Broj
1004, 20. maj 2005
BUDUĆNOST KOSOVA VEĆ ODAVNO ODLUČENA
Ni Srbi ni
Albanci se ne pitaju!
"Kada se kaže da nema promene granica, mi to želimo da tumačimo kao da
nema promena granica SCG. Kada to kažu ljudi iz međunarodne zajednice
onda oni smatraju da nema promena granica između pokrajine Kosovo sa
centralnom Srbijom, i u tom smislu tumače granice Kosova kao one koje su
nepromenjive", kazao je Tadić.
Predsednik
Srbije Boris Tadić ocenio je da o budućnosti Kosova i Metohije, u
krajnjoj instanci, neće odlučivati ni Srbi ni Albanci, već međunarodne
institucije, pre svih Savet bezbednosti UN.
Tadić je novinarima u Tivtu izjavio da će ključnu ulogu u tom procesu
imati i međunarodna Kontakt grupa, ali da će i stavovi vlasti u Beogradu
svakako biti uzeti u obzir.
"Naša
argumentacija mora biti veoma utemeljena, sa jednim vrlo jasnim planom
aktivnosti u narednom periodu, jer od septembra sasvim sigurno počinju
pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije", rekao je Tadić, i dodao
da se građanima situacija oko Kosova mora predočiti sasvim realno.
"Kada
se kaže da nema promene granica, mi to želimo da tumačimo kao da nema
promena granica SCG. Kada to kažu ljudi iz međunarodne zajednice onda
oni smatraju da nema promena granica između pokrajine Kosovo sa
centralnom Srbijom, i u tom smislu tumače granice Kosova kao one koje su
nepromenjive", kazao je Tadić.
Predsednik Srbije je istakao da se vlasti u Beogradu moraju boriti da
Kosovo ne postane nezavisno, i da se u tom cilju mora kreirati
diplomatska ofanziva i izvršiti pritisak na centre odlučivanja.
Predsednik SCG Svetozar Marović je kazao da na nivou institucija državne
zajednice, a i na nivou Srbije, prvi put postoji usaglašen, demokratski
pristup rešavanju budućnosti Kosova, što je, kako je ocenio, poruka koju
međunarodni centri političke moći primaju sa visokim uvažavanjem.
"Naš
pristup polazi od onoga što je kompromis, što jeste uvažavanje realnosti,
što jeste dijalog i multietničko Kosovo i što jeste prvenstveno
odgovornost za stabilnost u regionu, i svaka isključivost u rešavanju
tog pitanja bi bila opasna za budućnost i evropsku perspektivu zapadnog
Balkana", rekao je Marović.
Predsednici Marović i Tadić su, kao članovi Vrhovnog saveta odbrane,
obišli jednice Mornarice Vojske Srbije i Crne Gore.
Prvo
referendum, pa onda pregovori
Tadić
je izjavio da pregovora sa crnogorskim vlastima o transformaciji državne
zajednice u savez nezavisnih država ne može biti, do referenduma u Crnoj
Gori.
Tadić je novinarima nakon sastanka sa visokim oficirima Mornarice Vojske
SCG u Tivtu, kazao da su inicijative o nezavisnosti Crne Gore, državnoj
zajednici ili uređenju odnosa po principu saveza dve nezavisne države
potpuno legitimne, a da do pregovora može doći tek posle referenduma.
"Kao
predsednik Srbije ne želim da se mešam u unutrašnje stvari Crne Gore,
jer je isključivo na građanima Crne Gore da odluče u kom pravcu žele da
idu, zajedno sa Srbijom ili samostalno", kazao je Tadić.
Prema njegovim rečima, ako građani Crne Gore odluče da ona treba da bude
nezavisna država, tek onda je i logički i formalno-politički i
principijelno moguće otpoceti razgovore o potencijalnom savezu
nezavisnih država.
Ravna Gora i
dva sabora
Na "najvisočijoj srpskoj planini", kako voli da kaže Vuk Drašković,
održana su dva skupa Ravnogoraca u dva dana, 14. i 15. maja. Ravna Gora
ne pamti ovakav pohod sledbenika ideja vođe četničkog pokreta Dragoljuba
Draže Mihailovića u Drugom svetskom ratu.
Dok
je SPO saborovao u beogradskom Centru "Sava", 14. maja i vidao sveže
rane novog raskola, dojučerašnji potpredsednici te stranke Vojislav
Mihailović, inače unuk "đenerala Draže", i Veroljub Stevanović bili su
na Ravnoj Gori.
(Ne)čekivano
tamo se pojavio i lider Nove Srbije i aktuelni ministar za kapitalne
investicije Koštuničinog kabineta, Velimir Ilić, prvi ozbiljni disident
izvornog SPO-a.
