Broj
1007, 10.jun 2005
Puna normalizacija odnosa SCG i SAD
Amerika
nastavlja da podržava SCG
"Nezavisnost Kosova otvorila bi veliki problem i doprinela
destabilizaciji regiona", istakao je Tadić i založio se za očuvanje
multietničnosti Kosova i za povratak svih raseljenih.
Premijer
Srbije Vojislav Koštunica istakao je u razgovoru sa američkim državnim
podsekretarom za politička pitanja Nikolasom Bernsom, da je rešenje za
Kosovo i Metohiju proširena autonomija, koja bi podrazumevala očuvanje
suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje.
U
saopštenju Vlade Srbije navodi se da je vlada otvorena za dijalog sa
predstavnicima privremenih institucija sa Kosova i Metohije, i ističe da
bi promena granica na Balkanu izazvala destabilizaciju regiona.
Koštunica je posebno naglasio da je neophodno nastaviti intenzivan rad
na poboljšanju ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, pre svega na
povratku izbeglih Srba i nealbanaca.
On
je rekao da je Vlada Srbije spremna za svako kompromisno rešenje
problema Kosova i Metohije, unutar postojećih međunarodno priznatih
granica Srbije i Crne Gore.
Predsednik Srbije Boris Tadić podvukao je važnost posete američke
delegacije regionu kao doprinos stabilnosti ovom delu Evrope. Tadić je
ocenio kao veoma značajnu objektivnu procenu standarda na Kosovu i
Metohiji od strane specijalnog predstavnika ge-neralnog sekretara
Ujedinjenih nacija Kaja Ejdea.
Predsednik Srbije je rekao da je za razgovor o budućem statusu Kosova i
Metohije ključno pitanje ispunjavanje standarda i da Beograd želi
aktivnu ulogu u tom procesu.
Tadić je izrazio žaljenje zbog toga što Ibrahim Rugova i Bajram Kosumi
nisu prihvatili do sada upućene pozive za razgovor i naglasio da Srbija
za realizaciju tih razgovora očekuje podršku SAD.
"Nezavisnost Kosova otvorila bi veliki problem i doprinela
destabilizaciji regiona", istakao je Tadić i založio se za očuvanje
multietničnosti Kosova i za povratak svih raseljenih.
Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović
rekao je da je veoma važno da u proceni standarda ambasador Kaj Ejde ne
bude izložen nikakvim pritiscima jer se ne sme praviti kompromis u
davanju objektivne slike o stanju standarda na Kosovu i Metohiji.
Čović je naglasio da je Beograd aktivno uključen u rad većine radnih
grupa na Kosovu i Metohiji i da je posebno važno da se pronađe način da
se Beograd aktivno uključi u rad radne grupe za decentralizaciju Kosova
i Metohije.
On
je rekao da rešenje problema Kosova i Metohije treba pronaći u okviru
međunarodno priznatih granica Srbije i Crne Gore uz puno poštovanje
suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje.
Državni podsekretar za politička pitanja Nikolas Berns je istakao
važnost unapređenja odnosa Srbije i Crne Gore i SAD i naglasio da
očekuje dalji pozitivan razvoj odnosa dve zemlje.
Posle velikih pozitivnih koraka Vlade Srbije i državnog rukovodstva,
posebno u saradnji sa Haškim tribunalom, Berns je rekao da će državni
sekretar Kondoliza Rajs objaviti punu normalizaciju odnosa sa Srbijom i
Crnom Gorom.
Berns je izrazio zadovoljstvo činjenicom da su SAD najveći strani
investitor u Srbiji i izrazio podršku Vašingtona pristupanju Srbije i
Crne Gore Evropskoj uniji i Partnerstvu za mir.
Govoreći o rešavanju problema Kosova i Metohije Berns je rekao da SAD
žele da budu objektivan partner u tom procesu ne opredeljujući se
unapred ni za jedno ponuđeno rešenje, a bilo bi pogrešno da se
samostalno opredeli i bilo koja članica Kontakt grupe.
"SAD
svoju ulogu vide u nepristrasnom posredovanju i stvaranju okvira za
pregovore", naglasio je Berns i dodao da će posle procene standarda
započeti razgovori o konačnom statusu Kosova i Metohije.
Koštunica, Tadić i Čović istakli su spremnost da Srbija ispuni do kraja
sve svoje međunarodne obaveze i zaključili da je neophodno da se na
Kosovu i Metohiji postigne napredak u ostvarivanju standarda, posebno u
oblasti ljudskih prava, povratku prognanih i slobodi kretanja.
