Broj
1004, 20. maj 2005
DA LI ĆE NEZAVISNO KOSOVO POSTATI VEĆE STECISTE KRIMINALA NEGO ŠTO JE
SADA?
SAD i EU za
uslovnu nezavisnost Kosova
SAD i EU već duže vreme iza scene zajednički rade u pravcu nezavisnog
Kosova. Moguće je, međutim, da će zažaliti zbog takve odluke ako Kosovo
postane veće stecište kriminala i islamskog ekstremizma nego što već
sada jeste, tvrdi Karpenter iz Kejto instituta.
SAD
su najavile aktivno uključivanje u proces trajne stabilizacije Kosova,
tvrdeći da ne žele da prejudiciraju ishod, ali je Vašington bliži
nezavisnosti kao rešenju kosovskog pitanja, ocenio je Ted Gejlen
Karpenter iz vašingtonskog Kejto instituta.
"Verujem
da će SAD i EU napraviti zajednički front i da već duže vreme iza scene
rade u pravcu nezavisnog Kosova. Moguće je, međutim, da će zažaliti zbog
takve odluke ako Kosovo postane veće stecište kriminala i islamskog
ekstremizma nego što već sada jeste", rekao je Karpenter za Bi-Bi-Si .
Karpenter je objasnio da je logika argumenta Vašingtona i Brisela da će,
kada sve zemlje i entiteti na Balkanu jednom postanu članice Evropske
unije, pitanje nezavisnosti zapravo postati nevažno.
"Mislim
da je to greška, posebno kada je u pitanju Kosovo i dosadašnji učinak
prištinskih vlasti, pa i albanske većine na polju zaštite manjina",
dodao je.
Ted
Gejlen Karpenter je izrazio uverenje da će Kosovo, bez obzira na
formalni status, dugo ostati pod faktičkom upravom međunarodne zajednice
dodajući da je najnoviji zaokret američke politike prema pokrajini, samo
delimično motivisan željom da se povuku vojnici iz regiona.
"Pretpostavljam da žele da ovaj problem bude konačno rešen...i
opredelili su se za lakše ostvarivu varijantu. Vraćanje Kosova pod
suverenitet Srbije bi naišlo na žestok otpor Albanaca i samo bi
rezultiralo reprizom nasilja i sukoba iz 90-tih godina, što, naravno
Vašington ne želi", rekao je.
"Sa
druge strane, svako rešenje koje ne pretpostavalja podelu pokrajine,
biće veoma nepravedno prema Srbiji. Srbija bi za odustajanje od Kosova
trebalo da prihvati ubrzano učlanjivanje u EU", dodao je Karpenter.
Američki stručnjak ocenio je da su u trenutnoj konstelaciji odnosa
Srbiji faktički vezane ruke kada je reč o Kosovu.
"Činjenica
je da su SAD i njeni evropski saveznici odlučili da amputiraju Kosovo od
Srbije još krajem 90-tih godina. Ta politika neće biti promenjena bez
obzira šta Srbija uradi. Čak i da Srbija postane uzorna kapitalistička
demokratija na čelu sa svojim Tomasom Džefersenom, Amerika neće
promeniti takav stav prema Kosovu", kazao je i doodao da "najbolje čemu
Srbija može da se nada, jeste da će biti primljena u EU za nekih 15-tak
godina".
Britanski publicista i stručnjak za Balkan Tim Džuda izjavio je za
Bi-Bi-Si da su diplomate u Londonu, Parizu, Vašingtonu i Briselu koji se
bave Balkanom, spremni za početak ogromnog diplomatskog procesa i da bi
većina njih želela da Kosovo pokrene u pravcu uslovne nezavisnosti pre
kraja sledeće godine.
"To
je zato sto smatraju da status kvo nije održiv, i to je lekcija koju su
naučili iz nemira 17. marta prosle godine. Mislim takođe da proces na
Kosovu žele da pokrenu ili žele da izgleda kao da se kreće u pravcu
nezavisnosti, zato što se pribojavaju neke vrste albanske intifade",
kazao je Džuda.
Britanski publicista ocenio je da da su instutucije na Kosovu izgrađene,
i da bi u slučaju uslovne nezavisnosti njih nadgledao neko sa strane.