Poseta od desetak hiljada ljudi, prema procenama izveštača, bila je
manja no što je to uobičajeno u sličnim situacijama. Da nije bilo
direktive iz centrale Nove Srbije i da njihove pristalice nisu došle
organizovao videlo bi se koliko su, bar za sada, "tanki" Voja i Verko.
Ovako, oni najaviše osnivanje nove stranke desnog centra, Srpskog
demokratskog pokreta obnove (SDPO), umesto, prvobitno najavljenog imena,
Demokratska Srbija (DEMOS).
Njihovi
govori, posebno Mihailovićev, po svemu viđenom, bili su prazni, bez
energije i prepoznatljivih poruka, pa je u pomoć priskočio "brat
Velja Ilić” (na slici levo).
On
je u svom stilu, za tili čas obećao auto-put Subotica-Beograd-južni
Jadran, baš tu "ispod Ravne Gore". Pa preporod Kragujevca. Za sve muke
svojih novih (starih) saboraca optužio je "lobi iz Bijelog Polja, koji
je hteo da gospodari Srbijom".
Ilić
je "pucao" na Danicu Drašković, suprugu Vuka Draškovića, navodno
godinama glavnog kadrovika u SPO, koja se dan kasnije, 15. maja, na
Ravnoj Gori pojavila prvi put od 3. oktobra 1999, kada su u saobraćajnoj
nesreći na Ibarskoj magistrali poginuli njen brat Veselin Bošković i
trojica Vukovih telohranitelja - Zvonko Osmajlić, Dragan Vušurović i
Vučko Rakočević.
Danica
Drašković (na slici desno) je u nedelju, sa svojim suprugom i
ministrom kulture i medija Draganom Kojadinovićem, stigla u moćnom
policijskom džipu uz, za ove prilike, neviđeno obezbeđenje pripadnika
Žandarmerije republičkog MUP-a (Srbije).
U
nedelju je zabeležen i nesvakidašnji incident. Na dva-tri sata pre
početka oficijelnog programa, prema rečima organizatora, dvojica pijanih
mladića iz Bosne (Republike Srpske) prerezala su i oborila plastični
jarbol za zastavom SAD.
Američka zastava je ubrzo oprana od blata i vraćena na jarbol, u društvo
francuske, engleske i srpske trobojke bez znamenja.
Program Ministarstva kulture Vlade Srbije i Srpskog pokreta
obnove,najavljen kao centralna proslava obeležavanja 60. godišnjice
pobede nad fašizmom, pokvarila je kiša.
Drašković je održao kraći čas istorije o stradanjima i patnji
Ravnogoraca, te njihovoj mukotrpnoj borbi za izjednačavanje "u pravima i
počastima" sa partizanima.
Visoki zvaničnici SPO, od Vuka Draškovića do Vlajka Senića, nisu juče
želeli da komentarišu osnivanje nove stranke i njeno ime. Jedino je neko
od njih duhovito primetio da bi to "mogla biti najveća kapitalna
investicija Velimira Ilića do sada".
Na
uobičajenu ikonografiju četničkog ravnogorskog piknika, gde je godinama
sve već viđeno, nema se šta posebno dodati. Utisak je da većina onih
koji dođu do govornice ispod spomenika đeneralu Draži još živi u 90-tim
godinama prošlog veka. Izgleda kao da su ne mogu naviknuti na to da je
SPO sada vlast a ne opozicija, pa i dalje uzvikuje iste parole: "Svi,
svi, svi...", "Ajmo, ajde, svi u napad".
Čini
se da te prozivke političkih i nevladinih organizacija (i pojedinaca)
Evropa i svet nisu baš razumeli pa ostaje otvoreno pitanje kako gledaju
na ovakav način obeležavanja pobede nad fašizmom.
Branko Vićentijević
Valjevo
SKUPŠTINA EVROPSKE BANKE U BEOGRADU
Bankari vole
splavove
Delegacija EBRD-a, koja je pre tri godine više puta dolazila u Beograd,
bila je "prijatno iznenađena" noćnim životom na splavovima grada, nakon
čega je potvrđena odluka o održavanju skupa.
Za
održavanje ovogodišnje Skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)
narednog vikenda u Beogradu "odgovorni" su potpredsednik Vlade Srbije
Miroljub Labus i buran noćni život grada, kaže bivši srpski ministar
finansija Božidar Đelić.
Prema njegovim rečima, nakon usmenog dogovora, delegacija EBRD-a, koja
je pre tri godine više puta dolazila u Beograd, bila je "prijatno
iznenađena" noćnim životom na splavovima grada, nakon čega je potvrđena
odluka o održavanju skupa.
