Broj
1003, 13. maj 2005
BK Grupa prodata austrijskom koncernu
Bogoljub Karić prodao svoj deo Mobtela
U Beču je potpisan ugovor o prodaji BG Grupe konzorcijumu
privatnih invetitora koje predvodi austrijski biznismen Martin Šlaf,
saopštila je informativna služba BK Grupe.
Potpisivanjem
ugovora, kako se navodi u saopštenju, austrijski koncern je postao
jedini vlasnik većinskog stranog partnera u kompaniji Mobtel Srbija.
O ceni po kojoj je prodata BK Grupa i ostalim detaljima
ugovora u toj kompaniji niko nije želeo da govori.
U saopštenju se ističe da je vlasnik BK Grupe Bogoljub
Karić izjavio da mu "potpisivanje ugovora daje olakšanje kao čoveku
jer BK Grupa ide u ruke velikom koncernu".
Karić je naglasio, dodaje se, da ga prodaja BK Grupe "čini
spokojnim, jer će se na taj način obezbediti razvoj Mobtela i uvođenje
treće generacije mobilne telefonije".
U protekle četir godine, prema rečima Karića, za Mobtel
su bile zainteresovane najpoznatije svetske telekomunikacione kompanije
iz SAD, Zapadne Evrope i Rusije.
"Odluka da se BK Grupa proda austrijskim investitorima
bila je, pre svega, motivisana izuzetnim rezultatima koje je koncern iz
Austrije već postigao u oblasti telekomunikacija u regionu Jugoistočne
Evrope i njegovom spremnošću za ulaganja značajnih sredstava u dalji
razvoj Mobtela", navodi se u saopštenju.
U ime austrijskog koncerna, ističe se u saopštenju
informativne službe BK Grupe, Martin Šlaf je naglasio da je postignuti
sporazum izraz poverenja u potencijale Mobtela, kao i u evropsku
perspektivu Srbije.
"Austrijski investitori ubeđeni su da će se pronaći način
za ubrzanu privatizaciju državnog dela vlasništva Mobtela, što će nam
omogućiti uspešno vođenje i razvoj kompanije, zajedno sa partnerima iz
Telekoma Austrija", naveo je Šlaf.
Nekadašnji austrijski vicekancelar i član konzorcijuma
investitora Josef Taus ocenio je, kako se navodi u saopštenju, da je reč
o ugovoru korisnom za obe strane i da je on odraz spremnosti Austrije za
buduća ulaganja u Srbiji.
Mobilkom
spreman da preuzme ceo Mobtel
Delegacija Telekoma Austrija (TA) doputovaće u Beograd
radi dogovora o kupovini državnog udela u kompaniji Mobtel Srbija,
objavljeno je danas u austrijskim medijima.
Prema pisanju tih medija, u Beču je juče potpisan ugovor
o prodaji udela BK Grupe u srpskom operateru mobilne telefonije Mobtel
konzorcijumu privatnih invetitora, koje predvodi austrijski biznismen
Martin Šlaf.
Kako se navodi, u Beograd, pored Šlafa, putuje delegacija
koju čine predstavnici TA, konzorcijuma privatnih investitora, među
kojima je bivši austrijski vicekancelar Jozef Taus, kao i vicekancelar
Hubert Gorbah.
Oni nameravaju da sa srpskom vladom razgovaraju o
preuzimanju ostatka od 49 odsto u Mobtelu, jer je, kako se ističe, u
vlasništvu BK Grupe 51 odsto kapitala Mobtela.
Odavno se u Austriji pominje da TA, vodeća firma u
austrijskoj kompaniji za mobilnu telefoniju Mobilkom, ima strateški cilj
preuzimanje Mobtela.
Šef
Mobilkoma Boris Nemšić je još u martu najavio da njegova
kompanija želi da u potpunosti otkupi Mobtel, tako da je zbog nejasne
vlasničke strukture korišćen posrednik u obavljanju ovog posla.
Ukoliko Mobilkom uspe da se sa srpskom državom dogovori
oko kupovine preostalog dela Mobtela, kako pišu mediji, postoje dve
opcije, a to je da i većinski deo otkupi od austrijskih biznismena, kao
što je učinjeno u Bugarskoj, ili pak da se udruži sa njima, što nije
isključeno.
