Broj
1006, 3.jun 2005
UKINUTA POTERNICA ZA MIROM MARKOVIĆ
Mira na časnu
reč ukinula poternicu...
Poslanici Skupštine Srbije nisu saglasni u tome da li je ukidanje
Interpolove poternice za Mirjanom Marković plod političkog dogovora ili
je reč o uobičajenoj pravnoj proceduri.
Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Đorđe Mamula rekao je
novinarima u Skupštini Srbije da je način na koje je poternica za
Mirjanom Marković povučena u skladu sa zakonom i pravnom procedurom.
"Advokat
se obratio pravosudnim organima i dao obećanje da postoji mogućnost da
se Mirjana Marković pojavi pred sudom i počne legalana procedura, tako
da u tom pogledu počinjemo da ličimo na zapadna zakonodavsta", rekao je
Mamula.
On
je naveo da su se u pravosudnoj praksi događale slične stvari i da
poterniča uvek može da bude ponovo aktivirana i dodao da ne vidi bilo
kakve tragove političkog uticaja na tu odluku.
Poslanik Demokratske stranke (DS) Nenad Bogdanović rekao je da je odluka
o ukidanju poternice "verovatno plod nekog političkog dogovora".
"Nema
nekog drugog motiva i ne vidim ni jedan razlog da neko iz sadašnje
vlašti tu odluku donese tek tako", rekao je Bogdanović i dodao da će se
za dva, tri meseca znati koje su bile prave namere da se takva odluka
donese.
Na
pitanje novinara da li je čuo da je zbog garancija advokata da će se
Marković pojaviti pred sudom, povučena poternica, Bogdanović je kazao da
je jasno da to nije uobičajeno i da sumnja da se takav primer ikada
desio kod nas.
Bivši ministar pravde Srbije Vladan Batić izjavio je da je ukidanje
poternice za Mirjanom Marković, prema njegovim informacijama, "plod
direktnog razgovora i nagodbe Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića".
"Koštunica
će obezbediti ukidanje poternica da bi Marković mogla da posećuje
Miloševića u Sheveningenu, a sa druge strane, Socijalistička partija
Srbije (SPS) neće glasati za nepoverenje vladi", rekao je Batić.
Iako
uveren da su se Milošević i Koštunica čuli tim povodom, Batić nije mogao
da precizira kada je i kako obavljen taj telefonski razgovor, ali tvrdi
"da se o tome u kuloarima već odavno šuškalo i da je upravo ovakav
scenario nagoveštavan".
"Svi
zaboravljamo da je Milošević još predsednik SPS-a, da je on još veliki
gazda i da bez njega ta partija ne postoji. On i dalje vedri i oblači u
SPS-u", rekao je Batić.
Poslanik Srpskog pokret obnove (SPO) Sanja Čeković rekla je da ne može
da kaže da je Socijalistička partija Srbije (SPS) trgovala sa Vladom
Srbije u vezi sa ukidanjem poternice, ali da zna da "iza toga stoje
ostaci režima Slobodana Miloševića, mafijaške grupacije i ljudi iz senke
koji su se u tom vremenu obogatili i politički napredovali".
Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić rekao je da bi
o ukidanju poternice trebalo pitati ministarstvo unutrašnjih poslova i
ministra Dragana Jočića. On je kazao da je "potpuno u redu" da poternica
bude ukinuta, jer je podignuta za delo koja je nepoznato u domaćem
pravosuđu.
Upitan da li je došlo do političkog dogovora da se poternica ukine,
Nikolić je rekao da ne veruje da su poslanici SPS "previše agilni u
borbi za porodicu Slobodana Miloševića".
Poslanik SPS Milorad Vučelić kazao je da je odluka o ukidanju poternice
očekivana i ohrabrujuća, dodavši da je prihvatanje garancija advokata
sasvim uobičajen postupak.
Vučelić je kazao da o ukidanju poternice nije bilo pregovora, "niti bi
sa legalističkim sastavom vlade bilo moguće pregovarati o tome da se
vrši pritisak na nezavisno sudstvo".
On
je rekao da to nije ustupak SPS za podršku vladi, jer "ustupci moraju
biti politički, a poznato je da SPS ni sa čim nije uslovljavao vladu".
Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP) Meho Omerović rekao je da je
odlukom da se ukine poternica za Mirjanom Marković "u Srbiji ubijena
pravda".
Omerović je kazao da bi "logičan nastavak takve odluke bio da ministar
pravde Zoran Stojković predloži da se Slobodan Milošević brani sa
slobode".
DA LI SE VRAĆA KRVNA OSVETA?
"Namir krvi"
svetinja i dug
Postojalo je, kažu, i "pravilo" da ako neko želi da izvrši krvnu osvetu,
to i "saopšti" tako što bi na dan sahrane svoga ubijenog rođaka obukao
bijelu košulju. Ubici je jasno stavljano do znanja da treba da se krije.
A i kriti se mnogo, nije baš bilo časno. I tako je krvna osveta dugo
opstajala.
Nedavno
ubistvo Cetinjanina Rajka Markovića (36) probudilo je u Crnoj Gori strah
od povratka zlokobne krvne osvete kojom je nekad dijeljena pravda između
zakrvljenih i omraženih porodica.
Markovića je na ulici ubio njegov sugrađanin Drago Kaluđerović (65), da
bi osvetio svog sina Žarka, ubijenog prije 14 godina.
Kaluđerović je dugo čekao da bi utolio svoju očinsku žalost i ispunio "porodičnu
obavezu", da ubije ubicu svoga sina. Onda je otišao stotinak metara
dalje i sebi oduzeo život.
Tako
je Kaluđerović, "zatvorio" krug osvete, jer po starim običajima, da se
nije ubio, ostala bi "obaveza" Markovića da kad-tad ubiju nekog od
Kaluđerovića. Ta pravila vladala su vijekovima u jednom dijelu Crne
Gore, gdje je bratstveničko-plemenska zajednica dugo bila glavno vezivno
tkivo ljudi, izvan neprikosnovene porodice.
Crnogorski vladari, osobito Petar Prvi Petrović, Sveti Petar Cetinjski,
dosta su truda uložili i muka viđeli ne bi li Crnogorce odvratili od
krvne osvete. Ratnički život Crnogoraca, ali ne samo njih nego i
Malisora, crnogorskih Albanaca, vremenom je izgradio određena "pravila"
u vezi sa krvnom osvetom. Prije svega, smatralo se nemoralnim ubiti "krvnika"
kada je sam u nevolji.
A
bilo je i slučajeva, opisanih u knjigama, da je porodica, bilo nakon
ubjeđivanja rođaka, bratsvenika i plemenika, ili sticajem okolnosti,
opraštala ubici krv. Poslije toga bi, nerijetko, slijedila pobratimstva
i kumstva do tada na krv zavađenih porodica.
Ostala je, recimo, priča da se ubica Stevana Perovića, Njegoševog
sestrića, kad je bio ranjen u jednoj borbi, donešen, u krvi, u kuću
Stevanovu. Njegova majka je poznala ubicu svog sina, ali mu je pomogla
da ublaži rane. Ubiti nekoga u svojoj kući, pa makar i "krvnika"
smatralo se najnižim nemoralom.
Postojalo je, kažu, i "pravilo" da ako neko želi da izvrši krvnu osvetu,
to i "saopšti" tako što bi na dan sahrane svoga ubijenog rođaka obukao
bijelu košulju. Ubici je jasno stavljano do znanja da treba da se krije.
A i kriti se mnogo, nije baš bilo časno. I tako je krvna osveta dugo
opstajala.
Albanci u Crnoj Gori su se prije nekoliko decenija, na posebnom skupu,
dogovorili da prekinu krvnu osvetu. Data je kolektivna “besa” za "umir
krvi", i to je i ispoštovano.
Crnogorci, pak, nikad nijesu imali formalni dogovor o prekidu krvne
osvete. Kako je jačala država, a i zbog opšteg civilizacijskog napretka,
tako je i krvna osveta iščiljela.
Ipak,
nedavno se vratila i to na sred gradskog pločnika. Pored ubijenog
Markovića ostala je kesa sa dečijim pelenama, jer se on, u trenutku kada
ga je sreo Kaluđerović, vraćao iz bolnice, iz posjete ženi i novorođenoj
ćerkici.
