Broj
1004, 20. maj 2005
KIJEV
UKRAJINA SE
UŽURBANO PRIPREMA ZA EVROVIZIJU
Ukrajinski glavni grad Kijev ubrzano se priprema za hiljade posetilaca
takmičenja Evrovizije, najveći međunarodni događaj u istoriji te zemlje,
koja je svetsku pažnju privukla nedavno “Narandžastom revolucijom” i
dolaskom na vlast opozicionog lidera Viktora Juščenka posle masovnih
uličnih protesta.
Finale takmičenja Evrovizije biće održano 21. maja.
Očekuje se više od 10.000 posetilaca, od kojih su mnogi već stigli,
preneli su lokalni mediji.
Predsednik Juščenko poručio je naciji da je Ukrajina prošla “dugačak put
od kada je (domaća pevačica) Ruslana pobedila prošle godine na
takmičenju Evrovizije”.
Juščenko je priznao i da bi reputacija Ukrajine, posle njegove
inauguracije, opala da zemlja nije uspela da uspešno organizuje
takmičenje Evrovizije.
Za
takmičenje Evrovizije specijalno su angažovana dva ministra, a
obezbeđena su i sredstva od pet miliona evra iz budžeta. Troškovi su se,
međutim, udvostručili pre mesec dana.
Da
bi ohrabrila ljude iz cele Evrope da dođu na takmičenje Evrovizije,
Ukrajina je ukinula od 1. maja vize za zemlje Evropske unije i
Švajcarsku.
Pojedini zvaničnici ocenili su i da je takmičenje za najbolju pesmu
Evrope “ozbiljan korak” za Ukrajinu ka EU.
Ipak,
bilo je mnogo strahovanja da Ukrajina neće biti spremna da bude domaćin
Evrovizije, posebno zbog demonstracija opozicije, koje su umnogome
odložile pripreme za taj spektakl.
Poslednjih nedelja, međutim, Sportska palata, u kojoj će biti održana
Evrovizija, dramatično je transformisana - postavljena je oglomna
staklena scena, a spoljašnost je potpuno pokrivena zelenim materijalom
kako bi bio sakriven prilično ružan izgled zgrade građene u sovjetskom
stilu.
Očekuje se da bi za pridošlice mogao da bude problem smeštaj, budući da
nijedan od obećanih novih hotela nije završen. Ipak, pripremljen je i
kamp za goste sa oko 5.000 mesta.
Kao
jednu od atrakcija, Kijev je odlučio da gostima pokaže ogromne tenkove,
nalik onima koji su korišćeni protiv demonstranata, ali sada ukrašene
narandžastim detaljima.
Portparol Evrokampa Nina Sorokopud izjavila je da su mnogi stranci
pratili “Narandžastu revoluciju” na televiziji, pa je Ukrajina želela
zato i da im pokaže deo svoje istorije.
Ceo
Kijev oblepljen je, inače, posterima Evrovizije, čija je tema ove godine
“Buđenje”.
Sajt
Evrovizije je
www.eurovision.tv
NOVI
SAD
BODAN
ARSOVSKI KVARTET 21. MAJA U KCNS
Makedonski
Bodan Arsovski kvartet, koji je osnovao Bodan Arsovski, basista
nekadašnje grupe “Leb i sol”, održaće koncert 21. maja u Velikoj sali
Kulturnog centra Novi Sad (KCNS).
Kvartet Arsovskog čine i klavijaturusta Kokan Dimuševski, takođe jedan
od osnivača grupe “Leb i sol”, saksofonista i flautista Aleksandar
Serafimov i bubnjar Goce Stefanovski.
Arsovski, rođen u Kumanovu 1956. godine, osnovao je “Leb i sol” sa sa
Dimuševskim, Vlatkom Stefanovskim i Dimitrom Čočorovskim 1976. godine.
