Broj
1005, 27. maj 2005
konzervatorska rekonstrukcija
Hilandar
skeniran trodimenzionalno
Laserskim skeniranjem manastira Hilandar dobijena je osnova za
konzervatorsku rekonstrukciju tog kompleksa koji je teško oštećen u
prošlogodišnjem požaru.
U
Ministarstvu kulture Srbije su predstavljeni rezultati prve faze
trodimenzionalnog, laserskog skeniranja Hilandara, koje je u ime
Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture obavila firma "Vekom" iz
Beograda.
Ministar kulture Srbije Dragan Kojadinović je rekao da je lasersko
skeniranje još jedan izraz brige Ministarstva za Hilandar, i da je to
pokušaj da se najnovijom tehnologijom snimi stvarno stanje u
manastirskom kompleksu na poluostrvu Atos u Grčkoj.
Pomoćnik ministra za kulturnu baštinu Miladin Lukić je kazao da je
tragedija manastira nagnala ministarstvo na preispitivanje onog što je u
Hilandaru učinjeno tokom prethodnih decenija.
"Manastir (nikada) nije sistematski snimljen po normama konzervatorskog
posla - na način koji omogućava apsolutno vernu rekonstrukciju", rekao
je Lukić i dodao da je firma "Vekom" obavila najdetaljnije moguće
snimanje.
Ipak, ukazao je Lukić, konzervatori će pri rekonstrukciji, uz "Vekomove"
snimke, morati da koriste i dopunski materijal, s obzirom da je
laserskim skeniranjem moglo biti obuhvaćeno samo postojeće stanje -
Hilandar oštećen u požaru.
Predstavnik "Vekoma" Uglješa Branković objasnio je da se posle laserskog
snimanja kompjuterski generiše trodimenzionalni oblak tačaka koji
predstavlja izuzetno vernu rekonstrukciju snimljenog objekta.
"Vekom" je osim Hilandara snimio, između ostalog, unutrašnjost Hrama
Svetog Save, termoelektranu Kostolac, poslovni centar "Ušće", beogradsku
Arenu i sinagogu u Subotici.
OZBILJAN PRISTUP SAD ZAŠTITI PRAVA MANJINA
Amerikanci
hoće što pre da napuste Kosovo
Glavni prioritet američke administracije koja želi da ubrza rešavanje
pitanja Kosova jeste da napusti Kosovo i region, ocenio je profesor
političkih nauka na američkom Nacionalnom univerzitetu za pitanja
odbrane Stiven Majer.
Mejer je za radio Glas Amerike rekao da je američka administracija
motivisana dobrom voljom u pogledu Kosova, ali da on ne veruje da će
"super standardi" o kojima je pre dva dana govorio zvaničnik Stejt
departmenta Čarls Ingliš, zaštititi prava Srba i drugih manjina.
"'Super standardi' su nova krilatica koja ima za cilj da pokaže da
administracija američkog predsednika Džordža Buša ima vrlo ozbiljan
pristup zaštiti prava manjine", rekao je Majer ali i dodao da iza toga
stoji prvo, "prevashodna želja administracije da napusti Kosovo i
Balkan".
"Novo angažovanje Vašingtona predstavlja poslednji snažan pokušaj da se
pronađe prihvatljiva politička solucija, kako za status Kosova tako i za
zaštitu ljudskih prava", dodao je.
Majer je naglasio da kada se govori o "super standardima" i ljudskim
pravima, to nagoveštava da će "u budućnosti na Kosovu biti uspostavljen
politički establišment, koji neće biti srpski, već kosovskih Albanaca,
pa je zaštita prava manjina nešto što će nova uprava morati da obezbedi".
"Drugim
rečima, nagoveštava se nezavisnost Kosova koje mora da zaštiti prava
manjina. Dakle, promena izraza ne menja realnost na terenu, a ona je da
manjine nisu bezbedne", rekao je.
Po
mišljenju Majera termin "standari sa statusom" koji se sada spominje
umesto termina "standradi pre statusa" ne predstavlja toliko promenu
frazeologije, koliko stvarnu promenu stava i politike, implicirajući da
se status može odrediti dok se procenjuju standardi.
