Broj
1005, 27. maj 2005
LIKVIDIRANJE LJUDI BEZ SUĐENJA POSLE DRUGOG
SVETSKOG RATA
Mitja Ribičič optužen za
genocid
Mitja Ribičič, bivši pomoćnik načelnika jugoslovenske obaveštajne
službe (OZNA) za Sloveniju i visoki slovenački i jugoslovenski
političar, optužen je da je počinio krivično delo genocida.
Prema
krivičnoj prijavi, Ribičič (desno)je odgovoran
za smrt 234 ljudi likvidiranih nakon Drugog svetskog rata bez da im se
prethodno sudilo, za šta je predviđena kazna od 10 do 30 godina zatvora.
Krivičnu prijavu dugu 48 strana, potpisao je Pavel Jamnik, rukovodilac
istraživanja ratnih i posleratnih likvidacija generalne policijske
uprave Slovenije. On je u Arhivu Slovenije pronašao dokument, koji
dokazuje vezu između civilnih žrtava likvidacije i optuženog Ribičiča.
Član
373 krivičnog zakona, pored ostalog, kaže da se zatvorom od 10 do 30
godina kažnjava lice, koje "s ciljem da potpuno ili delimično uništi
neku nacionalnu, etničku, rasnu ili versku grupu naredi ubijanje
njihovih članova..." Ista kazna predviđa se isto krivično delo protiv
neke "socijalne ili političke grupe".
Jamnik je za ljubljanski "Dnevnik" izjavio da je pre dva meseca pronašao
knjigu registrovanih zatvorenika i uz pomoć tog dokumenta utvrdio
likvidaciju 234 ljudi, ostavljajući mogućnost da je taj broj i veći.
Krivična prijava protiv Mitje Ribičiča nije i prva.
Godine 1998. njega su mariborski advokat Dušan Ludvik i Valter Smolej iz
Beča optužili da je sa izvesnim Tonetom Ferencom od 21.novembra 1944.
godine do 9. maja 1945. u pokrajini Štajerskoj organizovao i učestvovao
u potpunom uništavanju nemačke nacionalne grupe, koje se vršilo
likvidacijom bez suđenja i zatvaranjem u logore za uništavanje.
Tadašnje državno tužilaštvo je ovu krivičnu prijavu odbacilo, dok je
najnovija upućena vrhovnom državnom tužilaštvu. Ono bi trebalo da donese
odluku, koje će tužilaštvo biti nadležno za dalji postupak.
Sadašnja krivična prijava, plod policijske akcije "Pomirenje", koja je
2001.godine do sada nije dala opipljive rezultate, nesumnjivio će
izazvati različite komentare u slovenačkoj javnosti, jer je to u
Sloveniji prva prijava sa ovakvom kvalifikacijom krivičnog dela.
Njen
potpisnik Pavel Jamnik je za Televiziju Slovenija negirao da bi ona
mogla biti povezana sa promenom vlasti u Sloveniji, odnosno da je
policija u pređašnjoj vladi Antona Ropa imala manju podršku u istrazi
nego što je ima od sadašnje vlade Janeza Janše.
"Policija sve vreme radi korektno i nastoji da pronađe dokumente,
odnosno dokaze za ta krivična dela", rekao je Jamnik.
Za
likvidacije u Sloveniji je, prema svedočenju Mitje Ribičiča pred
parlamentarnnom komisijom 1999.godine, znao i tadašnji politički vrh.
Milan Kučan, bivši predsednik Slovenije je u vreme svog predsednikovanja
osudio posleratne likvidacije, a osudu je u nekoliko navrata ponovio i u
poslednje vreme. Njemu se u osudi pridružio i predsednik Saveza
udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Janez Stanovnik.
Obojca su, međutim, izrazila neslaganje sa nastojanjima nove političke
garniture da se izjednače učesnici antifašističke borbe i kvislinzi.
Duhovi mrtvih će u Sloveniji očigledno još dugo uznemiravati duhove
živih, koji već niz godina bez uspeha pokušavaju da dovedu do
nacionalnog pomirenja.
Aleksandar Mlač
Ljubljana
Mitja Ribičič bez
komentara povodom optužbi
Bivši visoki državni funkcioner SFRJ Mitja Ribičič, koga je slovenačka
policija osumnjičila za genocid, ne želi da komentariše optužbu pre nego
se posavetuje sa advokatom, objavila je na svom veb sajtu POP TV.
