Broj
1007, 10.jun 2005
JADRANKA
MATIĆ
Zašto baš
Kelovna?
Nema ni jednog dela Kanade koji nas više podseća na stari kraj nego
Kelowna i Okanagan Lake u pokrajini Britiš Kolumbiji.
Umereno
kontinentalna klima sa preko 260 sunčanih dana, samo 32 cm kiše i 105 cm
snega godišnje. Očaravajući pogled na planine i Okanagan jezero koje se
plavi kao more uz bezbroj peščanih plaža, vinograda i voćnjaka. Prosečno
najveći broj Golf terena, planinarenje, planinski biciklizam, vodeni
sportovi, izleti sportskim avionima, zabavni izleti brodom, 45 vinarija
sa svojim raznim predstavama i festivalima, posete farmama, kulturne
manifestacije i raj za lovce i ribolovce.
Gradić
preko 100.000 stanovnika ima najviši godišnji priliv doseljenika u
Kanadi iz svih delova Kanade i Amerike i po statističkim podacima
dostići će veličinu od 200.000 za 10 godina. Kelowna je po drugi put
izabrana kao broj 1 u Pacifičkom regionu Kanade i Amerike kao grad gde
se može sa najmanjim ulaganjima započeti privatan biznis.
Ovo i jeste
grad privatnih biznisa. Ovo je grad Evropljana, i sve ono što nas vezuje
za Evropu ovde se traži, tako da biznisi koji nude evropske usluge i
proizvode najbolje uspevaju. Grad mahom živi od turizma.
Privatni
smeštaj kroz "B&B" (Bed & Breakfast) je najpopularniji i može da bude
dobar izvor prihoda od prosečno $20.000 do $40.000 godišnje, u
zavisnosti da li radi tokom cele godine ili samo sezonski.
Kroz naš
biznis, "Villa Adriana B&B" doživeli smo bezbroj lepih trenutaka kroz
zadovoljstvo naših turista. Družiti se sa ljudima, razmeniti razna
mišljenja i događaje, širiti pozitivnu energiju je nešto što oplemenjuje.
U Kelowni je
prošle godine bilo 27.000 noćenja kroz B&B, i to je jedan razlog više
što ljudi rešavaju da kupe veće kuće od prosečno 4-5 soba od kojih će
imati prihoda a koje se kreću u visini od $250,000 do $370,000 u proseku.
Kroz ovaj biznis možete otpisati od poreza do 50% od svih vaših troškova
u vezi kuće. Kelowna je pored svega već navedenog najveći fenomen u
oblasti Real Estate/ prometa nekretninama.
U
februaru prošle godine je prodato nekretnina (najvećim delom privatnih
kuća) za vrednost 38% veću nego u januaru. Cene kuća su skočile u
proseku za 20% samo u jednom mesecu. Kelowna postaje i sve popularnije
mesto u Kanadi u kome je najbezbednije odgajati decu. Zbog toga se
familije sa decom masovno doseljavaju a penzioneri su je već otkrili
odavno.
U koliko se i
vi koji sada čitate ove redove odlučite za Kelownu, bila bih jako sretna
da mogu da vam pomognem u vašem izboru. Oni koji me poznaju, znaju da
sve što radim, radim sa ljubavlju, i da mi je glavni moto u životu
POZITIVNA ENERGIJA i činiti ljude oko sebe sretnim. Na tome sam radila i
kroz moje bivše poslove u advokatskim kancelarijama gde sam mnogim
imigrantima omogućila da dođu do željenog cilja. To mi je i konačni
motiv kroz ovaj novi posao na poziciji " Licensed Realtor" pri agenciji
Coldwell Banker - Horizon Realty u Kelowni.
Jadranka-Adriana
Matić,
Licensed
Realtor
Email:
amatic@coldwellbanker.ca
Coldwell
Banker Horizon Realty,
Kelowna BC,
TOLL-FREE:
1-888-535-6962;
Fax.