"Bio
bi uspostavljen neki međunarodni mehanizam bilo od strane UN ili nešto
slicno onome što postoji kroz instituciju visokog predstavnika u Bosni,
ili možda kombinacija ta dva mehanizma", rekao je Džuda, dodajući da
međunarodna zajednica "neće otići sa Kosova onoga dana kada ono dobije
nezavisnost, jer nije reč o potpunoj nezavisnosti, već uslovnoj".
Povodom inicijativa za dijalog na relaciji Beograd-Priština Džuda je
ocenio da obe strane zapravo samo zauzimaju pozicije u očekivanju 27.
maja, kada će se u Njujorku održati sednica Saveta bezbednosti UN na
kojoj će biti podnet redovni, kvartalni izveštaj o stanju na Kosovu.
"Međutim,
za razliku od prethodnih sednica, verujem da će se sada dogoditi da će
Savet bezbednosti UN dati zeleno svetlo za veliki diplomatski proces
koji će kulminirati, ili koji bi mogao da kulminira uslovnom
nezavisnošću Kosova naredne godine", kazao je.
Džuda je rekao da je za kosovsku vladu veoma važno da izgleda kao da je
zainteresovana za razgovore jer je to deo standarda.
"Želja
za razgovore sa Beogradom je jedna od stvari koje moraju da urade",
rekao je.
"Sa
druge strane, srpska strana želi da izgleda razumno, kao da je
zainteresovana za kompromis. To je deo političke igre koju vodi vlada u
Beogradu kada predlaže kompromis u vidu stava 'više od autonomije, manje
od nezavisnosti', za razilku od, kako srpska vlada smatra, ekstremne
verzije onih koji traže nezavisno Kosovo", ocenio je Tim Džuda za Bi-Bi-Si.
Posledice globalnog otopljavanja
Glečer pod
ćebetom
Procenjuje se da bi glečer u Andermatu, kome se od 1985. do 2000. godine
otopila petina njihove ukupne mase, bez pokrivača mogao da potraje još
dvadeset godina. Pokrivanje bi moglo da mu produži život za još jednu
deceniju.
Žitelji
jednog švajcarskog sela, koji zbog toga trpe ekonomske posledice,
odlučili su se za neobično rešenje, da glečer prekriju "ćebetom" od dve
i po hiljade kvadratnih metara i zaštite ga od sunca kako bi se ledena
masa održala.
Tri
hiljade metara iznad mora u alpskom zimovalištu Andermat, nalazi se
glečer Gemstok. Svaki skijaš koji želi da dode do staze mora da pređe
preko njega. Ali umesto na skijaše ovih dana se u tom kraju može naići
na nadrealnu scenu, izveštava BBC.
Grupe alpinista povezanih konopcima spuštaju se niz strmine glečera i
metar po metar prekrivaju ledenu površinu tankim vunastim materijalom.
Ovom neobičnom operacijom rukovodi Frank Gros.
"Glečer
je počeo da se topi i pokrivamo ga da bismo to sprečili. Svrha
materijala je da ga zaštiti od sunca, da bi se ledena masa održala tokom
leta i dočekala skijaše kada dodu u oktobru", kaže Gros.
Andermat je prvo selo u Alpima koje na ovaj način pokušava da spasi
glečer od otapanja. Novinari i stručnjaci za očuvanje životne sredine
okupili su se iz cele Evrope da bi prisustvovali ovom nesvakidašnjem
poduhvatu. Jedan od njih je i Martin Hiler, iz organizacije Svetski fond
za prirodu.
"Stojimo
usred najbogatije zemlje na svetu, vrlo industrijalizovane, i vidimo da
ljudi trpe iste posledice klimatskih promena kao i siromašni žitelji
pacifičkih ostrva, Himalaja, Maldiva ili predela u Africi. Ovo čemu
prisustvujemo valjda je jasan znak da je krajnje vreme da se ograniči
ispuštanje ugljendioksida. Sa tim problemom moramo da se uhvatimo u
koštac, pre nego što bude prekasno", upozorava Hiler.
Otapanje glečera najrečitije govori koliko je problem globalnog
otopljavanja ozbiljan. Istraživanja Hilerove organizacije i Ciriškog
univerziteta govore da se alpski glečeri tope brže nego što se očekivalo.
Od
1985. do 2000. godine otopila se petina njihove ukupne mase. Prekrivanje
specijalnim materijalom možda je uzaludan posao, ali žitelji Andermata,
koji žive od zimskog turizma, u njega ipak polažu nade.