Šalu
na stranu, to svakako nije ni jedini ni pravi razlog što će Beograd biti
domaćin međunarodne finansijske institucije koja raspolaže kapitalnom
bazom od 20 milijardi evra za razvoj privatnog sektora i
bankarsko-finansijskih usluga u zemljama u tranziciji.
Skup
na kome će učestvovati oko 3.000 zvanica biće, po gotovo jednodušnoj
oceni, "šansa decenije za Srbiju".
EBRD
"Biznis forum" posetiće ministri evropskih zemalja i kreatori ekonomske
politike, izvršni direktori i pojedinačni investitori, koji će nastojati
da odgovore na ključna pitanja tranzicije Srbije i Crne Gore i zapadnog
Balkana.
Direktor EBRD za jugoistočnu Evropu Oliver Dešamp ocenio je da će
godišnja Skupština biti prilika da Srbija promoviše svoje potencijale
investiranja i dodao da će ta banka ove godine u SCG uložiti do sada
najveći iznos sredstava.
On
je kazao da će se tokom skupa potpisati tri ugovora sa vladama SCG
ukupne vrednosti 90 miliona dolara i da je za ulaganje u Srbiju
rezervisano još oko 150 miliona evra, od čega će se najmanje 40 do 50
miliona evra uložiti u finansijski sektor.
Srpski ministar finansija Mlađan Dinkić ocenio je takođe da će Skupština
EBRD-a biti "šansa za popravljanje imidža Srbije, koja se ne sme
propustiti".
Godišnja skupština EBRD je najveći skup koji se održava u Beogradu nakon
Samita nesvrstanih i Skupštine Svetske banke i Međunarodnog monetarnog
fonda, sedamdesetih godina prošlog veka, podsetio je Dinkić. Pratiće ga
500 stranih novinara.
Za
dolazak oko 3.000 vodećih bankarskih stručnjaka turističke pripreme
privedene su kraju, a najkvalitetniji smeštaj rezervisan je za njih u
više od 20 beogradskih hotela.
Direktor Turističke organizacije Beograda Olivera Lazović kaže da će
učesnicima ponuditi kratak program razgledanja Beograda, a svoju ponudu
predstaviće i desetak turističkih organizacija Srbije, sa programima
gradskog, seoskog i kulturno-istorijskog turizma.
U
centru "Sava" urađena je nova telefonska centrala i obezbeđena vrhunska
oprema. Prema zahtevu evropskih bankara urađena je i nova izolacija
prostorija, a pri kraju je i izgradnja savremenog pres centra.
Predviđeno je da se za prevoz gostiju od aerodroma do hotela i centra "Sava"
angažuje 20 luksuznih autobusa i minibuseva i 83 automobila iz voznog
parka Vlade Srbije, a gostima će na usluzi biti i studenti koji odlično
govore engleski jezik.
Savetnik ministra finansija Srbije i glavni koordinator ispred Vlade
Srbije za pripremu skupa EBRD-a Qiljana Trgovčević kaže da je
interesovanje poslovnog sveta za dolazak u Beograd bilo tri puta veće
nego za prethodne skupštine.
Prema njenim rečima, jedan manji broj evropskih privrednika ipak je
odustao od dolaska zbog nedostatka mesta u luksuznim hotelima. Ona je
ocenila da je održavanje skupa od velikog značaja i za Beograd i za SCG,
jer će se stranim bankarima pružiti prilika da sami ocene investicionu
klimu.
Skupština EBRD održaće se iz dva dela, od kojih je jedan godišnja
konferencija 60 guvernera zemalja članica banke i Evropske investicione
banke (EIB), a drugi deo je poslovni forum.
Glavni ekonomista EBRD-a Piter Sanfej rekao je da je ta finansijska
institucija, osnovana 1991. godine za promociju tranzicije, do sada u
SCG uložila 2,6 odsto od ukupnog fonda od 25,3 milijardi evra kojim
raspolaže.
Prema njegovim rečima, iako mali, to je udeo koji stalno raste. Sanfej
ističe da će prioritet EBRD-a u SCG biti nastavak podrške privatnom
sektoru i privlačenje stranih direktnih investicija.
Dragana Batas
Beograd
SKUPŠTINA CRNE GORE
Đukanović
pozvao opoziciju na dogovor
Dnevnik "Dan" nisu novine, nego "oglasna tabla bezbednosnih snaga Vojske
Jugoslavije", koja ga je osnovala da bi "rušila crnogorsku nezavisnost",
rekao je Đukanović.