"Mislim
da je to u suštini dobra ideja, pa čak i da se status utvrdi pre
standarda. Međutim, problem sa tim pristupom jeste da su se neki ljudi
već opredelili i odlučili kakav će status biti. Ustvari, ideja da se
primene i pozitivno ocene standardi je pokušaj da se opravda izgradnja
nezavisnog Kosova i istovremeno obezbedi i zaštita manjinskih prava",
kazao je.
Majer je još kazao da Stejt department i administracija SAD čvrsto stoje
na poziciji da apsolutno nema bilo kakve promene granica ili podele
teritorije.
"Međutim, to nije tačno, jer ako Kosovo dobije nezavisnost, to znači da
su granice Srbije promenjene. Prema tome, kada administracija govori o
nepovredivosti granica, ona misli samo na granice Kosova", kazao je
Majer.
"Međutim, mi nemamo pravo, niti bi treblao da isključimo bilo kakvu
opciju, uključujući podelu Kosova, razmenu populacije i tako dalje",
dodao je.
Američki profesor kazao je još i da bi, kada je o Kosovu reč, Beograd
trebalo da se najaktivnije angažuje na dva fronta: da iznese što više
opcija o rešenju kosovskog pitanja, i da što intenzivnije razgovara sa
Prištinom i zemljama regiona.
IZMIŠLJENI DOUŠNICI DB-a
Uništen ili
sklonjen registar DB-a
Registar saradničkih mreža Državne bezbednosti (DB) od 1945. godine
uništen je ili sklonjen, a 2001. je napravljen novi, sa izmišljenim
doušnicima, saznaje RTV B92.
Prema neimenovanim izvorima te stanice, prilikom pravljenja novog
registra, mnogi saradnici su izmišljeni i registrovani kao doušnici kako
bi bili iskompromitovani.
Registar saradničke mreže, osim ličnih podataka, sadrži i informacije o
poslovima saradnika od 1945. do 2000. godine.
Izvori B92, međutim, tvrde da, zbog važnosti tih podataka, ali i
mogućnosti da se njima manipuliše, postoji osnovana sumnja da su pravi
registri saradničkih mreža ipak sačuvani po nalogu bivšeg šefa Resora
državne bezbednosti Srbije Radomira Markovića.
Prema tim izvorima, moguće je da se ti registri danas nalaze u posedu
nekog neovlašćenog lica.
RTV
B92 podsetila je i da je pre sedam meseci objavila dokaz o uništavanju
dokumentacije, ali da državni tužilac nije reagovao.
U
tom dokumentu, između ostalog, navedeno je da su čelni ljudi DB-a posle
5. oktobra 2000. sistematski uništili deo dokumentacije od 1998. godine.
Uništeni su delovi koji su se ticali operativnih obrada ličnosti DOS-a i
Otpora, mikrofilmovi, pomoćni dosijei, izveštaji o radu za te dve godine,
kao i dokumenti u vezi sa finansijskim poslovanjem.
To
je utvrđeno istragom operativaca tadašnje službe, a informacija o tome
da je došlo do grubih zloupotreba i nezakonitog ponašanja radnika DB-a
Nikole Ćurčića, Branka Crnog, Miloša Teodorovića i Milana Đurovića,
dostavljena je još 2001. godine MUP-u Srbije i tadašnjoj vladi.
Istraga je pokrenuta samo protiv Radomira Markovića, a ostali akteri su
ili na sopstveni zahtev otišli u penziju, kao Ćurčić, ili su na visokoj
funkciji u BIA-i, kao Miloš Teodorović.
CRNA GORA
Vulevića
sumnjiče samo za nedozvoljenu trgovinu kafom
Istražni sudija Višeg suda u Podgorici Miroslav Bašović saslušao je Vuka
Vulevića iz Berana, koga crnogorska policija sumnjiči za ubistvo glavnog
urednika lista "Dan" Duška Jovanovića.
Posle saslušanja, Vulevićev branilac Zora Vukčević rekla je novinarima
da protiv njenog klijenta nije podneta krivična prijava zbog ubistva i
sumnje da je švercovao drogu, već zbog "nedozvoljene trgovine kafom".
Ona
je dodala da je njen klijent saslušavan oko dva sata i da je odgovorio
sudiji na 50-ak pitanja, ali nije želela da precizira o čemu je
ispitivan prethodnih dana.
