Broj
1006, 3.jun 2005
HAŠKI TRIBUNAL PRIKAZAO FILM O
ŠKORPIONIMA
Ubrzana istraga protiv
Škorpiona
Haški tužilac Džefri Najs prikazao je na suđenju Miloševiću snimak
pogubljenja šest srebreničkih Muslimana za koji je tvrdio da su ga u
julu 1995. počinili pripadnici jedinice Škorpioni iz sastava MUP-a
Srbije.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je posle emitovanja
snimka egzekucije Muslimana iz Srebrenice privedeno i pritvoreno više
osumnjičenih za taj zločin koji žive u Srbiji.
|
Različiti izvori o nastanku Škorpiona
O jedinici "Škorpioni", čiji pripadnici se sumnjiče za ratne zločine,
postoje različite nezvanične priče - od toga da je formirana kao
obezbeđenje naftnih izvorišta u Slavoniji 1992. godine, pa do toga
da ju je formirala Držvna bezednost Srbije 1995. godine.
Prema navodima nedeljnika "Vreme", komandant jedinice Slobodan Medić,
na suđenju pripadnicima optuženim za ubistvo albanskih civila u
Podujevu, izneo je dve verzije nastanka jedinice.
Na glavnom pretresu u martu 2003. godine rekao je da je jedinica
formirana "1991. godine u sastavu Vojske Jugoslavije kao redovna
jedinica".
Prema njegovim rečima, delovala je na području Bosne i Hrvatske, a
posle prestanka ratnih operacija u BiH prevedena je u Srbiju, a
ljudstvo je povučeno.
U decembru 2003. godine Medić je na sudu izjavio da je jedinica
osnovana u maju 1992. godine kao obezbeđenje "Naftne industrije
Krajine", te da je u tom svojstvu ostala od 1992. do 1996. godine.
Nakon toga je ušla u rezervni sastav Specijalnih antiterorističkih
jedinica MUP-a Srbije.
Stručnjak za pitanja bezbednosti, koji je želeo da ostane anoniman,
izjavio je da je Škoripone 1995. godine formirala DB, te da je
Franko Simatović Frenki "bio vođa iz senke svih jedinica koje je
sponzorisao DB".
Jedinica je, prema njegovim rečima, bila mešovitog sastava, odnosno
pripadnici su bili iz BiH i iz Srbije.
U vreme kada je DB sponzorisala odrede na terenu, jedna grupa
oficira se kretala po ratištu i formirali su više odreda, kazao je
on.
Posle Srebrenice, Škorpioni su, kako je naveo, prešli u Slavoniju.
Žak Klajn ih je 1995. godine identifikovao kao bezbednosni problem,
jer su učestvovali u organizovanom švercu ukradenih automobila, i
proterao ih je iste godine.
Oni koji su zadovoljili kriterijume ušli su u JSO, a ostali u
rezervni sastav, kazao je Betin sagovornik.
Prema podacima sa sajta RTS-a, Škorpioni su formirani na početku
sukoba u SFRJ kao "regularna jedinica" vojske tadašnje Republike
Srpske Krajine.
Jedinica je tokom ratnih dejstava do 1995. godine, delovala na
području Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a u operacijama na Kosovu i
Metohiji u rezervnom sastavu Specijalne antiterorističke jedinice
MUP-a Srbije.
|
Koštunica je posle razgovora sa glavnom tužiteljkom Haškog tribunala
Karlom del Ponte rekao da je vlada Srbije reagovala još juče, odmah
pošto je taj snimak prikazan na suđenju bivšem predsedniku Srbije
Slobodan Miloševiću u Hagu.
Haški tužilac Džefri Najs prikazao je na suđenju Miloševiću snimak
pogubljenja šest srebreničkih Muslimana za koji je tvrdio da su ga u
julu 1995. počinili pripadnici jedinice Škorpioni iz sastava MUP-a
Srbije.
Premijer Srbije je povodom tog snimka rekao da je reč o "brutalnom,
bezdušnom i sramnom zločinu" i najavio da će vlasti izaći pred javnost
sa drugim detaljima kada budu imale dovoljno podataka.
"Mislim
da je za našu javnost u ovom trenutku veoma važno da se zaista reagovalo
odmah i da je već, polazeći od toga za sve nas šokantnog, užasnog snimka,
više onih koji su umešani u taj zločin, privedeno i pritvoreno i biće,
naravno, privedni pravdi", rekao je Koštunica na konferenciji za
novinare.
Del
Ponteova je izjavila da je vrlo zadovoljna brzom reakcijom vlasti Srbije
i ocenila da je reč o "brilijantnoj operaciji", pošto su vlasti uspele u
roku od nekoliko sati da identifikuju počinioce. Ona se zahvalila vladi
Srbije na tome i pozvala je da isto tako hrzo reaguje i u slučaju onih
čije se hapšenje i izručenje traži Haški sud.
Prema njenim rečima, takva brza reakcija vlasti Srbije, kao i dobra
saradnja Tribunala sa specijalnim tužiocem za ratne zločine u Beogradu,
pokazuju da su vlasti u Beogradu sposobne da otvore i sporvedu istragu o
ratnim zločinima, kao i spremnost da se prekine sa politikom
nekažnjavanja.