868-2488;
Website:
www.kelownarealestatemarket.ca
USPEH
NAUČNIKA U VINIPEGU
Smrtonosni
virus ebola uskoro pod kontrolom
Naučnici iz Nacionalne mikrobiološke laboratorije u Vinipegu uspeli su
da stvore vakcine protiv smrtonosnih virusa ebola i marburg.
Radeći
sa američkom Armijom, oni su proizveli jednu dozu vakcine kojom su
uspeli da zaštite majmune od ova dva slična virusa. Napominje se da bi
vakcina za ljudsku upotrebu mogla biti spremna za proizvodnju za pet,
šest godina, ali bi u slučaju potrebe, mogla i ranije da se koristi.
Ovi virusi ubijaju veliki broj ljudi u Africi svake godine, a zbog toga
što za njih nema odgovarajućeg leka niti mogućnosti izlečenja, smatraju
se za potencijalno bioterorističko oružje.
Na konferenciji za štampu, održanoj prošlog petka, dr Frenk Plamer je
rekao da pronalaženje vakcine protiv dva najsmrtonosnija organizma za
koje se zna, pokazuje mogućnosti nacionalne laboratorije, ali i važnost
međunarodne saradnje.
Vakcina je stvorena i testirana u vinipeškoj laboratoriji u poslednje
tri godine, a primati su testirani u istraživačkom institutu američke
vojske u Merilendu.
Ustanovljeno je da se kod svih majmuna imunitet prema virusima u
potpunosti razvio četiri nedelje posle vakcinacije, ali naučnici se
nadaju da će ovaj period uspeti da skrate na pola.
KARLA
HOMOLKA USKORO NA SLOBODI
Homolka i
dalje opasna po okolinu
Završetak izdržavanja zatvorske kazne za Karlu Homolku, najpoznatiju
zatvorenicu u Kanadi, uzburkao je javnost. Ona bi trebalo da napusti
zatvor Džolijet u Kvebeku za nešto manje od mesec dana, što mnoge čini
nespokojnima. Veruje se, naime, da bi ona mogla da se vrati na put
kriminala.
Karla Homolka osuđena je na dvanaest godina zatvora zbog saučesništva u
ubistvu dve devojčice, Lesli Mahafi, 14, i Kristen Frenč, 15, i
učestvovanja u ubistvu svoje mlađe sestre Tami.
Njen otac i ostali članovi porodice tvrde da ne žele da kontaktiraju sa
njom, a njeni sugrađani potenciraju da bi joj bilo bolje da se ne vraća
na mesto zločina. Ne garantuju da se neće naći neko ko će pokušati da
uzme pravdu u svoje ruke.
Po nekim naznakama, pretpostavlja se da će Homolka kao mesto boravka
izabrati Montreal.
U međuvremenu, ontarijski i kvebečki tužioci insistiraju na primeni
slova zakona koje zahteva ograničavanje njenog kretanja po izlasku iz
zatvora, kako bi se sprečile moguće ponovno ispoljavanje kriminogenog
ponašanja.
Ovih
dana bilo je saslušanje Karle Homolka, kako bi se odredilo da li će i u
kojoj meri će njeno kretanje biti ograničeno i praćeno. Ona je mirno
pratila detalje o kodnapovanju i ubistvu dve devojčice, ali je primećeno
da je zaplakala kada su iznošene pojedinosti o smrti njene sestre. Tami
je imala svega 15 godina kada je Karla pristala da, kao božićni poklon
svom tadašnjem suprugu Polu Bernardu, asistira u drogiranju i seksualnom
iskorišćavanju svoje sestre. Tami je počela da povraća i ugušila se.
Zločin se dogodio u domu porodice Homolka.
Njen advokat, Silvi Bordele pokušala je da prekine saslušanje iznoseći
primedbu da ono krši status svedoka saradnika koji je Homolka dobila
iznošenjem dokaza protiv Bernarda, koji je potom osuđen na doživotnu
robiju. Bordele je takođe tvrdila da se radi o ženi koja je bila žrtva
svog izopačenog muža Bernarda, koji je maltretirao, manipulisao njome i
kontrolisao njeno ponašanje. Kao potvrdu, ona je iznela mišljenja
nekoliko psihijatara i psihologa koji tvrde da nema razloga da Homolka
ponovo počini neki sličan zločin sada kada više nije sa Bernardom.
