Broj
1007, 10. jun 2005
SCG - ITALIJA 1:1
Dajte nam gol...
Pred 22.138
gledalaca na tribinima i njih nekoliko na terenu svakom timu po
poluvreme...
Da
je neko slučajno sinoć došao na utakmicu i da ne zna ko je ko, češao bi
se po glavi vrlo žustro, dok ne bi ustanovio ko je ovde trostruki prvak
sveta, a ko je ona druga reprezentacija. Taj podatak bi neko tom
neznancu morao reći, jer se na terenu videlo nešto sasvim drugo.
Kombinovana
reprezentacija SCG je u svim elementima igre "preslišala" takođe
kombinovani sastav reprezentacije Italije. Sjajan dekor u velelepnom
zdanju "Rogers Centra" nije zbunio naše reprezentativce. Naprotiv,
igrali su kao da igraju u sred Beograda nošeni sjajnim navijanjem grupe
koja sebe naziva "Vukovi sa Ontarija"
Ilija
Petković je definitivno napravio reprezentaciju koja ima bar tri tuceta
fudbalera koji mogu da se nose sa 85 % svetskih reprezentacija. Nema
asova od kojih zastaje dah ali uz nagoveštaj da neki iz selekcije koja
je gostovala u Torontu mogu da budu svrstani i u tu kategoriju. Tu pre
svega mislim na Simona Vukčevića, tog fudbalskog drznika,
najprefinjenijeg kova koji je sinoć mogao da uradi šta god je hteo...
Izmenjao
se ceo odbranbeni arsenal Italijana na njemu ali je svaki sledeći čuvar
bio ispraćen nekim novim trikom ovog istinskog fudbalskog čarobnjaka.
Ponašanje tipa "sve lopte meni i samo meni" nije izgledalo prepotentno
nego potrebno jer je to publika tražila. Fudbalski bezobrazluk bez
presedana u službi jedne nove i dobro skrojene reprezentacije.
Svakom
poluvreme izgleda suviše pravedno da bi se tom konstatacijom zadovoljili
kao gledaoci. Više od 70 minuta svi na stadionu su bili svedoci javnog
časa fudbala u režiji reprezentacije SCG. Poslednjih dvadeset minuta
eto, prepuštamo Italijanima. Pa bili su domaćini i organizatori.
Na prvi gol
se čekalo 25 minuta. Mladenović sjajno iz drugog plana izbacuje Nikolu
Žigića po desnoj strani. Zvezdin dugajlija, manirom starosedeoca u
reprezentaciji, obilazi Peruzija i naši vode 1:0. Opšti delirijum među
navijačima SCG. Poletele su i baklje u teren ali na sreću bez posledica.
Igra
kratkih pasova sa stalnim ubacivanjem iz drugog plana i brzim
proigravanjem sa Žigićem i Vučinićem dovodili si Italijansku odbranu do
ludila što je rezultiralo i crvenim kartonom (drugi žuti) za Blasija.
Nismo pratili posedovanje lopte u prvom poluvremenu ali je ta prednost
bila daleko na strani naše reprezentacije.
Podatak da
su Plavi (beli-sinoć) imali 7 šuteva na gol od čega 4 u okviru gola
naspram ni jednog za Italijane sve govori. Odbrana tačna, britka,
uigrana. Mladenović, Rnić, Dudić "pohapsili" sve što se kretalo u liniji
našeg šesnaesterca i dalje prema polju. Poluvreme za priču.
Drugi
deo počinje nešto otvorenijom igrom Italijana. Iako sa deset igrača
nekako uspevaju da budu konkretniji i da pomere zaustavnu liniju naše
odbrane više ka šesnaestercu i nekoliko puta opasno zaprete. Međutim
sinoć je i Kovačević pokazo zašto je jedan od naših najboljih golmana
već duži niz godina. Odbranio je dva sigurna gola a pogodak Lukarelija
nije mogao da brani. Sam gol je pao posle kiksa naše odbrane koja je
postala porozna izlaskom Mladenovića. Treba spomenuti i stativu Žigića u
69 minutu kod rezultata 1:0 za SCG posle izvrsnog proigravanja od strane
Vučinića. Sama završnica pripada Italijanima koji uz euforične navijače
pokušava nemoguće. Ipak 1:1 je pravedan ishod.
