Broj
1003, 13. maj 2005
TORONTO
ROK KONCERT U OPERA HOUSE
KONCERT ZA PAMĆENJE
BYPASS I MAJSTORI
U subotu 7. maja u već svima poznatoj sali “Opera House” održan je
koncert rok grupe BYPASS čiji su gosti bili grupa “Majstori”.
Dobrodošlicu ljubiteljima roka kojih je te večeri bilo oko 500 poželeo
je gitarista grupe BYPASS Đeka koji je ujedno zahvalio listu “Novine
Toronto” kao generalnom sponzoru i ujedno čestitavši nedavno odštampan
1000-ti broj.
MAJSTORI (MyStory)
Nakon toga na binu su izašli “Majstori”
(na slici
iznad)
koji
su, kako i ime govori odsvirali majstorski mnoge pesme kojih se rado
sećamo.
Bilo
je malo treme i uzbuđenja, ali vrlo kratko, jer atmosfera koja je bila u
sali podigla je raspoloženje i muzičarima i gostima.
BYPASS
Nakon kratke pauze na scenu su “istrčali” članovi grupe BYPASS (na
slici iznad) burnim ovacijama pozdravljeni od raspoložene publike.
Skoro četiri sata trajao je koncert grupa, koji su pokazali i dokazali
da su vrsni muzičari od kojih se mnogo još toga može očekivati.
Ono
što fascinira je žar sa kojim sviraju i zanos sa kojim uporno vežbaju
iako im muzika nije primarno zanimanje.
Moram spomenuti žene tih muzičara koje su skoro sve bile u prvom redu
publike vatreno bodreći, pevajući i igrajući skoro sve vreme tokom
koncerta.
Ukoliko ste propustili ovaj koncert velika je šteta ali ne gubite nadu,
oni će uskoro ponovo biti na bini jer su odlučili da budu uporni u ideji
stvaranja rok scene u Torontu.
Ivana Đorđević.
TORONTO
STIPENDIJA
SRPSKE BRATSKE POMOĆI
Promovisanje srpske kulture
Kao humanitarno udruženje, Srpska bratska pomoć je dve hiljade treće
godine osnovala fond za stipendiranje studenata srpskih studija na
Odseku za slovenske jezike i književnosti pri Univerzitetu u Torontu.
Omogućavajući ovu stipendiju, SBP je svojom dobrotvornom akcijom
osigurala nastavu i razvijanje srpskih kurseva u programu srpskog
jezika, književnosti i kulturne istorije na vodećoj i međunarodnoj
najuglednijoj ustanovi višeg obrazovanja u Kanadi, kao i na jednom od
najvažnijih i najraznovrsnijih odseka za slavistiku u severnoj Americi i
uopšte u svetu.
Osnivanjem ove stipendije SBP je nastavila prastaru i jednu od
najplemenitijih i najhumanijih kulturnih tradicija kod Srba u duhu prvog
narodnog Prosvetitelja - Svetog Save..
Na
Univerzitet u Torontu, odsek za slovenske jezike i književnosti, 9. maja
2005 dodeljena je stipendija Srpske Bratske Pomoći koja je ove godine
pripala Veri Čomić (na slici desno) studentu Svetske
književnosti.
Među
16 prijava Vera je izabrana po kriterijumima koji nisu bili baš tako
laki kako nam kažeu kratkom razgovoru koji smo vodili sa njom.
“Vrlo sam uzbuđena i srećna zbog stipendije koju sam dobila. Plan mi
je da studiram još jednu godinu a da nakon toga nastavim sa
magistraturom. Oduvek me je interesovala istorija i kulture drugih
naroda tako da bih volela da se usavršim i naučim još puno stvari.
Želja mi je takođe da se vratim nakon školovanja u Novi Sad gde sam
rođena i da znanje i iskustvo koje sam stekla ovde primenim tamo.
Naravno za sada zajedno sa mužem samo posećujem kao turista našu zemlju
ali oba dvoje bi voleli da jednog dana se i za stalno preselimo i tamo
nastavimo naše karijere”.