Del
Ponteova je izrazila zadovoljstvo zbog napretka SCG u saradnji s Haškim
tribunalom u proteklih nekoliko meseci, odnosno od njene prethodne
posete u oktobru prošle godine.
"Očekujemo,
naravno, da budu izručeni i optuženici koji su u bekstvu, ali ne sumnjam
u političku volju vlade da u potpunosti sarađuje s nama", rekla je ona.
Izrazila je nadu da će "vrlo uskoro" moći da kao tužilac obavlja svoj
posao u kancelariji i sudnici, a ne da ide po terenu i zahteva saradnju.
"Saradnja će se okončati onda kada svi optuženici budu u Hagu, i kada
bude omogućen pristup svim dokumentima i svedocima", rekla je ona.
Koštunica
je ponovio da je vlada Srbije svesna da puna saradnja s Haškim sudom
podrazumeva "rešavanje svih preostlaih slučajeva" i najavio da će "svi
koraci biti preduzeti kako bi se stavila tačka na saradnju s Haškim
tribunalom", navodeći da će to biti kada se sve obaveze ispune.
"Bio
bih najsretniji čovek na svetu da su te obaveze ispunjene još juče, ali
učinićemo sve da to bude urađeno vrlo brzo na onaj način na koji se to
radilo i dosad", rekao je on.
Koštunica je ukazao na značajni napredak u saradnji SCG s Tribunalom,
navodeći da se od oktobra prošle godine do sada Tribunalu predalo 15
optuženika. Tome je doprinelo, prema njegovim rečima, zalaganje državnih
organa na nivou SCG, odnosno Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom,
ali i vlasti Srbije kroz model dobrovoljne predaja optuženih.
Koštunica je naglasio da saradnja u vidu dobrovoljne predaje ne bi bila
moguća da nije bilo razumevanja Haškog tribunala i Tužilaštva tog suda.
Ukazao je i na ostvarenu dvosmernost u saradnji, navodeći da je šest
optuženika iz SCG privremeno pušteno na slobodu do suđenja.
Premijer Srbije je, takođe, ukazao i da je to što je poslednjih meseci
Tribunal "nastupio sa odlukama i potezima koji su usmereni i na pojedine
visoke zvaničnike druge nacionalnosti" učinilo da dođe do "promene u
percepciji Tribunala" u javnosti Srbije.
HAŠKI TRIBUNAL
Prikazan
snimak ubistva u Srebrenici
Haški tužilac
Džefri Najs prikazao je u sredu na suđenju Slobodanu Miloševiću snimak
pogubljenja šest srebreničkih Muslimana za koji je tvrdio da su ga u
julu 1995. počinili pripadnici jedinice Škorpioni iz sastava MUP-a
Srbije.
Svedok
odbrane, tadašnji pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije Obrad
Stevanović rekao je da je snimak "nešto najmonstruoznije što je video",
ali je negirao da su "Škorpioni" bili u sastavu Resora javne bezbednosti
MUP Srbije, niti da je ikada imao ikakvog posla s njima.
Tužilac je u
sudnici prikazao delove dvočasovnog filma na kojem se vidi kako grupa
uniformisanih ljudi sa crvenim beretkama iz kamiona izvodi šestoricu
vezanih i preplašenih civila, uz pogrdne reči ih odvode uzbdo, i
pojedinačnim hicima streljaju četvoricu s leđa. Preostala dvojica
zarobljenika, po rečima tužioca Najsa, bili su primorani da tela prenesu,
a zatim su i oni ubijeni.
"Dopuštate li
mogućnost da su Škorpioni, podređeni MUP-u Srbije, učestvovali u
pogubljenju 7.000 Muslimana u Srebrenici?", pitao je Najs. "Apsolutno ne
dozvoljavam kad je u pitanju Resor javne bezbednosti, a kada je reč o
Resoru državne bezbednosti, nemam nikakva saznanja, ali ni to ne verujem,
morao bih imati bar neka saznjanja", odgovorio je Stevanović.
Najs je
svedoku predočio i fotografije i imena komandanta "Škorpiona" Slobodana
Medića zvanog "Boca" i drugih članova, ali je svedok rekao da nikoga od
njih ne poznaje, a da se seća da je sreo osobu pod nadimkom "Boca" u
Erdutu kasnije 1995.
Na filmu se
vidi i davanje blagoslova postrojenim "Škorpionima" u bazi u Đeletovcima,
u istočnoj Slavoniji, a zatim i njihov put u Bosnu 25. juna 1995, gde su
bili bazirani na Trnovu i učestvovali u borbama pre nego što su, po
optužbi, prebačeni u okolinu Srebrenice.
Tužilac Najs
je tvrdio da su "Škorpioni" u BiH ušli iz Srbije na prelazu Rača kod
Priboja i da je Stevanović, koji je tada obezbeđivao granicu kao
komandant Posebnih jedinica policije (PJP) MUP-a Srbije to morao znati,
te da je zbog toga "saučesnik".
"To nije
tačno, ja to nisam znao, niti je trebalo da znam, jer je za prelaske
grenice bila zadužena Uprava pogranične policije", odgovorio je svedok.
"Da li je
kristalno jasno da su 'Škorpioni' MUP-a Srbije bili prisutni na tom
terenu za vreme masakra 7.000 Muslimana u Srebrenici?", pitao je tužilac
Najs.