Eksperti u Beču procenjuju da je vrednost čitavog Mobtela
između 800 miliona i milijardu evra. Mobilkom je do sada u više navrata
najavljivao da je spreman da plati četvorostruko do šestostruko od
dobiti za potpuno preuzimanje Mobtela.
Preuzimanje Mobtela bila bi, kako se procenjuje u Beču,
najvažnija investicija jednog austrijskog preduzeća u Srbiji, gde su do
sada najprisutnije banke.
Takođe se naglašava u Beču da bi prodaja Mobtela
austrijskom Mobilkomu vodila u pravcu liberalizacije tržišta mobilne
telefonije u Srbiji i pozitivan razvoj za dalju evropsku integraciju
Srbije.
PROSTITUCIJA U SRBIJI
Prostitutke dobijaju radnu knjižicu
Na ime neubranog poreza od prostituisanja država gubi godišnje milione
evra. Slavoljub Veljković vlasnik je javne kuće u Paraćinu predlaže
legalizaciju prostitucije o čemu odlučuje Ministarstvo poljoprivrede.
Kad
putnik namernik iz pravca Niša ulazi u Beograd, kod Plavog mosta može da
vidi polugole devojke, kako šetkaju po kolovozu auto-puta. Neupućeni
misle da su to auto-stoperke, dok malo bolje obavešteni putnici znaju da
su to velegradske prostitutke na radnom mestu. U Beogradu velegradske
lake dame rade još i kod Manceovog most u Zemunu, kod hotela Nacional, u
parku pored Ekonomskog fakulteta, u ulicama oko železničke i autobuske
stanice, kao i kod Pančevačkog mosta.
Ako
je verovati srpskoj policiji u našoj zemlji danas postoji šest vrsta
prostitucije: ulična, agencijska, hotelska, visoka, prikrivena i
internet prostitucija. U njima u Srbiji i Crnoj Gori aktivno radi oko
15.000 žena i 1.300 muškaraca, dok je broj pasivnih kurvi duplo veći.
- Na
Balkanu je poslednjih decenija, za potrebe prostitucije obavljena
trgovina oko 100.000 žena, dece i muškaraca. Na tom poslu mafija je
zaradila 1 milijardu dolara. A u samoj Srbiji ovim poslom se bavi 7.000
osoba, koje godišnje naprave finansijski promet od 3 miliona evra. To su
činjenice koje jasno govore da je prostitucija profesija i biznis i mi
od te činjenice ne treba da bežimo.
Ovako govori Slavoljub Veljković, vlasnik javne kuće iz Paraćina,
koji je kao predsednik Udruženja vlasnika noćnih barova prikupio 2.000
potpisa i podneo zahtev za legalizaciju prostitucije u SCG. Taj zahtev
je dospeli do Vrhovnog suda, odakle je vraćen u Ministarstvo
poljoprivrede, u odsek za voćarstvo.
Niske cene,
niske usluge
Prostituciju su u Srbiju doneli Turci pre 500 godina. Kurvanje se među
Srbima lako i brzo primilo, tako da postoji već 200 godina, kako je
nedavno prikazano na izložbi o kurtizanama u našem glavnom gradu,
Kapetan Budo Poluga, načelnik Odeljenja za javni red i mir SUP Beograd
kaže da se danas uličnom prostitucijom bave devojke iz unutrašnjosti,
koje su uglavnom neobrazovane, vaspitno i zdravstveno zapuštene. Taj
oblik prostitucije organizovan je tako da na jednoj teritoriji imate
jednog makroa koji je zadužen za "poslovanje". S obzirom na veliki broj
policijskih akcija, ulična prostitucija se transformisala i prostitutke
su prešle u salone za masažu, a seksualne usluge nude putem oglasa.
| |
"One
su fine, lijepe, uglađene, elokventne, često visokoobrazovane, sa
poznavanjem najmanje jednog svetskog jezika. Imaju stil, manire i
znaju kada treba da budu pametne, a kada ne..." |
Prostitutke mesečno okreću po 3.000 evra. Devojke koje privedemo u
racijama dobijaju, u skraćenom postupku, uglavnom zatvorske kazne do
mesec dana ili novčane kazne do 10.000 dinara. Među najpoznatijim
makroima su, kako kaže naš sagovornik, braća Čučak iz Novog Pazara, za
koje je utvrđeno da su povezani sa makroima u Beogradu.