Oni
veruju da je to neophodno, jer glečer postaje sve tanji. Zimski turizam
je veoma važan za ovo mesto, za hotele, restorane i prodavnice. Ako
glečer nastavi da se topi, neće preostati mnogo posla za instruktore
skijanja, planinske vodiče i one koji rade na uspinjačama.
Alpinisti treba na glečer da rasprostru dve i po hiljade kvadratnih
metara materijala, plaćenog 25.000 američkih dolara.
Žitelji Andermata smatraju da je to mala cena za spas poslova i života u
ovom zabačenom alpskom selu. Ali ovaj izolovani poduhvat neće pomoći da
se iskorene osnovni uzroki globalnog zagrevanja, kaže Martin Hiler.
Procenjuje se da bi glečer u Andermatu bez pokrivača mogao da potraje
još dvadeset godina. Pokrivanje bi moglo da mu produži život za još
jednu deceniju.
Ako
najesen, kada se materijal ukloni, led na glečeru ostane netaknut, u
sličan poduhvat mogli bi da se upuste i drugi alpski zimski centri. I
pored toga što je reč o vrlo kratkoročnom rešenju jednog vrlo dugoročnog
svetskog problema.
KARLA Del Ponte: Mladić u Srbiji, Karadžić između SCG i BiH
Vreme je za
hapšenje
Deset optuženih je još na slobodi. Dvojica su u Rusiji. Ante Gotovina je
između Hrvatske i BiH, Radovan Karadžić je između Srbije i Crne Gore i
BiH, a ostali, uključujući i Ratka Mladića, su u Srbiji", kazala je Del
Ponteova u govoru pred Stalnim savetom OEBS-a u glavnom gradu Austrije.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte izjavila je u Beču
da je Ratko Mladić u Srbiji, a da se Radovan Karadžić kreće između
Srbije i Crne Gore i BiH i da nadležne vlasti ne čine dovoljno da ih
uhapse.
Del
Ponteova je naglasila da rad Haškog tribunala neće biti okončan sve dok
tri glavna optuženika ne budu izručena tom sudu.
Sve
dok Radovan Karadžić, Ratko Mladić i Ante Gotovina ne budu izručeni
doprinos Haškog tribunala će ostati umanjen i rad ovog suda neće biti
potpuni uspeh, kazala je.
Del
Ponteova je istakla da je razlog što su oni i dalje na slodobi
nedovoljan trud nadležnih vlasti u tim zemljama da ih lociraju i uhapse.
Ona
je podvukla da postoji nedovoljna politička volja u tim zemljama da se
razbiju mreže koje ih štite i stvori povoljna klima u javnosti za
njihovo hapšenje.
"Vlasti
Srbije ponavljaju da daju prednost dobrovoljnim predajama optuženih i da
nisu spremne da sprovedu operacije hapšenja. Možda smo stigli do granica
takve politike", upozorila je glavna tužiteljka.
Del Ponteova je naznačila da su vlasti Hrvatske dugo davale prednost
pokušajima da nagovore generala Gotovinu da se preda, ali da su sada
možda spremne za odlučnije mere. "Kada blaži metodi više ne daju
rezultate, potrebna je čvrsta akcija", rekla je ona.
Del
Ponteova je podsetila da se Evropa bazira na vladavini prava i da sve
države moraju da ispune svoje međunarodne obaveze, kao i da je saradnja
sa Haškim tribunalom međunarodna obaveza naglašena u više rezolucija
Saveta bezbednosti UN.
"Vreme
nas pritiska i to ne zato što bi optuženi koji se još nalaze na slobodi
ostali nekažnjeni nakon zatvaranja vrata Haškog tribunala. Uvek će biti
sudnica, tužilaca i sudija u Hagu za Karadžića, Mladića ili Gotovinu",
rekla je.
"Vreme
nas pritiska jer se približava deseta godišnjica masakra u Srebrenici.
Kako međunarodna zajednica može da učestvuje na komemoraciji povodom tog
zločina, ako nije u stanju da pred lice pravde privede Karadžića i
Mladića. To je sramota, i ja sam odlučila da neću prisustvovati nijednoj
komemoraciji zločina u Srebrenici dok oni budu na slobodi", poručila je
Del Ponteova.
U
obraćanju Stalnom savetu OEBS-a posle usvajanja odluke o saradnji OEBS-a
i Haškog tribunala, Del Ponteova je podvukla da je sud ove godine
podigao šest optužnica, kao i da su to poslednje.