Stevanović je
to odbacio kao nemoguće, više puta ponavljajući da nijedna jedinica
Resora javne bezbednosti MUP Srbije u to vreme nije delovala na tom
području.
Sudski
postavljeni branilac Slobodana Miloševića, Stiven Kej prikazivanje filma
je nazvao "senzacionalističkim", uz obrazloženje da ne postoje dokazi o
njegovom poreklu i da nije jasno kakve veze ima sa svedokom Stevanovićem.
REAGOVANJA
Ljajić: Zbog filma ubrzana istraga protiv Škorpiona
BEOGRAD, 2.
juna 2005. (Beta) - Ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim
Ljajić izjavio je danas da je istraga protiv osoba koje su učestvovale u
pogubljenju šestorice srebreničkih Muslimana ubrzana nakon što je u
sudnici Haškog tribunala prikazan snimak tog ubijanja.
Nakon
razgovora sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Karlom del Ponte u
Beogradu, Ljajić je rekao novinarima da je Haško tužilaštvo iznenadilo
srpsko Tužilaštvo za ratne zločine prikazivanjem snimka pogubljenja.
Ljajić je
ocenio da je snimak prikazan u najgorem trenutku i da je sada "kredibilitet
države došao u pitanje".
"Ja ću
najozbiljnije razmisliti o ostanku u vladi ukoliko ne bude adekvatne,
političke i pravne reakcije", rekao je Ljajić i dodao da krivica mora da
se individualizuje i da zločini imaju svoje ime i prezime.
Ljajić smatra
da je ovo prilika da se počinioci zločina u Srebrenici identifikuju i
izvedu pred lice pravde. "Najmanje što možemo da očekujemo je odlučna
reakcija naše javnosti", istakao je Ljajić.
Ministar za
ljudska i manjinska prava je rekao da Karla del Ponte nije postavila
bilo kakve rokove Beogradu, ali da ona očekuje da će Ratko Mladić uskoro
biti u Hagu.
On od
predstojećeg izveštaja Delponteove Savetu bezbednosti UN o saradnji
Beograda sa Haškim sudom očekuje da bude pozitivniji od svih dosadašnjih,
obavezavši se da će do 13. juna, kada je sednica SB UN, dostaviti još
neka dokumenta koja traži Haški tribunal.
"Time će se
spisak naših neizvršenih obaveza prema Tribunalu kada su u pitanju
dokumenta svesti na minimum i time ćemo ispuniti skoro 99 odsto zahteva.
Ostaje još jedan svedok koga trebamo da oslobodimo čuvanja državne tajne,
pa verujem da će to u izveštaju pred SB UN biti naglašeno", rekao je
Ljajić.
NISU POSTAVLJENI ROKOVI ALI…
Karla del
Ponte ponovo podseća SCG
Glavna
tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte je još jednom pozvala
vlasti Srbije i Crne Gore na punu saradnju sa tim sudom, uključujući
hapšenje svih osumnjičenih, pre svega Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
U
razgovoru sa državnim vrhom Srbije i SCG, Del Ponteova je izrazila
zadovoljstvo brzom reakcijom vlasti koje su "svega par sati" pošto je u
Hagu emitovan snimak egzekucije Muslimana iz Srebrenice privele više
osumnjičenih za taj zločin.
Posle susreta sa Marovićem, kojim je počela seriju razgovora u Beogradu,
Del Ponteova je kazala da od SCG očekuje "punu saradnju" sa Haškim
tribunalom, "što znači hapšenje svih begunaca, i posebno, kao prioritet,
Ratka Mladića i Radovana Karadžića".
"Nadam
se da ću sledeći put doći samo u kurtoaznu posetu, jer će saradnja (sa
Tribunalom) biti završena", rekla je tužiteljka.
Karla del Ponte rekla je da je "zahvalna" za napore Beograda da u
proteklih godinu dana sarađuje sa međunarodnim sudom na osnovu
dobrovoljnih predaja, ali da "još" očekuje "punu saradnju", odnosno
hapšenje i izručenje svih optuženih.
Tužiteljka je dodala da "nema nikakve sumnje" da je transfer preostalih
optuženih - obaveza Vlade Srbije i precizirala da Haški tribunal od
Srbije i Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine potražuje još ukupno
desetoricu optuženih.
Posle razgovora sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom Del Ponteova
je ocenila "brilijantnom" akciju srpskih vlasti zbog toga što su u roku
od nekoliko sati uspeli da identifikuju počinioce sa snimka koji je juče
prikazan na suđenju Miloševiću u Hagu.
Ona
se zahvalila vladi Srbije na tome i pozvala je da isto tako hrzo reaguje
i u slučaju onih čije hapšenje i izručenje traži Haški sud.
Takva brza reakcija vlasti Srbije, kao i dobra saradnja Tribunala sa
specijalnim tužiocem za ratne zločine u Beogradu, pokazuju da su vlasti
u Beogradu sposobne da otvore i sprovedu istragu o ratnim zločinima, kao
i spremnost da se prekine sa politikom nekažnjavanja, kazala je Del
Ponteova.
Glavna haška tužiteljka danas je u Beogradu razgovarala i sa
predsednikom Srbije Borisom Tadićem, šefom Nacionalnog saveta za
saradnju sa Haškim sudom Rasimom Ljajićem i ministrom spoljnih poslova
SCG Vukom Draškovićem.