Srpski specijalci
TAJNE VOJSKE
SRBIJE
Otvaranjem dosijea "Škorpioni" postavlja se pitanje koliko tajnih,
specijalnih i parapolicijskih snaga ima Srbija i kako su one korišćene
Snimci brutalnog ubistva šestorice Bošnjaka iz Srebrenice, koji su
protekle sedmice prikazani u Haškom tribunalu na suđenju Slobodanu
Miloševiću, predstavljaju jedan od ključnih dokaza o učešću jedinica
MUP-a Srbije u ratu u Bosni i Hercegovini. Povodom ovog dokaza o srpskim
zločinima uhapšeni su Slobodan Medić, Pero Petrašević, Aleksandar Medić
i Aleksandar Vukov, koji su neposredno izvršili i snimili zločin nadomak
Trnova, u noći između 16. i 17. jula 1995. godine. Policija intenzivno
traga za njihovim saučesnicima Miloradom Momićem, Slobodanom Davidovićem
i Branislavom Medićem, koji su obuhvaćeni krivičnom prijavom zbog istog
dela.
-
"Škorpioni" su bili paravojna jedinica koja je delovala na prostoru BiH
- reagovao je odmah Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova Srbije,
ističući da je MUP "napravio dosije jednog dela te jedinice, koji broji
136 osoba".
Takav stav ministra srpske policije nije zadovoljio javnost koja se pita
ko su, zapravo, "Škorpioni" i za koga su radili. Bivši pripadnik ove
jedinice Jovan Mirilo kaže:
-
"Škorpione" je formirao MUP Srbije tj. RDB. Glavni čovek za vezu
"Škorpiona" sa RDB-om bio je Milan Milanović Mrgud, pripadnik MUP-a
Srbije. Finansijska pomoć RDB-a paravojnim formacijama išla je preko
Milanovića, koji je donosio pakete novca za podršku onome što su radili
"Škorpioni". Mrgud se sastajao sa komandantom "Škorpiona" Slobodanom
Medićem, ali i sa Arkanom u Erdutu.
Grupa "Škorpion", čiji su pripadnici likvidirali grupu muslimana iz
Srebrenice 1995. godine i protiv kojih se vodi postupak za ubistvo
albanskih civila u Podujevu 1999. godine, bila je u sastavu Specijalne
antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Srbije, potvrdila je Uprava za
borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK).
OTROVNI ŠKORPIONI
UBPOK
je dostavilo dopis kojim se potvrđuje da je ova formacija bila
naoružavana od SAJ-a i da je marta 1999. godine uvedena u Resor javne
bezbednosti MUP-a Srbije, uz saglasnost tadašnjeg načelnika Javne
bezbednosti Vlastimira Đorđevića, optuženika za kojim više godina traga
Hag.
Komandant SAJ-a, prema dopisu UBPOK-a, u to vreme Zoran Simović, preuzeo
je jedinicu "Škorpioni" u Prolom Banji i zajedno sa njihovim komandantom
Slobodanom Medićem odveo pripadnike te jedinice u Podujevo. Tog dana 28.
marta 1999. godine u Podujevu ubijeno je 14 albanskih civila, a
osumnjičeni su pripadnici "Škorpiona".
|
VOJNI PAUK
I Vojska SRJ je imala svoje paravojne formacije, od kojih je,
najpoznatija grupa "Pauk". Nju je, kako svedoče mnogi vojnici,
formirala Uprava bezbednosti GŠ VSRJ, pod komandom generala
Aleksandra Vasiljevića. Vođe "Pauka" su bili Jugoslav Petrušić
Dominik (37), Milorad Pelemiš (35), Branko Vlačo (46), Rade Petrović
(25) i Slobodan Orašanin (43). Oni su hapšeni i suđeni za, navodno,
sprovođenje atentata na predsednika SRJ Slobodana Miloševića, ali
su, oslobođeni optužbi.
Na Kosmetu je dugo delovala vojna specijlna fromacija "Šeširići",
koja više ne postoji |
Najpoznatiji pripadnik ove formacije je Saša Cvjetan (29), kome se, u
Okružnom sudu u Beogradu, sudi za ubistvo 14 Albanaca i teško ranjavanje
petoro dece u Podujevu 1999. godine. On je izbeglica iz Benkovca, koji
je kasnije nastanjen u Veterniku kod Novog Sada i prvi je Srbin koji je
pred domaćim sudovima osuđen za ratni zločin. Drugooptuženi u ovom
slučaju je Dejan Demirović (29) iz Beške nalazi se u Kanadi, je takođe,
"škorpion".
OPAKE MUNjE
A
nakon hapšenja u Nebojše Minića u Argentini, pripadnika paravojne
formacije "Munje", otvoreno je pitanje i aktivnosti ove tajne jedinice.