Upitan
na konferenciji za štampu kako vidi ovaj meč Petković je odgovorio da
je"uspeh igrati nerešeno sa Italijanima i da bi to uspehom zvali i
reprezentacije Brazila ili Engleske". Petković se takođe zahvalio
publici i rekao da će sledeći put kad reprezentacija bude igrala u
Kanadi i stadion biti ispunjen do poslednjeg mesta.
Petković je
istakao da je prezadovolja odnosom igrača prema reprezentaciji kao i da
je remi Španije sa Bosnom otvorio prostor za nove računice u 7
kvalifikacionoj grupi za Nemačku.
"Ko
je računao nije dobro prošao" rekao je Petković i obećao igru na pobedu
u sve četiri preostale utakmice u kvalifikacijama.
Na pitanje
o (ne)pozivanju Kežmana i Miloševića u reprezentaciju Petković je
ponovio da"niko nije otpisan i da će se sve znati do meča sa Litvanijom.
Fudbal
definitivno ima publiku u zemlji hokeja. Ovo je bila šansa da se
Kanađani uvere zašto je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu.
Navijačima SCG nada da će nas i neke druge reprezentacije posetiti na
ovom kontinentu a da će i fudbaleri ponovo doći...
Organizatori,
slučajno ili namerno, dodelili su jako mali broj akreditacija srpskim
medijima iz Kanade. Iz nepoznattih razloga jedan deo akreditovanih
novinara nije imao pristup konferenciji za štampu.
Samo pet
novinara za srpske medije naspram najmanje 150 italijanskih je najblaže
rečeno uvredljivo. Žuti karton k'o vrata. Uverite nas u suprotno i
zaboravićemo. Nismo zlopamtila nikad bili!
Nenad
Stojkov
Olimpijski komitet Srbije
Protiv nasilja
manjine
Članovi predsedništva Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, bez
Filipa Ceptera, održali su konferenciju za medije, nekoliko sati po
završetku po mnogo čemu istorijske sednice. Obrazložen je tok tog
sastanka, prezentirane odluke a potom izraženo i nezadovoljstvo svega
što se dogodilo.
Naime, kada je na sednici došla na dnevni red tačka izglašavanja
poverenja generalnom sekretaru Predragu Manojloviću, predsednik Cepter
je tražio tajno izjašnjavanje. Kako većina nije bila za to, on je
revoltiran ustao i napustio sednicu.
Ivan
Ćurković, potpresednik je objasnio:
-
Ovo je prvi put da se u našem olimpijskom pokretu ovako nešto dešava.
Smatrali smo da treba javno da se glasa o razrešenju Predraga
Manojlovića, jer najuže olimpijsko telo i treba da funkcioniše
raspravama, argumentima i istinitim iznošenjem mišljenja. Uostalom, od
22 člana 19 je ostalo da radi i to dovoljno govori.
Ivan
Ćurković, koji će obavljati funkciju predsedavajućeg još je istakao:
-
Nas vreme ne čeka, Mediteranske igre su na pragu. Naš sport ne zavisi od
pojedinačnih zadovoljstava i neslaganja. Želimo da se sve ovo raščisti u
olimpijskom duhu i interesu našeg sporta. Snežana Lakičević Stojačić,
potpresednik, ponovila je članove poslovnika i Statuta koji su omogućili
Predsedništvu da nastavi rad.
-
Čujem da nas je gospodin Cepter nazvao pučistima. Da li smo to svih 19
koji su ostali? Da li je trebalo da ostanemo bez niza važnih odluka
kojima je rok za donošenje bila sreda? Kako da objasnimo sportistima,
učesnicima Mediteranskih igara da nemaju džeparac, da nisu imali
pripreme? To je prvi put u istoriji našeg sporta da Mediteranci na jedno
od najvažnijih takmičenja idu bez organizovanih priprema.
Ko
zakazuje skupštinu za 12. septembar?
-
Predsednik može skupštinu da sazove sam, na zahtev članova Nadzornog
odbora ili određenog broja članova predsedništva. U ovom slučaju naš
zahtev je takav da je nemoguće ignorisati, predsednik nema diskreciono
pravo na tako nešto.