Marković ima još jednu ćerku. Za ubistvo Žarka Kaluđerovića odležao je
deset godina zatvora, mada se i danas spekuliše, čak i u medijima, da
nijesu potpuno jasno razjašnjene sve okolnosti pod kojima je Kaluđerović
ubijen u jednom cetinjskom bilijar-klubu.
Bilo
kako da je, tragedija Kaluđerovića prije 14 godina povukla je kasnije
nove nesreće. Zbog toga se ubio otac Rajka Markovića, pošto mu je sin
bio osuđen. I kod Kaluđerovića je bilo još tragedija. Dragov brat od
strica Nikola Kaluđerović je prije petnaestak godina, takođe, ubio ubicu
svoga sina, i još jednog mladića.
Sve
te tragedije, ne samo što su tema cetinjskih razgovora, već su i
svojevrsna mora u gradu pod Lovćenom. U više porodica uselila se mržnja,
a ostaje zebnja - da li je pucnjima u Rajka Markovića i samoubistvom
njegovog ubice Draga Kaluđerovića krvavi krug zatvoren.
Oružja i dalje ima u narodu i vrlo često se poteže, a među stradalima
ima i dece.
Doktor Dragana Čukić u jednoj svojoj knjizi navodi da je u posljednjih
dvadesetak godina u Crnoj Gori 1.053 đece ostalo siročad, bilo zato što
im je roditelj ubijen ili pak zato što je, zbog ubistva, morao da ode u
zatvor. Bez majke, jer je ubijena, ostalo je 113 djece.
Najnoviji, cetinjski, slučaj krvne osvete opominje da opstaje
atavistička iluzija da je "namir krvi" svetinja i dug.
Ilija Despotović
Podgorica
BEOGRAD
Tadić spreman
da se pokloni žrtvama u Srebrenici
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je spremnost da se u Srebrenici
pokloni nevinim žrtvama drugih naroda, kao i očekivanje da će se sve
državne i nacionalne institucije izjasniti o potresnom snimku ubistva
srebreničkih Muslimana i da će odgovorni biti uhapšeni i osuđeni.
"Kao
što sam bio u Žitomisliću i u Gradini, koja je spomenik jasenovačkim
žrtavama, spreman sam da odem i u Srebrenicu, da se poklonim nevinim
žrtvama drugog naroda", rekao je Tadić agenciji Beta, povodom snimka
ubistva šest srebreničkih Muslimana, prikazanog na suđenju Slobodanu
Miloševiću pred Haškim tribunalom.
Tadić je rekao da je Srbija danas potresena zbog slika izvršenih
egzekucija nad ljudima druge vere i druge nacionalnosti u BiH u okolini
Srebrenice, koje je imala prilike da vidi i na televiziji.
Tadić je naglasio da "zločin nikada nije kolektivan" i da "krivci zato
moraju uvek biti pronađeni i osuđeni".
"Te
slike su dokaz monstruoznih zločina koji su izvršeni tokom rata na tom
prostoru. Izvršeni su u naše nacionalno ime", naveo je Tadić i dodao da
su "slile takve da zahtevaju izjašnjenje svih nacionalnih institucija i
svih ljudi koji dele odgovornost za budućnost ovog naroda".
"Hoću
da kažem da očekujem od svih državnih i nacionalnih institucija da se
izjasne povodom onoga što je viđeno, ali i za šta smo znali na osnovu
izveštaja državne komisije RS za Srebrenicu da se dogodilo", poručio je
Tadić.
Tadić je rekao da je problem o kojem je govorio i sada govori to što su
ubice koje su viđene na tim slikama do juče bile slobodne.
"Šetali
su po našim ulicama, ponašali se kao poštovani građani, susretali se sa
našim ukućanima i našom decom... možda kupovali u trafikama i
samoposlugama ono što im je potrebno za dnevne potrebe", rekao je Tadić
i podvukao da to "nije normalno stanje" i da takvo "stanje mora da se
prekine".
Predsednik Srbije naglasio je da zato svi koji su optuženi za ratne
zločine moraju da odgovaraju.