Prilikom dodele stipendije univerzitetskim studentima treba istaći
nesebičnu i izričito dobrotvornu nameru svih članova SBP da pomažu
pojedincima i da doprinese unapređenju srpskih studija u dijaspori. Ono
što treba istaći je činjenica da za ovu stipendiju mogu konkurisati svi
studenti, bez obzira na poreklo i na maternji jezik.
“Kao
vidljiva podrška ova stipendija svedoči o opstanku i stvaralačkoj
vitalnosti srpske dijaspore u Torontu i okolini, a posebno da su članovi
Srpske bratske pomoći zaista braća i sestre po srcu.” rekao je Prof.
dr. Ralf Bogert, (na slici levo, sa Verom Čomić) direktor programa
srpskih studija- odsek za slovenske jezike i književnosti, Univerzitet u
Torontu.
Zamolili smo ga da nam kaže nešto Odseku za slovenske jezike.
Više
od decenija postoji Program srpskih studija na Odseku za slovenske
jezike i književnosti pri Univerzitetu u Torontu. Odsek za slavistiku
nudi kurseve, estonskog, mađarskog, makedonskog, poljskog, ruskog,
srpskog, staroslovenskog, hrvatskog, češkog i ukrajinskog jezika. To je
jedan od najvećih odseka za slovenske i finsko-ugrijske jezike,
književnosti i kulturu u Kanadi.
Zbog
visoko postavljenih standarda za studente, izvrsnih metoda u podučavanju
kao i zbog visoke stručnosti svojeg nastavnog osoblja, ovaj odsek je
priznat kao jedan od vodećih svetskih centara za slavistiku.
Kao
odgovor na rastuću globalizaciju ali i nacionalne interese u Srbiji i
Crnoj Gori i izričito zahtevanje srpske zajednice u dijaspori, u
proteklom deceniju prof. Ralf Bogert, stručnjak za južnoslovenske jezike
pri Univerzitetu u Torontu, uspostavio je program za srpski jezik,
književnost i kulturu.
Program nudi vrlo bogat sadržaj kao što su jezik, proza, pesništvo,
folklor, muziku, primenjena umetnost i istoriju kulture. Podrška
pojedinaca i organizacija srpske zajednice a posebno dobrotvorno
udruženje Srpska bratska pomoć u Kanadi omogućila je da tokom
devedesetih godina univerzitet primi srpskog predavača za početni i
napredni kurs srpskog jezika.
Kakav je interes studenata za srpske studije?
Popularnost i interes za ovaj program je znatno porastao, tako je u
poslednjih pet godina upisano između 70 i 140 studenata, odnosno u
proseku 80-85 studenata godišnje.
Studenti Univerziteta u Torontu na odseku mogu dobiti B.A (Bachelor of
Arts) diplomu srpskih studija pod "a" (major) ili pod "b" (minor).
Moguća je i kombinacija srpskih studija sa drugim programima egzaktnih,
prirodnih ili humanističkih nauka, kao što su istorija i politička
nauka.
U
svakom slučaju, u poslednjih nekoliko godina znatan broj diplomiranih
studenata otišao je u Srbiju i Crnu Goru da živi, radi ili studira,
pošto su završili kurseve srpskih studija. Naši studenti i postdiplomci
redovno se upišu na srpske letnje škole za slavistiku, a i rade u
međunarodnim nevladinim organizacijama koje se nalaze u Srbiji i Crnoj
Gori.
Kakvi su uslovi za studiranje srpskih studija?
Uz
odličan program srpskih studija i bogata školska sredstva, Univerzitet u
Torontu nudi studentima živu društvenu sredinu koja im obogaćuje
obrazovni doživljaj. Naročito je aktivna i studenska organizacija
(Serbian Student's Association). Ova organizacija promoviše srpsku
kulturu, omogućava svojim članovima priliku da se upoznaju i
kontaktiraju druge studente na univerzitetu ali i u široj srpskoj
zajednici i kanadskom društvu.
