Broj
1005, 27. maj 2005
KNJIGE
ANĐEO ISTORIJE
- MIODRAG PERIŠIĆ
Dobrodošlica
plemiću duha
Mislim da, povodom knjige, o kojoj je ovde reč, "Anđeo istorije, dnevni
poslovi", tekstovi Miodraga Perišića, neću ni malo pogrešiti ako kažem
da se pred nama nalazi delo koje je i spomenik kulture i kulturni
spomenik i spomenik kulturi.
Naime,
ovaj zbornik kritičarskih i kritičkih tekstova Miodraga Perišića,
na teme iz literature i o piscima, autorima, izuzetno je svedočanstvo
preseka naše literarne svesti iz perioda 70-tih, 80-tih i početka 90-tih
godina. Presek je to onoga što smo tada čitali, kao i onoga što nismo
želeli da čitamo, ali je to neko drugi (bio) pročitao za nas i hrabro
nam je predlagao odvažnost avanture sa tekstom koji je nudio izazove.
Bile su to godine kada je čitava plejada, da tako kažem, sada zrele
generacije srpskog literarnog stvaralaštva, sa zebnjom iščekivala svaki
naredni broj lista "Književne novine" da vidi ko je "za ovaj broj"
izabranik mladog (tada), beskompromisnog pera, koje nemilosrdno meri,
premerava, stavlja na vagu i istorije i filozofije i književne teorije i...,
rasuđuje o nekom drugom tekstu i svrstava ga u neki misaoni prostor, gde
će mu pripadnost tek obezbediti večnost. Sujeta je nalagala da "nema
ljutnje", čak i da se ustanovi da je kritički osvrt negativan, u svom
određenju prema tekstu i autoru. (Iako je bilo onih koji to nisu
uvažavali.) Važno je bilo da je, tada mladi urednik i kritičar pomenutog
lista, Miodrag Perišić, obratio pažnju na književnu pojavu o kojoj piše.
Sa druge strane, kada je govorio o već utvrđenim autoritetima u
literaturi i svetskoj i našoj, bilo je zanimljivo videti stanovište sa
koga je i kako je Miodrag Perišić procenjivao, dopunjavao ili pak
ublažavao, prevrednovao neku već utemeljenu veličinu i njeno mesto u
našoj literarnoj kulturi, kako jednog Džona Apdajka tako Miloša
Crnjanskog ili Margaret Etvud ; ili već mitski lik Markiza de Sada.
Govoriti o knjizi "Anđeo istorije i dnevni poslovi", o knjizi ovog vida,
o zbirci književnih kritika, u svakom pogledu jeste zalaženje u prostor
istorije kritike i kritike književne kritike, a to je sam rub teorije
književne kritike. Otuda, ovakvo delo otvara prostor za jednu ozbiljnu
analizu, a time stvara mogućnost za studiju čitavog niza pojava i
fenomena, koje su i kakve su zahvatale naš literarni prostor pomenutog
perioda. Na žalost, takva studija bi zahtevala i mnogo više vremena i
jedan drugačiji ambijent od prikaza, predstavljanja ove knjige, pa će to
biti ostavljeno u amanet nekome o mlađih zaljubljenika u pisanu reč ili
posvećenika literature. Ali se mora istaći da je u osnovi pristup, koji
je Miodrag Perišić primenjivao, uvek bio filosofski utemeljen i da je
pre svega, svakom autoru nastojao da sagleda mesto u tom delu duhovnog
življenja i iz tog duhovnog ugla. S tog razloga, počesto, čitalac ovoga
štiva, pomisli da se nalazi pred kakvim filozofskim spisima.
Tok misli, sudeći po jezičkim spretnostima, izuzetno je živ, veoma
pripovedljiv i sadržajno je ispunjen obiljem podataka, koji su ili
predmet analize, koju Miodrag Perišić vrši ili su pak u službi argumenta
analize, koja se vrši.
Sadržajno, knjiga obuhvata 107. esejističkih zapisa, koji su, svaki za
sebe, važno odredište onoga autora o čijem delu raspravlja. Ovo čini
knjigu nužnom i svakom ljubitelju određenog književnika, zato što time
omogućava bolje razumevanje tog autora, a ovakvim predstavljanjem ga
označava u duhovnom miljeu koji je svojim delom Perišić nastojao da
zaokruži i odredi.