Makroi su ljudi koji ne prezaju ni od čega. Primoravaju devojke da se
bave prostitucijom, dovode ih u stanje zavisnosti, tako što im daju deo
zarade dovoljan taman za goli život ili im daju narkotike. Detaljnom
proverom salona za masažu utvrdili smo da ih nema više od 20 legalnih.
Imamo i hotelsku prostituciju koja je jako teška za dokazivanje, jer
vlada četvorougao - prostitutka, recepcionar, vozač i makro. Prošle
godine smo podneli krivične prijave protiv nekoliko recepcionara, makroa
i vozača, a protiv devojaka prekršajne - priča Budo Poluga.
Barovi i noćni klubovi za zabavu, prema rečima našeg sagovornika, legla
su prikrivene prostitucije, pošto su devojke registrovane kao
zabavljačice. Cena ženskih i muških usluga su različite, kreću od 10
evra, zabava u kolima je 20 do 25 evra do odlaska u sobu za šta treba
izdvojiti 50 do 100 evra.
Visoke usluge
Slavoljub Veljković je javni vlasnik javne kuće u Paraćinu:
-
Prvi noćni klub sam otvorio u Sutomoru 1980, računao sam brodovi stižu u
Bar, uželi se narod na moru ljubavi, normalno da čovek posle tri meseca
oće ženu. Imao sam razrađenu mrežu taksista i ljudi koji koji su devojke
spajali s mušterijama. Zgrno sam ogroman keš. Al zasmetalo nekom. Imao
sam tad jednu studentkinju iz Prijepolja. Ta je imala po sedam-osam
seksa za noć.
Pročulo
se da devojke rade ko singerice, a ja zarađujem ko šeik, pa počeli da mi
pišu prijave. Kad ne uhvate devojke, a oni pošalju inspekciju, te za
rad, te za higijenu. I uvek ti nađu prljavu čašu, sanitarni čvor, a ako
ne - onda izmisle nešto. Jednog dana dođe policajac i kaže: "Ako ćeš da
radiš, spakuj koverat". Ne dao Bog da izostaneš jedan dan. Odneseš sto
dolara, inspektor te gleda i pita koga to zezaš kad on zna da sam imao
tolko i tolko seksa.
Znali su bolje nego ja koliko devojke rade. Na kraju se umešao i
predsednik opštine. Na kraju zatvorim klub, devojke se razbežale kud
koja, seća se propasti prvog biznisa. Posle toga u centru Paraćina pre
deset godina otvorio Karibe, po papirima noćni klub, po nameni burdelj.
Na 20 metara od policijske stanice.
Peta
kategorija je takozvana visoka prostitucija, gde policija nema pristup,
jer se ona odvija u zatvorenim krugovima. Njom se bave fakultetski
obrazovane devojke koje govore nekoliko jezika, a koje su pritom poznate
javnosti po svom osnovnom zanimanju. Visoka prostitucija je posebno
razvijena poslednjih godina u Crnoj Gori.
-
One su fine, lijepe, uglađene, elokventne, često visokoobrazovane, sa
poznavanjem najmanje jednog svetskog jezika. Imaju stil, manire i znaju
kada treba da budu pametne, a kada ne. Posao kojim se bave nazivaju
slobodnim izborom, nikako prostituisanjem, i mogu da ga napuste kada god
požele. Roditelji im najčešće nikada ne saznaju čime se bave između 23
uveče i pet ujutro. Skupu garderobu, satove i mobilne telefone
opravdavaju snalažljivošću, radom preko studentskih zadruga, ili su sve
to prosto "našle na sniženju". Neke imaju i vlastiti automobil,
"kupljen" na lizing.
One
su savremene "gejše" Crne Gore. Nije pravilo, ali mogu se prepoznati na
ulicama Podgorice, svojevrsnoj "modnoj Meki". One sebe ne smatraju
prostitutkama, a "sponzoruša" je riječ koja ih vrijeđa. Kreću se u
elitnim poslovnim "import-eksport" krugovima, u posao ulaze najčešće
posredstvom žena, vlasnica neformalnih agencija za poslovnu pratnju. U
startu znaju što treba da rade i koliki će honorar dobiti za određene
usluge. Neke od njih, koje su nam se obratile zbog određenih problema,
tvrde da nikada nisu spavale sa klijentom - rekla nam je Ljiljana
Raičević, direktorka NVO "Sigurna ženska kuća" iz Podgorice.