Ribičičev advokat Peter Čeferin je, prema istom izvoru, saopštio da su
"sve dosadašnje optužbe protiv njegovog klijenta bile odbačene, jer nije
postojala ni osnovana sumnja da je Mitja Ribičič počinio bilo koje od
krivičnih dela, koja mu se stavljaju na teret".
Istovremeno, Vrhovno državno tužilaštvo je saopštilo da će nadležnom
okružnom tužilaštvu u Ljubljani "pružiti svu potrebnu stručnu pomoć" u
vezi sa krivičnom prijavom protiv Ribičiča.
REAGOVANJA - STEVAN MIRKOVIĆ
Optužnica
protiv Ribičiča obična glupost
Bivši načelnik Generalštaba bivše JNA, general u penziji Stevan Mirković
ocenio je danas da je optužba za genocid protiv bivšeg pomoćnika
načelnika jugoslovenske obaveštajne službe (OZNA) Mitje Ribičiča "obična
glupost".
"To
su samo priče i izmišljanja. Ima dosta priča oko Blajburga i oko još
nekih mesta, ali to su sve gluposti", rekao je Mirković agenciji Beta.
Prema krivičnoj prijavi, Ribičič, koji je bio i predsednik savezne vlade
i član najužeg državnog rukovodstva bivše SFRJ, je odgovoran za smrt 234
osobe likvidirane nakon Drugog svetskog rata, za šta je predviđena kazna
od 10 do 30 godina zatvora.
Mirković je naveo da su partizani tokom celoga rata zarobljavali
četnike, slovenačke i hrvatske domobrane i pružali im priliku da se
priključe partizanima ili da idu kući, ali da pre toga ostave oružje
partizanima.
"Ako
je neko među njima bio zločinac, on je išao na sud. Od 1941. godine u
partizanskim brigadama i na oslobođenim teritorijama bili su sudovi.
Tako je bilo i tamo, u Blajburgu i na ostalim mestima", kazao je
Mirković. Prema njegovim rečima, Josip Broz Tito je u aprilu 1945.
godine naredio komandantima armija da zarobljene civile odmah puste
kući, sve zarobljene Nemce da angažuju na rekonstrukciji porušenog, a
ratne zločince iz vlasti Nezavisne Države Hrvatske i Nedićeve Srbije da
pošalju na sud.
"Svi
ostali ratni zarobljenici bili su transportovani u logore u
unutrašnjosti, a zatim u njihove srezove. A u srezovima su najbolje
znali da li je neko okrvavio ruke. Ako jeste, onda ima i da odgovara",
kazao je Mirković.
Po
njegovim rečima, kod Blajburga "nema više od 14-15 grobova, i nikada ih
nije ni bilo više.
Komentarišući sve češća obeležavanja Dana mladosti i sve češće
spominjanje pokojnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, Mirković je
rekao da je očekivao da će se to desiti, jer su Jugoslavija i Tito
"neprolazne stvari".
"Mnogo napadana ideja bratstva i jedinstva je ideja milenijuma. Ona je
vredna ne samo za nas ovde, već i za celi svet. Jer ni u svetu nemate
bratstvo, nigde toga nema. Svugde se ljudi kolju kao vukovi", rekao je
Mirković.
PREKRETNICA U ISTRAŽIVANJU MATIČNIH ĆELIJA
Lečenje
najtežih bolesti kloniranjem ćelijama
Matične ćelije su kao prazne strane nenapisane knjige i od njih se mogu
dobiti različite vrste ćelija. To znači da omogućavaju obnavljanje i
izlečenje svake vrste tkiva u organizmu.
Genetičari u Južnoj Koreji su stvorili prvu matičnu, ili stem, ćeliju
ljudskog embriona, koja po genetskom zapisu sasvim odgovara tkivu
obolelog pacijenta.
Južnokorejski naučnici kažu da je reč o prvom koraku na putu ka
ostvarenju sna o transplantaciji tkiva identičnog genetskog sastava, što
bi praktično omogućilo uspešno lečenje bolesti poput Alchajmerove,
Parkinsonove ili dijabetesa.
Nova
studija o kloniranju već je dočekana kao prekretnica u oblasti
istraživanja matičnih ćelija, izveštava BBC.