Treba pohvaliti i izuzetno uređenu i bogatu sadržajem, bibliografiju,
koja sadrži blizu 500 uvoda, a koju je sačinila Gordana Đilas.
|
Miodrag i Žaneta Perišić
|
Radi se o knjizi kakva je retka svojom pojavom u našem literarnom
prostoru i koja, koliko označava autora tekstova, Miodraga Perišića, sa
jedne strane i Mihajla Pantića i Žanetu Đukić-Perišić, priređivače, sa
te iste strane; toliko, sa druge strane označava i nas i naš kulturni
trenutak, u rasponu od bezmalo dve decenije, u kojima je aktivno i burno
delovao Miodrag Perišić tako da i danas u ovim esejima prepoznajemo
vrednosti, koje obeležavaju i vremena koja će tek doći. Dakle
prepoznajemo u reči kritičara tuđih reči, onaj smisao koji je
prevladavanje apstrakcije bezvremenosti prostora, utvrđujući reč da nas
svedoči u potomcima i kada o nama samo reči ostanu.
Poslužiću se nekim mislima Miodraga Perišića, da prema nekim njegovim
rečenicama, iz teksta o Dragoslavu Mihajloviću, iz obimnije analize
dela ovoga autora pod naslovom "Povratak svrgnutog kralja" poglavlje "Posebni
jezici i univerzalne duše", svedem svoje kratko razmišljanjeo ovoj
knjizi.
Poželimo dobrodošlicu izdavanju knjige "Anđeo istorije i dnevni poslovi",
znajući da tom dobrodošlicom dočekujemo jedan duh plemića Miodraga
Perišića, koga nijedan kralj nikada nije mačem po ramenu utitulio
viteštvom; poželimo dobrodošlicu ovom plemiću duha, koji je imao širinu
da prepozna vrednosnu ravan na kojoj su i Vilijem Šekspir i Džoni Štulić
i Bob Dilan i Šarl Bodler i Bora Čorba Đorđević i...u jednom
jedinstvenom univerzumu u kome se estetske forme igraju sa našim duhom,
dok, uznemiren i sumnjičav duh, traga za savršenstvom, koje je skriveno
u tajni višemilenijumskog uzdizanja i posrtanja čovečanstva, iz koga ono
crpe svoje naredne priče i iznova nadahnjujuću poeziju.
Poželimo dobrodošlicu knjizi, da bi tako ovaj samopregorni kritički duh,
Miodraga Perišića ostao i trajao u našoj kulturi. Ne samo kao prolazna
pojava, već i kao nezaobilazno i važno označenje jednog prilično obimnog
perioda naše literature; da bi tako, koliko obezbedio njoj trajanje u
nama samima, toliko obezbedio i trajanje nama u njoj, a time i u
potomstvu, koje će ovim trajati u našem, u svom, jeziku.
Tu dobrodošlicu moramo da poželimo duhu ovoga autora na njegovom jeziku,
dakle jeziku na kome je Miodrag Perišić imao i obzira i razumevanja i za
one koji misle drugačije, pa makar to bio jezik koji sami bogovi
umetnosti počesto i nisu razumeli. Jer takva dobrodošlica označenje je
principa za koji se bezpoštedno zalagao, a taj je da: " treba uvek
širiti vidike", pa i bogovima umetnosti.
Da dodam, jer savršen, samo je jedan.
Radovan Gajić
Ukoliko želite da kupite knjigu javite se na tel: 416.422.5791
BEOGRAD
Mini-ciklus francuskog filma "Glumci"
u Domu omladine
Dom omladine
Beograda organizuje tokom narednog vikenda, 28. i 29. maja, mini-ciklus
francuskog filma pod nazivom "Glumci".
U okviru
ciklusa biće predstavljeni poznati francuski glumaci,
kao što su Mišel Pikoli, Žan-Pjer Leo,
Emanuel Bear, ali i oni koji tek počinju da grade glumačku karijeru, kao
što su: Nataša Renje, Sandrin Kliberman, Paskal Bosie i drugi.
U subotu 28.
maja biće prikazan film "Rađanje ljubavi" Filipa Garela, u kojem glavne
uloge tumače Žan Pjer Leo i Lu Kastel, kao i film Katrin Korčini "Proba",
sa zanosnom Emanuel Bear u glavnoj ulozi.
Narednog dana
na programu su filmovi "Sve je u redu, krećemo" u režiji Kloda Murire i
"Marius i Žanet" u režiji Robera Geduzijana.
