Broj
1002, 6. maj 2005
PODELA IZMEĐU DRŽAVA KOJE IMAJU I KOJE NEMAJU NUKLEARNO NAORUŽANjE
Atomski
arsenal može da uništi planetu nekoliko puta
Devet zemalja danas u svom arsenalu ima oko 30.000 nukleranih bojevih
glava - dovoljno da se planeta potpuno uništi i to nekoliko puta. Više
od desetak zemalja ima kapacitete da razvije nuklearno oružje.
Predstavnici
preko 180 zemalja članica Ujedinjenih nacija okupili su se na
konferenciji u Njujorku sa svešću da je vreme za reviziju Sporazuma o
neširenju nuklearnog naoružanja.
U
atmosferi rastućeg nepoverenja i straha od atomskog oružja, Amerikanci u
Njujorku traže preduzimanje konkretnih koraka protiv Severne Koreje i
Irana.
Zemlje koje ne poseduju atomsko oružje traže, međutim, od SAD i drugih
nuklearnih sila brže razoružanje. To, kako kažu, nije "opcija", već
obaveza koja proističe iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.
Sporazum je stupio na snagu 1970, ali svet u međuvremenu nije odahnuo.
Devet zemalja danas u svom arsenalu ima oko 30.000 nukleranih bojevih
glava - dovoljno da se planeta potpuno uništi i to nekoliko puta. Više
od desetak zemalja ima kapacitete da razvije nuklearno oružje.
Ideja Sporazuma bila je jednostavna - zemlja potpisnica dobila bi pomoć
u razvoju miroljubive nuklearne tehnologije, ukoliko bi se odrekla
ambicije posedovanja atomskog oružja, dok bi se nuklearne sile postepeno
razoružavale. U tu svrhu je i stvorena Medunarodna agencija za atomsku
energiju.
Tadašnji američki predsednik Ričard Nikson je Sporazum doživeo kao prvi
važan korak iz perioda sukoba, ka periodu pregovora i, najzad, trajnog
mira.
No, to nije sprečilo države, koje ovaj dokument nikada nisu
potpisale, kao što su Pakistan, Indija i Izrael, da razviju atomsku
bombu, kao što nije zaustavio Severnu Koreju da se iz njega povuče i
razvije nuklearni ratni potencijal, a sumnja se da i zemlja potpisnica -
Iran,
ide istim putem.
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed el-Baradej
upozorava da bi 30 do 40 država moglo vrlo brzo da nabavi nuklearno
naoružanje. On zato predlože potpisnicama Sporazuma da usvoje
petogodišnji moratorijum na izgradnju novih postrojenja za obogaćivanje
uranijuma.
El-Baradej
navodi tri razloga zbog kojih je neophodna hitna revizija Sporazuma.
"Situacija
na crnom tržištu zahteva hitnu reakciju, zatim sve više zemalja je
rešeno da pribavi tehnologiju za proizvodnju fisionog materijala za
razvijanje nuklearnog oružja, a tu je i nastojanje terorista da dođu u
posed oružja za masovno uništenje", ukazuje El Baradej.
U
prilog njegovim strahovanjima ide i činjenica da je Iran saopštio da će
možda uskoro početi proces obogaćivanja uranijuma, dok je Severna Koreja
odlučila da dan uoči početka konferencije u Njujorku, u nedelju 1. maja,
izvrši probu jedne rakete malog dometa.
SAD
optužuju
Iran
da u tajnosti razvija nukleranu bombu, dok Pjongjang tvrdi da već
poseduje takvo naoružanje.
Jedini uspeh u ovom domenu postignut je krajem 2003, kada je Libija
odustala od svojih programa za proizvodnju oružja za masovno uništenje.
Međutim, zasluge za to pripadaju više pritiscima SAD i Velike Britanije,
a manje Sporazumu o neširenju nuklearne tehnologije.
Nobujasu Abe, generalni podsekretar UN za pitanja razoružanja kaže za
BBC da će skup u Njujorku, koji traje do 27. maja, obeležiti podela
između država koje poseduju atomski arsenal i onih koje ga nemaju.