Nebojša Minić je rodom iz Peći. Star četrdesetak godina, nadimak Mrtvi
dobio je kada je na neko vreme nestao iz svog rodnog grada i onda se
nekoliko godina kasnije ponovo pojavio. Pretpostavlja se da se to desilo
između 1991. i 1996. godine tokom kojih je Minić bio na ratištima u
Hrvatskoj i Bosni.
U
trenutku hapšenja, Minić je imao pasoše na imena Goran Petrović i Vlada
Radivojević Savić. Predstavnik policije u Mendozi Omar Peres Boti
saopštio je da je Minić iz Bolivije preko Čilea došao u septembru 2003.
u Mendozu, gde je imao više prodavnica i živeo s jednom Argentinkom.
Minić je bio vojni rezervista i takođe pripadnik Grupe 77 u okviru
jedinice "Munje". Pretpostavlja se da je ova jedinica dobila ime po
nadimku Vladimira Šalipurovića Munje, bivšeg policajca, ubijenog aprila
1999. na Kosovu, koji je bio prvi komandant i pripadnik jedinice Munja.
Za jednu od prvih akcija "Munja" navodi se "čišćenje puta Peć -Dečani"
leta 1998. u kojoj je ubijen Srđan Perović, prvi komandant "Munja".
Paravojna formacija "Munje" osnovana je 1997. godine i sačinjavali su je
najelitniji pripadnici Posebnih jedinica policije (PJP). Jedinica je
brojala oko 30 pripadnika. Po nekim podacima preživelo ih je petnaestak.
Među članovima ove paravojne formacije bili su i neki više puta
osuđivani kriminalci koji su potrebnu obuku dobili u nekim od posebnih
policijskih kampova u Srbiji (Leskovac). Pripadnici "Munja" bili su na
platnom spisku MUP Srbije. Bili su stacionirani u Peći, ali su uglavnom
zadatke vršili po terenu. "Munje" su imale artiljerijsku podršku vojske.
TITOVA BRIGADA
|
SAJ i ŽANDARMERIJA
Srbija danas ima 3 specijalne jedinice: SAJ, Protiv -terorističku
jedinicu i Žandarmeriju. Novo rukovodstvo policije je imalo ideju da
formira i jedinicu "Srpski vitezovi", ali se zbog nedosttka
finansijskih sredstava od toga odustavlo.
Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Republike Srbije
ima centralu u Naselju "13. maj" na Batajničkom putu kod Beograda.
Ova jedinica formirana je 1978 godine, u vreme "olovnih godina"
kada se nad Evropom nadvio bauk terorizma. Njeni komandanti su u to
vreme bili Radovan Stojičić Badža i Živko Trajković. SAJ je niz
akcija izveo protiv OVK na Kosmetu, od prvih velikih okršaja u
Drenici početkom 1998. godine, do okončanja agresije NATO. U tim
borbama bilo je i poginulih, a njihove slike istaknute su u komandi
jedinice u Batajnici.
Protiv-teroristička jednica PTJ ima zadatak da obezbeđuje
političke i diplomatse institucije. Nju predvode pukovnici policije
Milan Glišvoić i Spasoje Vuletić. PTJ se danas nalazi u sklopu
Žandarmerije, koju vodi, posle smene generala Gorana Radosavljevića
Gurija, pukovnik Borivoje Tešić |
- U
novijoj srpskoj istoriji specijalne i paravojne formacije se javljaju
1972. godine, posle upada ustaških emigranata iz Australije preko
Slovenije u Bosnu, gde su na planini Raduši pokušali da dignu ustanak. U
obračunu federalne policije SSUP-a i pripadnika Teritorijalne odbrane sa
ustašama, poginulo je 15 uniformisanih lica. To je bila posledica
nepostojanja antiterorističkih formacija unutar SSUP-a, pa je Titova
Jugoslavija donela odluku da osnuje Specijalnu brigadu za borbu protiv
terorizma. Ta brigada je početkom osamdesetih, kada su učestali nemiri
na Kosmetu, delovala u ovoj pokrajini protiv albanskih separatista -
seća se Božidar Spasić, tada inspektor SDB SSUP -a.