Premijer
Crne Gore Milo Đukanović pozvao je opoziciju na dogovor oko uslova
održavanja referenduma o državnom statusu, navodeći da je politički
neodgovorno držati Crnu Goru "u raskoraku između nezavisnosti i
neutralne zajednice".
Poslanici crnogorskog parlamenta izglasali su danas, nakon četvorodnevne
rasprave, poverenje Đukanovićevoj vladi sa 39 glasova za i 27 protiv,
dok uzdržanih nije bilo.
Đukanović je u Skupštini kazao da je jedini stvarni problem između
vlasti i opozicije razlika oko državnog statusa, a da su pitanja
njegovog navodnog učešća u švercu cigaretama, kao i dovođenje u vezi sa
ubistvom urednika lista "Dan" i lošeg rada vlade, ustvari samo "prividni"
razlozi zbog kojih je tražena njegova smena.
Komentarišući razloge zbog kojih je opozicija tražila izglasavanje
nepoverenja vladi, Đukanović je novinarima nakon sednice kazao da je
socijalno ekonomska situacija u Crnoj Gori teška, ali da je ona
posledica okolnosti koje su zadesile tu republiku nakon raspada bivše
SFRJ.
Đukanović je kazao da njegova vlada pokušava da sprovede reforme i da "svako
dobronameran vidi da situacija nije beznadežna i da postoji svetlo na
kraju tunela".
Komentarišući ubistvo urednika lista "Dan" Duška Jovanovića, premijer
Crne Gore je odbacio optužbe opozicije da se on proglasi odgovornim za
tu tragediju, nazivajući je "najvećom političkom sramotom u novoj
istoriji Crne Gore".
On
je rekao da dnevnik "Dan" nisu novine, nego "oglasna tabla bezbednosnih
snaga Vojske Jugoslavije", koja ga je osnovala da bi 'rušila crnogorsku
nezavisnost'.
"Siguran
sam da to nije ideja Duška Jovanovića koji je samo neoprezno stao na
čelo tog izvršnog projekta", naveo je premijer, navodeći da sa
Jovanovićem nije imao neraščišćenih računa.
Osvrćući se na optužbe opozicije o njegovoj umešanosti u međunarodni
šverc cigaretama, Đukanović je ponovio da je to bio legalan posao čiji
su prihodi registrovani u budžetu.
Afera o njegovom učešću u švercu izbila je, kako je naveo, nakon što su
obelodanjene namere Crne Gore o nezavisnosti.
Đukanović je kazao da ne namerava da podnese ostavku i time ispuni želju
opozicije da preuzme vlast.
Opozicioni poslanici, kritikujući rad vlade kazali su da je premijer
Đukanović "glava političke hobotnice koja davi Crnu Goru, kako bi od nje
napravio privatnu službu".
Potpredsednik Socijalističke narodne partije (SNP) Srđa Božović rekao je
da Crnom Gorom vlada klan Veselina Vukotića, koji, kako je rekao,
sprovodi eksperimentalnu ekonomsku politiku čiji je rezultat
katastrofalna situacija.
Skupština Crne Gore nastaviće rad u utorak, 24.maja.
PRED IZBORE U BUDVI
Glasovi na
prodaju, cena po dogovoru!
Trgovac iz Budve Nikola Marković ponudio je putem oglasa u podgoričkom
dnevnom listu "Dan" na prodaju glasove svoje petočlane porodice za
predstojeće lokalne izbore u toj opštini, 22. maja.
U
oglasu je navedeno: "Za lokalne izbore u Budvi prodajem pet glasova.
Cena po dogovoru".
Marković je rekao da se na takav korak odlučio zbog pritisaka crnogorske
vlasti na njegovu familiju uoči svakih izbora.
Marković je ispričao da su u petak, 13. maja u njegovu radnju došla dva
mladića, od kojih ga je jedan zamolio da ne izađe na lokalne izbore. "Obećao
mi je da ću ako tako postupim dobiti 100 evra", rekao je Marković.
"Ja
sam mu tada odgovorio da prenese onome ko ga je poslao kod mene sledeće:
'P... se na vrh njega i na njegovih 100 evra. Ja imam dve ruke kojima
mogu da zaradim novac'", kazao je Marković.
On
je naveo da je posle toga odlučio da objavi oglas u listu "Dan", koji ga
je koštao 1,12 evra.
Prema rečima Markovića, već u ponedeljak su došla dva finansijska
policajca iz Podgorice sa nalogom da provere poslovanje njegove radnje.