Sudija Žan Bolije je, iz više razloga, odlučio da odbaci argumente
advokata odbrane i ograniči slobodu kretanja Karli Homolka. On je rekao
da ga je posebno uznemirio podatak da je Homolka uspela da održava 'romansu'
sa osuđenikom koji izdržava kaznu zbog ubistva svoje bivše devojke.
Sudija Bolije smatra da je ona time, ali i odbijanjem da sa terapeutom
razgovara o zločinima u kojima je učestvovala, pokazala da nije dovoljno
spremna da se ne vrati na put zločina.
VEĆA
IZDVAJANJA ZA OBRAZOVANJE U ONTARIJU
Potrebni
nastavnici za manje dece u razredu
Po najavi ministra obrazovanja Džerarda Kenedija, ontarijske škole koje
se finansiraju iz javnih izvora dobiće u naredne dve godine 61 milion
dolara za nove udžbenike i obnavljanje ostalih bibliotečkih fondova.
Program počinje od ove jeseni.
On
je rekao da su biblioteke veoma važan segment obrazovanja, jer pored
toga što stimulišu učenike da proširuju svoja znanja, one razvijaju kod
đaka ljubav prema čitanju i učenju. Obnavljanje knjižnog fonda je
sastavni deo vladine strategije da obezbedi svakom učeniku savremen i
dobar materijal koji je potreban za uspeh u učenju.
Ministar je objasnio da je ovaj potez vlade iniciran nedavno iznetim
statističkim podacima, po kojima se vidi da mnoge škole ne mogu da
obezbede pristojan fond zbog višegodišnjeg nedostatka novca.
Oko dve trećine sredstava namenjeno je osnovnim, dok ostala idu za
potrebe srednjih škola. Za razliku od prethodnih godina, novac neće biti
raspoređivan na bazi broja učenika, pošto je ideja da i manje škole i
one u udaljenim sredinama budu dobro opremljene.
Takođe je najavljeno da će osnovno obrazovanje dobiti dodatnih 126
miliona dolara za zapošljavanje nastavnika i smanjivanje broja učenika
po odeljenju do prva tri razreda. Računa se da će biti potrebno da se
zaposli blizu dve i po hiljade novih nastavnika, što zbog većeg broja
odeljenja, što zbog potrebe za većim brojem nastavnika za fizičko,
muzičko i likovno.
Ministar Kenedi je istakao da je vlada rešena da do školske 2007/08.
godine broj učenika u nižim razredima ne prelazi 20.
Predviđeno je i blizu 300 miliona za poboljšanje položaja prosvetnih
radnika i ostalih zaposlenih u obrazovanju. Ta sredstva su namenjena za
povećanje plata, ali i za zapošljavanje pomoćnog osoblja zaduženog za
nesmetano držanje nastave.
ISTRAGA
O SLUČAJU ARAR
Kanađanin
ostavljen na milost i nemilost drugima
Ovih dana preispituje se šta se sve događalo u slučaju Maher Arar u
istrazi koju vodi sudija Denis O'Konor.
Da
podsetimo: Maher Arar (desno) je inženjer telekomunikacija iz
Otave, koga su američke vlasti uhapsile septembra 2002. godine u
Njujorku, na njegovom povratku kući iz Tunisa. Dvanaest dana kasnije, on
je deportovan u Siriju, pod sumnjom da je povezan sa al-Kaidom. Arar je
pobijao bilo kakvu povezanost sa terorizmom i bio je izložen mučenju ne
bi li priznao da takve veze ipak postoje.
Ključna pitanja na koja istraga treba da da odgovore su da li su
zvaničnici iz Otave mogli da učine nešto više i time spreče njegovu
deportaciju, kao i da li urađeno sve što je trebalo da se ubrza njegovo
oslobađanje i povratak u Kanadu.