Šest
godina kasnije i RSUP Srbije formira svoju prvu antiterorističku
brigadu,
Sa
početkom rata na prostorima bivše SFRJ policija i tajne službe, u
saradnji sa nacionalističkim strankama, osnivale su dobrovoljačke garde
i parapolicijske, kao i paravojne jedinice. Tako su Hrvati stvorili
"Zenge", Bosanci "Zelene beretke", a Srbi u BiH su stvorili formacije
"Tajfun" i "Panteri". Načelnik centra "Tajfun" bio je Branko Ratić, 37
godina star poručnik JNA, komandir protivterorističkog voda u korpusnoj
policiji, koji je radio u centru za elektronsko izviđanje, gde su
prisluškivane radio-veze. Boro Marić, star 40 godina, novinar bio je šef
analitike, a Miroslav Jerković, star 36 godina bio je šef tehnike.
Ovu
prvi jedinicu "Tajfun" organizovali su bezbednjaci iz Ratnog
vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske RS, a drugu "Panteri"
dobrovoljci iz Bijeljine i okoline. U Bijeljini je komandant bio Ljubiša
Savić Mauzer, dok je Mirko Karač bio komandant tajne jedinice "Sova" iz
Tuzle, koja je bila specijalizovana za progon mudžahedina. Srđan
Knežević, zamenik načelnika Centra javne bezbednosti Srpsko Sarajevo bio
je komandant "Belih vukova". I Mauzer i Knežević su ubijeni zbog
međustranačkih borbi za vlast Srba u BiH.
Tek
potom u Srbija stvara 1992. godine svoje "Crvene beretke".
Preteča "Crvenih beretki" bile su dobrovoljačke specijalne jedinice,
"Vukovi" i "Sokoli", koje je tajna služba Srbije stvorila na prostoru
Hrvatske i Bosne. Pripadnici ovih jedinica su 1991. ušli u Srbiju, da se
bave obezbeđivanjem partija SPS i JUL i uklanjanjem njihovih političkih
i drugih protivnika. Kako se rat u SFRJ razbuktavao tako su se ove
formacije angažovale za diverzantske akcije.
SRPSKE GARDE
Istovremeno,
buđenje nacionalne svesti dovelo je do stvaranja nacionalnih stranačkih
formacija za borbu i za srpstvo. O ovih jedinicama u dokumentima
Tribunala u Hagu piše:
-
Najozloglašenije srpske paravojske bili su 'Četnici', povezani sa
Vojislavom Šešeljevom i Srpskom radikalnom strankom, zatim 'Beli
orlovi', koje su vodili Mirko Jović i Dragoslav Bokan koji su bili i
pokretači odreda 'Dušan Silni'. 'Srpska garda' je pripadala Vuku
Draškoviću i Branislavu Matiću Belom, kao komandantu, koji je likvidiran
u sačekuši 1991. godine u Beogradu. Istovremeno, za rat u Hrvatskoj, pod
okriljem Srpskog pokreta obnove, formirana je Srpska garda, čiji je prvi
komandant bio Đorđe Božović Giška, a njegov zamenik Branislav Lainović
Dugi. Ove formacije su snage MUP-a Srbije obučavane u vojnim objektima u
Srbiji: na Tari, u Bubanj Potoku, u Kuli, na Goču, pre nego što su bile
slate u Hrvatsku i BiH.
Kada
su stradali Branislav Matić Beli (na slici iznad)i Đorđe
Božović Giška, (na slici desno), koji je ubijen u Glini tokom ratnih
dejstava, Srpsku gardu je preuzeo na kratko Branislav Lainović Dugi,
koji je napustio posle ranjavanja i ova formacija se sama od sebe
ugasila.
- U
leto 1991. i Srbi iz Kninske krajine dobijaju svoju paravojsku -
"Knindže". Jedan beogradski novinar je po zadatku RDB Srbije otišao u
Australiju i našao oficira specijalnih jedinica Dragana Vasiljkovića i
poručuo mu da dođe u Srbiju. Vasiljković je brodom, preko Crne Gore
stigao u Jugoslaviju i sa još nekoliko instruktora iz SDB MUP-a Srbije
logor omladinske radne akcije u Golubiću i pretvorio u centar za obuku
dobrovoljaca. Dragan Vasiljković je dobio markentiško ime Kapetan Dragan
da bi privukao što više mladih dobrovoljaca u ovu parapolicijsku
jedinicu. Od polaznika je nastala jedinica za dejstva po celoj Krajini
nazvana "Knindže" - seća se vojni analitičar Tomislav Kresović.
Posle
stvaranja Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana
(levo) u Erdutu ova jedinica je postala najpoznatija u Srbiji i na
Balkanu. Ražnatoviću su u formiranju jedinice, koja je imala
populistički naziv "Tigrovi", jer im je mali tigar bio maskota, pomagali
major RDB Momir Gavrilović, zvani Gavra i potpukovnik javne bezbednosti
Radovan Stojčić, zvani Badža. Kroz centar za obuku SDG u Erdutu prošlo
deset hiljada ljudi, a sama jedinica je koristila oko 460 gardista. To
su bili ljudi iz policije, tajne službe, ali i kriminalci, koji su
puštani iz zatvora da bi se borili za državu.