"Prirodno
je da postoje razlike. Jedni insistiraju na rešavanju urgentnog pitanja
širenja nuklearnog oružja. Drugi pak smatraju da je prioritet
razoružanje. Naš je stav da oba pitanja treba uporedo rešavati", ističe
Abe.
Mark
Gvozdecki, portparol Medunarodne agencije za atomsku energiju, ukazuje
da je Sporazum međunarodni dokument sa najviše potpisnika na svetu i da
mu u uspehe treba ubrojati i činjenicu da broj država koje imaju atomsku
bombu nije dramatično porastao.
Postoji, ipak, navodi Gvozdecki, i druga strana medalje.
"Realan
problem stvara situacija u kojoj zemlja članica može da se povuče iz
Sporazuma kad god poželi. Problem je što neka zemlja može da, pod
okriljem Sporazuma, razvije atomski program u civilne, mirnodopske svrhe,
a onda odluči da Sporazumu kaže zbogom i posveti se preusmeravanju iste
tehnologije u vojne svrhe", navodi Gvozdecki.
Zato
i ne čudi što mnogi, suoceni sa razlikama koje postoje između zemalja
koje raspolažu atomskom bombom i onih koje je nemaju, mogući napredak
vide u konkretnim diplomatskim nastojanjima van okvira Sporazuma.
Početak konferencije u Njujorku obeležile su demontracije oko
četrdesetak hiljada ljudi koji su prošli ispred sedista UN na putu ka
Central parku gde su svojim telima formirali znak mira. Medu njima je
bio i gradonačelnik Hirošime Tadatosi Akiab, koji je pozvao na potpunu
zabranu atomskog oružja.
"Jedino
resenje za tragediju, koju su preživeli žitelji Hirošime i Nagasakija
jeste eliminacija svog atomskog oružja. Sve dok ono postoji, prisutna je
opasnost da će biti i upotrebljeno i da ćemo se naći na korak od
ponavljanja grešaka iz Hirosime i Nagasakija", kazao je Akiab.
NJUJORK TAJMS OTKRIVA
CIA mučenje
prepušta saveznicima
Istražujući
skandal oko mučenja zatvorenika iz američke baze Gvantanamo na Kubi i
praksu da saslušavanje potencijalnih terorista uhapšenih tokom rata u
Avganistanu i Iraku i sumnjive ljude sa Bliskog istoka CIA prepušta
saveznicima kao što su Egipat, Jordan ili Uzbekistan, američki dnevnik "Njujork
tajms" došao je do podatka da je jedan takav let obavljen i iz Češke.
List
tvrdi da je u Taškent u Uzbekistanu 21. septembra 2003. godine sleteo
boing 737 CIA koji je krenuo odnekud iz Češke.
Češki MIP je pisanje "Njujork tajmsa" odbacio kao "slučaj iz
naučno-fantastičnog romana", dok češka obaveštajna služba nije želela da
komentariše vest.
"Prema
našim podacima nijedan američki avion tog dana nije leteo iz Češke u
Taškent", rekao je dnevniku "Pravo" portparol ovdašnje uprave letenja
Rihard Klima i isključio mogućnost da je sporni avion krenuo sa nekog od
civilnih aerodroma u Pragu, Brnu, Karlovim Varima ili iz Ostrave.
Češki mediji, međutim, upozoravaju da niko ne isključuje češke vojne
aerodrome.
DA LI ĆE HOLANDIJA ISPORUČITI JEDNOG OD GLAVNIH NARKO-BOSOVA NA BALKANU
Joca Amsterdam
hoće u Beograd
Sreten
Jocić, zvani Joca Amsterdam, nije se žalio na odluku holandskog suda da
bude izručen Srbiji i potpisao je izjavu da želi da bude prebačen u
Beograd, izjavio je ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić.
Izručenje Jocića, protiv kojeg se u Srbiji vodi istraga da je naručio
ubistvo, nije, međutim, još uvek izvesno, jer holandski organi
razmatraju mogućnost da protiv njega pokrenu postupak zbog trgovine
heroinom 1998. godine.
Protiv Jocića, koji je u medijima u regionu označavan kao jedan od
glavnih "narko bosova", u Beogradu je 1996. godine pokrenuta istraga
zbog sumnje da je u julu prethodne godine podstrekao Miodraga
Prodanovića i Bojana Milosavljevića da ubiju Gorana Marjanovića. U
napadu je poginula i Marjanovićeva devojka Jelena Đorđević.