Tokom 20 godina postojanja te grupe, on je učestvovao na 12 albuma i
jednoj kompilaciji, a stvarao je i muziku za mnoge filmove, televiziju i
pozorište.
Uspešna saradnja Arsovskog i Stefanovskog krunisana je osnivanjem
zajedničke izdavačke kuće “Treće uvo“, kojom su prvi put promovisali
nešto što nije “Leb i sol” - prvi makedonski rok balet i prvi CD u
istoriji makedonske muzike.
Arsovski
se 1987.godine, na projektu “Kao kakao“, oprobao i kao pevač. U opusu
grupe “Leb i sol’ bio je autor kompozicija kao što su “Damar“, “Kako ti
drago“, “Ručni rad“, “Skakavac“, “Tako blizu“, “Sumorno proleće“... U
poslednjim danima grupe “Leb i sol”, dok su još u njoj svirali svi
članovi koji su je i osnovali, Arsovski je izdao sopstveni CD “Endless
view“ sa osam instrumentalnih kompozicija, koji je proglašen za
jedno od najboljih izdanja u Makedoniji svih vremena.
Arsovski je 1996. i 1997. godine radio kao teatrolog, sarađujući sa
rediteljem Stojanom Stojanovskim na scenama Velesa i Prilepa. Komponovao
je i muziku za antičke tragedije “Bakhe“ i “Medeja“.
Usledio je i CD “Tiresias“, na kojem su zastupljene teme iz tih
predstava.
Sa
grupom “Egzija“ izdao je album “Brocken beats“, koji je bio njegovo
kompletno autorsko delo.
Nastupao je i Filipom Glasom (Philip Glass), Džonom Gibsonom (John
Gibson) i triom “Foday Musa Sus“, a 2000. godine objavio je i četvrti
solo projekat “Elegija“.
Iste
godine sa grupom “Egzija“ održao je koncert na antičkom lokalitetu Stobi,
u blizini Velesa, a potom je usledila i prva solo kompilacija “Najbolje
od ...“ (The best of Bodan Arsovski). Tokom “antičke“ turneje na
lokalitetima Ohrida, Velesa, Bitolja i Skoplja, kao i u mestima Lihnidos,
Stobi, Heraklea i Skupi, snimljen je i materijal za prvo makedonsko DVD
izdanje.
OSLO
NEZVANI GOST NA GOSTOVANJU U OSLU
Drama
Nine Valse “Nezvani gost”, u režiji Vide Ognjenović, gostovaće 21. maja
u Oslu u Norveškoj, najavilo je Narodno pozorište u Beogradu.
To
će biti prvo gostovanje predstave "Nezvani gost" u inostranstvu.
Predstava je prošle godine učestvovala na Festivalu "Grad teatar" u
Budvi.
U
tom komadu igraju Aleksandar Đurica, Aleksandra Nikolić, Sena Đorđević,
Slobodan Stefanović i Mihailo Lađevac.
Dramaturg je Molina Udovički, scenograf Boris Maksimović, a
kostimografkinja Ljiljana Dragović.
Muziku su napisali braća Vranešević.
NJUJORK
IZLOŽBA "ID TROUBLES - US VISIT"
Izložba “ID Troubles - US Visit”, na kojoj će biti predstavljeni i
radovi nekoliko poznatih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, koji
uglavnom žive van matičnih zemalja, biće otvorena sutra u Njujorku,
prema koncepciji kuratora Zorana Erića iz Srbije, Hajke Munder (Heike
Munder) iz Švajcarske i Betine Štajnbrige (Bettina Steinbruegge).
Projekat
“ID troubles US Visit” istražuje razvoj sveobuhvatnih sistema lične
identifikacije u modernim neoliberalnim društvima i, kroz vizuru
vizuelnih umetnika, otvara debatu o pitanjima ličnog i nacionalnog
identiteta, legitimnosti nasuprot nelegitimnosti ulaska u određenu
zemlju, uključenja u društvo ili proterivanja…
Taj
problem posebno je relevantan u svetlu najnovijih svetskih afera i
skandala u vezi sa pritvaranjem emigranata u SAD, naveo je Erić, jedan
od kuratora izložbe.