Ljajić je novinarima posle susreta preneo da Karla del Ponte nije
postavila bilo kakve rokove Beogradu, ali da ona očekuje da će Ratko
Mladić uskoro biti u Hagu.
Delponteova je, kako je preneo Ljajić, rekla da je načelno zadovoljna
razgovorima u Beogradu, i da očekuje da će Mladić biti u Hagu "za
nekoliko nedelja, u krajnjem slučaju nekoliko meseci".
Karla del Ponte je iz Beograda otišla u Zagreb na razgovor sa hrvatskim
premijerom Ivom Sanaderom, a potom ide u Sarajevo.
FRANCUZI I HOLANĐANI REKLI NE NA REFERENDUMU
Evropa da,
ustav ne!
"Evropa da, ali ovaj ustav nikako ne", poruka je koju su na prvom
referendumu u modernoj istoriji Holandije građani, jasnije da ne može
biti, uputili političkoj eliti u Hagu i Briselu.
Iznenađenje je, zapravo, jedino poveliki odziv (62 odsto) koji daje
dodatnu težinu glasnom "ne" koje su očekivali svi, pa i demorhišćanski
premijer Jan Peter Balkenende, lider ne baš energične kampanje "za".
Masovnim izlaskom na birališta, glasači su tako praktično ishod učinili
obavezujućim, iako je prema holandskim zakonima "savetodavan".
Holanđani
su se, slažu se posmatrači, na referendumu u stvari izjasnili o
evropskim nedoumicama i strahovima koji ih odavno muče, a niko ih odavno
nije pitao za mišljenje. Iako se opredeljenje za ujedinjenu Evropu ne
dovodi u pitanje, od brzine njenog pretvaranja u super-državu uvođenjem
evra i, naročito, proširenjem na 25 članica većini građana se zavrtelo u
glavi, uz utisak da se stvari odvijaju van njihove volje.
"Evropa
je previše u rukama političara i moramo je vratiti narodu", shvatio je
premijer Balkenende odmah po objavljivanju rezultata referenduma za koje
je priznao da su ga razočarali.
Rastuću otuđenost vodećih političara od običnih ljudi, "narodni list"
Folkskrant nepogrešivo je sažeo rečima: "Tema nije nacionalna država
protiv federalne Evrope, već građani protiv političke elite...
Političare to mora da zabrine mnogo više nego glasovi protiv ustava".
Budući da je retko ko pročitao gotovo 500 stranica predloga evropskog
ustava - jer "život je suviše kratak, a na televiziji je fudbal", kako
je primetio jedan cinik sa nacionalnog radija RNV - referendumom su
dominirala druga, mnogo životnija pitanja - ekonomija, prijem Turske u
EU, evro kome mnogi prebacuju da ih je "opljačkao", neizbežna imigracija,
kriminal...
Poslovni
list Handelslbat slažio se sa predsednikom Evropskog parlamenta Žozepom
Borelom da se "Holanđani plaše nepoznatog", ali i da je to posledica "neznanja"
jer se "o ustavu priča mnogo gluposti", a vlasti su kasno počele da ga
tumače.
U
horu sa ostalim evropskim liderima, premijer Balkenende (desno)pozvao
je na nastavak napora za ratifikovanje ustava EU, uz radikalno
promišljanje i prevrednovanje evropske ideje. Ostavio je otvorenom i
mogućnost ponavljanja referenduma, ako do novembra sledeće godine 20
država EU ratifikuje ustav.
Iako
ga zbog fizičke sličnosti prati nadimak Hari Poter, teško je, međutim,
verovati da će bilo kakva Balkenendeova "magija" uspeti da holandsko "ne"
ustavu u dogledno vreme pretovri u "da".
Radoša Milutinović
Hag
TOBI ROBINSON TVRDI:
Bivši čelnici
RS umešani u aferu s kreditima
Bivši čelnici Republike Srpske direktno su bili uključeni u kriminal u
vezi sa davanjem nepovratnih kredita Privredne banke Srpsko Sarajevo
fiktivnim firmama koje je osnovala Srpska demokratska stranka (SDS),
izjavila je privremena upravnica te banke Tobi Robinson.
U to
su bili uključeni Dragan Kalinić, Mirko Šarović, Momčilo Krajišnik i
Milovan-Cicko Bjelica, kazala je Robinosonova za banjalučke "Nezavisne
novine" dodajući da je u pitanju "nekoliko desetina miliona
konvertibilnih maraka koje banka danas duguje svojim štedišama".
Robinsonova
(levo) je naložila Agenciji za bankarstvo RS da blokira račune SDS-a
u svim bankama, a podnela je i tužbu sudu u Sokocu protiv SDS-a i grada
Istočno Sarajevo, zbog, kako je navela, višemilionskog duga koji su
prema Privrednoj banci Srpsko Sarajevo napravile fiktivne firme "Spekta"
iz Pala i "Matres" iz Istočnog Sarajeva.
Robinsonova tvrdi da su stopostotni vlasnici tih firmi SDS i grad
Istočno Sarajevo.
Potvrđujući da je vodila pregovore sa SDS-om i gradom Istočno Sarajevo o
vraćanju kredita koje je Privredan banka dala firmama "Spekta" i "Matres",
ona je navela da joj je predsednik SDS Dragan Čavić uputio pismo u kojem
tvrdi da on, kao ni stranka nemaju nikakve veze sa "Spektom".