"Posle
provere, oni su mi rekli da ipak moraju da izvrše i detaljni popis i da
zato moraju da zatvore radnju, a da na ulazu mora da bude postavljen
natpis da je radnja zatvorena po nalogu inspekcije", priča Marković.
Oni
su Markoviću preneli da nisu doneli taj natpis, a on im je rekao da neće
da zatvori radnju.
"Rekao
sam im da na mojoj radnji tokom dana mogu da stoje samo dve nalepnice -
osmrtnica, ako mi je neko, ne daj Bože, umro, ili nalog inspekcije da se
vrši kontrola. Rekao sam im i da su oni došli zato što sam objavio oglas",
kaže Marković.
On
takođe tvrdi da od 1997. godine, od kada posluje samostalno, nisu prošli
nijedni izbori, republički ili lokalni, a da njegovu radnju u to vreme
nije posetila neka od inspekcija. "O tome imam zapisnike".
"Finansijski
inspektori su nastavili rad u ponedeljak, nisu mi zapečatili radnju, a
ja sam zvao novinare. Onda je u utorak u radnju došao policajac koji mi
je uručio poziv na informativni razgovor. Odmah sam otišao u policiju i
dao sam pismenu izjavu, i nije bilo nikakvih pritisaka. Nemam primedbi
na zapisnik, samo na pravopis, jer nema ni tačke ni zareza", priča
Marković.
Prema njegovim rečima, one koji su se javljali povodom oglasa najviše je
zanimalo "koliko to košta".
"Ja
sam, međutim, insistirao da se predstave i da dođu sa ličnom kartom.
Izaći ću na izbore, a prodaću glasove ako neko dođe sa ličnom kartom da
napravimo sporazum o prodaji", rekao je Marković.
Nina Rajković
Budva
VAŠINGTON
Za Tadića
neprihvatljivo nezavisno Kosovo
Uslovna ili
bezuslovna nezavisnost Kosova neprihvatljiva je za predsednika Borisa
Tadića i demokratsko političko rukovodstvo Srbije, izjavio je u
Vašingtonu savetnik srpskog predsednika Vuk Jeremić.
U svedočenju
pred Komitetom za međunarodne odnose američkog Kongresa na temu "Bivši i
budući status Kosova", Jeremić je sinoć istakao punu opredeljenost
Tadića za pristupanje Srbije evropskim i evroatlantskim integracijama.
Jeremić je
istakao i da srpski narod podržava čvrsto opredeljenje Tadića da Srbija
bude država prozapadne orijentacije.
Kako je
naglasio, Srbija vidi sebe kao snažnog regionalnog partnera SAD.
Jeremić je
istakao i da Tadić ima principijelan i snažan stav o neophodnosti
saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.
"Za
predsednika Tadića, Srbija mora da se suoči sa izazovom saradnje sa
Tribunalom, ne samo zato što je to njena međunarodna obaveza već i zbog
potrebe da se zemlja suoči sa teškom prošlošću", rekao je Jeremić.
On je
američke kongresmene upoznao sa Tadićevim stavom da je status kvo na
Kosovu neprihvatljiv. Istovremeno, Jeremić je ukazao na podatke o
stradanjima Srba od 1999. u pokrajini.
"Od juna
1999. do danas 228.741 Srbin i nealbanac je proteran sa Kosova, više od
3.000 je ubijeno ili nestalo, a preko 150 pravoslavnih crkava i
manastira je spaljeno ili srušeno. Od 1999. svojim domovima na Kosovu se
vratilo manje od pet odsto proteranih", rekao je Jeremić.
Savetnik
predsednika Srbije za spoljnu politiku je, u obraćanju kongresmenima,
istakao nekoliko razloga koji ideju nezavisnog Kosova čine
neprihvatljivom za Srbiju.
"Nezavisnost
Kosova bi dovela do nestabilnosti u regionu Balkana, a posvećenost
Srbije demokratiji bi doživela udarac od radikala i drugih
ultranacionalista", rekao je Jeremić.
On je i
bojazan od još intenzivnijeg proterivanja Srba iz pokrajine naveo kao
razlog za neprihvatljivost nezavisnosti Kosova, jer "Albanci ni do sada
nisu pokazali čvrstu rešenost da prihvataju multietničcnost pokrajine".
To se ne bi
promenilo ni u slučaju nezavisnosti, dodao je Jeremić zapitavši kakav bi
Albanci imali podsticaj da teže multietničnosti.
"Nezavisnost
pokrajine bi gotovo sigurno uništila strateški i moralni cilj stvaranja
multietničkog Kosova. Proces koji je započeo intervencijom NATO, doveo
bi do uspostavljanja etnički čiste države", istakao je on.
