Broj
1005, 27. maj 2005
Nevreme
obeležilo
boravak u Kanadi, a sunce ispraćaj
Završena
poseta kraljevskog para
Kraljicu Elizabetu II i njenog supruga princa Filipa, koji su doputovali
da bi prisustvovali proslavama stotinu godina Saskačuana i Alberte, ovog
puta gotovo stalno je pratilo loše vreme u Kanadi.
Ovo
je bila dvadeset druga poseta kraljice Kanadi.
Turneja je započela u vetrovitoj Redžajni, Saskačuan, gde su ih dočekali
premijer Pol Martin, generalni guverner Edrijen Klarkson, zamenik
guvernera za Saskačuan Linda Heverstok, premijer Lorn Kalvert i drugi
visoki zvaničnici. Prva stanica bio je Univerzitet prvih naroda Kanade,
gde se kraljica obratila prisutnima govorom u kome je potencirala
poseban odnos između suverena i starosedelaca.
Već sutradan je kiša pretila da pokvari utisak koji su domaćini želeli
da ostave na kraljicu. Premijer Kalvert je, međutim, u svom obraćanju
istakao da je visoka gošća uvek dobrodošla u provinciju podjednako kao i
prolećna kiša, a da njen dolazak na proslavu svi osećaju kao dar.
Premijer Martin je, pozdravljajući ponosan i uporan slavljenički narod
Saskačuana, naglasio da oni ničega nemaju previše, ali da imaju
optimizam koji im niko ne može oduzeti.
Tokom trećeg dana kraljica je, na svoju inicijativu, imala kratkisusret
sa članovima porodica četiri policajca koji su marta stradali u zasedi u
blizini Majertorpa.
Tog dana kraljevski par je otputovao u Saskatun, gde su posetili
Univerzitet Saskačuana i prisustvovali gala proslevi stogodišnjice
provincije.
Kraljevski par proveo je potom opušteni vikend, bez zvaničnih obaveza, u
srcu nacionalnog parka Džasper, na Stenovitim planinama.
Alberta je bila druga provincija koja je ugostila kraljevski par ovom
prilikom. Glavni događaj bila je svečanost na edmontonskom stadionu
Komonvelt, ali je ona morala da bude skraćena zbog kiše koja je lila
praćena vetrom. Priredbu je pratilo oko 25 hiljada ljudi. Organizatori
su, nažalost, bili prinuđeni da otkažu mnoge plesne numere, jer je
pozornica bila mokra.
No i tu je opšti utisak bio da je vreme užasno, no da je svečanost divna.
Ljubitelji zanimljivih detalja upamtiće da su mnogi maleri pratili
organizovanje i odvijanje svečanosti. U jednom od njih kraljicu umalo da
ubode kišobran premijera Ralfa Klajna, dok se naginjao da čuje šta ona
govori. Srećom, kraljica je na glavi imala šešir, koji je ublažio
nezgodu.
Ostaće zabeleženo i da se kraljica Elizabeta, kao prvi vladajući monah,
obratila članovima provincijskog Parlamenta.
Poslednji grad u koji je kraljevski par svratio na ovoj turneji bio je
Kalgari. Tu se pojavilo sunce, tako da su sati provedeni ovde napokon
bili bez problema sa kišom i nevremenom. Na ispraćaju, kraljica je
nosila šešir koji je prvi stavila za venčanje svog sina princa Čarlsa i
Kamile Bouls.
Zbog
problema sa izdavanjem viza
Izmeštanje
agencije UN
Visoki afrički diplomata Tevolde Berhan Gebre Egziaber zatražio je da se
razmotri mogućnost izmeštanja agencije Ujedinjenih nacija za životnu
sredinu iz Montreala, ukoliko delegati i dalje budu imali problema sa
dobijanjem kanadske vize za dolazak na sastanke.
On lično je dobio vizu tek nakon intervencija od strane nekoliko
severnoameričkih grupa, poput Kluba Sijera, Prijatelja zemlje, Stranke
zelenih i Saveta Kanađana. Zna se da su kanadske vlasti odbile da izdaju
vizu još četvorici potencijalnih učesnika, a pretpostavlja se da time
lista nije iscrpljena. Erik Darije, aktivista Stranke zelenih, kaže da
se radi o delegatima iz siromašnih zemalja i da svi oni kritikuju
kanadsku politiku prodaje genetski modifikovane hrane i žitarica.
