Broj
1004, 20. maj 2005
GLASANJE O POVERENJU KANADASKOJ VLADI
Pol Martin
jedva preživeo!
153 - 152
Kanadski poslanici glasali su juče o poverenju manjinskoj vladi
premijera Pola Martina.
Na
jednoj strani vladajući liberali i poslanici Nove demokratske partije
glasali su za rebalans budžeta i dalji normalan rad vlade i parlamenta,
a na drugoj su poslanici Konzervativne, glavne opozicione stranke u
neformalnoj koaliciji sa Kvebečkim blokom pokušali da obore vladu i
iznude prevremene izbore.
Broj
poslanika dve suprotstavljene strane je izjednačen, pa je sudbina vlade
zavisila od stava trojice nezavisnih poslanika. Glasovi su bili
podeljeni 152-152 ali je predsedavajući parlamenta, Piter Miligan po
tradiciji, ostao veran vladi tako da je njegov glas “za” spasao Pola
Martina i njegovu Vladu.
Iako
od prethodnih izbora održanih juna 2004. nije prošla ni godina,
Martinova vlada zapala je u krizu ponajviše zbog "sponzorskog skandala"
koji je predmet tekuće zvanične istrage čiji se kraj očekuje u novembru.
Reč
je o milionima dolara poreskih obveznika utrošenim za državne sponzorske
programe koje je od 1997-2001. inicirala i sprovodila prethodna
liberalna vlada Žana Kretjena i to u periodu kada je sadašnji premijer
Martin bio njen ministar finansija.
Zavisno od rezultata te istrage, premijer Martin obećao je da će u roku
od 30 dana od njenog završetka raspisati nove izbore, ali udruženi
konzervativci i kvebečki separatisti želeli su već sada da pokušaju da
oslabljenu manjinsku vladu obore.
Nadu
za opstanak Martinovog kabineta ulila je i svojim glasom za poverenje
Vladi potvrdila, dojučerašnja istaknuta poslanica Konzervativne partije
Belinda Stronak (Belinda Stronach) koja je, u jednom od
najspektakularnijih "transfera" u kanadskoj političkoj istoriji,
objavila da prelazi u tabor Liberala.
Nju
je premijer Pol Martin odmah imenovao za Ministra za kadrove (Human
Resources).
"Kao
poslanik i javna ličnost želim da se borim za Kanadu. Ne odobravam
glasačko 'paktiranje' Konzervativne stranke sa (separatističkim)
Kvebečkim blokom", izjavila je Stronak.
Iako
apsolutni novajlija u politici, ambiciozna Belinda Stronak (39) bila je
glavni takmac vođi konzervativaca Stivenu Harperu (45) na
prošlogodišnjim stranačkim izborima.
Belinda Stronak je kćerka jednog od najbogatijih Kanađana,
multimilijardera Frenka Stronaka i do prošle godine bila je izvršni
direktor porodične kompanije za proizvodnju auto-delova "Magna".
Kanadski i američki mediji proglasili su je za jednu od najuticajnijih
poslovnih žena u svetu.
Pobedivši prošle godine u svojoj izbornoj jedinici u Ontariju i ne
skrivajući liderske političke ambicije ona je godišnju zaradu u
kompaniji od 12 miliona dolara žrtvovala za manje od 150.000 dolara
poslaničke plate.
Od
osnivanja Kanade 1867. godine liberali i konzervativci su se takoreći
smenjivali na vlasti, a samo u osam slučajeva formirane su kratkotrajne
manjinske vlade. Poslednja (konzervativna), izdržala je svega šest
meseci, od juna do decembra 1979. godine.
Iznenađujući
politički transfer
Belinda
Stronak promenila stranu
Utorak će ostati upamćen kao dan jednog od najvećih političkih transfera.
Tada je objavljeno da Belinda Stronak (Belinda Stronach) napušta
Konzervativnu stranku, za ljubav Liberalne.
Premijer
Martin je, pozdravljajući novog člana svog poslaničkog kluba koji im se
pridružio u ovom odsudnom času, najavio da će gospođa Stronak biti član
kabineta kao ministar za ljudske resurse i zadužena za demokratski
oporavak. On je rekao da su njih dvoje razgovarali u ponedeljak uveče i
da su se dogovorili oko svega. Ustanovili su da imaju mnoga zajednička
gledišta, počevši od vere u centralističku, uravnoteženu i umerenu
politiku, jak ekonomski i fiskalni program, usavršavanje stručnjaka i
Gomerijevu komisiju.