Ivan
Ćurković je prokomentarisao:
-
Samim napuštanjem sednice gospodin Cepter je stavio svoj mandat
Skupštini na raspolaganje.
NAJBOLJI ODBOJKAŠ ARGENTINE OŽENJEN NOVOSAĐANKOM
Markos, naš
zet
Ukratko, poseta Markosa Milinkovića pre tri godine Novom Sadu mogla bi
se opisati u nekoliko reči: došao, video, osvojio, ali i bio osvojen.
Boraveći kod svog velikog prijatelja i u to vreme saigrača u Italiji
Nikole Grbića, Argentinac Markos je baš tada upoznao ženu svog života i
još jednom potvrdio da na ovim prostorima žive najlepše dovojke na svetu.
Za
upoznavanje su "krivi" Slobodan Boškan sa suprugom Majom, koji su sa
prijateljicom Jelenom krenuli da se sretnu sa Markosom. Bilo je dovoljno
samo nekoliko minuta i nekoliko rečenica na engleskom da nešto zatreperi…
To
bi bilo to. Od tada je Markos Milinković, inače Argentinac poreklom iz
bivših krajeva SFRJ postao srpski, tačnije novosadski zet.
-
Sviđa mi se ovde. Narodi Srbije i Argentine imaju mnogo toga zajedničkog.
Mislim da je najbitnija duša. Vi ste, kao i mi, jako otvoreni,
mentalitet nam je sličan i lako sam se privikao. A i ljudi još uvek
doprinose tome - objašnjava Markos na čistom, ali još uvek ne i tečnom
srpskom jeziku.
Kao
plod ljubavi dvoje mladih ljudi koji su se venčali u Grčkoj rodio se
Luka. I to u Brazilu, gde je njegov otac igrao u to vreme. Sada se
porodica Milinković nalazi u Portoriku, gde Markos igra, ali i uživa u
porodici.
-
Liga nije toliko teška, država je lepa, ostaću u kondiciji, ali i imati
priliku da nešto zaradim. Ali najvažnije mi je da budem uz Jelenu i Luku.
Da provedemo dosta vremena zajedno u jednom novom okruženju. To sve
znači da ga nema u Svetskoj ligi, a s obzirom da se naša reprezentacija
nalazi u grupi sa Argentinom, plavi će imati brigu manje.
-
Moram da se malo odmorim - kaže Markos. - Punih 14 godina sam u
nacionlanom timu i bio bi red da malo predahnem.
Inače mislim da je vaša reprezentacija, naravno u najboljem sastavu,
jedna od najboljih na svetu. U nekim stvarima smo slični, recimo u
fizičkom smislu, ali ste u tehnici daleko ispred nas.
Argentina
je kao i naša zemlja, prilično sportska nacija. Dobro "uspevaju"
sportovi sa loptom, fudbal, košarka, odbojka, mi smo mnogo bolji u
vateropolu. Postavlja se pitanje da li bi možda u nekoj čudnoj varijanti
i Markos Milinković igrao u našoj reprezentaciji, kako bi se snašao…
Prezime, naš je zet…
-
Verujem da bih se snašao, ali zaista ne bih igrao. Uz dužno poštovanje i
respekt, ipak sam veliki deo sebe ostavio u dresu Argentine. Volimo
dosta istih stvari, ali moja je zemlja Argentina.
Ono
što je za fudbal Maradona, za košarku Đinobili, to isto je za odbojku
među "gaučosima" Markos Milinković, srpski zet.
TORONTO
Beli Orlovi
spremni da polete
Večeras u 19č na pomoćnom teranu Centenial Stadiona fudbaleri prvog tima
Srpski Beli Orlovi iz Toronta otvaraju sezonu u meču protiv Jaguara.
Utakmica je trebala da se odigra na Stadionu 8-mog juna, ali zbog
gostovanja Reprezentacije je odložena za 10-ti juni. Već sledeće srede
15-tog juna u 20h Orlovi dočekuju jednu od najjačih ekipa NY Astros na
glavnom terenu Centenial Stadiona gde će biti domaćini do kraja sezone.
Pripreme su bile veoma dobre od pet utakmica četiri su pobedili i samo
jednu izgubili. Siguran golman veoma jaka odbrambena linija, sredina
terena koja je možda najjača u ligi i dva brza napadača ulivaju veliko
poveranje i obećavaju da će ove sezone Orlovi visoko da lete.