Robinsonova je takođe navela da je Mirko Šarović potpisao odluku kojom
se osnova "Matres", kao i odluku o osnivanju upravnog i nadzornog odbora
te firme, a da one nikada nisu objavljene u "Službenom novinama".
Prema
njenim recicma, "Matres" je bio zamišljen kao naslednik robnih rezervi
na Palama, a ta firma je bila vlasnik akcija u Privrednoj banci.
"Onda
je 2001. banka privatizovana, a (Momčilo) Mandić je kupio te akcije od "Matresa".
Znači, banka je dala novac 'Matresu', 'Matres' je otkupio akcije i od
drugih preduzeća koja su imala akcije u Privrednoj banci Srpsko
Sarajevo, a onda je Mandić kupio sve to od 'Matresa'", kazala je
privremena upravnica Privredne banke.
Govoreći o firmi "Spekta" ona je navela da su krediti koji su dobijeni
od banke, unapred dogovoreni između Dragana Kalinića, koji je u to
vreme bio predsednik SDS-a , Momčila Mandića i Momčila Krajišnika,
dodajući da je bilo dogovoreno da će Krajišnik dobiti kredit od
Privredne banke, a da će kasnije Mandić taj kredit "pretvoriti" u
donaciju, tako da on ne mora biti vraćen.
Ona
je još kazala da su nepovratni krediti Privredne banke korišteni za
predizbeone kampanje SDS-a, ali da se na osnovu raspoložive
dokumentacije nije moglo utvrditi da su korišteni i u druge svrhe.
Niko
od aktera ove afere danas nije aktivan u političkom životu RS i BIH.
Momčilo Krajišnik, kojeg Haški tribunal tereti za ratne zločine, nalazi
se u pritvorskoj jedinici tog suda.
Mirko Šarović je zbog afere "Orao" podneo ostavku na funkciju člana
Predsedništva BiH, dok je Kalinić odlukom Visokog predstavnika u BiH
Pedija Ešdauna prošle godine smenjen sa svih funkcija i zabranjen mu je
politički angažman.
Momčilo Mandić i Milovan Cicko Bjelica su zbog kršenja Dejtonskog
spoarzuma i sumnje da čine mrežu podrške haškim optuženicima stavljeni
na tzv. američku crnu listu.
SVE ZBOG GOTOVINE…
Teroristička
organizacija preti hrvatskim političarima
Nepoznata teroristička grupa koja sebe naziva "Teroristička mreža racija
politike", poslala je preteće pismo najavljujući velike napade ako bude
uhapšen i izručen Haškom sudu odbegli general Ante Gotovina.
Pismo
je, u utorak, stiglo u redakcije Hrvatske televizije (HTV), RTL-a, i
listova "Večernji list" i "24 sata", a u njemu "Racija politike"
preuzima odgovornost za prošlonedeljne bombaške napade u Vukovaru,
Trpinju i Borovu, i najavljuje da će sledeći napadi biti usmereni na
državnu imovinu i političare.
U
pismu se takođe navodi da će terorističke akcije biti izvođene "prema
političkim događajima", uz napomenu da "političari moraju znati da je
sigurnost građana i turista u njihovim rukama, odnosno u odlukama koje
će donositi".
"Večernji
list" u svom Internet-izdanju prenosi i informaciju poteklu od
neslužbenog izvora iz hrvatske vlade, koji tvrdi da postoje indicije da
je ovo pismo, kao i prvo s početka maja, stiglo iz Srbije, a da u vladi
sumnjaju da je reč o specijalnom ratu kojem je cilj destabilizacija
Hrvatske uoči turističke sezone.
Početkom maja u iste četiri redakcije takođe je stiglo anonimno pismo
kojim su samozvani teroristi najavili talas napada na državne
institucije i političare, ali pretnje su se pokazale kao neosnovane jer
se u vremenu navedenom u pismu nisu dogodili nikakvi teroristički napadi.
Pošiljaoci tog pisma nisu nađeni, a policija kaže da se još uvijek ne
može govoriti o povezanosti novog pisma i bombaških napada u Podunavlju,
iako bi kriminalistička obrada novog pisma trebalo da da odgovor na to
pitanje.
"Kriminalistička
obrada je u toku i za sada ne možemo potvrditi da li je pismo povezano s
pretnjama iz pisama koja su prethodno dolazila na adrese tih redakcija
ili je posredi nešto drugo", izjavio je novinarima portparol hrvatskog
MUP-a Zlatko Mehun.
U
novom se pismu posebno napominje da će se, u slučaju da general Gotovina
bude uhapšen i izručen Haškom sudu, Hrvatska suočiti s "najvećim
terorističkim napadima".
"Naša
mreža 'Racija politike' koristi bombe ručne izrade i želimo reći da smo
u kontaktu sa Etom i da se u Hrvatskoj nalazi nekoliko njihovih ljudi",
tvrdi se dalje u pismu.
Državna agencija Hina, prenoseći delove pisma, podseća da policija do
sada nije rešila nijedan teroristički napad u poslednjih nekoliko godina,
nabrajajući pritom podmetanje eksploziva na parkiralište zagrebačke
Gradske skupštine, na spomenik Josipu Brozu Titu u Kumrovcu, pod
spomenik borcima NOB-a na groblju Mirogoj, kao i pod spomenik bivšem
gradonačelniku Zagreba Većeslavu Holjevcu.