Istraživači su uzeli genetski materijal od više donatora, muškaraca i
žena, kako starijih tako i mlađih i usadili ih u jajnu ćeliju trudne
žene koja nije bila u krvnoj vezi sa donatorima.
Zatim su jajnu ćeliju sa genetskim materijalom gajili u posebnim
uslovima u staklenoj posudi i na njoj su počeli da rastu grozdovi
matičnih ćelija embriona. Istraživači kažu da su dobijene matične ćelije
savršeno odgovarale uzetom genetskom materijalu.
Na
konferenciji za novinare u Londonu, vođa naučnog tima koji je sproveo
istraživanje, profesor Vu Suk Hvang nije krio zadovoljstvo zbog
najnovijih rezultata.
"Ovaj izveštaj znači za nauku veliki korak napred ka danu kada ćemo neka
od najtežih oboljenja i povreda moći da lečimo koristeći terapeutske
matične ćelije", izjavio je profesor Hvang.
Jedan od ciljeva istraživanja je nalaženje načina se izbegne da
pacijentov imunološki sistem odbaci presađeno tkivo.
Istraživači, međutim, upozoravaju da će proći još mnogo vremena pre nego
što budu u stanju da bezbedno pretvaraju matične ćelije u
specijalizovana tkiva, potrebna za transplantacije.
Uz
to, ističu da tako klonirane jajne ćelije neće omogućiti bezbedno
kloniranje beba, i da to nikad ne treba ni raditi.
Slično
genetičko istraživanje vodi i tim britanskih naučnika sa Univerziteta u
Njukaslu. Britanski naučnici su dobili tri klonirana embriona za potrebe
svog istraživanja i postali druga laboratorija u svetu kojoj je to pošlo
za rukom. Član britanskog naučnog tima je i genetičar iz Srbije,
prof. Miodrag Stojković.
"Stvarno sam srećan zbog onoga što smo postigli. Ovo je samo početak
dugog puta. Sada treba nastaviti rad i naravno treba da pokušamo da
dobijemo matične ćelije koje će nam jednog dana konačno pomoći u lečenju
bolesti", rekao je Miodrag Stojković
(desno).
Naizgled epohalna otkrića južnokorejskih i britanskih genetičara
otvaraju i niz etičkih i pravnih pitanja, navodi BBC.
Matične ćelije su vrlo kontroverzno pitanje. U načelu, SAD i katoličke
zemlje im se protive dok ih podržavaju zemlje Zapadne Evrope i drugih
delova sveta.
Matične ćelije su kao prazne strane nenapisane knjige i od njih se mogu
dobiti različite vrste ćelija. To znači da omogućavaju obnavljanje i
izlečenje svake vrste tkiva u organizmu.
Protivnici ove vrste istraživanja kažu da je ona protivna etičkim
principima jer se matične ćelije dobijaju iz embriona koji se nikad neće
razviti u ljudsko biće. Takođe, upozoravaju da takva istraživanja vode u
kloniranje ljudi.
Ipak, istraživanje južnokorejskih naučnika nije usmereno na
reproduktivno kloniranje, tj. stvaranje novih ljudskih bića od
kloniranog tkiva.
Cilj
istraživanja je terapeutsko kloniranje tj. korišćenje delova kože
obolelog kao genetskog materijala koji se zatim usađuje u jajnu ćeliju
iz koje je izvađen njen vlastiti genetski materijal. Tako se zapravo ni
jednog trenutka ne stvara ljudski embrion.
Pokazalo se da je reproduktivno kloniranje životinja teško jer se
stotine gena javlja u deformisanom obliku što izaziva probleme poput
preterane gojaznosti, tumora pa čak i prerane smrti.
Terapeutsko kloniranje, s druge strane, do sada nije nailazilo na takve
probleme.
SAD
predvode pozive da se širom sveta zabrane svi oblici kloniranja ljudi,
kako terapeutski tako i reproduktivni, i ograničile su finansiranje
istraživanja te vrste iz federalnog budžeta.
U
martu su UN izglasale neobavezujuću zabranu kloniranja ljudi ali neke
zemlje, poput Britanije, nastavile su da vrše istraživanja matičnih
ćelija.
AMNESTI INTERNEŠENAL - LJUDSKA PRAVA SE SVE MANJE POŠTUJU ŠIROM SVETA
Izjave i
postupci Amerike u potpunoj suprotnostu
SAD kao politička, vojna i ekonomska supersila bez premca daju ton
ponašanju drugih vlada u svetu a kada se najmoćnija zemlja ruga zakonu i
ljudskim pravima, to daje dozvolu drugima da i oni nekažnjeno krše
ljudska prava, piše u izvaštaju Amnesti Internešenal.