Jeremić je
podsetio da je rešenje za Kosovo Tadić nazvao "više od autonomije, a
manje od nezavisnosti" i ocenio da to predstavlja okvir u kojem obe
strane mogu da zaštite i razvijaju svoja fundamentalna prava i interese.
"Okvir
ponuđen tom formulom bi omogućio Albancima na Kosovu da samostalno
odlučuju o svim pitanjima od značaja za njihov svakodnevni život. To bi
im, kao većini, bilo garantovano političkom vlašću u pokrajini", ocenio
je Jeremić.
U isto vreme,
kako je rekao, Srbi i drugi nealbanci bili bi zaštićeni širokom,
institucionalno garantovanom decentralizacijom, a srpsko pravoslavno
kulturno nasleđe bi ostalo pod zaštitom međunarodne zajednice.
Jeremić je na
kraju podsetio da je Tadić više puta pozivao političkog lidera kosovskih
Albanaca Ibrahima Rugovu da se sastanu u Beogradu ili Prištini radi
započinjanja političkog dijaloga na najvišem nivou.
"Na žalost,
Rugova nije prihvatio taj poziv", rekao je Jeremić pred Komitetom za
međunarodne odnose američkog Kongresa.
VLADA SRBIJE
Kosumijevi
uslovi van sfera realnosti
Vlada Srbije saopštila je da uslov koji je premijer Kosova Bajram
Kosumi postavio za početak razgovora, da ga "Vlada Srbije tretira kao
premijera susedne zemlje", izlazi "iz sfera realnosti".
Prema oceni Vlade Srbije, taj uslov "služi samo da se dijalog neprestano
odlaže".
U
saopštenju se naglašava da je otvoren poziv Kosumiju da se bez bilo
kakvih preduslova razgovara o problemima u pokrajini.
"Strpljiv razgovor bez bilo kakvog uslovljavanja i spremnost na
kompromis nemaju alternativu i zbog toga očekujemo da će vremenom ipak
Kosumi prihvatiti da započnemo dijalog", navodi se u saopštenju.
Kosovski premijer Bajram Kosumi naveo je u pisanoj izjavi povodom poziva
predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice da je spreman da se sastanu
i razgovaraju o postojećim problemima.
On
je, međutim, naveo da Kosovo želi da ima dobre susedske odnose sa
Srbijom.
Savet ministara Srbije i Crne Gore
Povučen
Predlog o zamrzavanju imovine haških begunaca
Savet ministara Srbije i Crne Gore povukao je sa dnevnog reda sednice
Skupštine državne zajednice Predlog zakona o merama prema imovini
optuženih za ratne zločine pred Haškim tribunalom koji su u bekstvu,
zbog velikog broja amandmana.
Pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava SCG Jelena Marković rekla
je novinarima u Skupštini SCG da je Savet ministara povukao zakonski
predlog jer zahteva tehničku doradu.
Ona
je rekla da bi predloženi amandmani mogli da izmene suštinu zakona tako
da Savetu ministara treba dodatno vreme da ih razmotri.
Jelena Marković je navela da je većinu amandmana podnela Srpska
radikalna stranka.
Poslanici parlamenta državne zajednice trebalo je da o tom zakonskom
predlogu raspravljaju sutra.
Zamrzavanje imovine i finansijskih sredstava haških optuženika koji su u
bekstvu je zahtev Evropske unije iz oktobra prošle godine prema svim
zemljama zapadnog Balkana.
Krajem marta je istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda za
ratne zločine naložio privremeno zamrzavanje finansijskih transakcija
haških optuženika koji nisu dostupni sudu.
Tada
je zaključeno da je imovinu moguće zamrznuti samo posebnim zakonom, koji
je izradilo Ministarstvo za ljudska i mnajinska prava, a usvojio Savet
ministara.
Predlogom zakona je predviđeno zamrzavanje finansijskih sredstava i
prihoda, uključujući gotov novac i čekove, kao i zamrzavanje pokretne i
nepokretne imovine.
U
tekstu koji je početkom aprila stigao u Skupštinu Srbije i Crne Gore
navodi se da će beguncima od Haškog tribunala biti onemogućeni "bilo
kakvi prenosi, transferi, upotrebe, pristupi i korišćenje" finansijskih
sredstava koji bi omogućili upotrebu tih sredstava.
Dodaje se da se pod zamrzavanjem pokretne i nepokretne imovine
podrazumeva zabrana "prodaje, iznajmljivanje i davanje pod zalogu".
BEOGRAD
PSS Bogoljub
Karić postala parlamentarna stranka
Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića postao je parlamentarna stranka jer
je bivši poslanik Srpske radikalne stranke Živadin Lekić potpisao
pristupnicu toj partiji.