Ciklus je
organizovan u saradnji s Francuskim kulturnim centrom u Beogradu i
francuskim kanalom TV5, a cena karata je 50 dinara.
BEOGRAD
Konferencija o antropologiji jugoistočne Evrope
Konferencija
Međunarodne asocijacije za antropologiju jugoistočne Evrope (InASEA),
pod nazivom "Urbani život i kultura u jugoistočnoj Evropi", održava se
od 26. do 29. maja na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Na
konferenciji će učestvovati 200 stručnjaka iz SAD, Kanade, Evropske
unije i zemalja jugoistočne Evrope, koji će predstaviti svoje radove iz
oblasti antropologije, etnologije, folkloristike, arhitekture, istorije,
sociologije, komunikologije, saopšteno je s Filozofskog fakulteta.
Na svečanom
otvaranju skupa, 26. maja u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu,
učesnicima se obratio predsednik InASEA Ulf Brunbauer, prodekan
Filozofskog fakulteta u Beogradu Senka Kovač i pomoćnik ministra za
nauku i zaštitu životne sredine Srbije Nenad Lemajić.
Predavanje po
pozivu održaće profesor Univerziteta u Hamburgu (Nemačka) Tomas
Hengartner, dobitnik Lajbnicove nagrade za 2002. godinu.
BEOGRAD
Premijera dokumentarca "Život i smrt na reci
Gang"
Dokumentarni
film "Život i smrt na reci Gang" Marka i Keri Suvajdžić, koji govori o
filozofiji, religiji i običajima duž te velike indijske reke, biće
premijerno prikazan 31. maja u Art bioskopu Etnografskog muzeja u
Beogradu.
Premijeru
prati otvaranje izložbe fotografija koje su Marko i Keri Suvajdžić
napravili tokom šestomesečnog snimanja filma, navodi se u saopštenju
Etnografskog muzeja.
Autori su
pratili reku Gang duž 2.500 kilometara njenog toka - od izvora visoko na
Himalajima do ušća u Bengalski zaliv - istražujući život na njenim
obalama.
Prema oceni
Etnografskog muzeja, film zadire u samu srž indijske kulture; otkriva
daleka i nepoznata prostranstva; "približava ih modernom evropskom
čoveku koji se udaljio od predela i sfera od kojih je nekada verovatno i
sam potekao".
Premijera "Života
i smrti na reci Gang" je u 20 sati a nakon projekcije, u 21 sat, biće
otvorena izložba fotografija.
Film će u Art
bioskopu biti prikazivan do 6. juna, u terminu od 21 sat. Do tog dana će
trajati i izložba.
Marko
Suvajdžić je rođen u Beogradu i profesor je i šef katedre za
kompjutersku umetnost i dizajn na Akademiji umetnosti BK. Takođe je
osnivač te katedre.
Keri
Suvajdžić je antropolog, rođena je u SAD a magistrirala je istoriju na
"San Francisko stejt" Univerzitetu. Živi i radi u Srbiji.
BEOGRAD
Konkurs za nagradu Dimitrije Basičević Mangelos
Centar za
savremenu umetnost u Beogradu raspisao je konkurs za nagradu "Dimitrije
Bašičević Mangelos" koja se dodeljuje vizuelnim umetnicima, mlađim od 30
godina i nastanjenim u Srbiji.
Prijave za
konkurs će se primati do 20. juna u novim prostorijama Centra, u okviru
Kulturnog centra "Reks" u Beogradu, svakog radnog dana od 11 do 17 sati,
saopšteno je iz "Reksa".
Prijava treba
da sadrži radnu biografiju umetnika, vizuelni materijal sa kratkim
objašnjenjem radova, kao i kratak opis dosadašnje umetničke aktivnosti,
uz posebnu naznaku projekta na kojem autor trenutno radi.
Pod vizuelnim
materijalom podrazumevaju se slajdovi, fotografije, VHS snimci, digital
printovi i CD romovi, a opis umetničke aktivnosti ne bi trebalo da je
duži od jedne kucane strane.
Žiri će
odabrati četvoro finalista, koji će o tome biti obavešteni do 3. jula.
Nagrada "Dimitrije
Bašičević Mangelos" sastoji se od tromesečnog, rezidencijalnog boravka u
Njujorku, na Univerzitetu Kolumbija od septembra do decembra 2005. Po
povratku iz SAD, dobitniku će biti priređena samostalna izložba u
Beogradu.