Četiri godine nakon napada na Vašington i Njujork od 11. septembra,
ljudska prava se širom sveta manje poštuju, a za to najveću odgovornost
snose SAD, navodi se u godišnjem izveštaju nevladine organizacije
Amnesti internešenel.
"Slika je crna od Avganistana do Zimbabvea, jer vlade širom sveta sve
češće odbacuju vladavinu prava, pozivajući se na borbu protiv terorizma
koju predvode SAD", navodi se u objavljenom izveštaju o poštovanju
ljudskih prava u svetu.
"SAD
kao politička, vojna i ekonomska supersila bez premca daju ton ponašanju
drugih vlada u svetu", ocenila je generalni sekretar organizacije Iren
Kan u predgovoru godišnjeg izveštaja.
Kada
se najmoćnija zemlja, dodaje se u tom uvodu, ruga zakonu i ljudskim
pravima, to daje dozvolu drugima da i oni nekažnjeno krše ljudska prava.
Amnesti internešenel čije je sedište u Londonu, navodi slučaj
zlostavljanja zatvorenika u iračkom zatvoru Abu Graib prošle godine o
kome do sada nije sprovedena adekvatna istraga. Naveden je i slučaj
osumnjičenih koje američke vlasti bez suđenja drže u vojnoj bazi
Gvantanamo bej.
"Zatvorski
kompleks u Gvantanamo beju postao je gulag našeg doba, čime se
sve više uvodi praksa proizvoljnog pritvora na neodređeno vreme što je
kršenje međunarodnog prava", navodi Iren Kan.
Ona
je takođe, ukazala na pokušaje Vašingtona da zaobiđe sopstvene zakone
kojima se zabranjuje upotreba torture. SAD se optužuju i što osumnjičene
pritvaraju na tajna mesta ili ih prebacuju u zemlje gde tortura nije
zakonom zabranjena.
U
izveštaju se podseća da američki predsednik Džordž Buš često izjavljuje
da je njegova zemlja posvećena i zasnovana na temelju poštovanja
ljudskih prava, ali, ocenjuje Amnesti, postoji veliki jaz između
"retorike i realnosti".
Ipak, SAD nisu i jedine koje su kršile ljudska prava, jer je ubistava i
zlostavljanja žena i dece bilo širom sveta, ocenjuje se u izveštaju i
navodi da ljudska prava u Iraku i Avganistanu jednako ne poštuju ni
koalicione snage, ni iračke ni avganistanske vlasti.
Sve
manje razlike između borbe protiv terorizma i borbe protiv trgovine
drogom dovele su do toga da vlasti u latinoameričkim zemljama u
suzbijanju kriminala koriste vojsku, umesto policije.
I
azijske vlade koriste borbu protiv terorizma kao izgovor za represiju,
čime su najviše pogođeni najsiromašniji slojevi stanovništva, a
dopuštena je diskriminacija manjina.
Kan
je takođe, optužila Komisiju za ljudska prava UN jer kako se navodi,
nije pružila pomoć i podršku onima koji su to od nje očekivali.
"Komisija za ljudska prava UN postala je mesto za trgovinu ljudskim
pravima", ocenila je Iren Kan podsećajući da ta komisija prošle godine
nije pružila podršku Iraku za pripremu izbora, nije postigla saglasnost
u ocenjivanju stanja u Čečeniji, Nepalu i Zimbabveu, dok se o situaciji
u bazi Gvantanamo bej nije ni oglasila.
ZASEDANJE SVEPRAVOSLAVNOG SINODA
Bez odluke o
patrijarhu Irineju
Irinej je u više navrata odbijao da se povuče, uprkos nastojanjima
ostalih pravoslavnih vođa, nezadovoljnih tvrdnjama da njegova crkva
rentira svoje posede jevrejskim investitorima u istočnom delu
Jerusalima, koji Palestinci smatraju glavnim gradom svojih teritorija.
Najviši
dostojanstvenici pravoslavne crkve iz čitavog sveta okupili su se u
Istanbulu, koji je sedište vaseljenskog patrijarha, da odluče da li će
prestati da priznaju jerusalimskog patrijarha Irineja prvog
(desno) i da zauzmu zajednički stav oko krize sa kojom se Crkva suočava
u Izraelu.