OD BERETKI DO JSO
Po
uzoru na Arkanovu gardu na granici sa Bosnom formirane su manje
paravojne i parapolicijske formacije. Profesor dr. Smail Čekić, direktor
Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava
u Sarajevu kaže:
-
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, dakle javna i državna
bezbednost imala je značajnu ulogu u ratnim dejstvima u BIH. U RDB su
tada bile uključene jedinice "Sivi vukovi" i "Crvene beretke", "Kajman",
"Škorpije", "Plavi" i druge. Tako su se, primjera radi, u toku 1994. Dva
voda iz odreda policije "Kajman", "Škorpije", "Plavi" su u sadejstvu sa
drugim jedinicama krajem juna 1995. učestvovale u borbenim operacijama
protiv Republike BIH na komunikaciji Trnovo - Sarajevo. "Crvene beretke"
borile su se u BIH pod komandom Frenkija Simatovića. Oni koji su ranije
bili članovi Arkanovih tigrova, još su od Arkana primali platu, mada je
novac za njihove životne potrebe isplaćivan od "Crvenih beretki".
Najpoznatija i verovatno najjača paravojna formacija na ovim prostorima
su "Crvene beretke", koje je po Miloševićevom nalogu formirao 1992.
Jovica Stanišić, tadašnji načelnik Resora državne bezbednosti MUP-a
Srbije. Kako je prvi komandant ove jedinice bio Franko Simatović zvani
Frenki, to su "beretke" pod imenom "Frenkijevci" prošle mnoga ratišta u
Hrvatskoj, BiH i na Kosovu.
-
Bila je to jedinica u kojoj su njeni pripadnici bili angažovani pod
ugovorom, dakle, bez stalnog zaposlenja i bez zaštite i socijalnih
primanja, koja su imali drugi zaposleni u MUP-u ili u RDB. Tek 1996.
"Crvene beretke" formalno ulaze u sastav RDB i dobijaju zvanično ime
Jedinica za specijalne operacije (JSO). Ni tada njeni pripadnici nisu
bili stalno zaposleni, već su radili kao plaćenici, pod ugovorima - kaže
Božidar Spasić, bivši inspektor tajne službe, kog su "beretke" pratile i
progonile.
Poznato je da su "Crvene beretke", odnosno JSO u vreme dok su njihovi
komandanti bili Milorad Luković Legija i Dušan Maričić Gumar bile
angažovane za prljeve poslove u podzemlju, zbog čega se ovoj dvojici
danas sudi.
Zbog
toga se nije znalo gde počinje zvanični i legalni rad JSO, a gde se
završava nelegalni i mafijaški posao pojedinih pripadnika ove specijalne
jedinice RDB Srbije. Nakon ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića u
martu 2003. Jedinica za specijalne operacije je raspuštena. A umesto nje
formirana je specijalna brigada za čuvanje javnog reda i mira
Žandarmerija.
D.L.
ANKETA CESID: POLITIČKE PODELE U SRBIJI
Najviše
građana podržava radikale
Ukoliko bi izbori u Srbiji bili održani sada, Srpska radikalna stranka
(SRS) osvojila bi najviše glasova, a u parlament bi ušle još četiri
stranke, pokazalo je istraživanje Centra za slobodne izbore i
demokratiju (CESID), "Političke podele u Srbiji".
Prema
rezultatima istraživanja koji su u sredu predstavljeni u beogradskom
Medija centru, SRS bi dobila 35 odsto, Demokratska stranka (DS) 31,
Demokratska stranke Srbije (DSS) 11 odsto glasova, a u parlament bi ušle
još i Socijalistička stranka Srbije (SPS) i Pokret snaga Srbije (PSS) sa
po sedam odsto podrške birača.
Anketa je sprovedena krajem marta i početkom aprila 2005. godine, na
uzorku od 1.852 ispitanika, na celoj teritoriji Srbije, bez Kosova i
Metohije.
Prema istraživanju, građani Srbije imaju pozitivan stav prema
koalicijama, a anketa pokazuje da za većinu pristalica drugih stranaka
DSS predstavlja najprihvatljivijeg koalicionog partnera.
Za
pristalice SRS (44 odsto), PSS (60 odsto) i DS (48 odsto)
najprihvatljivija je koalicija sa DSS, dok pristalice SPS (76 odsto) kao
najbližu stranku vide SRS, a glasači DSS (71 odsto) u toj ulozi vide DS.