AFERA VOTERGEJT - KAKO JE SRUŠEN RIČARD NIKSON
Duboko grlo
izašlo iz senke
Bivši zamenik direktora FBI-a Mark Felt (na slici dole) je "Duboko grlo",
legendarni izvor koji je novinarima "Vašington posta" pružio informacije
koje su dovele do afere Votergejt i ostavke predsednika Ričarda Niksona,
potvrdili su novinari "Posta" koji su i otkrili aferu - Bob Vudvard i
Kark Bernstajn.
Vudvard
i Bernstajn potvrdili su da je Felt "Duboko grlo", posle 30 godina
čuvanja tajne i nakon što su magazin "Veniti fer" i članovi Feltove
podorice obelodanili njegovu ulogu.
"V.
Majk Felt je 'Duboko grlo' i neizmerno nam je pomogao u pokrivanju
Votergejta", navodi se u zajedničkom saopštenju Vudvarda i Bernstajna
objavljenom na sajtu Posta.
"Veniti
fer" objavio je u utorak da je Felt, sada 91-godišnji penzioner iz Santa
Rose, rekao listu i svojoj porodici da je on bio anonimni izvor Posta.
"Ja
sam tim koga su zvali Duboko grlo", rekao je Felt advokatu Džonu
O'Konoru koji je i autor priče u "Veniti feru".
Feltov unuk rekao je novinarima u utorak da je njegov deda "američki
heroj" zbog svoje uloge u aferi Votergejt, a njegova unuka je rekla da
je deda bio veoma srećan kada je "Veniti fer" objavio članak.
Vudvard i Bernstajn su 30 godina odbijali da otkriju ime svog izbora i
pored velikog broja knjiga, dokumentaraca i međunarodnih spekulacija.
Samo
su Vudvard, Bernstajn i bivši urednik Posta Ben Bredli znali identitet
Dubokog grla i obećali su da ga neće otkriti sve dok on ne umre.
Felt
se uvek nalazio na listi potencijalnih Dubokih grla. Posle afere
Votergejt, Nikson je, suočen sa impičmentom, podneo ostavku u avgustu
1974. godine i on je jedini predsednik SAD koji je podneo ostavku.
Među
potencijalnim kandidatima za Duboko grlo bili su tadašnji direktor FBI
Petrik Grej, šef Niksonovog osoblja Aleksander Heig, bivši državni
sekretar Henri Kisindžer, bivši pisac Niksonovih govora Petrik Bjukenon
i bivši predsednik SAD Džordž Buš - otac sadašnjeg predsednika i šef
Republikanskog nacionalnog komiteta tokom skandala.
Felt
je ranije demantovao da je "Duboko glo" ali je kao visoki zvaničnik
FIB-a mogao da ima pristup informacijama koje su dovele do skandala koji
je izbio kada je otkriveno da su republikanci u sedište demokrata u
kompleksu zgrada Votergejt postavili prišluškivače.
“BELI ŠUM" JE BUKA SA MNOGO FREKVENCIJA ISTOG INTENZITETA
Da li glasovi
mrtvih mogu da se čuju?
Da li glasovi mrtvih mogu da se čuju sa obične audio trake, snimljene u
tihoj prostoriji?
Švedski arheolog, dokumentarista i umetnik Fridrih Jirgenson bio je
pokretač istraživanja "elektronskog fenomena glasa" (EVP).
Osamnaest
godina posle njegove smrti, zanimanje za EVP raste zahvaljujući horor
filmu "Beli šum " (White Noise) u kojoj Majkl Kiton dobija poruke od
svoje umrle žene. Termin "beli šum" u engleskom se koristi da bi se
označio šum, buka sa mnogo frekvencija istog intenziteta.
"Dobili
smo još oko 60 novih članova posle filma", kaže Liza Batler koja, sa
svojim suprugom Tomom, vodi Američko udruženje elektronskog fenomena
glasa ( www.aaevp.com ) iz
njihovog doma u Rinu, u Nevadi.
Na
njihovom sajtu na Internetu zabeleženo je rekordnih 88.000 ulazaka dan
posle premijere filma, a Batlerovi se pojavljuju i na propratnom
materijalu uz di-vi-di izdanje "Belog šuma", na kome pokazuju kako da se
snimi EVP, navodi Rojters.
Batlerovi smatraju da su glasovi dokaz o životu posle smrti i kažu da su
snimili glasove Tomovog oca, Lizine majke i njene bake po ocu. "Snimamo
glasove već 15 godina i dokazali smo sebi da je moguće doći do voljenih",
rekla je Liza Batler.
Pristalice ove metode kažu da im kontakt sa umrlim rođacima putem EVP
pomaže da prebole njihovu smrti a među oko 400 članova udruženja ima i
roditelja koji su stupuli u kontakt sa svojom umrlom decom putem EVP,
rekla je Liza.
Glasovi ne mogu da se čuju uživo, već moraju da se snime, a snimak pušta
unazad. Poruke su često kratke, poput "nedostaješ mi" ili "volim te" i
jedva su nešto glasnije od šapata. Svako može da ih snimi i čuje, ali ne
može svako da uspostavi kontakt sa umrlim članovima porodice, tvrde
Batlerovi.