Premijer Martin je, takođe, istakao da gospođu Stronak ceni kao izuzetno
sposobnu osobu, koja se već dokazala kako u biznisu, tako i u politici.
Gospođa Stronak je za svoj prelazak u protivnički tabor okrivila lidera
konzervativaca Harpera. Ona ističe da je pokušavala u okviru stranke da
da svoj konstruktivan doprinos pitanjima koja se tiču Kanađana koji žive
u gradovima, žena, mladih i većine građana Ontarija, ali da Harper nije
imao dovoljno sluha za sagledavanje kompleksnosti i veličine zemlje, i
samim tim, različitosti koje su neminovne.
Harper je, sa svoje strane, reagujući na njene optužbe, istakao da se ne
radi ni o kakvim velikim principima, već o pukoj ambiciji. On je rekao
da se oseća izdanim, ali mu je ipak drago što je do ovog obrta došlo pre
izbora. Harper veruje da će njegov poslanički klub biti jedinstveniji i
da će uspeti da iznudi izbore.
Interesantno je da je gospođa Stronak ovih dana prekinula i svoju
romansu sa drugim čovekom Konzervativne stranke Piterom MkKejom. Njih
dvoje su januara priznali da se viđaju.
Ljubav
i politika ne idu zajedno
Piter MekKej, zamenik lidera Konzervativne stranke, nije krio
iznenađenje zbog prelaska svoje prijateljice Belinde Stronak u liberalni
tabor. U svom prvom javnom obraćanju novinarima na očevoj farmi na
severu Nove Skošije on je, vidno povređen, primetio da se kolege,
prijatelji ili porodica ne ostavljaju tek tako. Po njegovim rečima,
ovakav postupak je pravo iskušenje koje on nije očekivao. Ipak, bez
obzira na sve, on joj je poželeo sreću, napominjući da je uradila ono
što je ona sama smatrala za potrebno.
Na
pitanje da li je prekinuta romansa između njega i Stronakove, on je
rekao da će o tome tek morati da razgovaraju. Rešavanje tog bolnog
pitanja tiče se samo njih dvoje i oni će odlučiti šta će biti.
Narednog dana MkKej je prokomentarisao da bi se on osećao povređenim i
da nema romantičih osećanja između njih dvoje.
MkKej je istakao svoju nameru da normalno nastavi sa svojim aktivnostima
koje su pre svega vezane za stranku i poslanički klub.
Komentari na prelazak Belinde u liberalni tabor.
Prelazak
Belinde Stronak iz konzervativnog u liberalni tabor
izazvao je brojne komentare.
U
svojim izjavama konzervativci, počevši od lidera Harpera, uglavnom
pominju da su iznenađeni, iznevereni i izdani. Očigledno je da
Stronakova ničim nije nagovestila da će promeniti stranu. U stranci su,
ipak, ubeđeni da ovaj prelazak neće bitno uticati na raspoloženje njenih
članova, kao ni na čvrstu rešenost da se insistira na izglasavanju
poverenja federalnoj vladi.
Atmosfera kod liberala je sasvim drugačija. Ovonedeljni sastanak
poslaničkog kluba obeležen je izuzetno toplom dobrodošlicom koju su svi
uputili gospođi Stronak. Zamenik premijera Eni MkLilan je istakla da je
za ovakav potez sasvim sigurno bilo potrebno imati hrabrost, ali i
petlju.
Ontarijski premijer Dalton MekGvinti pozdravio je dolazak gospođe
Stronak u federalni kabinet, naglašavajući da to daje nadu da će
provincija dobiti veća sredstva od Otave.
Xon
Tori, lider ontarijskih konzervativaca, napominje da će se ovaj
iznenađujući i razočaravajući potez Stronakove svakako nepovoljno
odraziti i na prijateljske odnose između njih dvoje.
Najoštriji je bio komentar Boba Ransimana, veterana među provincijskim
konzervativcima, koji je odmah označen kao uvredljiv i seksistički.
Članica Liberalne stranke Ketlin Vajn zatražila je da on javno izvini
zbog toga što je Stronakovu okarakterisao kao atraktivnu glupaču.
Pojedini analitičari, između ostalog, navode da je premijer Martin još
jednom dokazao da je više nego sposoban da se snađe u situacijama kada
je potrebno brzo i ispravno reagovati. Oni procenjuju da su, uz ovaj
transfer, liberali najverovatnije bliži pobedi.