"Samo
na taj način možemo pronaći budućnost. To pitanje ne može da se reši
time što ćemo sklopiti oči pred strahotama koje su se desile", naglasio
je Tadić.
"Monstruozni
ljudi, izvršioci ovog zločina, moraju da budu u zatvoru. To ne važi,
naravno, samo za naš narod. To važi i za sve narode u čije ime je
izvršavan zločin. Ali mi smo odgovorni i prema našem narodu i prema
nevinim žrtvama pripadnicima drugih naroda", poručio je Tadić.
KOSOVO
EU i PTK
različito o ulozi UNMIK-a u uvođenju novih brojeva
Portparol misije Evropske unije na Kosovu Mehtild Heneke potvrdila je da
je pošta Kosova od juče uvela nove poštanske brojeve, dodajući da su oni
privremenog karaktera i da su uvedeni na osnovu Rezolucije 1244 SB UN.
Heneke je na konferenciji za novinare u Prištini kazala da ne treba
vezivati poštanske kodove sa telefonskim pozivnim brojevima, jer se radi
o dve različite oblasti komunikacije.
Portparol Pošte i telekoma Kosova (PTK) Seremb Đerđi je na istoj
konferenciji za štampu rekao međutim da su novi poštanski brojevi
dugotrajni.
Heneke je navela i da nove poštanske brojeve nije odobrio šef UNMIK-a
Soren Jesen Petersen, već da je PTK dogovor postigla sa Svetskom
poštanskom unijom sa sedištem u Bernu.
"Oni
su prihvatili da se Kosovu izdaju novi poštanski brojevi a pitanje
pozivnih telefonskih brojeva se još uvek razmatra u Ženevi", rekla je
Heneke.
Portparol PTK je novinarima pak dostavio fotokopiju pisma generalnog
direktora Svetske poštanske unije u kome on obaveštava PTK o novim
poštanskim projevima.
"U
skladu sa Rezolucijom 1244, UNMIK je formalno odobrio nove poštanske
kodove koje je razvila PTK i zatražio od međunarodnog biroa Svetske
poštanske unije da kodove inkorporira u svoju bazu podataka", navodi se
u pismu.
Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Čović izjavio je da
odluka o uvođenju međunarodnog poštanskog koda za Kosovo i novih
poštanskih brojeva još nije doneta.
"To
je jednostrani pristup i nova provokacija. Treba očekivati da će od
strane UNMIK-a biti mnogo provokacija i jako je važno da se na
političkoj sceni Srbije ne nađe poroznost", rekao je Čović u utorak u
Beogradu.
Kosovo je dobilo ukupno 118 novih poštanskih brojeva. Umesto dosadašnjeg
poštanskog broja 38000, Priština će tako ubuduće koristiti broj 10000.
Novi poštanski broj za Kosovsku Mitrovicu je 40000, a za Kosovo Polje
12000.
Poštanski broj Prizrena je 20000, Peći 30000, Đakovice 50000, Gnjilana
60000, a Uroševca 70000.
ISTRAŽIVANJE
Mladi veruju
da se njihov položaj neće promenti
Većina mladih u Srbiji smatra da se njihov položaj neće promeniti u
naredne dve godine, pokazali su rezultati istraživanja Koalicije mladih
koji su predstavljeni u Medija Centru.
Aktivisti
te koalicije su anketirali 1.400 ljudi tokom Vajb festivala u Beogradu,
starosti od 15 do 25 godina, od kojih jedna trećina nije iz Beograda,
rekao je aktivista te koalicije Nikola Pucarević.
Pucarević je rekao da su došli do zaključka da dve trećine ispitanika
veruje da država u naredne dve godine neće učiniti ništa za njih po
pitanju posla, stambenog prostora, dodatnog obrazovanja i putovanja.
Koalicija mladih je mreža organizacija Jazas, Građanske inicijative,
Studentske unije Srbije, Mladih izviđača, Omladinskog saveza Vojvodine i
Istraživača Srbije koje su pokrenule akciju "Kakav je plan drugari?" u
cilju animacije mladih u Srbiji.
Istraživanje je pokazalo da bi oko dve trećine ispitanika otišlo iz
zemlje za stalno kada bi imalo priliku, a jedna trećina ispitanih veruje
da neće naći posao u struci.