Univerzitet je ponosan na kvalitet programa srpskih studija i svestan je
velike važnosti održanja srpskih kurseva. Za sigurnu budućnost srpskog
jezika pri Univerzitetu u Torontu mora se uspostaviti stalna fondacija.
Za ostvarivanje ovoga cilja, Univerzitet se obavezao pružiti svu moguću
potporu u stvaranju dobrotvornih stipendija za studente srpskog jezika
pri odseku za slavistiku. Takvi prilozi će osigurati da Univerzitet uvek
nudi kurseve srpskog jezika i kulture.
Promovisanje srpskog jezika i kulture generacijama stalni program
srpskih studija na vodećem kanadskom univerzitetu igraće značajnu ulogu
kao katalizator za bolje razumevanje istorijske uloge i doprinosa
srpskog naroda svetskoj civilizaciji.
Prof. Ralf Bogert, direktor srpskih studija na Odseku za slovenske
jezike i književnosti pri Univerzitetu u Torontu, rado će odgovoriti na
eventualna pitanja o inicijativi za stipendiranje studenata i
unapređenje srpskog programa. Zainteresovani mogu da mu se obrate
elektronskom poštom na adresu:
rbogert@chass.utoronto.ca
Detaljne informacije i opis Programa srpskih studija nalaze se na veb
sajt Odseka:
http://www.utoronto.ca/slavic
Ivana Đorđević
POVODOM KONCERTA “OPLENAČKI SABOR”
Srpsko kulturno umetničko društvo
"OPLENAC"
Srpsko
kulturno umetničko društvo "Oplenac" nastalo je 1987. godine iz želje da
se sačuva srpski identitet - kulturni, jezički i verski, kao i da se
kanadskom društvu predstave koreni naše kulture, muzičkog i folklornog
nasleđa i čitava baština naše kulturne tradicije. Društvo sada ima dečje
i omladinske folklorne ansamble, veliki ansambl rekreativne grupe,
orkestar, školu srpskog jezika, hor za odrasle, udruženje žena "Vila sa
Oplenca".
Povodom koncerta “Oplenački sabor”razgovaramo sa predsednikom SKUD
Oplenca Gordanom Dimitirjević i sekretarom Marijanom Vujčić.
“Svuda gde nastupamo, u Kanadi, Americi i otadžbini, uspešno
predstavljamo i proslavljamo srpsku kulturu, folklor i pesmu, našu
tradiciju u celini. Pobednici smo svih najvećih internacionalnih
festivala folklora i tradicionalnih igara.
*
Kiwanis International Folk Dance Competition: prvo mesto 2000, 2001,
2003, 2004; drugo mesto 2002; treće mesto 2005*
*
CHIN International Picnic Dance Competition: prvo mesto 2001, 2004
*
Nastupali: Canada Day celebrations (Ottawa 1996, Toronto od 1998);
Otvaranje Sky Dome; za Prime ministra Brian Mulroney-a; za
Prestolonaslednika Aleksandra (Beli Dvor i hotel "Royal York"-Toronto);
za Princa Tomislava; Na City TV, na CHIN TV
*
Turneje po Srbiji: 1998, 2000, 2002, 2004
Takođe
je stiglo priznanje sa najvišeg nivoa iz Otadžbine. Za zasluge našeg
društva koje na najbolji mogući način predstavlja i neguje srpsku
kulturu izvan granica otadžbine, Predsednik Srbije i Crne Gore
Koštunica odlikovao je 2003. godine "Oplenac" najvišim Ordenom za
negovanje srpske kulture i širenje nacionalne svesti. Takve ordene
dobili su samo tako uspešni ansambli kao što je "Kolo", "Krsmanac",
"Abrašević", "Španac", "Sonja Marinković" i nama je čast da smo svrstani
u isti red sa njima.