"Uvek
ima nekoga s one strane ko želi da razgovara s vama. Ali doći do voljene,
određene osobe, malo je veći izazov", kaže Tom.
Film
"Beli šum" bavi se opasnostima opštenja sa mrtvima i filmadžije kažu da
je jedna u 12 EVP poruka "neprikriveno opasna".
"To
je čista naučna fantastika", rekao je Tom Batler.
Skeptici odbacuju EVP kao nus-proizvod zalutalih radio talasa ili suviše
bogate mašte. Čak i u ezoterijskom svetu parapsihologa mršte se na to.
"Mislim
da je ideja o EVP prosto smešna. Ljudski mozak je tako sazdan da
pronazali smislene šeme, čak i ako su one nasumične. Zato ne iznenađuje
da neki ljudi veruju da su čuli nešto u buci," kaže Joakim Vesterlund
koji na stokholmskom univerzitetu istražuje parapsihologiju.
Nimalo pokolebani ovakvim komentarima i povremenim oputužbama verskih
grupa koje ih optužuju da se igraju sa demonima, Batlerovi preporučuju
onima koji ne veruju da se sami okušaju sa EVP.
Jirgeson je prvi put čuo čudne glasove dok je snimao ptičiji pev 1959.
godine. Snimanjem tišine i "belog šuma" sa radija, on je prepoznao jedan
od glasova kao glas svoje majke i zaključio da svi takvi glasovi potiču
sa "one strane".
U
svojoj bogatoj karijeri, Šveđanin koji je 1987. godine umro u 84. godini,
sproveo je arheološka iskopavanja u Pompeji i ispod bazilike Svetog
Petra u Vatikanu, govorio je 10 jezika, a kao slikaru bili su mu
naručeni protreti dvojice papa.
Švedski kompozitor i stručnjak za zvuk Karl Mikael von Hausvolf pronašao
je 1999. godine Jirgensonovu arhivu od 1.000 traka.
Von
Hausvolf sada predsedava Jirgensonovom fondacijom koja je objavila ce-de
sa najboljim snimcima EVP i prevod na engleski Jirgensonove knjige iz
1967. godine pod naslovom "Glasovna transmisija sa preminulima".
KUDA IDE EVROPSKA UNIJA?
Češka predlaže
produženje roka za usvajanje ustava EU
Češki premijer Jirži Paroubek rekao je da će predložiti liderima
Evropske unije da se produži rok dat članicama Unije da do novembra
2006. godine ratifikuju evropski ustav.
Češka vlada to će predložiti na samitu EU koji će se održati 16. i 17.
juna, rekao je novinarima Paroubek.
Ustav EU mora da ratifikuje svih 25 članica Unije kako bi on stupio na
snagu. Francuski i Holandski građani su se, međutim, izjasnili protiv
tog ustava na referendumu.
"S
obzirom na rezultate refrenduma u Francuskoj i Holandiji, češka vlada je
spremna da doprinese uspešnom zaključivanju procesa (ratifikacije) tako
što će predložiti Evropskom savetu da se rok produži dalje od od 2006.
godine", rekao je češki prmeijer.
Paroubek je rekao da bi produženje roka moglo da pruži članicama drugu
šansu da usvoje dokument, iako se očekuje da će Češka, koja je
pristupila Uniji prošle godine, ratifikovati evropskih ustav u okviru
postojećeg roka.
Češki premijer je, takođe, rekao da će njegova vlada pokrenuti kampanju
kako bi upoznala Čehe sa evropskim ustavom i da je spremna da za to
izdvoji 200 miliona kruna ili 6,6 miliona evra.
Do
sada je devet članica EU ratifikovalo evropskih ustav, bilo na
referendumu ili u parlamentu.
IZRAEL
Policija
Izraela ne zna šta dalje sa uhapšenim neocistima
Izraleska policija otkrila je grupu od dvadesetak neonacista, mlađih
emigranata iz bivšeg Sovjetskog Saveza, ali ne zna kako da postupi prema
njima, jer u Izraelu nema zakona protiv simpatizera nacističkih pokreta,
piše izraelski dnevni list "Mariv".
List
navodi da je policija naišla na tu grupu posle hapšenja 20-ogodišnjeg
vojnika zbog narkomanije, kada je otkriveno da on ima iztetoviranu
svastiku na ruci, i veću količinu materijala skinutog sa interneta o
nacistima.
Ispitivanje vojnika dovelo je policiju do drugih osumnjičenih, koji su
na internetu raspravljali o antisemitizmu i izvodili tajne rituale sa
svastikama i drugim nacističkim simbolima, rekao je listu policijski
inspektor Haim Fadlon.
"Ne
možemo da otkrijemo detalje istrage. Izgleda da su to ljudi koji žive u
ovoj zemlji, i koji međusobno razgovaraju o istrebljenju Jevreja", rekao
je Fadlon "Marivu".
Nacisti su u Drugom svetskom ratu ubili šest miliona Jevreja, a stotine
hiljada preživelih našli su po završetku rata svoj dom u Izraelu.
Zvaničnih komentara na ovu vest nije bilo.
