditore". Izvor u kabinetu je
podsetio da je Tadić "pozvao Rugovu na razgovore u Beogradu i Prištini".
"Koha
ditore" piše da je Budimpešta otpala zbog nedostataka reputacije za
takve susrete, dok je Beč izbegnut zbog neuspeha albansko-srpskog
dijaloga, tako da je Berlin mesto sa najviše izgleda za susret Rugove i
Tadića.
Prema izvorima "Kohe" susret u Berlinu bi se razlikovao od susreta u
Beču pošto na njemu neće biti samo formalnog stiska ruke i protokolarnog
pozdrava, već će se "kao i na nivou radnih grupa, na najvišem nivou
izraditi 'osnovne tačke' koje između Prištine i Beograda treba
identifikovati kao oblasti koje i jedna i druga strana treba da ostvare".
Razlog zašto međunarodna zajednica ne vidi dovoljnim samo dijalog u
oblasti "tehničkih pitanja" između Prištine i Beograda, je činjenica da
standardi predviđaju i dijalog na najvisem nivou.
"Ovaj
će se sastanak održati u Berlinu ili drugde, neće se baviti statusom
Kosova, već ostvarivanjem jednog od preduslova standarda Kosova, pre
nego što se počne razgovarati o statusu", rekli su za "Kohu" diplomatski
izvori.
Uprkos stalnom odbijanju Rugove, međunarodna administracija na Kosovu
radi uveliko na organizovanju ovog sastanka i zapadni posmatrači veruju
da će predsednik Kosova promeniti mišljenje.
"Na
kraju krajeva mi smo imali sličnu situaciju sa Prištinom i pre sastanka
u Beču", rekao je jedan međunarodni posmatrač, berlinski stručnjak za
pitanja Kosova i Balkana, prenosi "Koha ditore".
U
jesen 2003. godine, Rugova i predsednik kosovskog parlamenta Nedžat Daci
(Nedžhat) uprkos neslaganju tada vladajućih stranaka Hašima Taćija i
Ramuša Haradinaja opravdali su odlazak u Beč objašnjenjem da Kosovo
treba da izbegne optužbe međunarodne zajednice da ne želi da razgovara
sa svojim susedima.
Činjenica da će sastanak biti održan u Berlinu, da će biti prisutni
predstavnici međunarodne admnistracije, učiniće da sastanak nema
karakter "direktnog sastanka", potvrdili su izvori "Kohe".
FILIP VUJANOVIĆ O REFERENDUMU
Možda o
samostalnosti a možda i o savezu dve države…?
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je da će u Crnoj Gori
početkom 2006. godine "svakako biti održan referendum", a da bi, ako to
prihvate vlasti u Srbiji, on mogao biti o savezu nezavisnih država
Srbije i Crne Gore.
Kako
je saopšteno iz Vujanovićevog kabineta, crnogorski predsednik to je
rekao u razgovoru s japanskim ambasadorom Rjuićijem Tanabeom,
predstavljajući mu predlog o savezu nezavisnih država.
U
razgovoru s Tanabeom, Vujanović je još ocenio da bi Crna Gora Japanu
trebalo da "organizovano predstavi svoje privatizacione i privredne
potencijale", jer je kupovina jedne kotorske firme od japanske kompanije
"Daido-metal" "iskustvo koje Crnu Goru preporučuje japanskom biznisu".