Predstavnici 14 pomesnih crkava okupili su se na svepravoslavnom sinodu
kojim predsedava vaseljenski patrijarh Vartolomej prvi, javio je AP.
Irinej je u više navrata odbijao da se povuče, uprkos nastojanjima
ostalih pravoslavnih vođa, nezadovoljnih tvrdnjama da njegova crkva
rentira svoje posede jevrejskim investitorima u istočnom delu
Jerusalima, koji Palestinci smatraju glavnim gradom svojih teritorija.
Jerusalimski patrijarh nije
davao
izjave dok je ulazio u Patrijaršiju, okružen telohraniteljima.
Patrijarh Vartolomej se pomolio Svetom duhu da vodi crkvene
velikodostojnike u odluci koju treba da donesu u zlatom ukrašenoj crkvi
Svetog Đorđa. Ne zna se da li postoji rok u kome odluka treba da bude
doneta.
"Zasedanje se nastavlja. Objavićemo ishod", rekao je Vartolomej
novinarima kada su članovi sinoda izišli na ručak.
Albanski arhiepiskop Anastasios rekao je da je na sastanku vladala
"bolna tišina", a na pitanje kakva je bila atmosfera, pokazao je prstom
ka tmurnom, oblačnom nebu nad Istanbulom.
Kada
su se vrata crkve otvorila za podnevnu pauzu, patrijarh Irinej je neko
vreme razgovarao sa svojim savetnicima, a zatim je izišao na zadnja
vrata, izbegavši novinare.
Ovaj
skup je prvi veći pravoslavni samit u poslednjih deset godina. Sinod
nema ovlašćenje da zvanično smeni Irineja niti da izabere njegovog
naslednika, jer ta dužnost pripada isključivo jerusalimskoj crkvi, čiji
sinod Irinej odbija da sazove.
Najviši
crkveni velikodostojnici iz Grčke, Rusije, Bugarske, Rumunije i drugih
pravoslavnih zemalja mogli bi iskoristiti istanbulski samit da dodatno
izoluju Irineja i iznesu predloge kako da se povrati kredibilitet
pravoslavne crkve nakon višemesečnog spora u Jerusalimu.
Sastanku ne prisustvuje niko iz Srpske pravoslavne crkve, zbog zasedanja
Sabora SPC koji traje već desetak dana.
Jedan bivši savetnik patrijarha Irineja optužen je da je jevrejskim
investitorima dao u zakup na 198 godina dva hostela u vlasništvu crkve i
nekoliko prodavnica u Starom gradu. To je izazvalo burno negodovanje
Palestinaca, koji tvrde da je čitav posao samo deo jevrejskih nastojanja
da preuzmu istočni Jerusalim od Arapa.
Čitav skandal bio je velika bruka za pravoslavnu crkvu i mnogi tvrde da
je ovaj sastanak pokušaj patrijarha Vartolomeja i drugih crkvenih vođa
da poboljšaju ugled Crkve u Svetoj zemlji.
Za
Vartolomeja, "prvog među jednakima", odnosno među pravoslavnim
patrijarsima, sastanak je takođe i prilika da potvrdi svoj autoritet,
koji povremeno osporavaju kako Turska, tako neki i unutar Crkve.
Vartolomej je, inače, pripadnik malene grčke zajednice u Turskoj.
Sastanak sinoda bio je povod za protest nekoliko desetina turskih
nacionalista koji su se okupili pred crkvom Svetog Đorđa, optužujući
Vartolomeja da želi da unutar Turske stvori nezavisnu državu po ugledu
na Vatikan.
BANJALUKA
Završen
pretres stanova Karadžića
Vojnici NATO-a su na Palama pretresli stanove sina i ćerke haškog
optuženika Radovana Karadžića - Saše i Sonje Jovičević-Karadžić.
Vonici NATO-a su iz stana Sonje Karadžić izneli dva pištolja, ali su ih
vratili vlasnicima nakon što su se uverili da oni umaju uredne oružne
listove.
Prethodno su u centru Pala pretresli stan Karadžićevog sina Saše iz
kojeg su odneli određene predmete koji će biti predati na forenzičku
analizu u bazi Eufora u Butmiru.