Dvomesečne pripreme, dobra atmosfera u klubu, izvanredni uslovi za
treninge pokazali su svoje rezultate do sada a verujemo da će tako biti
i večeras i da ćemo imati prilike da uživamo u lepom fudbalu ovoga leta.
Pioniri Belih Orlova su započeli sezonu sa pobedom a veterani su
odigrali tri utakmice i sve pobedili.
TENIS
Jelena
Janković u četvrtfinalu
Najbolje rangirana teniserka Srbije i Crne Gore Jelena Janković
plasirala se u četvrtfinale turnira u Birmingemu, pošto je danas
savladala Milagros Sekeru iz Venecuele sa 2:0 po setovima (6:1, 6:4) u
trećem kolu.
Jankovićeva, koja je u Birmingemu postavljena za trećeg nosioca, odlično
je počela meč i osvojila uvodnih pet gemova, potom je dopustila 123.
teniserki sveta da napravi brejku u šestom, ali joj se revanširala već u
narednom za 6:1.
Venecuelanka je u drugom setu uspela da napravi i drugi brejk na meču i
došla do vođstva od 4:2, ali je Jankovićeva osvojila naredna četiri gema
i dobila duel.
Meč
je trajao sat vremena i 13 minuta.
Jankovićeva će u četvrtfinalu igrati protiv 62. igračice na WTA listi
Amerikanke Mašone Vašington, koje je danas savladala 86. teniserku sveta
Španjolku Aranču Para Santonju sa 2:0 po setovima (6:2, 6:4).
Srpska i američka teniserka nikada do sada nisu imale priliku da se
sastanu.
Jankovićeva ima odličnu priliku da dođe do finala turnira u Birmingemu
pošto je najbolje rangirana teniserka sa kojom bi srspska teniserka
mogla da se do tada sretne upravo Mašona Vašington.
Drugi nosilac u Bimingemu Alisija Molik iz Australije eliminisana je u
drugom kolu takmičenja.
Turnir u Birmingemu igra se na travi za nagradni fond od 200.000 dolara.
STRELJAŠTVO - SVETSKI KUP
Jasna Šekarić
obezbedila kvotu
Reprezentativka Srbije i Crne Gore u streljštvu Jasna Šekarić obezbedila
je kvotu za učešće na Olimpijkim igrama u Pekingu 2008. godine, pošto je
danas na Svetskom kupu u Minhenu osvojila zlatnu medalju u disciplini "sportski
pištolj 30 plus 30".
U
Pekingu će Jasni Šekarić biti šesti put da učestvuje na OI, po čemu je
rekorder među sportsitima SCG, a takođe i među samo desetak olimpijaca
sveta.
Jasna Šekarić je danas u kvalifikacijama pucala odlično i kao
prvoplasirana sa 586 krugova otišla u finale osam takmičarki. U finalu
ona je takođe bila veoma sigurna, dodala 203,7 što joj je bilo dovoljno
za ukupnih 789,7 i zlatnu medalju.
Drugo mesto zauzela je Munkbajar Dorjsuren iz Nemačke, koja je ostvarila
ukupno 788,1, a treća je bila Jing Cao sa 787,2.
ODBOJKA - TURNIRU U ITALIJI
Nikad više
autsajderi
Posle Drugog međunarodnog turnira za odbojkašice "Bale daosta", koji je
završen u Kurmajeru, promenila su se mišljenja stručnjaka o našim
reprezentativkama, i to na bolje. Izabranice trenera Zorana Terzića
stigle su na ovaj turnir u italijanski gradić, inače centar zimskih
sportova, kao autsajderi.
To
je izgledalo nekako i normalno, s obzirom da su igrale protiv velesila
kakve su Rusija,
Nemačka,
Brazil, Italija. Ali, prva dva rivala su savladale, i to ubedljivo, i
pokazale da su sa pravom pozvane u elitu.