Postoje i oni koji smatraju da su se javili problemi sa vizama i zato
što se veruje da bi pojedini delegati mogli poželeti da ostanu u Kanadi.
Oko osam stotina delegata iz čitavog sveta trebalo bi da iduće nedelje
učestvuje na konferenciji o biodiverzitetu u Montrealu. Oni bi trebalo
da raspravljaju o Kartaginskom protokolu o biosigurnosti, čiji osnovni
cilj je sprečavanje genetske kontaminacije iz genetski modifikovanih
organizama. Ovo pitanje muči mnoge siromašne zemlje u koje velike zemlje,
poput Kanade i SAD-a, izvoze žitarice. One između ostalog, traže mnogo
strože propise za označavanje izmenjenih namirnica, ali se veliki
izvoznici tome odlučno protive.
Posle
druge hirurŠke intervencije
Brajan Malruni
se uspešno oporavlja
Nekadašnji
premijer Brajan Malruni uspešno se oporavlja posle druge hirurške
intervencije, koja je obavljena prošlog petka. Tokom tročasovne
operacije njemu je odstranjena voda nakupljena u blizini pankreasa.
Lekari kažu da je postoperativni tok izuzetno dobar i sigurni su da će
Malruni uskoro biti potpuno zdrav.
Malruni je prvu intervenciju imao sredinom marta, kada mu je odstranjena
benigna lezija na plućima.
U bolnici je ostao preko mesec dana zbog saniranja zapaljenskog procesa
na pankreasu, a potom se oporavljao kod kuće. Tokom rutinske kontrole
prošlog petka ustanovljeno je da ima vodu u blizini pankreasa, što nije
neuobičajena posledica intervencije na žlezdi.
Malruni je bio premijer od 1984. do 1993. godine.
Replika
Belinde StronaČ na komentare
Romansa
bitniji od političkih motiva
Belinda
Stronač, čiji je iznenadni prelazak u Liberalnu stranku prethodne
nedelje izazvao brojne komentare, smatra da su pojedine izjave stramotne
i do sada najneprimerenije u kanadskoj politici. Ona je naglasila da se
odlučila na ovaj korak zato što lider konzervativaca Stiven Harper nije
činio dovoljno da stranku učini umerenijom, a da je pri tom previše
sarađivao sa separatističkim Blokom Kvebekva.
Gospođa Stronač je takođe zamerila što su se mnogi mediji više bavili
raskidom romanse između nje i drugog čoveka Konzervativne stranke Pitera
MkKeja, nego političkim motivima njenog prelaska u drugu stranku.
Apelujući na povratak civilizovanog ponašanja u javni život, ona navodi
da pojedini napadi na nju tačno pokazuju šta ne valja u kanadskoj
politici.
Neki predstavnici Konzervativne stranke kažu da je gospođa Stronač
promenila stranku jedan dan pre isteka roka za povraćaj 379 hiljada
dolara, koliko duguje iz prošlogodišnje kampanje za izbor lidera stranke.
Stranačka pravila nalažu da svaki kandidat prebaci stranki deo sredstava
koje prikupi tokom kampanje.
Pripadnici
manjina
Manje šanse za
dobar posao i platu
Studija koju je uradila kanadska Fondacija za međurasne odnose ukazuje
da ovde još uvek nije dovoljno učinjeno da se obezbedi podjednak tretman
prema imigrantima i građanima drugačije boje kože. Oni i dalje imaju
velike poteškoće da se izbore za bolja radna mesta i plate, bez obzira
na obrazovanje i stručnost koju imaju.
Kod pripadnika manjina nezaposlenost je skoro dvostruko viša od prosečne.
Srednja vrednost njihovih primanja je, pak, za 13,3 odsto niža nego kod
ostalih, Ova razlika smanjena za deset odsto.
Aprilska
inflacija neznatno uvećana
Nisu povećane
kamatne stope
U aprilu je inflacija bila neznatno viša nego u martu i iznosila je 2,4
odsto. Porast su uslovile uvećane cene benzina i pogonskog goriva,
skuplja ishrana u restoranima, skuplja struja i cene svežeg povrća,
posebno salate.
Ovo poslednje posledica je loših vremenskih prilika ovog proleća.
Ima i artikala koji su pojeftinili. Tu su pre svega kompjuterska oprema,
ženska odeća i hotelski smeštaj.
Osnovna inflacija, po kojoj Nacionalna banka određuje visinu kamatnih
stopa, manja je od martovske, tako da su bankari odlučili da se kamate
ne menjaju i da ostanu 2,5 odsto.