Navodeći rezultate rada Haškog tribunala, ona je ukazala da je sud
podigao ukupno 162 optužnice protiv osoba koje su prekršile humanitarno
pravo i da namerava da do 2008. završi suđenja u prvoj instanci, a do
2010. i žalbe.
Sud
je radi ubrzanja procesa odlučio da spaja slučajeve, rekla je Del
Ponteova navodeći kao primer da će protiv devet osoba za zločin u
Srebrenici biti vođeno jedno suđenje.
Prema njenim rečima, haški optuženici "nižeg i srednjeg nivoa"
prepustiće se domaćim sudovima na prostoru bivše Jugoslavije. Za sada je
doneta odluka da se preda 10 slučajeva lokalnim sudovima - sedam BiH,
jedan Hrvatskoj, jedan SCG i jedan slučaj koji bi mogao da se uputi
Hrvatskoj ili SCG.
Karla del Ponte je istovremeno navela da je poslednjih meseci zabeležen
napredak, kao i da su u zemljama regiona uspostavljeni preduslovi za
sprovođenje suđenja optuženima za ratne zločine, ali da je potreban
međunarodni nadzor i pomoć u ispunjavanju standarda.
Pedi EŠdaun: u eVROPSKU uNIJU bez nacionalizma
Postoje li
tajni planovi za ukidanje RS
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun izjavio je da
se put BiH ka Evropskoj uniji ne može okončati dok se ova zemlja ne reši
nacionalizma.
"Mislim
da aktuelne vlasti ne mogu da okončaju put ka EU. To se ne može okončati
bez pristojnih opozicionih partija. Potrebno je nekoliko jakih
opozicionih partija, jer ovaj put ka EU ne možete okončati ukoliko se
zemlja ne reši nacionalizma", kazao je Ešdaun .
Upitan zašto se zbog neuspeha pregovora o reformi policije ne uklone
predsednik Republike Srpske (RS) i lider Srpske demokratske stranke (SDS)
Dragan Čavić iz politike, on je odgovorio da nema ovlašćenja da nameće
potrebne promene, niti da ukloni nekog političara.
"Ne
bih govorio ko je bio glavna kočnica, jer je bilo kočnica na svim
stranama. Bilo bi netačno reći da je samo jedna stranka bila kočnica",
naveo je Ešdaun.
Odgovarajući na pitanje da li je tokom pregovora o reformi policije "osetio
pritisak Beograda na pregovarače iz RS", on je rekao da nije osetio bilo
kakav pritisak, dodajući kako su Srbija i Crna Gora na putu ka EU zbog
čega se "neće osvrtati iza sebe kako bi spasili Banju Luku".
On
je dalje ocenio da ključnu ulogu sada imaju političari iz RS,
podsećajući na stav EU prema kojem se reforma policijskih snaga ne može
nametati, nego je moraju "napraviti domaći političari".
Upitan zašto stranke iz RS uporno odbijaju reformu policije, Visoki
predstavnik je naveo da su sve dosadašnje reforme bile daleko teže za
RS, nego za Federaciju BiH, te da postoji "jedna doza straha od nestanka
RS koji su političari namerno stvarali".
"Laž
je da postoje tajni planovi za ukidanje RS", naglasio je Ešdaun,
dodajući kako je mnogo veća pretnja za RS situacija u kojoj je ovaj
entitet poslednja barijera između građana BiH i EU".
Ešdaun je ocenio da je veoma bitno kakvu će odluku doneti Narodna
skupština RS u vezi sa reformom policijskih snaga, navodeći da se "prepreka
može preskočiti" ako parlament da mandat svojim političarima za nastavak
pregovora o reformi policije u skladu sa evropskim standardima.
Upitan da li će prema RS biti preduzete sankcije ukoliko odbije reformu
policije, Visoki predstavnik je kazao da "neće preduzeti nikakve
sankcije", istovremeno upozorivši da će "sankcije provesti međunarodni
investitori koji će razmisliti gde investirati u regionu zapadnog
Balkana".
"Naravno
da to neće uraditi u zemlji koja ne ide prema EU", dodao je Ešdaun.
POSADA ZATRAZIO AZIL
SAD uhapsile
kubanskog izgnanika
Bivši saradnik obaveštajne službe CIA i bivši antikomunistički aktivista
Luis Posada Kariles (77) koji je zatražio azil u SAD, uhapšen je u
Majamiju.
Američka imigraciona služba optužila je Kubanca Posadu Kariljesa, koga
Venecuela traži zbog sumnje da je pre 30 godina oborio avion i usmrtio
73 ljudi, za nelegalni ulazak u SAD, prenose agencije.