Dolaskom novog umetničkog direktora u "Oplenac", maestra Srboljuba-Srbe
Ninkovića iz Beograda 2004. godine, ansambl ulazi u novu epohu razvoja -
negovanje novog umetničkog pristupa (stilizovanog tradicionalnog
folklora, tzv. folk baleta) i kvaliteta kakav imaju samo ansambli kao
što je "Branko Krsmanović". Gospodin Ninković je najveći živi srpski
koreograf i jedini sa titulom "Maestro" koju je zasluženo nasledio od
svog učitelja, čuvenog maestra Branka Markovića, kome je inače bio
godinama asistent u "Krsmancu", a onda i umetnički direktor "Krsmanca",
"Lole", "Mike Mitrovića-Jarca", "Nikole Tesle-Obrenovac", a postavljao
je koreografije u ansamblima "Kolo", "Španac" i drugde po otadžbini i u
dijaspori. Takođe se bavi i pozorišnom koreografijom.
Naš
prevashodni cilj bio je stvaranje jednog mesta koje će omogućiti deci da
se okupljaju i druže kroz upoznavanje i negovanje kulture svojih
roditelja i predaka kroz brojne koreografije i pesme iz svih predela gde
je srpski narod nastanjen.
Ta
velika želja nam je omogućila da 2003. godine najzad dobijemo svoj
srpski dom u Misisagi, najveću srpsku kuću u dijaspori, gde možemo
slobodno, u svojoj kući, bez straha i strepnje da radimo ono za šta smo
se opredelili, da ostvarimo svoj cilj - ostanemo Srbi i domaćini u
svojoj kući. Najveće i najbolje društvo dijaspore to i zaslužuje. Vrata
ove kuće su otvorena za sve srpske organizacije i društva koji žele sa
nama da sarađuju i svima kojima je ovakav prostor potreban. (prostor -
velika banket sala i 4 učionice, TV/društvena sala)
Naša
najnovija dostignuća:
-
Osnovana je dramska sekcija;
-
Osnovan je hor za odrasle;
- U
pripremi je nova pozorišna produkcija koja će biti prikazana na
godišnjem koncertu
-
Organizuje se gostovanje umetnika iz SCG
-
Orkestar je reorganizovan
-
Prostorije su otvorene skoro svakog dana u nedelji za druženje, gledanje
satelitske TV, bilijar, stoni tenis
U
planu su nam još mnogi projekti ali neki od njih su:
-
Negovanjem novog stila u folklornom igranju (stilizovani folk balet)
privući ne samo srpsku publiku nego i zainteresovati širu
internacionalnu publiku u Kanadi;
- U
saradnji sa Peel Board of Education, postati akreditovana škola za
dobijanje high-school kredita iz predmeta srpski jezik;
-
Osnivanje biblioteke
-
Organizacija dečijih pozorišnih predstava, organizovanje dečjeg hora
-
Osnivanje muzičke škole u saradnji sa muzičkom školom "Goja" iz Toronta
-
Osnivanje škole klasičnih i okretnih igara
Naša
vizija budućnosti je da naša kuća u Misisagi postane srpski:
*
kulturno-umetnički centar
*
sportsko-rekreativni centar
*
biznis-finansijski centar koji bi spajao dijasporu sa maticom i takođe
povezivao i objedinjavao dijasporu širom sveta. Ovo bi radili ljudi koji
su kvalifikovani za te oblasti.
*
Ulica, Rangeview Road, da postane srpska ulica gde bi pored raznih
biznisa postojali i drugi sadržaji i objekti kao što su Dom za
penzionere, bioskop, tržni centar, medicinska ustanova, sportska sala.
