Broj
1006, 3. jun 2005
TORONTO
PROMOCIJA
KNJIGE “ANĐEO ISTORIJE I DNEVNI POSLOVI”
Žrtva vremena
koje se nije pojavilo
U
petak 20. maja, u okviru programa "Šta to uveče radi Radovan Gajić!" u
crkvi svetog Save na River Stritu, održana je promocija knjige "Anđeo
istorije i dnevni poslovi", zbirka književno kritičkih tekstova
Miodraga Perišića, koju su posmrtno priredili Žaneta Đukić Perišić i
Maihajlo Pantić.
U
prikazanom video zapisu, dr. Davor Milićević je istakao da se raskorak
"između posvećenosti reci i nezatomljenoj želji odnosno potrebi da se
javno eksponira u političkom životu razrešio tragično" po samog Miodraga
Perišića, "čoveka pesničke vokacije filozofske edukacije", ali da je
srećna okolnost po srpsku esejistiku i književnost uopšte bila "što je
izrodila autora čije je esejističko pero vratilo u nas duhovni horizont
kvalitetnu dnevnu novinsku kritiku knjige".
Protojerej Vasilije Tomić, se sa ponosom setio svojih nada, koje su mu
se pobudile, prilikom upoznavanja Miodraga Perišića i prve predaje
ambasadorskih akreditiva kanadskom generalnom guverneru, gospođi Adrien
Klarkson, kada je Miodrag Perišić, nama za ponos predstavljao tada
Jugoslaviju, pa potom Srbiju i Crnu Goru, u svojstvu ambasadora u Kanadi.
Govoreći o karakteru i pojavi ove izuzetne ličnosti, zaista "od formata"
, prota Vasilije je rekao : "ja sam se sa Miodragom Perišićem upoznao
kroz literaturu, u vreme kada su Književne novine, u kojima je Perišić
bio urednik, zaista bile dobit. Svaki broj je donosio jednu svežinu i
najavljivao vreme za koje smo mislili da stiže, ali koje na žalost
nikada nije došlo. Miodrag Perišić je žrtva tog vremena koje se nije
pojavilo. To su retki ljudi koji kratko žive, ali se dublje urežu ne
samo u istoriju nego i srca ljudi koji su ih znali i okruživali".
Sagledavajući pojavu Miodraga Perišića u svetlu burnih događaja posle
1968. godine Živko Cerović je rekao : "Ime Miodraga Perišića mojoj
generaciji je postalo poznato sa stranica "Studenta", "Vidika" i "Ideja".
Sećam se, kao da se to desilo juče; kada mi je, još jedan intelektualac
par excellence, koji je prerano otišao, Dr. Borislav Džuverović, -
tadašnji direktor "Mladosti"- nekoliko puta ponovio: "E takvi nam
intelektualci danas trebaju, a ne ovi što su se zakačili za rep vlasti
i od njih ne možeš ni da dišeš ", i to, ne tako daleke 1971 godine,
posle objavljivanja jednog Perišićevog teksta u "Vidicima".
Priča
o Miodragu Perišiću je priča o generacijama vanserijskih intelektualaca,
koje su izrodile šezdesete i sedamdesete godina na našim, tada
prosperitetnim, balkanskim prostorima; vremena koje će neki pokušati da
nazovu "vučjim", a koja to nikako nisu bila. Vremena koja će doći,
potom, vremena sa kraja osamdesetih i devedesetih biće uistinu krvava i
vučja. Paradoks poezije ili istorije, paradoks koji bi mogli nazvati "paradoks
Đogo" .
Prikaz knjige pod naslovom "Dobrodošlica plemiću duha", koji je sačinio
i saopštio Radovan Gajić, u čelosti je objavljen u prošlom broju Novina.
U
telefonskom javljanju iz Beograda Žaneta Đukić-Perišić je istakla da je
posao na priređivanju ove knjige bio : "da tako kažem, ludački posao",
obzirom da je građa rasuta po bibliotekama i arhivima.
Ali,
kako je Žaneta naglasila: "za mene je ovo svakako bilo neobično iskustvo.
Koliko god osetljivo i bolno, sa druge strane je bila prilika da
provedem još jedno vreme sa svojim mužem, intelektualcem i piscem, jer
ja sam njega, uvek pre svega doživljavala kao pisca i intelektualca, jer
je on to po svom duhovnom profilu i intelektualnom habitusu uvek bio.
Pre
svega pisac i pesnik, koji je na pesnički način doživljavao svet i ljude
u njemu."
O
saradnji sa Mihajlom Pantićem, koji je prošle godine dobio Andrićevu
nagradu za zbirku priča, Žaneta je istakla da je bila izvanredna i da je
"Mihajlo, koji je inače bio Miletov prijatelj i takođe urednik
Književnih novina, izuzetno dobro razumeo zašto je važno sabrati i
objaviti ove tekstove".
"Žaneta
je najavila da se radi na projektu izdavanja društveno političkih
komentara koje je Miodrag Perišić objavljivao tokom svog olirtičkog rada,
da na knjizi sarađuje i Ljubomir Kljakić i da bi do kraja godine ovo
izdanje trebalo da izađe iz štampe.
Gost
večeri bio je Đuro Lubarda, čije su slike bile izložene tokom večeri, a
koji je za jesen najavio u Torontu realizaciju projekta promocije
monografija o Petru Lubardi, nepravedno zaboravljenoj slikarskoj
veličini druge polovine 20. veka. Dragan Vojinović dao je dostojanstvo
večeri otpevavši, u maniru salona, dve ruske romanse.
Ivana Đorđević