Jedna od osoba na koje se najčešće pokazuje prstom u ovom slučaju je
kanadski ambasador u Siriji Franko Pilarela. Njega, naime optužuju da je
istovremeno pokušavao da oslobodi Arara iz sirijskog zatvora, ali i
tražio od Sirijaca da mu pruže dokaze, ukoliko ih imaju, da je Arar
povezan sa terorističkim aktivnostima.
Bivši ministar inostranih poslova Bil Grejem je u svom iskazu pokušao da
opravda postupke ambasadora Pilarela. On je objasnio da postoji
delikatna granica do koje sežu ambasadorove dužnosti i naglasio da ih
ovaj nije ni u jednom trenutku prešao, već da je samo prikupljao
informacije koje bi mogle da pomognu u Ararovom oslobađanju.
Grejem tvrdi da nije znao da je Arar izložen mučenju u sirijskom zatvoru.
Grejem je, takođe, prišao Araru i, izražavajući žaljenje zbog svega što
se dogodilo, rukovao se sa njim. Arar je rekao da ceni ovaj Grejemov
gest jer je to prvi put da je neko od visokih zvaničnika tako reagovao.
Nedavno objavljeni dokumenat ukazuje da je kanadska obaveštajna služba
jasno stavila do znanja Ministarstvu inostranih poslova da bi bilo bolje
da Arar ostane u Siriji, nego da se vrati u Kanadu. Ovaj dokument je
predočen u istrazi, a slični navodi stizali su svojevremeno i od bivšeg
američkog državnog sekretara Kolina Pauela i sirijskog ambasadora u
Kanadi.
Bivši javni branilac general Vejn Ister je, sa svoje strane, rekao da je
verovao u Ararovu nevinost, ali kaže da je bilo izvan njegove
jurisdikcije da se bavi korekcijama sa svojim kolegama iz Vašingtona i
Damaska. On je, istina tek na insistiranje, priznao da nije urađeno sve
što je moglo biti učinjeno da se ubrza proces oslobađanja kanadskog
državljanina.
Arar je u sirijskom zatvoru proveo devet meseci.
NEJASNOĆE
U SLUČAJU GRIVAL
Verodostojnost
snimaka dovedena u pitanje
Sada
kada su RCMP-u prosleđene trake sa tajno snimljenim razgovorima vođenih
između konzervativca Gurmanta Grivala (desno) i visokih ličnosti
iz Liberalne stranke neposredno pre izglasavanja poverenja vladi,
predstavnici torijevaca više nisu ubedljivi koliko su u početku bili u
podržavanju svog parlamentarca.
Oni potenciraju da su originalne trake predate Mauntijima ali, recimo,
zamenik lidera stranke Piter MkKej više ne brani verodostojnost snimaka,
niti pak veruje u Grivalov kredibilitet.
Sumnju u verodostojnost snimka izneo je i jedan od vrhunskih kanadskih
veštaka Steva Pozak. On je rekao da postoji pauza koja ukazuje da je
jedan deo isečen u delu snimka koji je izazvao najveće polemike u
javnosti.
Konzervativci priznaju da postoje neke rupe u snimku, ali objašnjavaju
da su se one pojavile posle prebacivanja sa trake na CD. Međutim, Pozak
tvrdi da tu postoji rupa bez ikakvog signala, koja traje 0,3 sekunde, a
iza toga je nastavak, pa on smatra da je došlo do namerne izmene.
Grival je ranije rekao da poseduje snimak u trajanju između dva i četiri
sata, ali je javnosti bio predočeno svega devedeset minuta. On pobija da
je bilo šta menjano na snimku.
Premijer Martin je apelovao na sve koji su umešani u aferu sa tajnim
snimanjem razgovora između liberala i Grivala, da sarađuju u istrazi
federalnog komesara za etička pitanja Bernarda Šapiroa. Martin veruje da
u čitavoj toj stvari mnoga pitanja treba da se razjasne. On odbacuje
zahteve lidera konzervativaca Harpera i NDP -a Lejtona da Dosandž i
Marfi treba da budu suspendovani, tim pre što je zahtev baziran na
falsifikovanim dokazima.
