Broj
1003, 13. maj 2005
RAZBIJANJE
JUGOSLAVIJE
Nemačka
kažnjava Srbe za izgubljene ratove
Francuski profesor istorije Eduard Huson objavio je knjigu "Jedna druga
Nemačka", u kojoj otvoreno govori o tome kako i zašto su zvaničnici iz
Bona, igrajući duplu političku igru, razbili SFRJ.
-
Nisu samo Vatikanska banka, Opus dei, Malteški vitezovi i SAD aktivno
učestvovali u razbijanju druge Jugoslavije. To je sa podjednakom
žestinom učinila i Savezna republika Nemačka, koja je i pre Titove smrti
radila na tome da se Jugoslavija uništi.
Ovu
poruku nam je prošle nedelje iz Pariza poslao profesor istorije
Eduard Huson, kao reakciju na naš tekst o uticaju Vatikana na
događanja u bivšoj Jugoslaviji. Profesor Huson je autor knjige "Jedna
druga Nemačka", u kojoj se otvoreno i direktno ukazuje na ulogu Nemaca u
raspadu SFRJ početkom devedesetih godina. Ovaj Francuz, istoričar na
Sorboni ne spada u kategoriju prosrpskih intelektualaca Pariza. Njegovu
knjigu "Jedna druga Nemačka" izdala je poznata kuća Galimar. U njoj
profesor Huson analizira spoljnu politiku Nemačke u poslednje dve
decenije.
A u
okviru te analize profesor Eduard Huson je dva poglavlja posvetio
nemačkoj politici na Balkanu.
-
Ovo je jedna od retkih knjiga, koja je izdata na Zapadu, u kojoj nema
povike na Srbe. Ovo je, takođe, i jedna od retkih knjiga koja otvoreno
ukazuje da je Nemačka bila glavni evropski krivac za poslednje balkanske
ratove - rekao nam je francuski profesor istorije Eduard Huson.
|
Branio sam Srbe
U intelektualnom smislu gledano, ja sam bio dobro pripremljen da se
suprotstavim propagandi koja se vodila protiv Srba od 1991. do 1999.
godine od strane zapadnih medija. Bavim se istorijom Drugog svetskog
rata i znam ko je bio uz naciste, a ko se borio slobodu Evrope.
Francuski rukovodioci i intelektualci pate, u tom pogledu od
istinske amnezije i nesposobni su da vide da su se hrvatski
nacionalistički pokreti sedamdesetih i osamdesetih godina napajali
ustaškom ideologijom. Naravno, greške jednih ne znače i potpunu
nevinost drugih, ali Srbi su bili u toj meri napadani kao jedini
krivci za raspad Jugoslavije, da je meni postalo jasno da su krivice
drugih morale biti poprilične. I sama Francuska je od 1993.
demonizirala Srbe, da bi rešila svoje probleme sa Nemačkom. Pariz je
napadom na Srbe želeo da prevaziđe tenzije koje su postojale između
Francuske i Nemačke oko njihove pozicije u Evropskoj uniji.
Međutim, ja se pitam koja je to perverzna logika rukovodila Evropu,
koja je Miloševićevom nacionalizmu suprotstavila hrvatski i albanski
mikrofašizam? Zašto je većina zapadnih intelektualaca tolerisala
fašisoidnu Hrvatsku i Franju Tuđmana, koji je negirao ustaški
genocid nad Jevrejima, relativizirao ustaške zločine i bio odgovoran
za etničko čišćenje 500.000 Srba iz Krajine. Ako se uzmu u obzir
hrvatski ultra-nacionalizam i Izetbegovićev islamski fundamentalizam
objašnjenje, da je za sve to bio kriv Miloševićev nacionalizam, nije
nimalo uverljivo. |
Kada
smo profesora Husona zamolili da nam pojasni svoju tezu, dobili smo
sledeće objašnjenje:
-
Opis nemačke politike na Balkanu u razdoblju od 1989. do 1999. godine ja
nazivam krizom nemačkog sistema. Naime, Savezna republika Nemačka je
tokom 20. veka idejno sledila dve ličnosti: Konrad Adenaura i Vili
Branta. Obojica su bili protivnici političkih konflikata i rata u Evropi,
pa je Nemačka u njihovo vreme svu svoju političku pažnju posvećivala
ekonomskom prosperitetu. Međutim, u drugoj polovini sedamdesetih i
početkom osamdesetih, kada na političku scenu nastupa nova generacija
nemačkih političara, simpatizera Amerike, Zapadna Nemačka napušta detant
i priključuje se reganovskoj politici rušenja komunističke Evrope. I dok
je čitav Zapad tada na Titovu Jugoslaviju gledao kao na prihvatljivu
komunističku državu, Nemačka je Jugoslaviju proglasila za svoju
političku metu. Zvanični Bon je, dakle, i pre Titove smrti radio na tome
da se Jugoslavija raspadne.