Među
umetnicima koji su zastupljeni na izložbi su Miodrag Krkobabić iz Srbije,
kao i Tanja Ostojić, koja živi poslednjih godina u Nemačkoj, a
predstavlja se radom sa austrijsko-nemačkim umetnikom Davidom Ričom
(Rich).
Na
izložbi će učestvovati i Andreja Kulunčić iz Hrvatske, Oliver Musović iz
Makedonije, Željka Marušić i Andreas Helbling iz Hrvatske i Švajcarske,
Eržen Škololi (Shkololli) sa Kosova, Fernando
Alvim (Angola-Belgija), Pjero Golia (Piero) iz Italije, Samon Takahaši
(Japan-Francuska), Klej Vard (Clay Ward) iz SAD, Andro Vekua (Wekua) iz
Gruzije i Švajcarske i drugi.
Izložba je organizovana u Nurtureart galeriji i Emerging Curators’s
Resource centru u Vilijamsburgu (Bruklin) u Njujorku,
a biće otvorena do 24. juna.
KAN
NAJAVLJENA PROMOCIJA EVROPSKOG FILMA NA INTERNETU
Ministri kulture zemalja-članica Evropske unije (EU), na samitu održanom
u okviru 58. Filmskog festivala u Kanu, razgovarali su o mogućnosti
promocije i pospešivanja evropske filmske industrije posredstvom
interneta, s obzirom da Holivud u međunarodnim razmerama još dominira.
Razgovoru o mogućnostima distribucije filmova posredstvom interneta
prisustvovali su, osim evropskih zvaničnika, filmskih autora i drugih
stvaralaca u oblasti filmske industrije, i predstavnici internet
provajdera i agencija za telekomunikacije, preneli su francuski mediji.
Ministri 25 zemalja-članica EU potvrdili su da su šanse za proboj
evropskog filma do nove publike mnogo veće preko interneta.
Evropski komesar za medije Vivijen Reding (Viviane) rekla je da su u
Evropi, kao i u drugim zemljama, mogućnosti ljudi da uživaju u filmovima
onlajn izuzetno povećane poslednjih nekoliko godina.
“Moramo iskoristiti ovu priliku da doprinesemo otvaranju novih tržišta i
povećamo zaradu naših filmskih autora, povećanjem izbora sveukupnoj
publici”, dodala je ona.
Ranije ovog meseca britanska kuća Tesko (Tesco) najavila je pokretanje
filmskog servisa na internetu, a slično je saopštio i sajt Vipit (Wippit).
Na
sastanku u Kanu bilo je reči i o borbi protiv onlajn piraterije, u
kontekstu onlajn filmskih servisa, s obzirom na loša iskustva u tom
pogledu u oblasti muzike.
Ministri kulture naveli su u zajedničkom saopštenju da postoji veliki
rizik od “katastrofalnog gubitka prihoda” ako bi tržište bilo
preplavljeno neovlašćenom razmenom filmova, kakva je viđena u oblasti
muzike.
Američka filmska asocijacija je prošle godine pokrenula tužbe protiv
ljudi koji su učestvovali u ilegalnom preuzimanju filmova sa interneta.
BEOGRAD
46. OKTOBARSKI SALON - UMETNOST KOJA RADI
Prestižna
beogradska likovna manifestacija 46. Oktobarski salon, na kojoj će biti
predstavljeni radovi oko 45 umetnika iz zemlje i sveta, prema izboru
umetničke direktorke Darke Radosavljević, biće održana od 1. oktobra do
18. novembra, najavili su danas organizatori.