Dvojica ubica su osuđena pre pet godina na po 20 godina zatvora, dok je
Jocić pobegao u Kolumbiju, ali je od tada često menjao zemlju boravka.
Jocić je, prema rezultatima istrage, ubicama dao oružje i obećao novčanu
naknadu.
U
Okružnom sudu u Beogradu je Jociću određen pritvor, a pošto nije bio
dostupan organima gonjenja za njim je raspisana poternica.
Međunarodna poternica raspisana je u junu 2001. godine i na osnovu nje
je uhapšen u Bugarskoj. Iako je SCG podnela zahtev za izručenje, Jocić
je izručen Holandiji u avgustu 2002. godine, gde je 19. marta 2004.
odslužio kaznu na koju je osuđen.
Sreten Jocić u medijima je pominjan kao jedan od glavnih narko-bosova na
Balkanu. Prema tim navodima, zbog raznih zločina traži ga osam
različitih evropskih država, među kojima i Srbija i Crna Gora.
Mediji takođe navode da je Jocić imao ispravu Službe državne
bezbednosti Srbije i da je bio blizak bivšem načelniku te službe Jovici
Stanišiću.
Prema Interpolovoj poternici, Jocić je rođen 1962. godine u Smederevskoj
Palanci. Odrastao je u Velikoj Krsni. Osumnjičen je za tri ubistva
policajaca u Evropi, ubistva u Nemačkoj, Holandiji i Srbiji i
razbojništva u Austriji.
Holandska štampa o Jociću je pisala kao o šefu jugoslovenske mafije u
toj zemlji. Dovođen je u vezu sa obračunima holandske i srpske mafije
zbog tržišta narkotika, nakon kojeg su se Holanđani povukli iz tog posla.
U obračunima je ubijeno više holandskih kriminalaca.
Uhapšen je u centru Sofije u leto 2002. godine, a nešto kasnije
deportovan u Holandiju na dosluženje zatvorske kazne zbog ubistava.
Bugarski mediji objavili su da je Jocić iz zatvora naručio ubistva
generalnog sekretara bugarskog MUP-a Bojka Borisova i holandskog tužioca
Kusa Ploja.
Bugarski list "168 časa" naveo je da je Jocić pri hapšenju nudio da
otplati deo međunarodnog duga Bugarske ako bude oslobođen.
Beogradski mediji objavili su da je moguće da je Milorad Ulemek Legija,
prvooptuženi za ubistvo Zorana Đinđića, rešio da se preda policiji zato
što ga je "jurio" Jocić. Prema tim navodima, Ulemek je preoteo jedan
posao sa heroinom Jociću.
UNMIK PRIMIO DOKAZE OD FANTOMSKE ORGANIZACIJE
Albanski
političari upleteni u kriminal
Kancelariji šefa UNMIK-a, Sorena Jesena Petersena predato je još 488
stranica kompromitujućeg materijala, preko kojeg se stranke kosovskih
Albanaca međusobno optužuju za upletenost u kriminal na Kosovu, piše
prištinski dnevnik na albanskom jeziku "Ehpress".
|
Soren Jesen Petersen (levo) i Haradinaj |
Sadržaj novih dokaza je malo drugačiji u odnosu na prethodno predatih 30
stranica materijala, u kojem zvaničnici Demokratske partije Kosova (DPK),
pozivajući se na svedočenje građana, optužuju potpredsednika i tri
ministra vlade Kosova za upletenost u kriminal.
Pored DPK, stranke Hašima Tačija, svoje dokaze o
upletenosti u kriminal je izradila i UNMIK-u dostavila fantomska
organizacija "Sigurnost domovine", za koju u DPK-u tvrde da postoji i da
stoji iza kriminalnih dela i ubistava na Kosovu.
Neimenovani međunarodni zvaničnici i sagovornici lista kazali su kako
materijal sadrži izveštaje i optužbe na račun jednog značajnog broja
visokih zvaničnika Demokratskog saveza Kosova, sa kojim je, prema
pisanju lista, bliska "Sigurnost domovine".