Prema rečima direktora programa CESID-a Đorđa Vukovića izborni
potencijal SRS i SPS se preklapa, dok su sve ostale stranke u prilici da
povećaju rejting ne ugrožavajući ostale partije.
Gotovo polovina ispitanih, njih 44 odsto, ima poverenje u vojsku i
policiju, u vladu i predsednika Srbije veruje 35 odsto ispitanih, a
poverenje u sudsku i zakonodavnu vlast ima 29, odnosno 28 odsto građana.
Puno
poverenje građana u državne institucije je nisko, pa tako tek četiri
odsto građan ima puno poverenje u skupštinu, šest u vladu, sedam u
sudo-ve i osam odsto u premijera. Vojnom vrhu u potpunosti veruje 14,
predsedniku Srbije 17, a vojsci u celini 21 odsto ispitanika.
Kada
su u pitanju institucije civilnog društva i politički i privredni
akteri, građani najviše poverenja imaju u Crkvu (72 odsto), škole i
fakultete (63 odsto) i zdravstvo (53 odsto), dok najmanje veruju
privatnim i državnim preduzećima, političkim partijama i nevladinim
organizacijama (NVO).
Dve
trećine ispitanika smatra da među tim institucija, mediji mogu mnogo ili
bar donekle doprineti izlasku iz krize.
Prema istraživnju CESIDA-a, više od polovine (55 odsto) građana smatra
da bi Srbija i Crna Gora trebale da ostanu u jednoj državi i to su
većinom glasači SRS, SPS i DSS, dok 36 odsto smatra da bi Srbija i Crna
Gora trebalo da se razdvoje, a među njima preovlađuju glasači DS.
Kada je reč o rešenju pitanja Kosova i Metohije, 44 odsto građana želi
Kosovo u Srbiji ili kao trećeg člana državne zajednice, a 34 odsto
smatra da bi Kosovo trebalo da se podeli na srpski i albanski deo.
Više od polovine građana (57 odsto) smatra da bi status Vojvodine
trebalo da ostane nepromenjen, 16 odsto smatra da Vojvodina treba da ima
više autonomije, dok 10 odsto veruje da autonomiju treba ukinuti.
Građani Srbije većinski su opredeljeni za građansku (80 odsto),
socijalnu (76 odsto) i pravnu (53 odsto) državu, dok je za evropsku
Srbiju 69 odsto građana. Za demokratsku državu se izjasnilo nešto manje
od polovine ispitanike (42 odsto).
PRETRAŽIVANjE INTERNETA
Ceca i erotika
najtraženiji
Na
interent pretraživaču na srpskom jeziku "Pogodak" za prvih mesec rada
postavljeno je više od 300.000 upita, a najtraženiji pojam je erotika
koji je tražen 3.985 puta.
Prema
podacima "Pogotka" osim erotskih tema, domaći internet je zahvatila i
loto groznica, pa je na drugom mestu pojam loto koji je tražen 1.654
puta. Za njim slede zaposlenje sa 1.565 upita i automobili, posni
recepti, zdrava hrana, uređenje stana i melodije za mobilne telefone.
Najtraženija osoba je Svetlana-Ceca Ražnatović čije ime je ukucano 662
puta, za njom slede Suzana Mančić sa 306 upita, Nataša Bekvalac 265,
Seka Aleksić 217 i Severina 201, a jedina osoba među deset najtraženijih
koja ne pripada "estradnom nebu" je fudbaler Mateja Kežman.
Među
20 najtraženijih osoba na domaćem internetu nema političara, a
najzanimljiviji publici bio je Čedomir Jovanović koji se našao na 23.
mestu.
Kako
se navodi, sa toplijim danima su počele pripreme za leto, te se trenutno
na pretraživaču Pogodak traže dijete, zdrava hrana, fitneš i letovanja.
Najčešći korisnici pretraživača su studenti, muš-karci koriste
pretraživač više nego žene, zaposleni i nezaposleni su jednako
zastupljeni, a najveći broj korisnika su mladi. Porastao je i broj
starijih osoba i to pretežno ženskog pola koje koriste pogodak za
pretraživanje interneta, navodi se u saopštenju.
"Pogodak" pretražuje samo internet stranice iz Srbije i Crne Gore i
podržava srpske slovne znakove i jezička pravila, a u bazi se trenutno
nalazi oko 95 odsto domaćeg internet sadržaja.
Pogodak je deo mreže lokalnih pretraživača kompanije "Noviforum" iz
Slovenije, koja namerava da u naredne tri godine u razvoj sadržaja na
internet prostoru SCG, plasira više od milion evra.