Zavera Štrusa,
Kola i Genšera
Koji
nemački političari su, po Vašem mišljenju, najviše insistirali na
razbijanju SFRJ i optuživanju Srba za taj raskol?
-
Unutar političkih rukovodećih struktura na Zapadu mnogi Nemci su bili
antijugoslavenski orijentisani, a pre svih, Franc Jozef Štraus, Helmut
Kol i Hans Ditrih Genšer. Štraus kao reprezentant nemačkih nacionalista
je smatrao da je Jugoslavija veštačka tvorevina i posebno politički
nepodobna zato što je bila plod versajskog sporazuma. Kol i Genšer su
prihvatili ovu tezu, jer je odgovarala njihovom mišljenju da je Titova
Jugoslavija napravljena mimo političkih interesa Nemačke. I nastojali su
da je sruše po svaku cenu. To dokazuje stručnjak za nemačku tajnu službu
BND, profesor Erih Smit Enbon, koji je 1995. godine obelodanio izveštaj
BND da je zvanični Bon, čim je Ustav SFRJ iz 1974. usvojen, iskoristio
jugoslavensku decentralizaciju da bi učvrstio svoje političke veza sa
Hrvatskom i podstakao njeno odvajanje.
Taj
posao je obaveštajno, politički i diplomatski poveren Klausu Kinkelu,
koji je bio na čelu BND do 1992. godine, a potom je bio ministar
spoljnih poslova Nemačke. Ja sam u to vreme već počeo redovno da odlazim
u Nemačku da prikupljam dokumentaciju i podatke o nemačkoj spoljnoj
politici. Razgovarao sam tada sa mnogim nemačkim političarima,
funkcionerima, javnim ličnostima i svi su mi rekli da Srbi nisu jedini
krivci za balkansko krvoproliće već prvo Nemci, a potom Hrvati.
|
Rušenje Helsinškog sporazuma
Svojim ponašanjem, Nemačka je zadala odlučujući udarac Helsinškom
sporazumu iz 1975. koji je bio obnovljen 1990. a koji je govorio o
nepovredivosti evropskih državnih granica nastalih nakon Drugog
svetskog rata. Jer, tek što se ujedinile dve Nemačke, Bon je
zaboravio demokratske principe iz Helsinkija i gurnuo bivše
jugoslavenske republike u međusobni rat. U stvari, Nemačka je tome
pokazivala da je spremna na odmeravanje snaga unutar Europe.
|
Na
kojim činjenicama Vi zasnivate tezu o isključivoj odgovornosti Nemačke
za krah SFRJ i za satanizaciju srpskog naroda?
-
Odgovornost nove i ujedinjene Nemačke za ratove i raspad Jugoslavije je
ogromna, jer da se Bon nije u to mešao bilo je sasvim moguće da se
situacija u SFRJ stabilizuje i ova zemlja uvede u mirni proces
tranzicije. Međutim, od samog početka političke dezintegracije unutar
Jugoslavije, od 1989. do 1990. godine, Nemačka je koristila dvostruki
diplomatski jezik i obmanjivala Evropu i Ameriku. Jer, dok su Helmut Kol
i Hans Ditrih Genšer ohrabrivali secesiju Slovenije i Hrvatske, iza leđa
ostalih evropskih lidera, istovremeno su preko BND tajno naoružavali HDZ.
I čim je situacija za razjedinjavanje sazrela Kol i Genšer su ucenili
Evropu svojim tvrdim stavom: " Mi nećemo dozvoliti razvoj evropske
integracije ako Evropska Zajednica odmah ne prizna nezavisnost Hrvatske
i Slovenije!"
Čudno je da su Francuska, Italija, Velika Britanija i druge evropske
zemlje pokleknule pred nemačkom ucenom, jer je početkom devedesetih
Nemačka pozicija na Starom kontinentu bila dosta slaba. Nemačka je tada,
dok se rvala sa svojim problemom ujedinjavanja sa istočnim delom zemlje,
baš na slučaju Jugoslavije želela da direktno proveri koliko je jaka i
kakav je njen uticaj u Evropi. I uspela je na raspadu SFRJ da podigne
svoj ugled i poveća politički uticaj u svetu. U tome je, Nemačka imala
skrivenu podršku Vašingtona.