U
DPK- ističu da je materijal originalan i da je obezbeđen preko "raznih
kanala". Drugi materijal sadrži teške optužbe i protiv nekih visokih
zvaničnika DPK i partije "Ora" Vetona Suroia.
Pozivajući se na izvore u DPK, list piše da je to bio razlog da se
podignu optužbe protiv visokih zvaničnika DSK, Adema Saljihaja,
podpredsednika vlade, i ministara Melihate Trmkoli, Astrita Haračije i
Agima Veliju.
U
DPK-u ističu da ih "Sigurnost domovine" optužuje za moguće učešće u
ubistvima, pretnjama, ekonomskom kriminalu, i drugim kriminalnim delima,
do optužbi za likvidaciju nekih od najbližih saradnika predsednika
Kosova, kao njegovog portparola Džemajilja
Mustafe i Tahira Zemaja.
DPK
sa druge strane optužuje zvaničnike DSK i za učešće u organizovanju
napada na predsednika Kosova Ibrahima Rugovu, 15. marta ove godine,
eksploziju u tržnom centru "Ben af" u Uroševcu i druga kriminalna dela.
Ajfelova kula - zaŠtitni znak ALI i izvor prihoda
Lepotica i
dama!
Najpoznatija građevina Pariza - Ajfelova kula - nije samo impozantni
zaštitni znak francuske prestonice, pogotovo noću kad je blještavo
osvetljena, već i izvor značajnih prihoda.
Kompanija SNTE koja održava velelepnu građevinu visoku 317 metara,
dozvoljava preko dana besplatno fotografisanje Ajfelove kule u
profesionalne svrhe.
Međutim, reditelji, poslovni ljudi i oni koji se bave reklamiranjem,
moraju da podnesu zahtev i plate da bi zdanje snimili noću, prenosi
Asošijeted pres.
Predstavnik firme Stefan Dije izjavio je da SNTE naplaćuje oko 15.000
evra godišnje samo od francuske televizije za reklame u kojima se
koristi slika Ajfelove kule.
Dije
nije hteo da kaže koliko još i koje firme koriste njihove usluge.
SNTE
navodi da dodatno, raskošno osvetljenje građevine treba kuli da održi
status zaštitnog znaka Pariza, i da nije samo radi zarade. Kompanija
dodaje da najveći deo prihoda od korišćenja slika Ajfelove kule ide u
fond gradskih vlasti.
Prema propisima francuskog Centra za nacionalne spomenike, drugi pariski
spomenici više nisu osvetljeni noću. Izuzetak su Ajfelova kula i
Trijumfalna kapija.
Napori za očuvanje imidža Ajfelove kule kao simbola grada pokazuju da su
se vremena promenila od kada je inženjer Gustav Ajfel (Gustave Eiffel)
podigao zdanje 1889. godine za izložbu organizovanu u Parizu.
U to
vreme jedan umetnik je naveo u peticiji da je Ajfelova kula "beskorisna
i monstruozna", da je "bruka" za Pariz i da ni Amerikanci ne bi znali
šta da rade s njom.
Danas svi žele kada dođu u francusku prestonicu da vide "lepoticu i damu"
Pariza koja godišnje privuče oko šest miliona posetilaca.
Ajfelova kula je postala još privlačnija kada je 1985. godine umetnik
Pjer Bido (Pierre Bideau) postavio specijalno dodatno osvetljenje.
Za
doček novog milenijuma, Ajfelova kula je imala na sebi 20.000 svetiljki.
Pošto se to dopalo Parižanima, 2003. godine osvetljenje je postalo
trajno, tako da Ajfelova kula noću predstavlja najlepši prizor Pariza -
grada svetlosti.
BUKEJLOVIĆ TRAŽI OSNIVANjE KOMISIJE KAO ZA SREBRENICU
Istine o
stradanju sarajevskih Srba
Premijer Republike Srpske Pero Bukejlović izjavio je da je potrebno
intenzivirati aktivnosti na utvrđivanju istine o stradanju Srba u
Sarajevu, ocenivši da je to neophodno kako bi se došlo do istinskog
pomirenja.
Bukejlović je to rekao u razgovoru sa šefom misije Međunarodnog komiteta
Crvenog krsta (MKCK) u BiH Kasperom Vernerom u Banjaluci, saopštio je
vladin Biro za odnose s javnošću.