FUDBAL - KVALIFIKACIJE ZA SVETSKO PRVENSTVO
Hrabro, ali
neefikasno
Ako
tim za koji navijate u utakmici protiv neugodnog protivnika nije poražen,
ne možete biti nezadovoljni. Tako je u suštini i posle meča
reprezentacije Srbije i Crne Gore i Belgije rekao i naš selektor Ilija
Petković. Međutim, ako je tim za koji navijate igrao dobro, napravio
nekoliko sjajnih šansi, a ipak nije postigao gol, onda i te kako ima
razloga za kritiku i brigu.
Na
Marakani je u subotu pred meč kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u grupi
7 sve bilo skoro idealno: u timu aduti, Nenad Jestrović, najbolji
strelac upravo belgijskog šampionata, Ivica Dragutinović, defanzivac
koji je igrajući u Standardu iz Liježa još jedna sigurnost našeg tima
protiv igrača iz Belgije.
Gledaoci plavo - beli, opremljeni balonima, baš u maniru velikih
evropskih utakmica. Uz njih, grupa dobošara, koji su tokom celog meča
davali ritam i uneli nešto novo, zanimljivo, nešto što bi moglo postati
naš specijalitet. Nemamo mi navijačkih pesama i parola za reprezentaciju,
ono klupsko što bi se moglo pevati jedni hoće, drugi neće, pa nekako
ispade najbolje ako samo "lupamo" uz dobar ritam.
I
sama utakmica je počela da ne može bolje. Već na startu baš Jestrović u
šansi, dva minuta kasnije još jednom. Tok utakmice i dalje po želji
mnogih, puno lepih i tačnih dodavanja, doduše, vidljiva nervoza i žurba,
ali nada poslednja nestaje. A nestala je kada je sudija Ivanov odsvirao
kraj posle nepopularnih 0:0, ali i posle svih svojih grešaka koje je
napravio.
Na
snimku se, kažu, idealno videlo da je tri puta propustio šansu da dosudi
penal za SCG: dva puta ruka, namerno, jednom faul. Lako je posle bitke
biti general, pa je lako i Kežmanu da kaže da je Jestrović "izgoreo" od
pritiska koji je stvorio Petković napadačima pozvanim umesto njega samog
i Sava Miloševića.
Najlakše bi bilo reći da je Vukić odigrao, recimo, ispod svojih
kvaliteta, mnogo varirajući tokom meča, ili da je Vukčević u ono vremena
koliko je bio na terenu pokazao više sebičnosti nego fudbala. Jestrovića
možemo okriviti što je promašio, Stankovića možda jer ne igra onako kao
u svom matičnom klubu, iako ima sasvim drugačiju, mnogo defanzivniju
ulogu u nacionalnom timu i zaista jeste on taj koji "lepi" ponekad
popucale šavove.
Možemo i hvaliti Duljaja koji pokazuje da ono što zna, zna maksimalno.
Najvažnije je što možemo ponovo skinuti kapu pred pre svega golmanom
Jevrićem a zatim i odbrambenim bedemom ispred njega, četvorkom:
Gavrančić, Vidić, Krstajić, Dragutinović.
Na
kraju, ipak treba čestitati i Iliji Petkoviću koji se usudio. Prvo, nije
pozvao Kežmana i Miloševića, iako je verovatno i sam znao da će ga "sačekati"
posle meča komentari, preispitivanja. Pozvao neke druge, iznenađenje što
je i Žigić bio na klupi.
Hrabrost je Petković pokazao, da ne ulazimo u analizu zašto i kako.
Doduše, mogao je još malko "stisnuti petlju" i još malo eksperimentisati,
i to baš u napadu. Jer, ako imamo takvu odbranu, ako znamo da gol moramo
dati da bi pobedili, a da ga teško, ili nikako primamo, trebalo je
iskoristiti sve što se moglo.
Posle nerešenog rezultata bez golova komentari domaćih medija su
raznoliki. Nažalost, ponovo se pokazalo da gledamo utakmice više srcem i
navijački, nego pokazujući pravo fudbalsko znanje. Malo je onih koji su
primetili finese u kretnjama naše odbrane, koja reaguje kao da vekovima
igra zajedno, finese u potezima Stankovića, Vukića …
Očekivali smo gol, nismo ga dobili, imamo pravo da grdimo! A niko da se
seti i da hvali, ono dobro, ono što je bilo drugačije. Ova utakmica
protiv Belgije na stadionu Crvene zvezde, prvi put je izgledala kao da
je zaista organizovana.U svakom trenutku, u bilo kom delu prostora znalo
se ko vuče konce, nije bilo propusta, makar ne onih koji paraju oči. Sve
je skoro bilo kako treba, sem rezultata.