Lekić, koji je pre nekoliko meseci napustio poslanički klub SRS-a
navodeći da rukovodstvo stranke odstupa od originalnog programa Vojislav
Šešelja, rekao je novinarima u Skupštini da je on prvi poslanik PSS-a i
najavio da će uskoro Karićeva partija formirati poslanički klub od 6-7
poslanika.
On,
međutim, nije želeo da kaže iz kojih stranaka će poslanici preći u PSS.
Prvi
poslanik PSS-a najavio je i da će glasati protiv Vlade Srbije kada bude
otvorena rasprava o poverenju.
Ušao
sam u PSS jer ta partija može mnogo bolje od sadašnje vlasti da vodi
zemlju ka ekonomskom razvoju i može mnogo više da doprinese Vojislavu
Šešelju koji je bez razloga u Haškom tribunalu, rekao je Lekić.
REAGOVANJA
Tomislav
Nikolić: Karić može da dođe u Skupštinu samo da ruča
Predsednik Pokreta snaga Srbije Bogoljub Karić u Skupštinu Srbije može
da uđe samo na ručak, izjavio je zamenik predsednika Srpske radikalne
stranke (SRS) Tomislav Nikolić.
Povodom
prelaska poslanika SRS Živadina Lekića u Karićev Pokret snaga Srbije,
Nikolić je na konferenciji za novinare rekao da "ta stranka nije mogla
da uđe u parlament bez izbora" i dodao da "lopovluk koji sprovodi
Bogoljub Karić mora da stane".
"Da
li Karić može da kupi baš sve, da li može da kupi zakletvu datu pred
Bogom", upitao je Nikolić, podsećajući da poslanici SRS polažu u crkvi
zakletvu po stupanju na poslaničku dužnost.
Nikolić je svim političkim strankama poručio da je sad trenutak da se
"odupru tom lopovluku" ili da prestanu da se bave političkom borbom.
"Ako
bi Karić eventualno formirao poslaničku grupu i ako bi ona bila za
rušenje vlade, razmišljam o tome da SRS povuče svoju inicijativu o
poverenju vladi, jer ja sa kantama za otpatke ne mogu da se družim",
rekao je Nikolić.
Novinarima je podeljena fotokopija zakletve koju poslanici SRS polažu u
crkvi po stupanju na funkciju narodnog predstavnika. Čelnik SRS nazvao
je Živadina Lekića "jadničkom" i dodao da SRS više ne zanima bivši
poslanik.
POPLAVE
Zbog porasta
vodostaja zatvaraju se proseci na nasipima
Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" izdalo je juče nalog da
se zbog porasta vodostaja na banatskim rekama otpočne sa zatvaranjem
uzvodnih proseka na tamiškom nasipu.
"Zbog noćašnjih obilnih padavina u slivu banatskih vodotokova očekuje se
veći porast vodostaja na Tamišu, Gornjem Begeju, Brzavi, Neri i Karašu.
U gornjem toku ovih reka jutros je registrovan značajan porast
vodostaja, pa je dat nalog da se otpočne sa zatvaranjem uzvodnih proseka
kod Jaše Tomić", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da se prema rumunskoj meteorološkoj prognozi očekuje nastavak
padavina u slivu banatskih vodotokova, što će izazvati značajno
povišenje vodostaja. Po toj proceni do 22. maja vodostaj na Tamišu kod
Šaga porašće za 155 centimetara, a kod Graničerija za 49 centimetara.
"U
naselju Međa je zbog očekivanog porasta vodostaja plovnog Begeja dat
nalog da se mehanizacija i ljudi stave u punu pripravnost kako bi se,
ukoliko to uslovi budu zahtevali, otpočeli radovi na zatvaranju proseka
nasipa kod plovnog Begeja", piše u saopštenju.
Neseljena mesta Miletićevo, Markovićevo i Sokolac u južnobanatskoj
opštini Plandište zaštićena su od eventualnog prodora graničnog nasipa
prema Rumuniji, ali je nalog izdat da se zbog očekivanog porasta
vodostaja pojačano nadziru svi nasipi u sistemu odbrana od poplava.
U
saopštenju se navodi da je vodostaj u poplavnom jezeru u naselju Jaša
Tomić za poslednja 24 časa opao za šest centimetara.
VLADA SRBIJE
Srbija dobila
rejting BB minis od agencije Fič
Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić potvrdio je da je Međunarodna
agencija za utvrđivanje kreditnog boniteta "Fič" (Fitch) dodelila
dugoročnom dugu Republike Srbije rejting "BB minus" (BB -).