Incident na aerodromu
Dok traje neizvesnost oko toga da li je, ko i šta obećavao konzervativcu
Gurmantu Grivalu, on se ponovo našao u centru pažnje. Ovog puta u
pitanju je incident na aerodromu u Vankuveru. Grival je, naime, viđen
kako u aerodromskoj čekaonici pokušava da pronađe nekog putnika ka Otavi
koji bi bio voljan da u glavni grad ponese jednu kovertu.
Er Kanada je odmah otpočela istragu o tome šta se zapravo dešavalo.
Ustanovljeno je da je Grivalovu molbu za prenošenje pošiljke u Otavu
prvo odbio jedan šalterski službenik, navodeći sigurnosne propise kao
prepreku. Grival je, potom, rezervisao kartu i, prošavši kontrolu,
stigao do čekaonice, gde je želeo da sazna da li se neko od političara
nalazi na listi putnika. Tu informaciju nije dobio, jer je to protivno
propisima o bezbednosti, pa je onda, po navodima jednog službenika ove
kompanije, pitao neke putnike da li mogu da odnesu jedan paket u Otavu.
Sudeći po izjavi istog službenika, jedna osoba je pristala, a Grival je
narednog dana otputovao u Otavu.
Grival se momentalno nalazi na bolovanju. U Konzervativnoj stranci kažu
da mu je potreban odmor zbog stresa kojem je izložen poslednjih dana.
Grival se privremeno povukao sa funkcije potpredsednika jednog komiteta
u Donjem domu Parlamenta.
Upućeni, takođe, objašnjavaju da je do incidenta na vankuverskom
aerodromu došlo zato što Grival nije uspeo da obezbedi brzi prenos
pošiljke sa trakama do Otave, te da je zato pribegao alternativnom
načinu, koji je potom doveo do neprilika.
NOVA
RADNA MESTA NA PERIFERIJI
Na periferiju
autom u centar gradskim prevozom
Statističari su ustanovili da su između 1996. i 2001. godine građani
počeli češće da koriste automobil za odlazak na posao.
Osnovni razlog za to je što su nova radna mesta uglavnom počela da se
premeštaju iz centra na periferiju. Čak je primećeno da što je posao
dalji od centra grada, to je veća verovatnoća da će zaposleni koristiti
automobil.
Stručnjaci, stoga, zaključuju da nadležni u velikim gradovima treba da
urade nešto na podsticanju korišćenja gradskog prevoza za ovu ciljnu
grupu.
Sa
druge strane, u centar grada se i dalje najčešće odlazi gradskim
prevozom.
Statističari, takođe, primećuju da su u centru grada zaposleni stručniji
i obrazovaniji radnici, da su njihova primanja viša i da brže rastu.
USPEH
KANAĐANKE
Tokarska
osvojila svih sedam svetskih vrhova
Uršula Tokarska, 42, ući će u anale kao prva Kanađanka kojoj je pošlo za
rukom da osvoji sedam najviših planinskih vrhova na svih sedam
kontinenata.
Ona je svoj poduhvat zaokružila osvajanjem Mont Everesta, postavši time
treća žena sa ovih prostora koja je stupila nogom na krov sveta.
Interesantno je da je ona sama najvećim delom finansirala ovaj svoj
uspeh.
ZAKON
O BRAKU RAZBIJA LIBERALE
Pat O'Brajan
napustio stranku
Član
Parlamenta iz redova Liberalne stranke Pat O'Brajan najavio je da
napušta stranku i da će biti vanstranački predstavnik. On se ne slaže sa
stavom svoje stranke po pitanju priznavanja homoseksualnih brakova i
izjavio je da će iskoristiti sva demokratska sredstva kako bi pomogao da
se on ne usvoji.
O'Brajan je u
aprilu, nakon što je premijer Martin obećao proširenje debate o zakonu o
braku, održao konferenciju za štampu na kojoj je objavio da ostaje u
Liberalnoj stranki uprkos razmimoilaženjima.
Sada O'Brajen
kaže da nije došlo do očekivane debate, pošto liberali nameravaju da do
kraja ovog meseca usvoje zakon o priznavanju svih bračnih zajednica.