* Da
postanemo kulturni centar koji predstavlja različite kulturne sadržaje u
oblasti: muzike, pozorišta, video produkcije, izdavaštva, otkrivanja
novih talenata. Pored predstavljanja sopstvene produkcije i kulturnih
sadržaja, značajan segment budućih aktivnosti je predstavljanje kroz
razmenu i saradnju sa drugim srodnim institucijama i grupama
* Da
koordinišemo, unapređujemo i razvijamo kulturne, obrazovne,
informativne, zabavne, sportske i humanitarne aktivnosti Srba na
području šireg Toronta i okoline sa organizacijama sličnog karaktera
*
Saradnja sa drugim srodnim kulturnim centrima u Srbiji i Crnoj Gori i
Evropi
*
Predstavljanje projekata, kulturna razmena i komunikacija sa
institucijama kulture, umetničkim grupama i raznim udruženjima naučnog,
kulturnog, privrednog, sportskog i drugih sadržaja
*
Organizovanje tribina i sastanaka naših poslovnih ljudi / dijaspore u
celini sa predstavnicima privrednog života iz SCG (Privredna Komora,
regionalne Privredne Komore)
*
Podstaknuti rad srpske finansijske institucije (ideja je već
predstavljena članstvu na Godišnjoj Skupštini SKUD-a "Oplenac"). Jedna
tako organizovana institucija bi mogla finansijski da pomaže maticu kao
i crkvu u Kanadi.
SKUD
"Oplenac" je spreman na zajednički rad sa drugim organizacijama kao i
pojedincima. Takođe kod nas često dolaze ljudi raznih profila koji žele
da svoje znanje i iskustvo iskoriste u razvoju naše zajednice. Ima nas
veoma mnogo na ovim prostorima i u tome je naša snaga koja je za sada
nažalost uglavnom nedovoljno iskorišćena”.
U
sledećem broju razgovaramo sa umetničkim direktorom Srboljubom-Srbom
Ninkovićem, muzičkim direktorom Perom Radonjićem i dirigentom hora
Jasminom Vučurović.
Ivana Đorđević
SLAVA LISTA I IZDAVAČKE KUĆE “ISTOČNIK”
DELITI REČ BOŽIJU
DELITI JE CARSTVO NEBESKO
U nedelju 8. maja 2005 u manastiru Milton listi izdavačka kuća Eparhije
kanadske “Istočnik” obeležili su slavu.
Ovom
prilikom prezentirana je i knjiga protereja-stavrofora Lazara Vukojeva
pod nazivom “Ima li nade”.
Novo
izdanje izdavačke kuće naše eparhije, "Istočnik", u ediciji "Sveštenici
svojoj pastvi". Reč je o četvrtoj knjizi edicije, o naslovu "Ima li
nade?", zbirci propovedi visokoprečasnog protojereja-stavrofora, paroha
hamiltonskog Lazara Vukojeva.
Treba odmah da kažemo da se radi o osobi iz crkvenih redova, kojoj nije
strano publikovanje svojih dela, kao ni javno nastupanje. Prota Lazar
Vukojev je napisao i objavio tri drame, u desetercu, pod naslovima :
"Rastko", "Vertep" i "Stradanja Hristova", koje je objavila kuća
"Istočnik" pod jedinstvenim naslovom "Pridite čeda".
Knjigu, podeljenu u 5 poglavlja, sačinjava 69 propovedi, od kojih su 11
namenske besede raznim povodom, kako o pikniku ili kojoj slavi, tako i o
upokojenju kog dragog sabrata, iz naše ne baš malobrojne, u ove daljine
zapućene, zajednice.
Ono
što pada u oči na prvi pogled, jeste da su propovedi relativno kratke.
Iščitavanjem pak, biva jasno da su bogate podacima i duboko sadržajne
jevanđeoskom porukom, što jasno nameće zaključak da su jezgrovite, po
sadržaju koji treba da se prenese, kako okupljenima, u molitvi
vernicima, tako sada i usamljeniku, verniku čitaocu, koji traži
okrepljenje nad knjigom. Ono što pleni, u ovim propovedima, jeste pomalo
neočekivan način na koji one to čine i kako ih to on sačinjava u
besedničko štivo.
Sastav svojih propovedi, prota Lazar najčešće temelji na načinu koji su
primenili sačinitelji Jevanđelja u svome Boguposvećenom usamljeništvu.