"Sa
ovim rejtingom Srbija se svrstala među zemlje kao što su Turska,
Ukrajina, Brazil i Indonezija", kazao je Dinkić na konferenciji za
novinare održanoj posle sednice Vlade.
On
je objasnio da je ovaj rejting dodeljen globalnim obveznicama u dolarima
koje dospevaju 2024. godine izdate Londonskom klubu poverilaca, kao i
domaćim evro obveznicama stare devizne štednje.
Dinkić je dodao i da je "Fič" Srbiji dodelio i "B" kratkoročni rejting.
Prema rečima Dinkića na dobijanje kreditnog rejtin od "BB minus" uticala
su pet faktora od kojih su dva politička i tri ekonomska.
"Poboljšanje stanja javnih finansija u Srbiji, solidna likvidnost, dobre
perspektive za nastavak strukturnih reformi i rasta bruto domaćeg
proizvoda ali i dobri odnosi sa međunarodniom zajednicom bili su
presudni", naglasio je Dinkić.
On
je dodao da postoji mogućnost da rejting ide naviše, ako Srbija nastavi
da sprovodi mudru fiskalnu politiku i strukturne reforme.
Ministar finansija je potsetio da je Srbija prvi put pre sedam meseci,
tačnije u novembru 2004. godine, dobila rejting B plus (B +).
Vlada Srbije je na današnjoj sednici, kako je kazao Dinkić odlučila da
sa 10 miliona dinara finansira održavanje muzičkog festivala "Egzit", a
odobrila je i 185 miliona dinara za izgradnju i rekonstrukciju sportskih
objekata u 20 gradova Srbije.
BEOGRAD - Ministarstvo za dijAsporu
Ocu Irineju
uručen orden državne zajednice SCG
Orden "Vuka Karadžića" trećeg reda uručen je u prostorijama Ministarstva
za dijasporu, jeromonahu Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irineju
Dobrijeviću, referentu Svetog arhijerejskog sinoda u SAD.
Ministar za dijsporu Vojislav Vukčević uručio je ocu Irineju orden u ime
predsednika državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozara Marovića.
Vukčević je rekao da je otac Irinej "ne samo jednom, već više puta"
zaslužio ovako veliko priznanje kao što je orden Vuka Karadžića,
dodajući da je to priznanje jedno od prvih, koje je uvedeno nakon
prestanka postojanja SR Jugoslavije i formiranja državne zajednice.
Otac Irinej zahvalio se Ministarstvu dijaspore na odlikovanju koje
mu je uručeno u ime predsednika SCG.
"Zahvaljujem se gospodu Bogu i vaskrslom Hristu koji mi je dozvolio da
doživim ovako neobičnu čast i veliku radost, roditeljima koji su me
odgojili u duhu pravoslavlja i srpstva i svojoj zemlji Americi, koja me
je odgojila i dozvolila da budem Srbin i pravoslavac i Amerikanac kao
što i jesam", rekao je otac Irinej.
Otac
Irinej je iskoristio priliku da se zahvali i američkom Kongresu, jer je,
kako je rekao, "želeo da čuje i srpsku stranu kako bi se došlo do
istine".
On
je juče, pred Odborom za međunarodne odnose Predstavničkog doma
američkog Kongresa, sa srpske strane govorio na pretresu koji je bio
naslovljen sa - "Kosovo: sadašnji i budući status".
Otac
Irinej je, takođe, zahvalio Kongresu srpskog ujedinjenja jer se zalaže
za istinu o Srbiji i Kosovu.
Svečanosti dodele ordena prisustvovali su i članovi porodice
Karađorđević, predstavnici ambasade SAD i Kongresa srpskog ujedinjenja.
Otac
Irinej je rođen u Klivlendu, odgajan je u duhu srpske tradicije.
U
SAD je završio dva najuglednija teološka fakulteta i spada među
najobrazovanije pravoslavne sveštenike. Predavao je na Jezuitskom
fakultetu u Čikagu i Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, rekao je
pomoćnik ministra za dijasporu Vukman Krivokuća.
Zapaženu ulogu je imao kao izvršni direktor kancelarije za spoljne
poslove SPC u Vašingtonu. On je član Komisije za ljudska prava u Čikagu
i više srpskih organizacija u SAD, bio je urednik magazina "Staze
pravoslavlja", zvanične publikacije SPC u SAD i Kanadi.
Otac
Irinej je izvarnedan poznavalac prilika u srpskoj dijaspori, inicijator
povezivanja najvećih srpskih organizacija u SAD. Trenutno živi u
Beogradu i sekretar je Svetog sinoda SPC zadužen za međunarodne poslove.