Portparol NATO štaba Derek Čepel novinarima nije mogao da kaže šta je
konkretno izuzeto iz stana, dodajući da će svi izuzeti predmeti nakon
obrade biti vraćeni vlasniku.
On
je dodao da su tokom akcije obavljeni razgovori sa Sašom Karadžićem i
drugim osobama koje su se zatekle u stanu.
Prema njegovim rečima, tokom pretresa stana Saše Karadžića nije bilo
nikakvih incidenata.
Čepel je rekao da će ovakve akcije biti nastavljene u cilju prikupljanja
podataka o osobama optužnim za ratne zločine.
Vojnici NATO-a su na Palama pretresli i kuću sestre Ljiljane Zelen
Karadžić, supruge Radovana Karadžića, odnevši određene predmete iz kuće
na forenzičku analizu u bazu Eufora u Butmiru.
UN - KOSOVO
Anan: Kroz
nekoliko meseci treba da počne nadgledanje UN
Generalni sekretar UN Kofi Anan izjavio je da se kroz nekoliko meseci
očekuje početak nagledanja primene standarda na Kosovu.
Anan
je rekao da je nadgledanje UN planirano u okviru procesa rešavanja
konačnog statusa na Kosovu.
Generalni sekretar će podneti izveštaj 27. maja na sednici Saveta
bezbednosti UN. Anan, kako prenosi britanska agencija Rojters, nije u
potpunosti zadovoljan postignutim napretkom u pokrajini.
Proces nadgledanja bi trebalo da počne ovog leta uz pretpostavku da
kosovski lideri nastavljaju napredak u ostvarivanju ciljeva kako bi
omogućili međunarodnoj zajednici da pomogne u rešavanju konačnog statusa
na Kosovu, navodi se u Ananovo izveštaju, čiju je kopiju dobio Rojters.
Predviđeno je da Anan uskoro imenuje specijalnog izaslanika koji će
voditi nadgledanje UN. Jedan od kandidata je norveški ambasador pri NATO
Kai Eide, navode diplomatski izvori.
"Treba
da bude jasno da ishod nadgledanja neće pretstavljati neminovan
zaključak... Očekuje se da tokom i posle nadgledanja predstavnici
kosovskih prelaznih institucija i politički lideri nastave da ulažu
napore u primeni standarda", rekao je Anan.
Ujedinjene nacije su odredile listu standarda u oblasti bezbednosti,
pravosuđa i zaštite ljudskih prava, koji moraju da budu primenjeni i
ispunjeni pre pokretanja utvrđivanja budućeg statusa Kosova.
BIH
EUFOR obećao
pomoć u borbi protiv organizovanog kriminala
Komandant EUFOR Dejvid Liki izjavio je da kriminal, posebno organizovani,
u BiH predstavlja veliki problem i smetnju na putu BiH ka EU
integracijama.
Liki
je u Sarajevu rekao da će EUFOR podržati vlasti u BiH u borbi protiv
organizovanog kriminala i podsetio da je EUFOR i do sada pomagao
agencijama za provođenje zakona u BiH.
Pomoć vlastima u BIH, Liki je obećao "sve dok domaće vlasti ne budu
sposobne da se same bore sa problemom kriminala".
"Organizovani
kriminal u BiH povezan je i sa mrežama za podršku osumnjičenima za ratne
zločine i sa paralelnim strukturama u organima vlasti", izjavio je Liki.
On
je istakao da je BiH potrebna policija s koordiniranom strukturom na
državnom nivou, koja će moći da se efikasno bori protiv organizovanog
kriminala.
"Zato
je potrebno restruktuiranje policije. Policija u BiH je efikasna i
profesionalna, ali samo do određene granice. Ona sada nije jedinstvena i
nema odgovarajuće koordinacije na nivou države", izjavio je Liki.
Upitan, zašto međunarodne snage u BiH do sada nisu uhapsile Radovana
Karadžića i Ratka Mladića, komandant EUFOR je kazao da odgovornost za
hapšenje optuženih za ratne zločine prvenstveno leži na lokalnim
vlastima u BiH.
POSLEDNJI APEL FRANCUSKOG PREDSEDNIKA
Francuzi
glasajte za ustav EU
Predsednik Francuske Žak Širak uputio je poslednji, dramatičan poziv
Francuzima da podrže prvi ustav Evropske unije, jer bi njegovo odbijanje
bilo shvaćeno i kao francusko odbijanje Evrope.