Naime, reč Jevanđelja, ili Javangelija - onoga što su anđeli javili;
uvezuje vremena i sva vremena čini jednim, Božijim dobom. Kao što je
Jevanđelje sačinjeno od zbivanja prebiblijskog doba, biblijskih dana i
posle biblijskih vremena, tako svoje propovedi sačinjava i prota Lazar
Vukojev.
Da
bi uspelo sazdao svoju propoved, prota Lazar, često u svojim besedama,
navodi anegdote i istorijske priče, legende prehristijanskog doba,
navodi razne pesnike i pisce: i Milana Jankovića i Čika Jovu Zmaja i
Maksima Gorkog i Antona Čehova i Fjodora Dostojevskog i... Ali prota
Lazar, to ne čini da bi pomoću jevanđeoskih poruka i pouka svojih
propovedi, podigao nivo idejnih dvoumica ovih autora, niti da bi starinu
predhristovsku osnažio, u našem intelektualnom sklopu.
Prota Lazar to radi da bi i u svim tim umnim tvorevinama starine i
ličnog umetničkog dvoumljenja, potvrdio životnost i silu Jevanđelja,
kako aktera tako i autora Svetih spisa. U svim njegovim propovedima,
upravo na tim detaljima, samo je tekst svete Knjige jedino večan, jedino
svevremen. Sve drugo prolazna je, verbalna ilustracija, zanimljiva, ali
ne dovoljno snažna da nosi večnost, kako to jedino mogu reći Jevanđelja.
Svaki sveštenik, sa svoga amvona širi reč Svetog pisma, na sebi
svojstven način, svaki propoveda isto, ali na drugačiji način, od svog
sabrata, pa i iz jedne iste crkve. Ovo nameće, naročito profanima,
pitanje: gde je i šta je to: reč Božija?
Pre
svega, i kod ove knjige, čitalac, kao što je i vernik pred amvonom,
uviđa da je to, iskustvo. Svako iskustvo, ali ako je onaj, koji ga
saopštava, umno nađe i rasprede sve tanane niti, koje to, njegovo lično,
iskustvo dovode u neprekidnu, u večnu pređu svevremene reči Jevanđelja.
Jer, Jevanđelje je i riznica i skrovište i tajna i otkrovenje, Ono je
svezbir i sabir, kako sveupitnog drhtanja uma, tako i strepnji
jedinožajućeg srca.
U
tome, ova knjiga, prote Lazara Vukojeva, (na slici desno) ne
iznenađuje, jer njena namera nije da šokira niti da zapanji, niti da
uznemiri niti zadovolji. Ovo štivo ispunjava iščekivanja, jer mu je
namera samo da potvrdi jevanđeosku reč, kao što je to suštinska namera
posla koji prota dnevno obavlja. Ali, ovakvo predočeno, ovo štivo
obogaćuje za jedno drugačije iskustvo, za jedan upotpunjeniji pristup
reči Jevanđelja. A kroz to, besedničko, dakle ono kazivanje koje zahteva
da se sluša bez sedenja, i ogleda se snaga traganja za rečju Božijom.
Baš tu, u traženju u iskanju da se sazna reč Božija, važno je ovo
propovedanje protojereja Lazara Vukojeva. Važno je da sa amvona, sa
sveštenikovih usana siđe reč koju će Gospod čuti, a čuće Gospod reč ako
su reč čula srca, a ne uši pastve. Otuda i treba da reč sveštenička seda
u srca, jer reč koja sedne u srce, reč je koju će i usta ponoviti, a što
mnoga usta ponavljaju, Bog sigurno čuje i dejstvovaće.
Kad
tad, Bog će dejstvovati i najčešće kada se mi najmanje nadamo i kada
pređemo dalje crtu i kada odgovorimo gnevno ili stuženo, na pitanje iz
naslova knjige: ima li nade ? Prota Lazar veruje da ima nade, ali nikoga
ne treba da iznenadi što, kada zaklopi ovu knjigu, pošto je pročitao
propovedi, čitalac ostaje u snažnom utisku pred saznanjem : nade u opšte
nema, ima Boga ! I ima sina besmrtnoga Isusa Hrista koji je neraskidiva
veza nas sa Ocem.