CRNA GORA
Otvoren
predlog o savezu nezavisnih država
Predsednik
Crne Gore Filip Vujanović (desno) ponovio je da će predlog upućen
Srbiji o savezu nezavisnih država ostati otvoren sve do raspisivanja
referenduma.
Kako
je saopšteno iz predsedničkog kabineta, Vujanović je u razgovoru sa
šefom posmatračke misije Evropske unije (EU) Mariz Davie, ocenio da su
"čisti odnosi najbolji model", a "upravo savez nezavisnih država znači
najbolje odnose" između Crne Gora i Srbije.
Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić ocenio je tokom
razgovora sa šefom posmatračke misije EU da državna zajednica Srbija i
Crna Gora "nije nastala po demokratskom modelu i da ona ne predstavlja
istorijsku tvorevinu".
U
saopštenju kabineta predsednika skupštine navodi se da je Krivokapić
Mariz Davie upoznao sa ocenom da je na crnogorskoj političkoj sceni
"postignut napredak" time što je juče u parlamentu "gotovo potpunim
konsenzusom" usvojena Deklaracija o pristupanju Crne Gore EU.
Šef
posmatračke misije EU podržala je konstruktivni demokratski dijalog
između vladajućih i opozicionih partija koji očigledno počinje da daje
prve rezultate, stoji u saopštenju.
Predsednik crnogorskog parlamenta je rekao da je "vladajuća koalicija u
Crnoj Gori otvorena za svaki argumentovani dijalog" u vezi sa
predstojećim referendumom.
SRBIJA, NEKAD I SAD...
Pre 60 godine
usvojen Zakon o konfiskaciji
Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije
donelo je 9. juna Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije,
na osnovu kojeg je država preuzela imovinu Trećeg rajha i jugoslovenskih
državljana koji su sarađivali sa okupatorom.
Građani su posle 1945. godine ostajali bez privatne svojine i
nacionalizacijom, eksproprijacijom, agrarnom reformom.
Skupština Srbije usvojila je prošlog meseca Zakon o prijavljivanju i
evidentiranju oduzete imovine, koji predviđa da do 30. juna 2006. godine
bude prijavljena sva imovina koja je bez naknade oduzimana vlasnicima od
9. marta 1945. godine.
Denacionalizacija i obeštećivanje vlasnika pominje se u Nacionalnoj
strategiji Srbije za pristupanje SCG Evropskoj uniji, kao "neophodan
uslov za uspostavljanje elementarne pravičnosti unutar pravnog poretka".
NATO NAPAD NA JUGOSLAVIJU
Šest godina od
potpisivanja Kumanovskog sporazuma
Pre
šest godina predstavnici NATO i Vojske Jugoslavije potpisali su
Kumanovski sporazum kojim je, nakon 78 dana, okončano bombardovanje SRJ,
izazvano krizom na Kosovu.
Sporazum o povlačenju jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova, u
makedonskom gradu Kumanovu potpisali su general NATO Majkl Džekson i
zamenik načelnika Štaba vrhovne komande Vojske Jugoslavije (VJ) general
Svetozar Marjanović.
"Razgovori su bili teški, ali smo uspeli da potpišemo sporazum o miru.
Rat je prestao. Pobedila je politika mira koju vode SR Jugoslavija i
njen predsednik Slobodan Milošević", rekao je tada general Marjanović.
"Međunarodne snage bezbednosti će biti pod pokroviteljstvom Ujedinjenih
nacija, sa preuzetom obavezom da obezbede potpuni mir na ovom prostoru",
dodao je on.
Britanski general Majkl Džekson, koji je postao prvi komandant Kfora,
naveo je tada da potpisani sporazum daje "nadu za bolju budućnost, za
obnovu Kosova i povratak normalnog života za sve građane, bez obzira na
etničku pripadnost".
BEOGRAD
Devizna
štednja u Srbiji 1,7 milijardi evra i raste
Devizna štednja u Srbiji za pet meseci ove godine povećana je za 226,4
miliona evra, ili za 15,8 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije.
Na
kraju maja ukupna devizna štednja iznosila je 1,7 milijardi evra (oko
dve milijarde dolara), a u poređenju sa prethodnim mesecom povećana je
za 52,8 miliona evra.
U
saopštenju NBS se navodi da je povećana i ročnost devizne štednje, tako
da je 11 odsto od ukupnih štednih uloga oročeno na duže od godinu dana.
SRBIJA - BUGARSKA
Informacija iz
Srbije o pripremi atentata u Bugarskoj
Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala Srbije obavestila je
Bugarsku da se priprema atentat na generala Bojka Borisova, koji je do
25. maja je bio glavi operativac MUP-a Bugarske, javlja agencija Fokus.