Ovo priznanje
se dodeljuje uz podršku Fondacije za civilno društvo (FCS) i Trasta za
međusobno razumevanje (TMU) iz Njujorka.
Dimitrije
Bašičević Mangelos (1921-1982) rođen je u Šidu. Bio je umetnik,
istoričar umetnosti i veoma cenjen pripadnik prve generacije kritičara
posle Drugog svetskog rata.
Osnivač je
galerije naivne umetnosti, kao i Centra za fotografiju, film i
televiziju pri Muzeju savremenih umetnosti u Zagrebu. Uređivao je
magazine "Bit" i "Spot", a životni moto mu je bio: "Najbolje je ne biti
prisutan".
Mangelos je
pripadao neformalnoj umetničkoj grupi "Gorgona", a ostao je upamćen po
natpisima na školskim tablama, sveskama i globusima koje još niko nije
uspeo skroz da pročita, navodi se na sajtu Centra za savremenu umetnost
u Beogradu
( www.dijafragma.com ).
NOVI SAD
Izložba o Aleksandru Bloku u Biblioteci Matice srpske
Biblioteka
Matice srpske u Novom Sadu priredila je izložbu povodom 125 godina od
rođenja jednog od najznačajnijih predstavnika simbolizma u ruskoj
poeziji, Aleksandra Bloka (1880 - 1921).
Postavka
sadrži Blokova dela na ruskom i prevode na srpski, nemački, francuski,
poljski, slovenački i druge jezike, literaturu o njegovom životu i radu,
faksimile i fotografije, a korišćena je i građa iz zbirki Biblioteke
Matice srpske, saopšteno je iz te biblioteke.
Katalog
sadrži popis 107 bibliografskih jedinica koje su hronološki raspoređene
u tri celine, kao i odlomke iz tekstova Andreja Belog, Radovana Lalića,
Milivoja Jovanovića, Mile Stojnić, Miodraga Pavlovića, samog Aleksandra
Bloka i drugih.
Celokupno
Blokovo pesničko delo temelji se na postulatima poetike simbolizma, o
čemu svedoče već najraniji stihovi, objavljeni u zbirci "Ante lucem"
(1898 - 1900), kao i kasniji stihovi u zbirkama "Pesme o divnoj dami", "Raspuća",
"Grad" itd.
Pesničkim
opusom "Dvanaestorica" (1918) Blok doživljava stvaralački preporod,
predstavljajući simboliku broja dvanaest kao simbol univerzuma, njegovih
prostornih i vremenskih ciklusa, dvanaest kao broj koji prema
hrišćanskoj tradiciji označava dovršenost.
U esejima "Narod
i inteligencija", "Stihija i kultura", "Propast humanizma", "O
savremenom stanju ruskog simbolizma" i drugim daje prikaz predistorije i
razvoja simbolizma.
Izložba će
trajati do 14. juna, a njeni autori su Ksenija Šulović i Olivera
Mihajlović.
NJUJORK
Nepoznata drama Džeka Keruaka
Nepoznata
drama u tri čina Džeka Keruaka (Jack Kerouac) pronađena je u jednom
skladištu u Nju Džersiju, piše magazin "Best lajf" koji će odlomke
objaviti u julskom broju.
"To je
značajno delo jednog od najvećih autora u istoriji američke literature i
evo ga, nikad čitanog, skoro pola veka skrivenog prašinom. To je
zapanjujuće otkriće", izjavio je glavni urednik magazina Stiven Perin.
Keruak
(1922-1969) je dramu "Beat Generation" (Bit generacija) napisao 1957,
iste godine kada i delo "Na putu", kojim je stekao međunarodnu slavu.
Keruakov
agent Sterling Lord je ispričao da je autor uzalud pokušavao da nagovori
Marlona Branda da igra glavnu ulogu u komadu.
Postojanje
"Bit generacije" otkriveno kada je Stiven Perin, pre nakoliko nedelja,
Sterlinga Lorda pitao ima li neki neobjavljeni tekst, a ovaj mu pomenuo
Keruakovu dramu koju je nedavno pronašao u jednom skladištu, prenose
svetske agencije.
Integralni
tekst drame biće objavljen u oktobru.
BEOGRAD
Izložba Teorija koja hoda i Tink performans u MPU
U Muzeju
primenjene umetnosti u Beogradu u četvrtak je otvorena izložba "Teorija
koja hoda & Tink Performans" koja se, kako je objašnjeno, bavi scenskim
prostorima za teorijske performanse, i predstavlja arhivu takvih
događanja u Beogradu od 2000. do 2005. godine.