Sastanak
MekGvintija i Harpera
Harper obećao
poštovanje potpisanog sporazuma
U
ponedeljak su se sastali po prvi put ontarijski premijer Dalton
MekGvinti (Dalton McGuinty) i lider konzervativaca Stiven Harper
(Stephen Harper). Dogovoreno je da će Harper ispoštovati svaki potpisani
sporazum koji nalaže da Ontario dobije više sredstava iz federalne kase.
MekGvinti je prošle nedelje dobio načelnu saglasnost od premijera
Martina za 5,75 milijardi dolara, koje bi trebalo da označe početak
premošćavanja razlike između sredstava koje provincija uplaćuje i dobila
nazad od Otave. Insistiranje ontarijskog premijera da ovaj dogovor
dobije zvaničnu formu pre datuma za koji je zakazano izjašnjavanje o
federalnom budžetu, u sredu je urodilo plodom. Provincija je dobila
potvrdu da će dogovor biti ispoštovan bez obzira na dalji razvoj
političke situacije.
Inače, premijer MekGvinti naglašava da je, bez obzira na izbore, pitanje
finansiranja provincije od strane federalne vlade njegov najvažniji
zadatak. On kaže da će, i u slučaju da dođe do izbora, zastupati
isključivo interesa građana provincije. MkGvinti je, takođe, kritikovao
premijera Martina što pravi parcijalne dogovore sa pojedinim
provincijama, čime ih dovodi u neravnopravan položaj.
VIKTORIJA
Kembel ponovo
premijer BC
Premijer
Britanske Kolumbije Gordon Kembel (Gordon Campbell) ponovo je
pobedio na izborima u svojoj provinciji. U svom prvom obraćanju posle
objavljivanja rezultata, on je rekao da mu ovaj drugi mandat daje
mogućnost za nastavak programa obnavljanja sistema zdravstvene zaštite i
obrazovanja, posle smanjenog priliva sredstava u prethodne četiri godine.
Na
izborima su birači odlučili da u Parlament delegiraju drastično veći
broj demokrata. U dosadašnjem sazivu bila su svega dva predstavnika ove
stranke, a sada će ih biti 33.
Premijer Kembel je rekao da su birači jasno stavili do znanja da žele
jaču opoziciju.
Liderka provincijskih demokrata Kerol Xejms kaže da izborni rezultati
očigledno pokazuju da građani žele vladu koja vodi više računa o
stanovnicima svih struktura. Ona je primetila da su liberali u
predizbornoj kampanji tipovali na jaku privredu, a da su pri tom nisu
adekvatno sagledali starija lica, decu i porodicu.
Kriza
vlade
Klarkson treba
da razreši situaciju
Lider Konzervativne stranke Stiven Harper i Bloka Kvebekva Žil Disep
(Gilles Duceppe) insistiraju da bi generalni guverner Edrijen Klarkson
trebalo da se umeša i razreši krizu koja je nastala u radu Parlamenta.
Po
Harperovim rečima, guverner Klarkson treba da zabrine to što vlada nema
mandat kod članova Donjeg doma.
Guverner Klarkson je raspravljala o situaciji sa svojim saradnicima, ali
nije doneta nikakva odluka o bilo kakvoj intervenciji. Portparol
premijera Mark Roj je rekao da Martin ne planira da traži savet od
Klarksonove.
Ove
dve stranke će se udruženim snagama u četvrtak potruditi da zatvore
najviše zakonodavno telo. Njihovi predstavnici su u utorak bojkotovali
sednicu, a neki konzervativci su čak bili obučeni u farmerice, što je
označavalo da protestuju poštujući minimum procesa rada.
Ovakvo ponašanje kritikovao je premijer Martin. On je rekao da bi
parlamentarni predstavnici trebalo da obavljaju svoju dužnost, poput
ostalih građana koji svakog jutra odlaze na posao. Uputio je apel
Harperu, u kojem traži nastavak normalnog dijaloga.
Kritike je uputio i lider NDP-a Lejton. Ne skrivajući svoje razočaranje
zbog neprimerenog bojkota od strane dela poslanika, on je primetio da će
građani svakako nepovoljno reagovati zbog toga što zakonodavno telo ne
radi posao za koji je nadležno.