Premijer RS je naglasio da se samo utvrđivanjem potpune istine o
stradanju sarajevskih Srba može doprineti povratku i stvaranju uslova da
Sarajevo ponovo postane stvarni multietnički grad, navodi se u
saopštenju.
Bukejlović je ocenio da je potrebno što hitnije formirati komisiju za
utvrđivanje istine o stradanju Srba u Sarajevu, koja bi radila po
principima komisije za Srebrenicu, a da je nakon toga moguće fomirati
komisiju koja bi utvrdila istinu o stradanju svih naroda na prostoru BiH.
On
je dodao da je za to, osim domaćih institucija, potrebna i pomoć
međunarodnih organizacija, posebno MKCK-a.
Šef
MKCK-a za BiH Kasper Verner ukazao je na napredak koji je postignut
radom Komisije za utvrđivanje istine o događajima u i oko Srebrenice u
julu 1995. godine, dodajući da bi to moglo da posluži kao model i za
druge slučajeve u BiH.
On
je još kazao da je MKCK u svojoj dosadašnjoj misiji u BiH bio usmeren na
pronalaženje i identifikaciju nestalih osoba u BiH i istakao da je to
dugotrajan proces.
RATNI ZLOČINI NDH
Istraga protiv
bivšeg šefa ustaške policije
Županijski sud u Slavonskoj Požegi naložio je istragu protiv Milivoja
Ašnera (92), nekadašnjeg šefa ustaške policije u tom gradu, koji je
osumnjičen za ratne zločine nad civilima tokom Drugog svetskog rata.
Rok
za podnošenje žalbe na rešenje o pokretanju istrage je tri dana, a nakon
toga, o žalbi odlučuje vanraspravno veće Županijskog suda, izjavio je
danas istražni sudija toga suda Devčić.
Zahtev za istragu i predlog za pritvor osumnjičenog pre više od mesec
dana dostavilo je Županijsko državng tužilaštvo.
Tužilaštvo je istražnom sudiji dostavilo stotinak stranica arhivskog
materijala o delovanju tadašnje policije iz vremena Nezavisne Države
Hrvatske (NDH) u Požegi, kojoj je Ašner bio zapovednik.
Prema pisanju hrvatske štampe u julu prošle godine, Ašner je posle rata
1945. godine pobegao u Austriju, gde je živeo sve do pada komunizma u
Hrvatskoj 1991. godine, kada se vratio u domovinu. Od tada je živeo u
Daruvaru.
OSTALO OSAM I PO TONA ZLATA I 220 MILIONA DOLARA
Kako podeliti
zlato i devize SFRJ
Predstavnici država naslednica bivše SFRJ razgovarali su u Skoplju o
načinu podele osam i po tona monetarnog zlata koje je Narodna banka SFRJ
deponovala u Francuskoj i Švajcarskoj, i o podeli 220 miliona dolara
deponovanih u 13 stranih banaka.
Nakon sastanka niko od učesnika nije hteo da istupi sa zvaničnom izjavom
o ishodu razgovora, ali od izvora u makedonskom timu saznajemo da je
dogovaranje "išlo lako".
Delegacije se nisu sporile oko toga kako će zlato i devize biti
podeljeni, i dogovoreno je da ambasade država sukcesora otvore račune na
koje će sredstva biti prebačena.
"Na
drugom sastanku otvorićemo pitanje gde je oko pola milijarde dolara,
novac koji je Narodna banka SFRJ deponovala u strane banke, ali sada ga
nema na računima s obzirom da su ga vlasti SRJ, sadašnje SCG, povukle u
vreme Miloševićevog vladanja", rekao je izvor u makedonskom timu.
Taj
izvor je ocenio da se tek tada očekuju problemi u pregovorima sa
kolegama iz Beograda.
Taj
sastanak biće verovatno održan u junu u Skoplju.
UHAPŠENA ALBANSKO-MAKEDONSKO-SRPSKA BANDA NARKODILERA
Fenomen “jugo
mafija”
Slovačka Centrala za borbu protiv narkotika uhapsila je šestočlanu grupu
švercera i dilera heroina koju su zajedno organizovali Albanac,
Makedonac i Srbin.