Posada je optužen za ilegalan prelazak granice, i biće u zatvoru bez
mogućnosti izlaska uz kauciju. Prvo saslušanje odrzaće se u imigracionom
sudu 13. juna, navodi se u saopštenju Američke imigracione službe.
U
saopštenju se ne navodi šta Amerika planira da uradi sa Karilesom, koga
traži Venecuela.
Kubanske vlasti ranije su saoštile da žele da on bude prebačen ili u
Venecuelu, koja nema smrtnu kaznu, ili da mu se sudi pred međunarodnim
sudom.
Ministarstvo za unutrašnju bezbednost je saopštilo da američka vlada ne
vraća osobe na Kubu ili u zemlje koje deluju u korist Kube.
Kastro je u utorak u Havani predvodio stotine hiljada Kubanaca
zahtevajući od SAD da uhapsi kubanskog izgnanika zbog bombardovanja
aviona, optužujući Vašington za licemerje u borbi protiv terorizma.
MeĐunarodni komitet Crvenog krsta
Američki
vojnici "skrnave" Kuran
Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) dostavljao je Pentagonu od
2002. godine izveštaje zatvorenika iz zaliva Gvantanamo o skrnavljenju
Kurana od strane američkih vojnika, saopštili su zvaničnici Crvenog
krsta i Pentagona.
MKCK
više puta je tokom 2002. i početkom 2003. godine obaveštavao Pentagon o
izveštajima zatvorenika da američki vojnici "skrnave" svetu knjigu
muslimana, izjavio je portparol Crvenog krsta Simon Šorno.
"SAD
su preduzele odgovarajuće mere i takve optužbe nisu se više pojavljivale",
rekao je Šorno.
Novi
izveštaji o navodnom skrnavljenju Kurana obznanjeni su u trenutku kada
su SAD uspele da smire bes muslimanskog sveta posle pisanja američkog "Njuzvika"
da je muslimanska sveta knjiga u Gvantanamu ubacivana u WC šolje i da je
zatim puštana voda.
Nedeljnik je kasnije povukao te optužbe.
Portparol MKCK-a odbio je da kaže da li se optužbe koje je ta
organizacija dostavila Pentagonu odnose i na bacanje Kurana u WC šolje.
Portparol Pentagona Brajan Vitman izjavio je da je Pentagon dobio
izvestaje MKCK-a, ali je naveo da je tih izveštaja bilo "jako malo".
On
je rekao i da su predstvanici Crvenog krsta priznali da nisu nadzirali
aktivnosti koje su povodom tih izveštaja preduzete.
Bivši zatvorenici Gvantanama, američke vojne baze na Kubi, već mesecima
optužuju osoblje tog zatvora da Kuran stavljaju u toalete kako bi
ponizili zatvorenike.
Zvaničnici Pentagona izjavili su ranije da te optužbe ne smatraju
kredibilnim, niti dovoljnim za pokretanje ozbiljne istrage.
BUGARSKA
Šala nemačkog
“Špigla” zbunila državne organe
Šala
objavljena u nemačkom časopisu "Špigl" da Bugarska navodno poseduje
oružje za masovno uništavanje juče je zbunila mnoge državne organe i
specijalne službe, pa su se ceo dan bavili tom informacijom, piše
sofijski dnevnik "Standart".
"Špigl"
je u svom satiričnom prilogu napisao, očigledno aludirajući na američke
tvrdnje o postojanju te vrste oružja u Iraku, da ruske obaveštajne
službe tvrde da Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i Bugarska poseduju
oružje za masovno uništavanje i da im je predsednik Putin zapretio "ozbiljnim
posledicama".
Na
mnogobrojna novinarska pitanja, institucije su zbunjeno i iznenađeno
reagovale. Načelnik Nacionalne službe bezbednosti (kontraobaveštajna
služba) Ivan Čobanov je rekao da to "nije moguće". "Uz postojanje toliko
mnogo međunarodnih sistema za kontrolu nema šansi da se to dogodi",
dodao je on.
Zbog
interesovanja medija, Čobanov je uputio i pitanje Generalštabu bugarske
vojske. "Nije moguće da u Bugarskoj postoji oružje za masovno
uništavanje", izjavio je Jordan Božilov iz Ministarstva odbrane.
Tek
kasno po podne javnost je obaveštena da se "Špigl" šalio.