Te
devojke nemaju radno vreme, već se angažuju po potrebi, kako u Crnoj
Gori, tako i na Kosovu, u Srbiji. Njihovi klijenti su poslovni ljudi,
često stranci, među kojima prednjače Italijani i Albanci. Mesta izlaska
su ekskluzivni lokali na periferiji grada ili na primorju u Crnoj Gori
ili u elitnim delovima Beograda.
- U
poslednje vreme kod nas je aktuelna i internet prostitucija. Klijent se
javi na telefon, devojka ugovori sastanak i dođe ispred njegove zgrade.
S njom obavezno dođu obezbeđenje i makro. Onda devojka pozove klijenta
na fiksni telefon zbog straha od policije. U ovakom obliku prostitucije
makro poseduje prosečno tri devojke i zaradi oko devet hiljada evra -
napominje kapetan Budo Poluga.
Za i protiv
Slavoljub
Veljković, vlasnik javne kuće iz Paraćina, koji je kao predsednik
Udruženja vlasnika noćnih barova tvrdi u svom elaboratu o srpskoj
prostituciji da država na ime poreza godišnje gubi milion evra. Da
legalizacijom prostitucije Srbija može da dobije novu vrstu radnika,
koji će plaćati socijalno i zdravstveno osiguranje, a koji mogu da
zarade i državnu penziju.
Dr
Zoran Vučinić, epidemiolog iz Užice podržava ovu ideju:
-
Krajnje je vreme da se to učini na ovim prostorima, koji predstavljaju
rizične delove Balkana u oblasti trafikinga i drugih okolnosti, koje su
vezane za prisustvo velikog broja vojnika i plaćenika u okruženju.
Situaciju treba sagledavati realno, s ciljem da se prostitucija stavi
pod nadzor. Nisam pristalica kriminalizacije prostitucije, već
kriminalizacije onoga što dovodi do prostitucije i onih koji navode na
nju i omogućavaju da se to zlo širi u razmerama koje ne možemo da
kontrolišemo. Prostitucija postoji i nema razloga da ne bude pod
kontrolom.
Tako
misli i Tanja Ignjatović, zastupnik Autonomnog ženskog centara iz
Beograda:
-
Podržala bih švedski model legalizacije prostitucije u kojem odgovornost
kažnjavanja leži u korisnicima usluga. Plašim se da ovaj zakon neće
zaštititi prostitutku, već organizatora. Problem sa legalizacijom je u
tome što se neće izbeći manipulacija nad ženama, kao ni ostale prisile i
trefiking.
U
Holandiji, navodi Poluga radi poređenja, prostitucija je legalizovana. U
njihovim gradovima postoje "tipo zone", u kojima prostitutke mogu da
cirkulišu samo od 19 časova do dva ujutro. Kod njih postoje i boksovi za
uličnu prostituciju, gde klijent može sa angažovanom prostitutkom da
parkira automobil ili bicikl.
Ljiljana Raičević, direktorka "Sigurne ženske kuće" iz Podgorice je
protiv legalizacije prostitucije:
- Mi
smo protiv legalizacije prostitucije, jer smatramo da je žena ponovo
žrtva nasilja. Ukoliko bi se prostitucija legalizovala u obzir dolazi
samo dekriminalizacija prostitutki i kažnjavanje klijenata, jer to po
svim procenama i našim istraživanjima jedini put gde bi mogla da se
smanji prostitucija. Ukoliko bude donet takav zakon u kojem je
predviđeno kažnjavanje klijenata kazne su i do tri godine zatvora kao i
velike novčane sume.
Predstavnik države, Vladimir Homan, član Zakonodavnog odbora Skupštine
Srbije, u izjavi za medije istakao je da prostituciju svakako treba
urediti, ali da trenutno postoje mnogo bitniji zakoni koje treba doneti.
-
Udruženje noćnih barova od Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije nije
tražilo pomoć i da taj odbor nije dobio nikakav predlog zakona o
legalizaciji prostitucije. Pored Vlade Srbije, stranaka i poslanika,
predlog zakona o legalizaciji prostitucije može podneti i grupa građana
koja je prikupila 15 000 potpisa. Imamo mnogo važnijih pitanja koje
treba regulisati, tako da kao stranka nismo razmatrali kakav stav imamo
o tome - istakao je Vladimir Homan, što znači da će naše kurve sačekati
još neko vreme dok ne postanu legalni radnici u noćnom životu.
M.L.