U
operaciji pod nazivom "Staklena bašta" slovačka policija je u pretresu
kuća i poslovnog prostora u Bratislavi i gradovima Malacki i Trnava
našla 600 grama heroina, veće količine pervitina, marihuanu i gotovinu u
slovačkim krunama i stranoj valuti, piše danas slovačka štampa.
Vođu grupe, Albanca Refika J. policija je uhapsila direktno na delu,
kada je prodavao heroin. Makedonac Aleksandar G. bio je zadužen za
region Trnave, a Bratislavu je "pokrivao" Srbin sa nemačkim
državljanstvom Jovan O., saopštila je slovačka policija.
Kod
svih njih nađena je droga i po slovačkim zakonima preti im maksimalno
osam godina zatvora.
Međunarodni sastav narko grupe potvrđuje trend prisutan i u Češkoj, o
kome govore detektivi iz Jedinice za borbu protiv organizovanog
kriminala češke policije, da se mafije sa prostora bivše Jugoslavije ne
izdvajaju po etničkoj pripadnosti.
Osim
delimičnog distanciranja kosovskih Albanaca, kriminalci sarađuju u
inostranstvu bez obzira na etničke netrpeljivosti u domovini, stvarajući
fenomen "jugoslovenskih mafija".
BEČ
Bez Balkana EU
neće biti potpuna
Bez
zemalja Balkana Evropska unija (EU) neće biti potpuna, ocenila je u Beču
makedonska ministarka inostranih poslova Ilinka Mitreva.
Na
konferenciji za novinare, posle susreta sa ministarkom inostranih
poslova Austrije Ursulom Plasnik, Mitreva je naglasila da stabilnost i
prosperitet zemalja jugoistočne Evrope zavisi od brzine njihovog
približavanja EU.
Mitreva je izrazila uverenje da će Komisija EU dati pozitivnu ocenu
Makedoniji u novembru, kao i da će ta zemlja u decembru dobiti status
kandidata za prijem u EU.
Ona
je tražila od Austrije da podrži Makedoniju na putu ka članstvu u EU.
"Austrija
je imala važnu ulogu u istoriji na Balkanu, a očekujem da će imati još
bitniju ulogu u budućnosti ovog regiona", kazala je Mitreva.
Istovremeno ona je zamolila Plasnikovu da se založi za jačanje prisustva
austrijskih privrednika u Makedoniji.
Plasnikova je istakla da je u Makedoniji sa svojim predstavništvima ili
učešćem prisutno oko 80 austrijskih firmi.
Mitreva se u razgovoru sa šefom austrijske
diplomatije izjasnila za liberalizaciju viznog režima EU prema
državljanima Makedonije.
Plasnikova je rekla da će Austrija Makedoniji pomoći na putu ka EU i da
to već sada čini kroz mnoštvo bilateralnih projekata.
ISTRAŽIVANjE
Većina Amerikanaca misli da nije vredelo ratovati u Iraku
Većina Amerikanaca misli da nije vredelo ratovati u Iraku, pokazuju
rezultati ispitivanja javnog mnjenja koje su danas objavili Galup, Si-En-En
i USA Todaj.
Prema toj anketi, 57 odsto ispitanika reklo je da nije vredelo ići u
rat, dok je 41 odsto ispitanika izjavio da je vredelo.
Na
isto pitanje u anketi sprovedenoj u februaru, 48 odsto ispitanika reklo
je da je rat opravdan, dok je polovina rekla da nije.
Prema rezultatima anketa u aprilu 2003. godine, ubrzo posle početka rata
u Iraku, 73 odsto Amerikanaca je misilo da je vredelo ratovati.
Na
pitanje kakva je situacija za SAD u Iraku, 56 odsto anketiranih je reklo
"loša", dok je u martu to reklo 45 odsto anketiranih. U anketi Galupa 42
odsto ispitanika je reklo da je situacija za SAD "dobra", dok je to isto
u martu mislilo 52 odsto ispitanika.
Na
pitanje da li su SAD pogrešile što su poslale trupe u Irak, ispitanici
su bili skoro podeljeni, 49 odsto je reklo da je to bila greška, dok je
48 odsto reklo da nije.
Anketa je sprovedena od 29. aprila do 1. maja na uzorku od 1.006
odraslih osoba.