"Evropljani
bi odbijanje ustava videli i kao 'ne' Evropi", rekao je Širak u
televizijskom obraćanju naciji iz predsedničke Jelisejske palate, koje
je u Francuskoj predstavljeno i kao poslednje obraćanje pred referendum,
29. maja.
On
je glasačima poručio da je u pitanju "njihova, ali i budućnost njihove
dece". "U nedelju će svi imati deo sudbine Francuske u svojim rukama",
rekao je Širak.
Francuski predsednik je istakao i da birači ne treba da referendum o
ustavu EU pretvore u glasanje koje će kazniti sadašnju vladu.
"Odluka
koja je pred nama, daleko je od tradicionalnih političkih podela",
izjavio je Širak.
On
je rekao i da je Evropi neophodna "prava snaga", kako bi mogla da parira
ekonomijama Sjedninjenih Američkih Država, Japana i Kine.
Nema
nikakvih naknadnih pregovora ako se ustav odbaci, rekao je Širak u
poslednjem pokušaju da promeni stav javnog mnjenja, čija je većina
protiv ustava EU.
Dva
najnovija istraživanja pokazuju da se broj protivnika ustava u
Francuskoj popeo na 55 procenata.
Da
bi ustav Evropske unije stupio na snagu, neophodno je da ga ratifikuje
svih 25 zemalja članica EU.
IRAK
Vlada najavila
ofanzivu protiv pobunjenika
Desetine hiljada iračkih vojnika biće prebačeno u Bagdad u do sada
neviđenoj operaciji koja će zatvoriti ceo grad kako bi se pohvatali
pobunjenici, najavili su ministri iračke vlade.
"Ove
operacije imaju cilj da vladin pristup od defanzivnog promene u
ofanzivni", izjavio je ministar unutrašnjih poslova Bajan Džabor na
konferenciji za novinare na kojoj je najavljena vojna operacija.
Ministar odbrane Iraka, Sadun al-Dulaimi, rekao je da će 40.000 iračkih
vojnika biti prebačeno u Bagdad. Njima će podršku dati trupe SAD koje se
već nalaze u Bagdadu, i broje oko 10.000 vojnika, dodao je on.
Predviđeno je da vojska postavi na stotine kontrolnih punktova oko
glavnog grada Iraka, kao i da se blokiraju svi putevi koji vode u Bagdad.
Dulaimi je najavio da će se ta operacija proširiti i na druge delove
zemlje.
Uprkos ovoj najavi, pobunjenici nastavljaju sa napadima u celom Iraku, a
samo danas je u pucnjavi i bombaškim napadima ubijeno najmanje 15 ljudi.
PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE OPTUŽEN ZA SUKOB INTERESA
Krstarenje za
samo 10 milona dolara?
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo odbacio je kao apsurdne
optužbe grupe poslanika u Evropskom parlamentu, navodeći da to što je
proveo odmor na jahti svog prijatelja milijardera ne predstavlja sukob
interesa.
Barozo je to rekao u Evropskom parlamentu odgovarajući na zahtev za
njegovu ostavku koju je podnela grupa od 77 poslanika, nezadovoljna
njegovim objašnjenjem zašto je proveo letovanje na jahti grčkog bankara
i brodovlasnika Sipra Latsisa.
Na
početku rasprave, gotovo sve političke grupe u parlamentu, od komunista
do desnice, pružile su podršku Barozu. O zahtevu evroskeptika za ostavku
predsednika Evropske komisije parlament će glasati na sednici u junu.
"Predlog
je nepošten, neopravdan, nelegalan i apsurdan", rekao je Barozo u
parlamentu. On je dodao da sa Latsisem nikada nije govorio o poslovnim
pitanjima i naglasio da to krstarenje nije imalo nikakve veze sa
njegovim poslom.
Predlog za smenu je inicirao britanski poslanik Najdžel Faridž. On je
naveo da nije zadovoljan objašnjenjem koje je dao predsednik Evropske
komisije o putovanju koje se desilo nešto pre nego što je Evropska
komisija odobrila pomoć od 10 miliona evra Latsisovoj kompaniji.
Barozo je priznao da je proveo letovanje na milijarderovoj jahti, koje
bi koštalo na tržištu 20.000 evra, ali je insistirao na tome da ima
pravo da odmor provodi sa porodicom i prijateljima.