Ako
mogu da izaberem onda mislim, da na mene lično, najsnažniji utisak
ostavlja propoved "Dvadeseta nedelja po Duhovima" ( str. 196. - 199. )
gde na 198. str.prota Lazar kaže:
"Mi danas nismo blagonakloni prema ljudima koji su nemoćni, bolesni,
ostareli. Ovde na Zapadu, deluju mnoge organizacije za koje ljudi
odvajaju deo svoga novca...Oni će dati novac, ali će ostati na
distanci. (VAŽNO: ) Čoveku je međutim potreban, pre svega, čovek.
Ličnost leči ličnost. Ljubav leči čoveka!" I kasnije: "Malo ko je
spreman da izađe iz sebe i da voli." I još kasnije prota kaže: "Mi bi
smo svi da menjamo čitav svet, a da se sami ne promenimo."
Ova propoved meni nameće jedno šire pitanje, odnosno pitanje ljubavi u
širem smislu, odnosno vodi moju misao tamo gde ljubav nije više ni na
distance, nego gde je prerasla u mržnju. I to, ne mogu, u ovim danima,
da odvojim od naše neprebolne rane, od Kosova.
Mislim, da smo kao narod, od bezbožništva, koje nas je bilo zahvatilo
isuviše ogrezli u mržnji. Mi smo bili i ostali jači. I jesmo u mnogome
bolji od mnogih, ali smo zapali u mržnju, baš iz te svoje obezbožnosti,
koja nas je učinila gordima, iz ludila iskazanog i u jednoj jeftinoj
pesmi, koju pominje i prota Lazar u jednoj propovedi: "ne može nam niko
ništa / jači smo od sudbine ". Jer gde Bog napušti srca, tu se uvlači
zavist i omraza. Zato su naše kuće nasledili, bez blagoslova i prava,
drugi, mrzani. Ali zato se i mi bez blagoslova i prava potucamo po
tuđinama i kućama u koje nikako da se smestimo, ma koliko ih pošteno
platili i ma kako ih prema svome ukusu prepravljali.
U
omrazi svojoj izgubili smo kuće svoje u srcima svojim.
Otac
nas, koji nam je jedan svima i u svim vremenima, ni na koga omrazu ne
drži. Reč nam je dao, da je čuvamo i raznosimo.
Dao
nam je reč da bude i hrana i nada. Da nam bude, jer ona, reč jeste. Ona
jeste Otac naš nebeski. Jeste ljubav koja je Bog.
U
tome je tajna reči Božije, da samo ona može Boga da posvedoči i nas sve
utvrdi u Bogu, a u tome je snaga ovih propovedi, koje nam je prota
namenio, da nam budu pri ruci i kada je nad oltarom noćna tišina i kada,
zauzet drugim poslovima u parohiji, ovom ili onom svom parohijaninu, kao
sveštenik, nije baš u tom trenutku na dohvat ruke. Otuda je, cenim, ova
knjiga, protojereja Lazara Vukojeva, potpuno uspela i kao besedničko i
kao literarno, i kao inspirativno štivo.
Zaista je smisleno da se ovakvoj knjizi nađe mesto u biblioteci svakog
vernika, ali ništa manje i sumnjičavih nevernika, koji uplašeni, u ovim
vremenima, tumaraju između upitnih odgovora, šireći zarazu zabune i
beznađa. Deluje ovo štivo kao da je autor hteo da nam celom knjigom
odgovori na pitanje: ima li nade? - rečenicom: čitajte ovo, dok ja ne
stignem do vas i držite među sobom reč koju javiše anđeli: da, ima Boga.
Jer, deliti reč Božiju, deliti je carstvo nebesko, carstvo Ocino.
Radovan Gajić