BLEROVI PROBLEMI TEK POČINjU
Porodice
poginulih vojnika u Iraku tužiće Blera
Porodice britanskih vojnika poginulih u Iraku nameravaju da tuže
premijera Tonija Blera zbog njegove "prevare" oko invazije na Irak.
Dva
dana pre izbora, porodice će poslati pismo Dauning stritu u kome će
objasniti tužbu koju će podneti protiv premijera.
"Neke
porodice su ozbiljno zabrinute da su njihova deca poginula u nelegalnom
ratu", navodi se u saopštenju organizacije Porodice vojnka protiv rata.
Te
porodice su odlučile da pokrenu tužbu pošto su pročitale predratni savet
glavnog tužioca koji je izazvao sumnje oko legalnosti invazije na Irak.
"Voljene
osobe ovih porodica bile su hrabre individue koje su ušle u britansku
vojsku verujući da će služiti zemlji", navodi se u saopštenju i dodaje
da "nedavni događaji pokazuju da su njihova vojna naređenja bila
nezakonita".
Bler
insistira da je podrška glavnog tužioca lorda Goldsmita ratu u Iraku i
bez rezolucije UN bila "nedvosmislena".
Pitanje Blerovog integriteta i njegove odluke da podrži SAD u invaziji
na Irak dominiralo je prošle sedmice predizbornim kampanjama.
U
ponedeljak, supruga poslednjeg vojnika koji je ubijen u Iraku direktno
je optužila Blera za smrt.
"To
je krivica Tonija Blera", rekla je udovica Entonija Vejkfilda koji je
poginuo u eksploziji bombe na putu u južnom Iraku. "On je poslao sve one
vojnike. Nije smeo to da učini".
Od
početka rata u Iraku, marta 2003. godine, poginula su 83 britanska
vojnika.
DVE EKSPLOZIJE ISPRED BRITANSKOG KONZULATA
Njujorčani se
opet tresli
Ispred britanskog konzulata u Njujorku je odjeknula eksplozija ali
povređenih nema, javio je Si-En-En (CNN) pozivajući se na saopštenja
policije.
Kako
prenose agencije, od eksplozije su porazbijani prozori na zgradama oko
britanskog konzulata, a izveštaja o šteti na samoj zgradi konzulata nema.
Agencija Asošijejted pres prenela izjavu portparola njujorške policije
Noela Vatera da su se čule dve eksplozije i to, navodno, iz cementne
žardinjere ispred konzulata na Menhetnu.
Portparol britanskog Forin ofisa u Londonu rekao je da su čuli za
izveštaje i da ih proveravaju.
Televizija CNN prikazala je kako pripadnici policije i bombaškog
odeljenja ispituju automobile u okolini eksplozije.
U
Britaniji se danas održavaju izbori za poslanike Donjeg doma parlamenta.
Prema istraživanjima javnog mnjenja pred same izbore, Laburistička
stranka sadašnjeg premijera Tonija Blera ima najviše šansi da pobedi na
izborima i ostane na vlasti.
TRANZICIJA ČEŠKE
Povratak
kapitalizma koštao 19 milijardi evra
Transformacija češke privrede od početka tranzicije i povratak iz
socijalističke planske privrede u kapitalizam koštao je poreske
obveznike 19 milijardi evra, izračunalo je ovdašnje Ministarstvo
finansija.
Najviše novca progutala je sanacija bankarskog sistema a u troškove je
uračunata i sanacija velikih državnih i poludržavnih preduzeća i
garancije koje je za njih preko vlade dala češka država.
Tako
visok račun za tranziciju, koja je po oceni većine ekonomista morala da
bude jeftinija, Češka je platila zbog načela kojim se rukovodila vlada
arhitekte češkog puta u tranziciju, tadašnjeg premijera Vaclava Klausa,
da za stvaranje pravnog okvira i zakona ima dovoljno vremena.
"Svi
veliki koraci tranzicije su izvedeni u nedovoljno pravno definisanom
sistemu. Zato su se pojavile takve veli-ke afere sa tuneliranjem i
krađama i problemi u bankarskom sektoru", ocenio je za dnevnik "Lidove
novini" češko-američki ekonomista Jan Švejnar.