Promena
stava konzervativaca
Spremni da
odobre budžet
Konzervativci kao da su delimično promenili svoj stav. Lider Harper
najavljuje da su spremni da odobre federalni budžet, ali da će glasati
protiv dodatnog zakona koji se odnosi na odredbe sporazuma postignutog
između liberala i demokrata. Harper ističe da se u njemu radi o 'kompletno
neodgovornoj fiskalnoj politici'.
Ovaj
zakon, pored ostalog, predlaže izdvajanje 4,6 milijardi dolara za
izgradnju stanova i očuvanje životne sredine.
Premijer Martin, pak, naglašava da se izjašnjavanjem i o budžetu i o
dodatku na njega u suštini iskazuje poverenje vladi. U slučaju da bilo
koji od ovih predloga ne prođe, on kaže da će raspisati federalne izbore.
O mogućem raspisivanju izbora, on bi se danas mogao dogovoriti sa
generalnim guvernerom Edrijen Klarkson. Najverovatniji datum mogao bi
biti 27. jun.
Proces
Gitu i Broltu
Suđenje pomera
datum podnošenja Gomerijevog izveštaja
Početak suđenja Čaku Gitu i Žanu Broltu za više nezakonitih radnji u
vezi sa sponzorskom aferom, zakazan je za treći oktobar. Harvi Jarocki,
Broltov advokat, objašnjava da je veoma važno da se proces završi pre
objavljivanja završnog izveštaja Gomerijeve komisije.
Kako
se navodi, zbog ovoga bi se moglo očekivati da izveštaj bude objavljen
kasnije, a ne 1. novembra, za kada je prvobitno bio najavljen.
Očekuje se da će suđenje trajati između četiri do šest sedmica.
Do
odlaganja početka suđenja došlo je na predlog sudije kvebečkog Vrhovnog
suda dŽejmsa Brantona. On je rekao da ne bilo u redu da se suđenje
dešava u isto vreme kad i javna istraga i usred moguće federalne
predizborne kampanje.
Statističari
upozoravaju
Kanađani imaju
problema sa čitanjem
Statistička služba iznela je podatke po kojima svaki četvrti odrasli
stanovnik Kanade ima manje ili veće probleme pri čitanju. Ono što je
veoma indikativno je da se situacija nije gotovo ni malo izmenila u
poslednjih deset godina.
Muke
sa čitanjem knjiga i dnevne štampe ima 42 odsto Kanađana između 16 i 65
godina starosti. To im stvara i dodatne probleme na poslu, tako da
većina njih ne može da pronađe i zadrži posao koji bi im omogućio
pristojan život.
Ova
činjenica nije iznenadila članove pokreta za pismenost. Vendi DesBrisej,
izvršni direktor pokreta, naglašava da nestatak nacionalne strategije i
nedovoljna sredstva koja se izdvajaju za opismenjavanje pokazuju da se
ovom pitanju ne posvećuje dovoljna pažnja. Ona ističe da bi vlada morala
da učini nešto kako bi pomogla ljudima koji imaju ove probleme.
U
Nacionalnom sekretarijatu za pismenost kažu da je vlada Pola Martina
obećala da će u naredne tri godine izdvojiti dodatnih trideset miliona
dolara za rešavanje problema pismenosti kod odraslih.
Statističari su izvršili ispitivanje sposobnosti razumevanja pročitanog
za potrebe međunarodne studije koja je obuhvatila nekoliko zemalja.
Kanada se nalazi iza Norveške i Bermuda, ali ispred SAD-a.
Prva pomoć najčešće presudna
Obuka za
prepoznavanje alergijskog šoka kod dece
Ontarijska vlada jednoglasno je usvojila zakon kojim se zahteva od
provincijskih škola da obezbede minimum standarda pri prepoznavanju i
delanju pri anafilaktičkom šoku kod dece. Veruje se da će se ovim
preduprediti stradanje dece koja boluju od alergija opasnih po život.
Ovaj
zakon, za sada jedinstven u Kanadi, naziva se još i Sabrinin zakon, po
Sabrini Šenon trinaestogodišnjakinji koja je pre dve godine umrla nakon
što je pojela pomfrit u kojem je bilo malo sira, a bila je alergična na
mlečne priozvode.
Zagovornici donošenja ovog zakona kažu da će svi zaposleni u školama
morati da nauče kako da prepoznaju simptome šoka i koriste EpiPens,
injekcije sa epinefrinom, za prvu pomoć u slučaju anafilaktičkog šoka.