Nemačko-američki rat
Šta
je razlog takve podrške Amerike nemačkoj spoljnoj politici izazivanja
konflikata u Evropi?
-
Amerikance je početkom devedesetih najviše interesovalo da prodube krizu
u Evropi kako bi zadržali NATO i svoju dominaciju. A potom je Vašington,
kao i Bon, bio jako zainteresovan da drugu Jugoslaviju pretvore u
tržište za njihov kapital i njihove proizvode. Uostalom, razbijanje
sovjetskog bloka, i SAD i Nemačka su iskoristili ne samo za širenje svog
političkog već i ekonomskog uticaja i upliva na Istok. Da bi ojačali
svoju poziciju na Balkanu, i Bon i Vašington su otpočeli rat na Kosmetu.
U mojoj knjizi ja pokazujem da su rat na Kosmetu zajedno vodili i
kontrolisali američki državni sekretar Madlen Olbrajt i nemački ministar
spoljnih poslova Klaus Kinkel, a od 1998. godine i njegov naslednik
Jozef Fišer.
Najčudnije u svetu tome je što je takva nemačka politika vođena od
strane socijaldemokratske vlade, koja je koketirala i sa srpskom
pozicijom, ali i sa opozicijom.
-
Politika nemačke socijaldemokratske vlade prema zvaničnom Beogradu nije
bila iskrena. I ona je vođena duplim standardima. Javno Bon se zalagao
za dijalog i mirno rešenje krize u Jugoslaviji, a tajno je priželjkivao
ne samo propast SFRJ već i same Srbije. Dok su nemački demohrišćani, a
potom i socijaldemokrate bili na vlasti, nemački nacionalizam je cvetao.
Jedna od njegovih glavnih parola je bila teza da Nemačka razbijanjem
SFRJ i odvajanjem Kosmeta mora da kazni Srbe zbog nemačkog poraza u dva
svetska rata. Vladavinom socijaldemokrata i "zelenih", dakle Šredera i
Fišera, kada se širi ideologija ljudskih prava i ojačava veza sa srpskom
opozicijom, u biti se, ništa u odnosu na Srbiju nije promenilo. Zvanični
Bon i danas smatra da Srbi treba da budu stalno kažnjavani
Rušenje Srbije
se nastavlja
Ta
Vaša teza je suprotna činjenicama da je Bon imao odlične odnose sa DOS-om,
pre svega za Zoranom Đinđićem i da je Nemačka poslednjih pet godina dala
veliku ekonomsku pomoć Srbiji?
- To
je samo javno lice nemačke spoljne politike, tajno Nemačka i dalje vodi
negativnu politiku prema Srbiji sa ciljem da poražavanjem i pokoravanjem
Srbije, zvanični Bon preuzme dominaciju nad prostorom bivše Jugoslavije
i čitavim Balkanom. Ta dominacija se ogleda, pre svega, u ekonomskoj
kontroli Srbije i Balkana.
Na
koji način Nemačka, po Vašem mišljenju, danas kontroliše Srbiju i
Balkan?
-
Nemačka marka je devedesetih godina postala glavna moneta na Balkana,
što je tada ojačala ekonomsku moć Nemačke u svim balkanskim zemljama.
Marka je otvorila i mogućnost direktnog nemačkog političkog uticaja na
Balkan. U tom trenutku u Bonu se razmišljalo da se balkanskim državama
pomogne, pa i Srbiji, kako bi se osigurala politička i ekonomska
stabilnost ovog regiona i još više ojačala pozicija Nemačke. Takva
nemačka politika je i bukvalno prestrašila njene evropske partnere, pre
svega, Francuze, Italije, pa i Engleze, koji su uslovili nemačko
ujedinjenje i ekonomsko jačanje unutar EU sa napuštanjem dojč marke.
|
Bombardirati "srpske bandite"
Nemačka je bila među prvima u svetu koja je tražila vojnu
intervenciju protiv Srba, jer je 22. jula 1992. Karl Lamer, poslanik
nemačkog parlamenta, izjavio: "Ministri Europske zajednice moraju se
sastati kako bi pripremili brzu vojnu intervenciju za zaštitu naroda
u BiH". A u stvari sve su političke strukture u Nemačkoj insistirale
na tome.
|
Pojava i dominacija eura na Balkanu, pa i u samoj Srbiji značajno je
oslabila političku i posebno ekonomsku moć Nemačke. Pojavom evra
Evropska unija je sasekla nadiranje Nemačke i Amerike ka Balkanu, jer su
i Bon i Vašington onemogućeni da sebi na Balkanu stvori prosperitetna
tržišta za svoj kapital i svoje robe i svoju politiku.