Za
vreme Vulevićevog ispitivanja ulice u okolini podgoričkog Višeg suda
bile su zatvorene za saobraćaj.
Vuk
Vulević je 21. maja uhapšen u Beogradu, na osnovu međunarodne poternice
koja je za njim raspisana zbog sumnje da je utajio porez.
Vulevića crnogorska policija dovodi i u vezu sa švercom 200 kilograma
kokaina iz Venecuele, budući da je sa Vuksanom Cemovićem, koji je u
zatvoru zbog šverca droge, vlasnik firme preko koje je ona navodno
šverovana.
Vulević je bio u bekstvu od 2. maja prošle godine, kada su podgorički
mediji objavili da je navodno umešan u ubistvo Jovanovića, s kojim ga i
policija dovodi u vezu.
Podgorički dnevnik "Dan" objavio je da je policija u Podgorici saslušala
Vulevića u vezi sa sumnjama o umešanosti u ubistvo Jovanovića, ali da je
on negirao da je umešan.
CRNA GORA - ANKETA CEDEM
Blagi porast
poverenja u institucije
Podgorički Centar za demokratiju (CEDEM) registrovao je "blagi porast
povjerenja u sve institucije" u Crnoj Gori, što je pokazalo majsko
ispitivanje javnog mnjenja, na uzorku od 1000 ispitanika u devet opština
u Republici.
Istraživanje koje je obavljeno od 9. do 15.maja pokazalo je da bi za
vladajuću Demokratsku partiju socijalista (DPS) sada glasalo nešto više
od 36 odsto birača, a za Socijaldemokratsku partiju (SDP) 5,8 odsto.
"To
je ono sto se naziva izborna snaga partija", objasnio je direktor CEDEM-a
Srđan Darmanović i dodao da se do tih podataka metodološki dolazi kada
se isključe apstinenti na izborima.
Predstavljajući istraživanje javnog mnjenja, Darmanović je naveo da bi
za Socijalističku narodnu partiju (SNP) glasalo oko 11 odsto birača, a
za nevladinu organizaciju Grupa za promene, ukoliko bi izašla na izbore,
16 odsto.
Anketa CEDEM-a je pokazala i "značajan rast" političkog uticaja Srpske
narodne stranke (SNS), za koju bi sada glasalo 7,3 odsto, gotovo
dvostruko više nego na osnovu ispitivanja javnog mnjenja u januaru ove
godine.
"To
bi moglo da znači da se SNS kandiduje za lidersku poziciju unutar bloka
'srpskih partija'", rekao je Darmanović, dodavši da SNS, ipak, ne "uzima"
članstvo SNP, već da se ono regrutuje od drugih opozicionih stranaka.
Prema objašjenju Darmanovića, unionisti u Crnoj Gori prepoznaju SNS kao
"partiju autentičnog srpskog nacionalizma" i zato raste podrška toj
stranci.
Za
državnu samostalnost Crne Gore sada bi glasalo nešto više od 40 odsto
birača, a protiv oko 36 odsto, pokazalo je CEDEM-ovo majsko istraživanje.
Da
je referendum potrebno raspisati, izjasnilo se 55,3 odsto ispitanika,
protiv je 25 odsto, a blizu 20 odsto anketiranih nije sigurno da li ga
treba raspisati.
Na
osnovu tih podataka, Darmanović je izveo zaklučak da se "iz meseca u
mesec sve više legitimiše potreba održavanja referenduma".
Prema CEDEM-u, Pokret za nezavisnu Crnu Goru podržava oko 36 odsto, a
Pokret za evropsku drzavnu zajednicu 27 odsto birača.
Na
osnovu poverenja u političare, prvi je direktor Grupe za promene Nebojša
Medojević, drugi je premijer Crne Gore Milo Đukanović, dok je na trećem
mestu mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Slede predsednik Filip Vujanović, predsednik državne zajednice Svetozar
Marović, zatim predsednik Srbije Boris Tadić, a posle njega bivši
predsednik Srbije i Savezne republike Jugoslavije Slobodan Milošević.
Darmanović je podsetio da je Đukanović, u odnosu na CEDEM-ovo januarsko
istrazivanje, "pretekao mitropolita Amfilohija".