Sada
smo ponovo u prilici da se bavimo računicama, da navijamo na drugim
utakmicama naše grupe, da brojimo minute i u nekakvoj horor završnici
rešavamo sve. Za to smo specijalisti.Dok ne prigusti, ne umemo da
stegnemo. A kad prigusti, onda kao da sve možemo.
Naravno, žao nam je svima što nismo uzeli tri boda i overili plasman na
Svetsko prvenstvo u Nemačkoj, ili makar sigurno u baraž, gde možemo
igrati sa i te kako opasnim ekipama.
U
ovom trenutku, lista je impresivna: Grčka ili Turska iz grupe 2,
Slovačka ili Rusija iz grupe 3, Izrael, Republika Irska ili Švajcarska
iz grupe 4, Norveška ili Slovenija (grupa 5), ili ne daj Bože Engleska
ili Poljska (grupa 6). Ali, da ne brinemo o protivniku, hajde da se
pogledamo u oči i kažemo šta ćemo sutra, ako recimo predsednik Stojković
reši d ne bude više predsednik pa ode nedovršenog posla! Šta ćemo ako i
Petković ponovi potez od prethodnog perioda, kada je, kada su bila
previranja u Savezu, spakovao kofere i otišao u Kinu. Ima još mnogo tih
šta ćemo, čak i previše.
Igrali smo za Špance
Predsednik FS SCG Dragan Stojković među poslednjima je napustio stadion
Crvene zvezde. Vidno razočaran prvi čovek našeg fudbala je, baš kao i
svi, žali za propuštenim prilikama.
-
Zaista je velika šteta što se ova utakmica nije završila lepše po nas.
Neverovatno je kakve smo sve šanse propustili da realizujemo,
neefikasnost nas je mnogo koštala. Ovaj remi, iskreno, ne odgovara ni
nama ni Belgijancima, jedino je dobar za Španiju. Osećam se kao da smo
ovu utakmicu odigrali za njih - rekao je Stojković.
I
pored svega, predsednik našeg saveza ne gubi nadu.
-
Tačno je da smo ostali bez dva planirana boda, ali na tabeli još dobro
stojimo i ostajemo u trci za direktan plasman na SP ali da bismo
ispunili cilj i otišli na Mondijal, moramo da postižemo golove, a ne da
posle utakmice žalimo za šansama.
Osvrnuo se Stojković i na atmosferu na tribinama, na kojima je bilo
manje navijača nego u martu protiv Španije.
-
Atmosfera je bila odlična i iskoristio bih priliku da se javno zahvalim
ljudima što su došli i podržali našu reprezentaciju. Svaka im čast za
navijanje, a zbog njih mi je i najžalije što nismo postigli makar taj
jedan gol.
ŠAH - IGOR MILADINOVIĆ NA REJTING LISTI SCG
Veliko
pojačanje
Bivši omladinski prvak sveta velemajstor Igor Miladinović (2604)
potpisao je zahtev da se vrati na rejting listu SCG.
Povratak 31-godišnjeg Miladinovića u ekipu SCG daje nam za pravo da se
nadamo dobrim rezultatima naših šahista na narednim ekipnim takmičenjima.
"Konačno
imamo sastav koji može da nas vrati u vrh svetskog šaha, tamo gde i
pripadamo" reči su velemajstora Miladinovića.
Interesantno je napomenuti da se Miladinović, posle punih 10 godina,
vraća na rejting listu SCG.
ŠAHOVSKI MEČ LEKO-ADAMS
Interesantne
borbe
U
prijateljskom meču između velemajstora Petera Leke (2763) i Majkla
Adamsa (2737), koji se odigrao od 2 do 5 juna u gradu Miskolc (Mađarska),
prikazane su zanimljive partije. Iako je meč završen miroljubivo 4:4
učesnici su bili veoma borbeni.
Glavni orgnizator ovog zanimljivog meča je bio gradonačelnik Miskolca G.
Sandor Kali.
Nedeljko Đordan