U saopštenju se ističe da se očekuje da potrošači nastave da stimulišu
privredni rast. Oni upozoravaju da privreda još uvek ima problema, pre
svega zato što je zbog usporenog rasta globalne ekonomije smanjena
potražnja za kanadskim izvoznim artiklima. Za zemlju koja je usmerena na
trgovinu to je veoma bitan faktor. No, bez obzira na sve, bankarski
stručnjaci očekuju da će ovogodišnji privredni rast dostići 2,6 odsto, a
da će naredne preći tri odsto.
I u OECD-u najnovije procene govore da bi rast nacionalne ekonomije
mogao da ide do 2,8 odsto, iako su ranije predviđali da bi mogao biti
3,3 odsto. Ispravka je izvršena zbog jakog kanadskog dolara i usporenog
ekonomskog rasta, naročito u Evropi.
OTAVA
Zahlađenje
odnosa sa Iranom
Novinari bez granica pozdravili su kanadsku odluku da ograniči svoje
diplomatske odnose sa Iranom dok se ne razjasne okolnosti pod kojima je
fotoreporterka Zahra Kazemi izgubila život.
Ovaj korak iniciralo je odbijanje iranske vlade da dozvoli međunarodnom
timu veštaka da utvrdi uzrok smrti kanadske fotoreporterke.
Portparol organizacije Emili Žakar je istakla da će ovaj potez federalne
vlade biti od presudnog značaja za skretanje pažnje međunarodne javnosti
na slučaj Kazemi.
Ona je pozvala Evropsku uniju da zauzme stav koji će podržati korak
kanadske vlade.
Grual
je u dva navrata iznosio slične optužbe
Slučaj Grual
još uvek daleko od raspleta
Konzervativac
Gurmant Grual očekuje da će vlasti ispitati njegove navode da su najviši
liberali pokušali da ga podmite pred glasanje o budžetu. On je obećao da
će u tu svrhu istražnim organima dati na uvid čitavu zbirku tajno
snimljenih traka koju on poseduje.
Konzervativci su do sada objavili izvod od svega osam minuta, od
četvoročasovnog razgovora između Gruala i nekih članova Liberalne
stranke, poput ministra zdravlja Udžala Dosandža i najbližih saradnika
premijera Martina. Na osnovu toga, predstavnici Bloka Kvebekva i Nove
demokratije zatražili da RKMP započne istragu o čitavom slučaju, ali to
nije učinjeno.
Predstavnici vlade, pak, tvrde da su oni odbili Grualov predlog da ga
nagrade ukoliko pređe u Liberalnu stranku ili pri izglasavanju budžeta
bude uzdržan.
Vladini zvaničnici otkrili su da je Grual već iznosio slične optužbe, i
to dva puta, 1995. i 2002. godine. Navodi su u oba slučaja okrivljavali
liberale, ali nijedan od ovih 'slučajeva' nije dobio i svoju zvaničnu
potvrdu.
Inače, Grual je svojevremeno i sam bio član Liberalne stranke u
Britanskoj Kolumbiji, da bi potom prešao u Alijansu.
Ako se dokaže da je bilo pokušaja podmićivanja, onda po krivičnom zakonu
umešanim osobama preti maksimalna zatvorska kazna od 14 godina. Zakon
zabranjuje da članovi Parlamenta traže ili nude posao, novac ili druge
nadoknade kao protivuslugu za ono što urade u svojstvu predstavnika u
najvišem zakonodavnom telu.
VANKUVER
Najmasovniji
ubica tereti se za još dvanaest ubistava
Optužnica protiv Roberta Piktona, koji se tereti za najviše ubistava u
kanadskoj istoriji, ove nedelje je proširena za još dvanaest ubistava
prvog stepena. Time se on za sada optužen za ukupno 27 ubistava žena,
uglavnom prostitutki i narkomanki, počinjenih u periodu od 1995. do
2002. godine.
Veruje se da bi Pikton mogao biti odgovoran za nestanak više od šezdeset
žena iz siromašnog istočnog dela Vankuvera.
Suđenje bi trebalo da otpočne na jesen i očekuje se da će delimično biti
zatvoreno za javnost. Pikton je uhapšen pre tri godine, kada je policija
počela istragu na njegovoj farmi svinja. Na desetine islednika i veštaka
pretražilo je svaki pedalj farme u potrazi za dokazima o počinjenim
zločinima.