Kako
su objasnio Darmanović, poverenje je iskaz stava naklonosti, a
ispitanici se na taj način identifikuju sa određenom političkom opcijom.
"Poverenje
u političare ne mora automatski da znači i političku moć", precizirao je
Darmanović.
Obeležen Dan
mladosti u Novom Sadu
Simboličnim puštanjem u nebo "štafete mladosti" izrađene od stiropora u
Novom Sadu je obeležen 25. maj, koji se u bivšoj SFRJ slavio kao Dan
mladosti i rođendan bivšeg predsednika i maršala Josipa Broza Tita.
Štafetu su simbolično od glavnog ulaza na kupalište "Štrand" do kluba
"NS tajm" (NS Time) preneli "pioniri", odnosno momci i devojke koji su
na sebi imali crvene marame i plave kape sa zvezdom petokrakom, kakve su
nosili pioniri iz Titovog vremena.
Štafeta, koja je bila uvezana u čvor, potom je puštena "u nebo" ispred
kluba "NS tajm", uz zvuke himni "Hej, Sloveni", koja je bila i himna
SFRJ, kao i "Internacionale" i "Ode radosti".
Autor štafete je akademski vajar Laslo Silađi, koji je bio i autor
poslednje štafete uručene Josipu Brozu Titu.
"Razmišljajući
o motivu štafetne palice, shvatio sam da bi bilo najjednostavnije da je
uvežem u čvor kako bi i sama štafeta bila simbol. Nakon četvrt veka
zastoja štafetne palice, vreme je da ponovo skrenemo pažnju na nju",
rekao je Silađi.
Ispred kluba "NS tajm" bilo je mnoštvo zastava bivše Jugoslavije -
crveno-plavo-belih sa petokrakom u sredini, kao i crvenih proleterskih
zastava sa natpisom "Proleteri svih zemalja - ujedinite se".
Oko
200 okupljenih građana, većinom mladih, pozdravljali su jedni druge
rečima "Smrt fašizmu - Sloboda narodu", a ikonografiju skupa upotpunilo
je i nekoliko Titovih bista, slika i fotografija.
Obeležavanju Dana mladosti, pored ostalih, prisustvovali su i bivši
načelnik Generalštaba nekadašnje JNA Stevan Mirković i Titova unuka
Zlatica Broz, a organizovali su ga omladinci Lige socijaldemokrata
Vojvodine i Centar "Tito".
Manifestacija je nastavljena prikazivanjem tematskih filmova, a večeras
će u "NS tajmu" nastupiti i nekoliko rok grupa.
Predstavnik omladine LSV -a Raša Nedeljković rekao je da organizovanjem
proslave Dana mladosti Liga želi da upozori javnost da je mladima
potrebno posvetiti više pažnje, jer predstavljaju "pokretačku snagu
svakog društva".
Štafetu mladosti su, u Titovo vreme, simbolično prenosili mladi kroz
celu bivšu Jugoslaviju, da bi je 25. maja na takozvanom sletu na
stadionu JNA u Beogradu, i lično uručili doživotnom predsedniku SFRJ.
CRNA GORA
Kanadski
biznismen zainteresovan za ulaganje u turizam
Vlasnik kompanija "Berik" i "Trizek propertis" (Barrick, Trizec
Properties), kanadski biznisnismen Piter Munk, izrazio je u razgovoru
sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem interesovanje za ulaganje u
nautički turizam u Crnoj Gori.
Vladin biro za odnose sa javnošću saopštio je da su se Munk i Đukanović
saglasili da treba što brže preduzeti zajedničke aktivnosti na pripremi
realizacije projekata u toj oblasti.
Kompanija Berik je drugi po veličini proizvođač zlata u Severnoj Americi,
a posluje i u Južnoj Americi, Africi, Australiji, Rusiji i Centralnoj
Aziji.
Godišnji prihod kompanije iznosi oko dve milijarde dolara, a njen je
profit u prvom kvartalu ove godine iznosio 51 milion dolara.
Druga komanija u vlasništvu Munka, Fond "Trizek propertis", jedan je od
najvećih vlasnika poslovnih zgrada u najvećim gradovima SAD.