Pucarević je naglasio da je nezadovoljstvo mladih koji ne žive u
Beogradu mnogo veće i da oni pokazuju veću spremnost da trajno napuste
zemlju.
Aktivista Kolacije Vesna Cvetković je najavila održavanje beogradskog
sportskog festivala na Adi Ciganliji od 10. do 12. juna na kome će oni
pokušati da raznim aktivnostima podstaknu mlade kako bi se oni izborili
za svoj položaj u društvu.
Leskovac, medicinski centar Balkana
Miodrag
Stojković otvara centar za veštačku oplodnju
Leskovac bi do početka ove jeseni mogao da postane medicinski centar
Balkana za veštačku oplodnju i baza Instituta za kloniranje ljudskih
matičnih ćelija.
Tako
su se bar dogovorile opštinske vlasti i poznati genetičar rodom iz ovog
grada Miodrag Stojković, koji je nedavno u Velikoj Britaniji klonirao
prvi ljudski embrion u humane svrhe.
Do
tog epohalnog rezultata Stojković je sa svojim petnaestočlanim timom na
Institutu za genetiku u Njukaslu došao devet meseci po dobijanju dozvole
nadležnih britanskih institucija.
Iz
kloniranih embriona, čija starost ne sme da pređe 18 dana, Stojković će
klonirati ljudske matične ćelije koje će koristiti za proučavanje i
lečenje teških bolesti poput Parkinsonove i Alćajmerove, zatim bolesti
srca i dijabetesa tipa A.
Predhodno je Stojković sa svojim timom uspeo da izdvoji matične ćelije
iz embriona koji se odbacuju prilikom veštačke oplodnje, ali prednost
matičnih ćelija iz kloniranog embriona je u tome što one imaju veći
potencijal diferencijacije u druge vidove ćelija.
Leskovčani i leskovačke vlasti s pažnjom prate rad svog zemljaka. Krajem
prošle godine Stojković je za postignute rezultate u oblasti genetike
dobio titulu počasnog građanina Leskovca.
Sem
titule, Stojković je od leskovačkih vlasti dobio na stogodišnje
korišćenje jednu od gradskih kuća za potrebe svoje klinike. Reč je o
dvospratnom zdanju od oko 300 kvadtranih metara u elitnom delu grada,
podno brda Hisar.
Prema potpisanom ugovoru, leskovačka opština će snositi troškove
adaptacije po Stojkovićevom nacrtu, a slavni naučnik će finansirati
opremu.
Pored veštačke oplodnje, Stojković planira da na toj klinici izdvaja i
proučava matične ćelije iz odbačenih embriona, budući da u Srbiji i
Crnoj Gori još nije dozvoljeno kloniranje ljudskih embriona u medicinske
svrhe.
Paralelno, on planira da u okviru klinike formira letnju školu za
talentovane studente i srednjoškolce.
Prema najavama predsednika opštine Gojka Veličkovića, građevinski radovi,
planirani na oko pet miliona dinara, biće završeni do 1. jula, a brzina
opremanja neophodnom tehnikom zavisiće od samog Stojkovića ili, možda,
njegovih donatora.
Stojković je u Leskovcu boravio pre mesec dana i tom prilikom je, prema
nezvaničnim informacijama, kontaktirao neke od ovdašnjih lekara i
profesora, koje bi rado video u svom leskovačkom timu.
Otvaranje klinike za veštačku oplodnju u rodnom gradu ne znači i
Stojkovićev konačni povratak u Leskovac i Srbiju. "Vratio bih se pod
uslovom da dobijem iste uslove za rad kao što ih imam u Njukaslu", kazao
je Beti poznati naučnik.
Pretpostavlja se da će Stojković u početku raditi na dva koleseka, u
Njukaslu i Leskovcu, a do promene situacije u korist Srbije, može možda
doći ako se i u Srbiji dozvoli kloniranje ljudskih embriona u humane
svrhe. To je pored neophodnih finansija, jedan od glavnih uslova za
povratak genetičara Miodraga Stojkovića u njegovu zemlju.
Milica Ivanović
Leskovac