Prema rečima
Ane Vujanović, jednog od autora izložbe, teorijski performans liči na
umetničko, scensko događanje, ali to nije, već predstavlja teorijsku
raspravu o umetnosti koja se izvodi uživo u nekoj umetničkoj instituciji
- pozorištu, galeriji, muzeju, itd.
"Izložba želi
da pokaže način pravljenja tih scenskih prostora, da ih dokumentuje, i
da sama za sebe bude novi scenski prostor za jedan novi teorijski
performans - otvaranje same izložbe", rekla je Vujanović, saradnica
umetničke platforme "Teorija koja hoda".
U okviru te
platforme deluje 20-tak mlađih autora, umetnika i teoretičara umetnosti,
među kojima su muzikolozi Bojana Cvejić i Jelena Novak, reditelj Bojan
Đorđević, slikar Siniša Ilić, teoretičar umetnosti Miško Šuvaković.
Muzej je
najavio da bi izložba trebalo da funkcioniše "kao rekonstrukcija
originalnih prostora postojećih projekata - opera, drama, filmova i
instalacija - i kao novi scenski prostor, neobična arhiva objekata i
stilskog nameštaja iz fundusa muzeja".
"Ideja
izložbe je da se izložbeni predmeti shvate kao arhivska građa, a ne kao
muzejski eksponati - mnogi od njih mogu se razgledati, dodirivati, pa
čak i nositi kući", objasnila je Ana Vujanović, teoretičar umetnosti i
autor koncepta izložbe.
Prema njenim
rečima, primer će biti postavka "Hiperrealno - alegorija", sačinjena od
nekoliko hiljada "eksponata" - fotokopija tekstova, fotografija, notnih
zapisa, slogana A4 formata na hartiji, pausu ili foliji. "Publika ih
može premeštati, nositi, gaziti po njima - šta god hoće", rekla je ona.
Deo
performansa je izvođenje kompozicije "Stenvejeva ćerka" koju će izvesti
njena autorka Jelena Novak, kao i koktel u rekonstruisanom "Adinom
salonu" iz drame "Ekonomimezis 2003: Maska" čiji su autori saradnici "Teorije
koja hoda", rekla je Vujanović.
Upitana šta
znači izraz "Think performans" (Think Performance) u nazivu izložbe,
Vujanović je rekla da se radi o izmenjenom terminu "teorijski performans",
samo za ovu priliku. "'Tink performans zvuči bombastičnije, a zapravo je
doslovno preuzet iz reklamne kampanje firme 'Li Kuper' (Lee Cooper),
objasnila je ona.
Izložba će
trajati do 12. juna.
BEOGRAD
Predavanje povodom 100. godišnjice rođenja Sartra
Narodna
biblioteka Srbije i Francuski kulturni centar u Beogradu organizovala je
26. maja predavanje posvećeno 100. godišnjici rođenja francuskog pisca i
mislioca Žan-Pola Sartra.
Predavanje je
vodila profesor Univerziteta u Parizu Ani Koen Solal, stručnjak za
Sartrov život i delo, autor više knjiga o Satru, među kojima je i
njegova biografija
"Sartr 1905 - 1980", u izdanju "Galimara" 1985.
godine. Učestvovala je i u radu na katalogu Francuske nacionalne
biblioteke "Dictionnaire Sartre", objavljenom prošle godine.
Trenutno
priprema izložbu "Sartr i Amerika", kao i novu knjigu - "Sartre, un
penseur pour le XXIe siecle" (Sartr, mislilac za 21. vek), koju će
objaviti "Galimar".
Predavanje je
održano u Amfiteatru Narodne biblioteke Srbije, ulaz je bio slobodan, a
za posetioce je bio obezbeđen simultani prevod.
Francuski
pisac i filozof egzistencijalista Žan Pol Sartr rođen je 1905. godine u
Parizu. Od ranog detinjstva interesovao se za književnost, a prvi delo
mu je objavljeno 1923. godine.
Autor je
velikog broja romana, novela, pozorišnih komada, eseja, filozofskih
traktata, a među najpoznatijima su: "Mučnina", "Biće i ništavilo", "Iza
zatvorenih vrata", "Prljave ruke", itd.
Nobelovu
nagradu za književnost dobio je 1964. godine. Umro je 1980. godine.