Salon će biti
održan u Kući Legata (Knez Mihailova 46) i Kulturnom centru Beograda
(KCB), pod nazivom “Umetnost koja radi/Catć me”, što znači da će
predstaviti pre svega radove koji “deluju na posmatrača”, rekla je na
konferenciji za novinare Darka Radosavljević, istoričarka umetnosti koja
vodi nezavisnu umetničku asocijaciju “Remont” i istoimenu galeriju.
Prateća
izložba “Virtuelni muzej”, posvećena ranijim dobitnicima nagrada Salona,
biće održana u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu.
Od ukupno oko
45 umetnika na Salonu, Darka Radosavljević za sada je izabrala 13 iz
zemlje i 15 iz inostranstva, odnosno Austrije, Rusije, Nemačke,
Švajcarske, Češke, Poljske, Grčke, Engleske i Španije.
Među
umetnicima iz Srbije, predstaviće se Aleksandar Rafajlović, Biljana
Đurđević, Miodrag Krkobabić i Talent fektori, kao i Dino Karailo, Igor
Rakčević i Voja Radonjić iz Crne Gore.
Darka
Radosavljević rekla je da se u početku uplašila, misleći da je to
preveliki zalogaj za nju, ali je prihvatila izazov i izabrala nekoliko
kolega koji su joj pomogli - Nebojšu Vilića iz Makedonije, kao i
Slobodana Jovanovića i Maju Ćirić iz Beograda.
Ona je
najavila da će predstojeći Salon biti drugačiji od ostalih, jer je u
pitanju “drugačije viđenje savremene umetničke scene”.
“Biće
predstavljena umetnost koja ‘radi’, radovi koji deluju na posmatrača”,
naglasila je ona i dodala da neće biti radova o dnevnoj politici i
socijalnim pitanjima, kao i onih koji reaguju na aktuelni društveni
trenutak, jer tu “nije jasno da li je u pitanju umetnički rad ili
komentar situacije”.
Darka
Radosavljević rekla je i da bi izbor umetnika iz inostranstva verovatno
bio drugačiji da je bilo više vremena za pripremu Salona, budući da je
pre svega želela da sve radove prvo vidi, a ne da ih bira na osnovu
fotografija ili drugog načina prezentacije.
Predsednik
novoformiranog Saveta Salona, istoričar umetnosti Savo Popović, rekao je
da je da će, u okviru pratećeg programa, biti postavljena i skulptura
“Tripod” (Tronožac) Koste Bogdanovića u javni prostor, na uglu
Palmotićeve i Hilandarske ulice.
Prema
njegovim rečima, Savet je izabrao Darku Radosavljević za umetničkog
direkora jednoglasno, osim umetnice Milice Tomić, koja je bila protiv,
smatrajući da je koncept nove umetničke direktorke Salona retro.
Darka
Radosavljević kazala je da sve radove, naprotiv, odlikuje savremenost,
bez obzira što ne reaguju na aktuelan društveni trenutak.
U Savetu
Salona su i slikari-grafičari Branko Miljuš i Zoran Todović, arhitekta
Ivan Kucina, istoričari umetnosti Natalija Cerović, Bojana Burić, Bojan
Bem i Nenad Radić.
Popović je
rekao da su predstavnici Salona razgovarali i sa poznatim umetnikom
Janisom Kunelisom, prilikom njegove nedavne posete Beogradu, te da je on
najavio dolazak sledeće godine.
Direktorka
KCB-a Danica Jovović-Prodanović rekla je da je priprema Salona trebalo
da počne još u novembru, ali da je ceo proces kasnio zbog konstituisanja
nove vlasti, posle lokalnih izbora.
Prema njenim
rečima, Skupština grada Beograda izdvojila je za ovogodišnji Salon 20
miliona dinara.
Oktobarski
salon prvi put je prošle godine dobio međunarodni karakter, a umetnički
direktor bila je Anda Rotenberg.
Sajt Salona
je
www.oktobarskisalon.org