Jugoslavija, a potom Srbija, su eklatantan primer žrtve mondijalističke
politike Nemačke, SAD i Evrope, koja je bazirana na prezaduženosti
država i nekontrolisanoj slobodnoj ekonomskoj razmeni . Međutim,
ideologija ničim sputane slobodne razmene dovodi jedino do osiromašenja
industrijski nedovoljno razvijenih zemalja, a u srpskom slučaju
posledice su bile užasne, jer su beogradski političari našli pogrešne
puteve za razrešavanje ekonomske krize i rastućih socijalnih nemira. U
tom konteksu mogu reći da se, sada nastavlja rušenje Srbije, jer njenim
uništenjem Zapad, dakle Nemačka i Amerika pre svega, žele da sruše i
poslednju prepreku za svoju dominaciju na Balkanu - konstantovao je na
kraju našeg razgovora pariski profesor istorije dr Eduard Huson.
M.
L.
TAJNI DOGOVOR HRVATSKOG VRHA NA BRIONIMA
Srbi planski
proterani iz Hrvatske
Nakon prvog šoka koji su u hrvatskoj javnosti izazvale nove, proširene
optužnice protiv generala Ivana Čermaka i Mladena Markača, a koje je
Karla Del Ponte početkom nedelje poslala u Zagreb, mediji se sve više
okreću samom početku priče o optužnicama.
A
ona počinje na tajnom sastanku održanom 31. jula 1995. godine na
Brionima, koji je pokojni predsjednik Franjo Tuđman organizovao s
tadašnjim ministrom obrane Gojkom Šuškom i vrhom Hrvatske vojske
neposredno pre početka vojne akcije "Oluja".
Na
tom sastanku, kako se doznalo kasnije, dovršen je plan vojnog delovanja
i oslobađanja severnog i južnog sektora, kao i plan odbacivanja srpskih
snaga u Bosnu i Hercegovinu, a glavna je tema bila izveštaj o spremnosti
hrvatskih vojnih snaga, o rasporedu i stanju protivničkih snaga, kao i o
mogućim pravcima napada.
Na
osnovu magnetofonskih snimaka sastanka sastavljeni su "brijunski
transkripti", odnosno stenogramski zapisi, koji su dostavljeni haškom
Tužilaštvu još 2000. godine. Za njihovo dostavljanje Haškom sudu dugo je
bio optuživan sam predsednik države Stjepan Mesić, koji je te tvrdnje
demantovao.
Na
temelju tih zapisa haška tužiteljica Karla Del Ponte je podigla
optužnicu za "zločinački poduhvat s namerom proterivanja srpskih civila
iz Srpske Krajine", kako se navodi u optužnici.
Ti
su transkripti upotrebljeni za podizanje optužnice protiv odbeglog
generala Ante Gotovine, ali i protiv Ivana Čermaka i Mladena Markača, a
mnogi pravni stručnjaci u Hrvatskoj upozoravali su i kako bi na osnovu
njih bila podignuta i optužnica protiv Franje Tuđmana, da je živ.
Originalne tonske zapise sa sastanka, za koje se godinama verovalo da su
izgubljeni ili uništeni, agenti tajne službe konačno su nedavno pronašli
u podrumu zagrebačke vile koju je bivši hrvatski predsednik Franjo
Tuđman često koristio za tajne sastanke sa tadašnjim političkim i vojnim
vrhom.
Krajem prošle godine advokati generala Gotovine u javnost su tvrdili
kako su transkripti zapravo falsifikovani, jer je neko, prema njihovim
izjavama, naknadno "prerađivao" transkripte i menjao im smisao.
Najsporniji deo snimka je govor Franje Tuđmana u kojem je on, pričajući
o taktici, rekao: "Prema tome, istok bismo trebali pustiti na miru, a
ovo bismo morali riješiti i jug i sjever. Riješiti na koji način? To je
sada tema naše današnje rasprave. Da nanesemo takve udarce da Srbi
praktično nestanu, odnosno da ono što nećemo odmah zahvatiti mora
kapitulirati u nekoliko dana".