Pozivajući se na sopstvene izbore, bugarska novinska agencija navodi da
je obaveštajna služba Srbije prosledila informaciju o pripremi atentata
na Borisova, koji je kandidat za poslanika vladajućeg Nacionalnog
pokreta "Simeon Drugi".
Kao
razlog za eventualni napad navode se uspešne akcije bugarskog MUP-a u
poslednjih godinu dana, koje su znatno pogodile interese organizovanog
kriminala na teritorije bivše Jugoslavije.
Agencija Fokus navodi da su u beogradskom MUP-u odbili da komentarišu tu
informaciju.
Bojko Borisov je do 25. aprila bio glavni sekretar MUP -a, ali je
napustio taj položaj na poziv premijera Simeona Sakskoburgotskog da bude
nosilac poslaničkih listi u dva bugarska okruga -
Plovdiv
i Blagojevgrad, na opštim izborima 25. juna.
Poslednih godina on je uživao najviši rejting u Bugarskoj, i jedino je
predsednik Georgi Parvanov bio blizu njegove popularnosti, pokažuje
istraživanja javnog mnjenja.
BEOGRAD
U Srbiji
izdato tri miliona platnih kartica
U
Srbiji je izdato tri miliona platnih kartica, što je 12 puta više nego
pre dve godine, rekao je ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić.
On
je na savetovanju o platnim karticama u Privrednoj komori Srbije naveo
da se karticama može plaćati na 20.000 prodajnih mesta i podizati
gotovina u 500 bankomata.
Nacinalna "dina" platna kartica je najtraženija i do sada je izdato 1,4
miliona tih kratica. Od iduće godine, kako je najavio Dinkić, "dina"
kartica će moći da se koristi i u inostranstvu.
Dinkić je podsetio trgovce da su obavezni da do kraja juna obezbede post
terminale za platne kartice, tako da će na svim prodajnim mestima biti
moguće plaćanje bez gotovine. Procena je da će tokom ove godine biti
obavljeno 30 miliona transakacija platnim karticama.
Savetnik u Narodnoj banci Srbije (NBS) Mirko Španović je naglasio da će
odloženo plaćanje čekom biti moguće do kraja ove godine, a posle tog
roka čekovi će u bankama stizati na naplatu istog dana kad su izdati.
To
će, kako je dodao, doprineti da se sve više građana opredeli za upotrebu
kreditnih platnih kartica, koje imaju prednosti u odnosu na ček ili
klasični kredit.
Mesečna kamata na odloženo plaćanje kreditinim karticama trenutno je od
jedan do dva odsto, ali se očekuje da će konkurencija među banka, nakon
ukidanja čeka na poček, uticati na smanjenje te kamate.
MLADI LIDERI
Konferencija
Mladih lidera u Beogradu 10. i 11. juna
Godišnja konferencija Altantske organizacije mladih političkih lidera
(AAYPL) iz 24 zemlje Evrope i Amerike održaće se u Beogradu 10. i 11
juna, najavio je suorganizator Atlantski savet Srbije i Crne Gore (SCG).
Kako
se navodi, AAYPL sa sedištem u Oslu, okuplja mlade ljude koji su u
svojim zemljama ministri, njihovi pomoćnici, savetnici i šefovi
kabineta, a cilj skupa u Beogradu je uključivanje u tu organizaciju
mladih iz SCG.
Konferenciju će otvoriti ambasador Norveške Hans Ola Urstad, a u
Centralnom klubu Vojske SCG, između ostalih, govoriće i predstavnici SCG
za odnose sa NATO Ljubiša Perović i Partnerstvom za mir Predrag
Gavrilović i direktor Galup internacionala za SCG Srbobran Branković.
AVIOSAOBRAĆAJ
EIB kreditira
modernizaciju kontrole letenja u SCG
Predstavnici Evropske investicione banka i vlada Srbije, Crne Gore i
državne zajednice potpisaće ugovor o kreditu za modernizaciju kontrole
letenja u SCG.
Kako
je najavljeno, ugovor o kreditu od 36 miliona evra će potpisati ministar
za unutrašnje ekonomske odnose SCG Amir Nurković, ministar finansija
Srbije Mlađan Dinkić, ministar finasnija Crne Gore Igor Lukšić i
predstavnik EIB Romualdo Maša Bernuči.
Dinkić ranije je najavio da će EIB ove godine uložiti 251 milion evra u
različite projekte u Srbiji.
Dinkić je kazao da će u 2005. godini kredit EIB od 60 miliona evra biti
uložen u obnovu železnice, a 80 miliona u obnovu kliničkih centara u
Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.