Roditelji će takođe biti u obavezi da upozore nastavno osoblje u slučaju
da njihovo dete boluje od alergije, što do sada nije uvek bila praksa.
Ministar obrazovanja Xerard Kenedi pozdravio je donošenje ovog zakona,
naglašavajući da će on dovesti do jedinstvenijeg stava, a samim tim i da
će povećati bezbednost dece u školama. On je rekao da se u najvećem
broju škola već primenjuju preventivne mere (u Torontu, recimo, još od
1990. godine), ali će sada situacija svakako biti mnogo povoljnija.
Po
nekim procenama, u svakoj osnovnoj školi ima sedmoro, a u srednjoj
sedamnaestoro dece kod kojih može doći do anafilaktičkog šoka zbog nekog
tipa alergije.
Zakon je donet na predlog liberala Dejva Levaka, nekadašnjeg direktora
škole.
Turizam
je ponovo u modi
Putuje se više
nego godinama unazad
Statističari potvrđuju da se ovog marta putovalo više nego godinama
unazad. Procenjuje se da je da oko 3,7 miliona Kanađana izašlo iz zemlje,
s tim da je preko pola miliona otišlo preko okeana.
Samo
prema SAD-u je ovog meseca zabeleženo više odlazaka nego i u jednom
prethodnom još od terorističkih napada, septembra 2001. godine. Broj
noćenja kod prvih suseda je, pak, dostigao najviši nivo čak za
poslednjih sedam i po godina.
I
putovanja preko okeana bila su mnogo interesantnija za ovdašnje
stanovništvo nego ranijih godina. Stručnjaci kažu da osnovni razlog leži
u rastu vrednosti kanadskog dolara prema većini vodećih valuta.
Nažalost, ovakav trend nije važio za turiste koji su izabrali Kanadu kao
svoju destinaciju. U martu ih je bilo svega 3,1 milion, manje nego i u
jednom mesecu od avgusta prošle godine.
Studija
o nasilju u porodici
Porastao broj
osoba osuđenih za ubistvo supružnika
Federalno ministarstvo za pravosuđe bilo je inicijator studije koja se
bavila analizom porodičnog nasilja i njegovog kažnjavanja.
Autorka studije Mirna Doson je, prateći sve sudske procese za ubistva u
Torontu u poslednjih tridesetak godina, ustanovila da je od 1984. godine
porastao broj osoba koje su strože kažnjavane za ubistva svojih
supružnika. Od tada su, naime, postale mnogo agresivnije kampanje protiv
nasilja u porodici, te su u skladu sa tim i išle i sudske presude.
Tokom sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka bilo je
mnogo manje muškaraca koji su za ubistvo svojih supruga osuđeni za
ubistvo prvog ili drugog stepena, nego što je to bio slučaj kada su bila
u pitanju ubistva nepoznatih osoba.
Ona
je zaključila da je jačanje pokreta za ženska prava bilo od presudnog
značaja za ovakav preokret.
Sa
ovim zaključkom saglasni su i pripadnici i pobornici ovog pokreta.
I
novčanica od deset dolara sa dodatnom zaštitom
Pored banknota od 20, 50 i 100 dolara, uskoro će i popularna desetica
imati dodatne sigurnosne karakteristike.
Guverner Dejvid Dodž naglašava da će dodaci učiniti da svi korisnici
lakše provere autentičnost novčanica a da će, u isto vreme,
falsifikatorima biti mnogo teže da je krivotvore.
Novčanica će i dalje imati isti izgled kao i ona koja je trenutno u
opticaju, ali će dobiti metalnu hologramsku traku, vodeni žig, nit
utkanu u papir, providni broj i fluorescentnu oznaku koja je vidljiva
pod ultraljubičastim svetlom.
Usavršena banknota od deset dolara biće puštena u opticaj u sledećih par
nedelja.
Diplomatski
odnosi sa Iranom samo formalni
Ministar spoljnih poslova Pjer Petigru je izjavio da će diplomatski
odnosi sa Iranom biti samo formalne prirode, u pokušaju da se iznudi
nova istraga o smrti fotoreporterke Zahre Kazemi.
On
je rekao da ambasada u Teheranu neće biti zatvorena, niti pak da će
ambasador biti opozvan, već da će kontakti biti ograničeni samo na tri
pitanja: slučaj Kazemi, stanje ljudskih prava u Iranu i nepoštovanje
ograničenja o nuklearnom naoružanju.