Te
su sporne reči poslužile Karli Del Ponte da u optužnice protiv trojice
navedenih generala ubaci i pojam "udruženog zločinačkog poduhvata",
smatrajući kako su njima jasno date naredbe vojnom vrhu da se kompletno
kako vojno tako i civilno stanovništvo na područjima direktnog vojnog
delovanja uništi, pobije ili protera.
No,
u vreme kada su te reči bile obavljene u hrvatskoj javnosti, većina
medija je objašnjavala kako je tu rečenicu Tuđman izrekao u sasvim
drugačijem kontekstu od onoga koji se spominje u tužbi protiv hrvatskih
generala.
Mediji su pokušavali objasniti, ne samo javnosti, već indirektno i
Haškom Tužilaštvu, da je u to ratno vreme malo ko u Hrvatskoj nazivao
srpske vojne jedinice punim imenom, odnosno "Vojskom Srpske Krajine",
kako im je bilo službeno ime.
Svi
su, pa tako i vojni vrh, u svakodnevnom govoru za srpsku vojsku
koristili izraz "Srbi", pa su mediji pokušavali objasniti da, čak i kada
se na sastanku govorilo kako "treba Srbe potući", zapravo niko nije
mislio na žene, decu, starce i civile, nego se taj izraz odnosio
isključivo na vojničku pobedu nad srpskom vojskom, odnosno "Vojskom
Srpske Krajine".
Činjenica da su na tom sastanku bili prisutni svi tada najuticajniji i
najmoćniji pripadnici političkog i vojnog vrha države dala je povoda Del
Ponteovoj da već napisanu optužnicu protiv generala Markača i Čermaka,
ali i onu protiv odbeglog Ante Gotovine (koje su potpuno iste, ali se
vode odvojeno jer Gotovina nije dostupan Haškom sudu) proširi i na njih.
Pravni analitičari se slažu u oceni da u odbranu svakako treba uključiti
osobu koja će, uz to što je dobro poznavala situaciju u Hrvatskoj 1995.
godine i u koju glavna tužiteljka može imati poverenja, znati na pravi
način objasniti i opisati kontekst razgovora sa sednice državnog vrha
31. jula 1995. na Brionima.
Sandra Carić-Hercog
Zagreb
DONATORSKA KONFERENCIJA ZA OBNOVU UNIŠTENIH SRSKIH CRKAVA I MANASTIRA
Šiptari
ruše Evropa plaća
Prva međunarodna donatorska konferencija za obnovu i očuvanje kulturnog
nasleđa na Kosovu biće održana u Parizu, 13. maja, u organizaciji Uneska
(UNESCO).
Samo
za početnu fazu obnove 75 verskih i istorijskih spomenika je, prema
proceni, potrebno prikupiti 40 miliona evra.
Poziv donatorima da pomognu obnavljanje i zaštitu kulturnog nasleđa na
Kosovu na konferenciji će uputiti, između ostalih, šef UNMIK-a Soren
Jesen-Petersen, generalni direktor Uneska Koićiro Macura i šef
diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković.
Cilj
skupa je da se prikupe sredstva za obnovu, zaštitu i očuvanje brojnih
hrišćanskih i islamskih spomenika i drugih mesta od velikog istorijskog
značaja koja su uništena proteklih godina.
Najmasovnije razaranje dogodilo se u martu prošle godine, kada je u
talasu antisrpskih nereda uništeno 37 pravoslavnih crkava i manastira.
Odluka o spomenicima koji će biti obnovljeni doneta je na osnovu
izveštaja koje su sačinili Unesko (Organizacija UN za obrazovanje, nauku
i kulturu) i Savet Evrope, čiji su zaključci objedinjeni u zajedničkom
dokumentu.
Prema tim nalazima, hitno je potrebno obnoviti ili popraviti 75
spomenika, od kojih je 48 pravoslavnih, 14 islamskih ili otomanskih i 13
spomenika svetovne arhitekture ili istorijskih lokacija.
Procenjeno je da bi njihova obnova, u početnoj fazi, koštala 40 miliona
evra.
Jedan od tih spomenika je manastir Visoki Dečani, koji je 2004. godine
uvršten u Svetsku kulturnu baštinu.
Sagrađen u 14. veku, taj dragulj vizantijske arhitekture čuva 60-ak
ikona nastalih od 14. do 17. veka, a njegova spada među najbogatije
riznice svih srpskih manastira, uz onu na Hilandaru.