Neonacističke aktivnosti skoro da ne postoje u Izraelu. Međutim, broj
žitelja te zemlje koji nisu Jevreji se povećava, a mnogi od njih su
imigranti iz bivšeg Sovjetskog Saveza, koji državljanstvo dobijaju na
osnovu rođačkih veza sa Jevrejima.
Studije pokazuju da se mnogi od njih osećaju marginalizovano u
izraelskom društvu, koje je okrenuto jevrejskim praznicima i tradiciji.
Do
sada u Izraelu nije bilo tužbi zbog neonacizma.
"U
Evropi postoje zakoni koji zabranjuju iskazivanje podrške nacistima, ali
ovde izgleda da niko nije ni sanjao da se tako nešto može dogoditi",
rekao je Faldon.
RUMUNIJA-ANKETA
Rumuni najviše
veruju crkvi, vojsci i medijima
Rumuni najviše veruju crkvi, vojsci i medijima, dok njihovo poverenje u
Evropsku uniju i NATO opada, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja
javnog mnjenja.
Prema anketi, 83 odsto Rumuna veruje crkvi, a po 62 odsto medijima i
vojsci.
U EU
i NATO ima poverenja 48 odsto građana, što predstavlja smanjenje u
odnosu na oktobar 2003. godine kada je u evropske i evroatlantske
integracije verovalo 74 odsto Rumuna. Sada čak 51 odsto ispitanika
smatra da Rumunija koja je članica NATO, ide u pogrešnom pravcu.
Instituciji predsednika države veruje 46 odsto građana, dok 36 odsto
Rumuna ima poverenja u policiju, a 33 odsto u banke. U vladu veruje 30
odsto Rumuna, u pravosuđe 25 odsto, parlament 22 odsto, a najmanje
Rumuna, 13 odsto, veruje u političke stranke.
Da
se ove nedelje održavaju parlamentarni izbori, oko 50 odsto Rumuna bi
glasalo za vladajuću Alijansu Nacionalne liberalne stranke (PNL) i
Demokratske stranke (PD), a za bivšu vladajuću Socijaldemokratsku
stranku (PSD) oko 30 odsto.
Među
političarima, najpopularniji je predsednik Trajan Basesku sa oko 60
odsto podrške. Slede predsednik PSD i bivši ministar spoljnih poslova
Mirča Džoana sa 43 odsto i premijer Kalin Popesku Taričanu sa 40 odsto.
Bivšeg premijera Adrijana Nastasea podržava 29 odsto građana.
Basesku je još početkom ove godine, odmah po inauguraciji, izneo ideju o
prevremenim izborima u cilju obezbeđivanja političke stabilnosti i
komotne većine u parlamentu. On od tada periodično govori o neophodnosti
što hitnijeg organizovanja novih izvora.
Taričanu ne odbija ideju, ali smatra da je sada glavni prioritet da
vlada ispuni sve obaveze za pridruživanje EU, koje je planirano za 1.
januar 2007. Period do kraja ove godine je od najvećeg značaja za proces
pridruživanja, jer će u novembru u Evropskom parlamentu biti
predstavljen izveštaj o napretku Rumunije.
Lideri manjih stranaka vladajuće koalicije ne žele prevremene izbore jer
strahuju da neće uspeti da pređu cenzus od pet odsto za ulazak u
parlament.
JAPAN I GLOBALNO ZAGREVANJE
Koizumi
promoviše neformalno oblačenje zbog ekologije
Zaposleni u Japanu uskoro bi mogli biti zahvaćeni talasom neformalnog
oblačenja, pošto je vlada započela kampanju kojom želi da podstakne
Japance da na posao odlaze bez sakoa i kravata, da bi se manje koristili
uređaji za klimatizaciju.
Vlada želi da se tokom letnjih meseci, kada Japan zahvate nepodnošljive
vrućine i vlaga, smanji emisija gasova koji stvaraju efekat staklene
bašte.
U
Tokiju se, kako prenosi televizija BBC, već mogu videti neki
neuobičajeni prizori - jedan ministar viđen je u havajskoj košulji
jarkih boja, a sve češće se na ulicama mogu sresti direktori velikih
firmi koji umesto odela nose lagane bluze i lanene pantalone.
Japan trenutno znatno zaostaje u ispunjenju obaveza koje je preuzeo po
sporazumu iz Kjota o smanjenju emisije gasova koji izazivaju globalno
zagrevanje.
Zato
je vlada zatražila od firmi da poslovne zgrade rashlađuju samo do 28
stepeni Celzijusovih, na kojima je u klasičnom sakou i kravati
nepodnošljivo vruće. Novi trend neformalnog oblačenja promoviše se pod
sloganom "kul biz" (cool).
Primer biznismenima treba najpre da daju sami članovi vlade, od kojih je
zatraženo da na posao dolaze u "laganoj" garderobi, pa je tako i sam
premijer Đunićiro Koizumi viđen u zgradi vlade bez sakoa, u ispasanoj
plavoj košulji.
Poslanicima je takođe dozvoljeno da na sednice parlamenta dolaze bez
sakoa.
Nova
inicijativa, međutim, ima obeshrabrujuć presedan. Godine 1994, tadašnji
premijer Cutomu Hata promovisao je "odelo za štednju struje", noseći
košulju sa kratkim rukavima ispod sakoa. Malo njih je sledilo primer
premijera, čija je administracija ostala na vlasti samo 64 dana.