"Prošlog avgusta, proveo sam nedelju dana sa starim, dobrim prijateljem,
na poziv zajedničkog prijatelja, na njegovoj jahti u Grčkoj. To
prijateljstvo (s Latsisom) datira od pre 20 godina - to je dugogodišnje
prijateljstvo. Nisam znao da postoji bilo kakva veza između tih ljudi i
Komisije", rekao je on.
HRVATSKA
Diskriminacije
u istragama ratnih zločina
U
najnovijem izveštaju nevladine organizacije "Amnesti internešenel" (AI)
za 2005. godinu navodi se da hrvatsko pravosuđe i dalje diskrimiše po
etničkom principu kad istražuje ratna kršenja ljudskih prava.
Prema istom izveštaju AI-a, koji je predstavljen u Zagrebu, većina osoba
kojima se 2004. sudilo za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na
lokalnim sudovima u Hrvatskoj bili su hrvatski Srbi.
"U
nekim slučajevima na suđenjima za ratne zločine i zločine protiv
čovečnosti vođenim pred domaćim sudovima nisu ostvareni međunarodno
prihvaćeni standardi poštenog suđenja", piše u delu izveštaja koji se
odnosi na Hrvatsku.
Prema oceni AI-a, pripadnici Hrvatske vojske i policijskih snaga
uglavnom i dalje uživaju imunitet za ratna kršenja ljudskih prava, iako
su hrvatske vlasti u početku pokazivale spremnost da istraže i reše
takve slučajeve.
Izveštaj "Amnesti internešnala" predstavljen je danas paralelno u celom
svetu, a bavi se registrovanim kršenjima ljudskih prava u razdoblju od
januara do decembra 2004. godine.
U
njemu se navodi da se, četiri godine posle terorističkih napada na
Njujork i Vašington, ljudska prava krše širom sveta, kao i da za to
najviše odgovornosti snose upravo Sjedinjene Američke Države.
"Slika
je crna od Avganistana do Zimbabvea, jer vlade širom sveta sve češće
odbacuju vladavinu prava, pozivajući se na borbu protiv terorizma koju
predvode SAD", navodi se u objavljenom izveštaju o poštovanju ljudskih
prava u svetu.
"SAD
kao politička, vojna i ekonomska supersila bez premca daju ton ponašanju
drugih vlada u svetu", ocenila je generalni sekretar organizacije Iren
Kan u predgovoru godišnjeg izveštaja.
NOVI NAPADI TERORISTA UGROŽAVAJU PREGOVORE
ETA ponovo
aktivna
U
jednom od predgrađa Madrida je eksplodirao kombi sa 20 kilograma
eksploziva, a u napadu za koji je odgovorna baskijska separatistička
grupa ETA, lakše je povređeno 15 osoba.
To
je još jedna teroristička akcija koju je ETA izvela u poslednjih nedelju
dana. Prošlog vikenda, niko nije povređen u eksplozijama u Sarausu. Kao
i u prethodnim slučajevima, napad je najavljen telefonskim pozivom
baskijskom dnevnom listu "Gara".
Novi
napadi ETA događaju se u trenutku kada je socijalistička vlada, uprkos
protestima dela javnosti i desničarske opozicije, najavila da je spremna
da vodi pregovore sa tom terorističkom organizacijom, ako se bude
poštovalo primirje.
Pre
tačno osam dana, španski Kongres podržao je glasanjem takozvanu
autorizaciju koja vladi premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera daje
dozvolu da stupi u takve pregovore sa grupom ETA.
Govoreći u Senatu, pošto je saznao za novi napad terorista, premijer
Sapatero ponovio je da je jedini put za grupu ETA da položi oružje i da
se rasformira, a da nema odustajanja od antiterorističke politike.
Isto
je ponovio i ministar unutrašnjih poslova Hose Antonio Alonso, navodeći
da je "ETA živa, aktivna i operativna", dok je desničarska opozicija
kritikovala prethodne pozive vlade za dijalog sa teroristima kao "veliku
grešku".
Pred
sudom, zbog sumnji da je direktno povezan sa teroristima, pojavljuje se
i lider zabranjene partije Batasuna, koja se smatra političkim krilom
grupe ETA.
Arnaldo Otegi krtitikovao je juče vlasti u Madridu zbog lažnih poziva na
primirje jer, kako kaže, dok predlaže pregovore, španska vlada
istovremeno organizuje hapšenje članova grupe ETA u Francuskoj.