USLOVI SAVETA EVROPSKE UNIJE
Imovina haških optužnika zamrznuta
Poslanici Skupštine SCG odlučivaće 20. maja da li će u dnevni red
uvrstiti predlog zakona o zamrzavanju imovine haških optuženika koji
nisu dostupni sudu, a koji je Savet ministara usvojio još krajem marta.
Zamrzavanje
imovine i finansijskih sredstava haških optuženika koji su u bekstvu je
zahtev Evropske unije iz oktobra prošle godine prema svim zemljama
zapadnog Balkana.
Krajem marta je istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda za
ratne zločine naložio privremeno zamrzavanje finansijskih transakcija
haških optuženika koji nisu dostupni sudu.
Tada
je zaključeno da je imovinu moguće zamrznuti samo posebnim zakonom, koji
je izradilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a usvojio Savet
ministara.
Predlogom zakona je predviđeno zamrzavanje finansijskih sredstava i
prihoda, uključujući gotov novac i čekove, kao i zamrzavanje pokretne i
nepokretne imovine.
U
tekstu koji je početkom aprila stigao u Skupštinu Srbije i Crne Gore
navodi se da će beguncima od Haškog tribunala biti onemogućeni "bilo
kakvi prenosi, transferi, upotrebe, pristupi i korišćenje" finansijskih
sredstava koji bi omogućili upotrebu tih sredstava.
Dodaje se da se pod zamrzavanjem pokretne i nepokretne imovine
podrazumeva zabrana "prodaje, iznajmljivanje i davanje pod zalogu".
"U
odnosu na imovinu koja je zamrznuta, uvedene mere biće ukinute rešenjem
nadležnog istražnog sudije po službenoj dužnosti, ako optuženi protiv
koga je zamrzavanje imovine određeno postane dostupan državnim organima
SCG ili Haškom tribunalu", piše u predlogu zakona.
Dodaje se i da mere mogu biti ukinute i ako na "obrazloženi predlog
tužioca istražni sudija proceni da su pojedini fondovi ili ekonomska
sredstva potrebni za podmirenje osnovnih troškova", kao što su ishrana,
stanarina, lekovi i lečenja, porezi, premije osiguranja i javne obaveze
namenjene za plaćanje troškova u vezi sa "redovnim čuvanjem ili
održavanjem zamrznutih fondova ili ekonomskih sredstava.
Pod
fondovima se podrazumevaju finansijska sredstva i prihodi, uključujući i
gotov novac, čekove, novčane obveznice, menice, novčane naloge i druge
instrumente plaćanja, kao i ulozi kod finansijskih institucija i drugih
organizacija, salda na računima, potraživanja i obaveze koje proizlaze
iz potraživanja.
U
fondove su uključeni i akcije i udeli, potvrde i zalozi, obveznice,
prizananice i garancije, kamate i dividende i ostali prihodi koji
nastaju od finansijskih sredstava, kao i pravo kompenzacije, garancije,
potvrde o obavezi da se nešto učini i druge finansijske obaveze.
Pod
fondovima se takođe podrazumevaju i kreditna pisma, teretnice i
kupoprodajni ugovori, kao i potvrde o kamati na fondovima ili
finansijskim sredstvima i sva druga finansijska sredstva i prihodi.
"Pod
ekonomskim sredstvima podrazumevaju se telesne i bestelesne stvari,
pokretne i nepokretne stvari i druga sredstva bilo koje vrste, koja nisu
fondovi, ali se mogu upotrebiti za sticanje fondova, dobara ili usluga",
navodi se u predlogu zakona.
Predlogom Zakona o merama prema imovini lica optuženih za ratne zločine
pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za krivično gonjenje lica
odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na
teritoriji bivše Jugoslavije od 1999. godine, koja se nalaze u bekstvu
predviđeno da postupak za sprovođenje zakona u državama članicama bude
uređen propisima dve republike, kao i da će biti sprovođen na osnovu
predloga tužioca.
U
obraženju zakona navodi se da je zamrzavanje imovine haških begunaca
"međunarodna obaveza Srbije i Crne Gore, jer je Savet Evropske unije 11.
oktobra prošle godine usvojio "mere u cilju podrške efikasnom
sprovođenju mandata Haškog tribunala".
Dodaje se i da je osnov za donošenje zakona sadržan u članu Ustavne
povelje po kojem "Skupština SCG donosi zakone i druge akte o primeni
međunarodnog prava i konvencija koje utvrđuju obaveze o saradnji SCG sa
međunarodnim sudovima".