Građeni po uzoru na Bogorodičinu crkvu u Studenici, sa bogatom
plastičnom dekoracijom na portalima, prozorima i konzolama, Dečani
predstavljaju najveću crkvenu građevinu srednjovekovne Srbije.
Dečani su jedna od retkih srpskih srednjovekovnih crkava u kojima je
potpuno sačuvan prvobitni kameni ikonostas i veći broj ikona iz 14. veka.
PRVI LET U KOSMOS KAO U NAUČNOJ FANTASTICI
Skajlon - novi svemirski avion
Jevtino i bezbedno putovanje u kosmos se već godinama čini kao
nedostižan cilj. Još od početka ere svemirskih letova, rakete su jedini
ekonomičan način lansiranja satelita. Američki Spejšatl na primer, iako
tehnološki impresivan, nije nimalo ekonomičan. Sada je, međutim, tim
britanskih naučnika na pragu pronalaska koji bi mogao da revolucioniše
letove u svemir.
Svemirski
avion "Skajlon" nastaje na jednom napuštenom skladištu bojlera, na jugu
Engleske. Vođa tima naučnika koji upravo testira motor nove letelice je
Alan Bond.
"Naša letelica neće imati komponente koje se prilikom lansiranja
odbacuju, kao što je to slučaj sa sadašnjim raketama. Ako u tome uspemo,
biće to prvi let u kosmos na način koji je opisan u naučno-fantastičnim
romanima", kaže Bond za BBC.
"Skajlon" je projektovan tako da može da ponese u orbitu do 12 tona
tereta, a poletaće i sletaće na uobičajene avionske piste. Za razliku od
raketa, koje svo gorivo nose sa sobom, čime povećavaju svoj teret,
"Skajlon" će kao gorivo koristiti kiseonik iz zemljine atmosfere.
"Način da se letelici pomogne da dospe do orbite je da koristmo zemljinu
atmosferu za poletanje letelice s krilima, kao što to čine svi normalni
avioni, a takođe da je upotrebimo kao gorivo", navodi Alan Bond.
Trenutno 10.000 dolara košta da se kilogram tereta prenese do orbite, uz
pomoć konvencionalnih raketa. Pošto "Skajlon" ne mora da nosi svo
gorivo, troškovi bi mogli da se smanje na samo hiljadu dolara po
kilogramu. To bi moglo da otvori kosmos za mnogo više poslovnih
operacija.
Međutim, kako primećuje Žan Žak Đordan, (na
slici iznad), direktor Evropske svemirske agencije, niko zasad
tačno ne zna kako će ovo izgledati u praksi.
"Da
bi se konstruisala letelica koja će biti u stanju da značajno smanji
troškove lansiranja, potrebno je dosta prethodnog ulaganja. A jedini
način da se amortizuju ta prethodna ulaganja je da postoji značajniji
svemirski saobraćaj nego što je to danas. Pitanje je da li će manji
troškovi odlaska u svemir bitno povećati ovaj saobraćaj. To zasad niko
ne zna", kaže Đordan.
Uspeh
"Skajlona" zavisiće od toga koliko se uspešnim pokaže inovativni raketni
motor na vazduh. A to opet zavisi od jednog njegovog dela za koji drugi
inženjeri kažu da ga je gotovo nemoguće napraviti.
Reč
je o, kako navodi BBC, delu motora koji bi vazduh koji tu uđe zagrevao
do hiljadu stepeni, a zatim ga ohladio do minus 140 stepeni, pre nego
što uđe u deo motora za pogon.
I
sve to treba obaviti a da se motor pritom ne zaledi. Alan Bond i njegov
tim rade na ovom delu motora već 20 godina i sada su spremni da ga
testiraju.
"Ovo
će biti poslednji korak koji se tiče dela motora koji menja temperaturu
vazduha. Cilj nam je da ostalima u ovoj industriji, naročito u Evropi,
pokažemo da je ova tehnologija izvodljiva. Trenutno mnogi nisu uvereni.
Moramo da im dokažemo da takav motor može da funkcioniše", kaže Bond.
U
ovom trenutku, lansiranje satelita u orbitu je skup i dugotrajan proces.
Ali, ako su Alan Bond i njegov tim u pravu, a njihov revolucionarni
motor na vazduh zaista proradi, prilikom testiranja za nekoliko nedelja,
biće to veliki korak u pravcu jevtinijih svemirskih putovanja.