O'Brajan ne
odbacuje mogućnost da pri glasanju o zakonu o braku bude na strani
konzervativaca, koji se kao i on lično, zalažu za tradicionalnu
definiciju koja podrazumeva zajednicu jednog muškarca i jedne žene.
Premijer Martin
je, povodom O'Brajanove odluke, samo kratko izneo da je razočaran.
Njegovim odlaskom iz liberalnog poslaničkog kluba ponovo je izražena
potencijalna mogućnost da liberali budu preglasani u Parlamentu.
ONTARIO
Ontario i
zvanično bez duvanskog dima
Ontarijsko zakonodavno telo usvojilo je zakon protiv pušenja u
provinciji, koga mnogi, pa i sam premijer Dalton MekGvinti nazivaju
najstrožim u Severnoj Americi.
Zakon je usvojen sa 71 glasom za i šest protiv. Protiv donošenja ovog
zakona glasali su samo predstavnici Konzervativne stranke.
Počevši od juna 2006. godine, pušenje će biti zabranjeno na svim
zatvorenim javnim i radnim mestima u provinciji, uključujući restorane,
barove i kazina.
MEKGVINTI
TRAŽI NOVAC ZA ONTARIO
Izjednačavanje
kao kriterijum
Ontarijski
premijer Dalton MkGvinti namerava da nastavi sa potraživanjem većih
sredstava iz federalne kase za provinciju. On je novinarima izjavio da
su prošlomesečni pregovori sa premijerom Martinom o dodatnih 5,75
milijardi samo prvi korak na kome se nikako neće stati.
Federalni ministar finansija Ralf Gudejl kaže da je samo oko jedne
trećine tih sredstava nov novac.
MkGvinti pokušava da ubedi federalnu vladu da bi trebalo da uzme u obzir
činjenicu da Ontario izdvaja 23 milijarde više nego što mu se vraća kroz
vladine programe i službe. Zalažući se za izjednačavanje, on navodi i da
nije u redu da Ontario dobija manje po glavi stanovnika nego ijedna
druga federalna jedinica.
MARTIN
OBEĆAVA
Gradovi za
federalnim stolom
Premijer Pol Martin je, govoreći na godišnjem sastanku Federacije
kanadskih opština u St. Džonsu, Njufaundlend, pred preko hiljadu
okupljenih delegata, između ostalog je rakao da namerava da napravi
drastičan zaokret u načinu na koji će vlada sarađivati sa gradovima. On
je rekao da gradovi treba da uzmu aktivno učešće u rešavanju pitanja
koja se tiču njih i da želi da njihov predstavnik ima svoje mesto za
federalnim stolom, posebno kada se bude radilo o novcu.
Premijer Martin je, priznajući nepovoljnu fiskalnu politiku prema
gradovima u vreme kada je on bio ministar finansija, rekao da je zemlja
spremna da ponovo ulaže u gradove. Vlada je već ovogodišnjim budžetom
planirala veća izdvajanja za gradove, uključujući i transfer poreza na
gorivo.
Reagujući na primedbe konzervativaca da bi ovaj potez mogao dovesti do
ustavne rasprave, Martin je istakao da ne postoji namera da dođe do
mešanja u provincijsku andležnost.
BRITANSKA KOLUMBIJA
Petro-Kanada
sponzor zimske Olimpijade 2010. u Vankuveru
Petro-Kanada
postala je zvanični sponzor Zimskih olimpijskih igara 2010. godine, koje
će se održati u Vankuveru.
Ugovor
je vredan 62,5 miliona dolara. U njega je uključeno investiranje 35,5
miliona dolara u proizvode, usluge i marketinšku podršku, i gorivo i
ostali benzinski proizvodi za potrebe Organizacionog komiteta.
Petro Kanada je u
obavezi da izdvoji i osamnaest miliona u gotovom novcu i devet miliona
za pomoć sportistima u narednom periodu.
Sponzorstvo
podrazumeva i pomoć za Igre koje će se održati 2008. i 2012. godine.
