Broj
1008, 17.jun 2005
AMERIKA
MOŽE DA ZABRANI PRELET PREKO SVOJE TERITORIJE
Poskupljenje
avionskih karata?
Federalni ministar za saobraćaj Žan Lapjer je prošle nedelje izjavio
da bi avionske karte na domaćim linijama mogle da poskupe ukoliko, zbog
američke anti-terorističke strategije, domaći avioprevoznici budu
prisiljeni da svoje letove preusmere severnije od granice sa Amerikom.
Vašington
je, naime, nedavno najavio da namerava da uvede proveru lista putnika na
svim letovima koji prolaze kroz američki vazdušni prostor. Ova njihova
namera najviše može da pogodi meksičke i kanadske aviokompanije koje
prevoze putnike na domaćim linijama, budući da su ovi avioni najčešće u
prilici da preleću teritoriju SAD-a.
Ministar Lapjer je rekao da svim silama pokušava da spreči Vašington da
traži liste putnika na kanadskim linijama koje ulaze u američki vazdušni
prostor, kako bi zaštitio privatnost kanadskih državljana. On smatra da
nije u redu da putnici na domaćim linijama prolaze kroz kontrolu po
američkim pravilima. Broj ovih putnika nije mali, pošto čak oko dve
trećine saobraćaja makar u nekoj tački pređe granicu sa južnim susedom.
Ako ovi napori ne daju rezultate, onda će avioprevoznici morati da
skreću sa svojih dosadašnjih putanja koje idu preko severnih američkih
država i da idu dužim, ujedno i skupljim, trasama.
Lider NDP-a Džek Lejton smatra da ovom najavom američka strana zadire u
kanadska unutrašnja pitanja bezbednosti.
BEZBEDNOST
AMERIKE NA PRVOM MESTU
Kanada i
Meksiko nisu isti
Kanadski ambasador u Vašingtonu Frenk MekKena je, u okviru svoje
kampanje za promovisanje pitanja vezana za trgovinu i bezbednost sa
Kanadom, izjavio na CNN-u da SAD ne bi trebalo da tretira na isti način
pitanja graničnih prelaza prema Kanadi i Meksiku.
Po njegovim rečima, postoji drastična razlika između onoga što se dešava
na dve granice. Sa meksičke strane je evidentan problem ilegalne
imigracije, što se za kanadsku nikako ne bi moglo reći.
Zahtev naše administracije da nema potrebe da kanadski državljani
poseduju pasoš za prelazak američke granice se sa te strane može
smatrati sasvim realnim.
Ambasador MekKena je, takođe, ponovo odbacio svaku mogućnost da je bilo
ko od terorista umešanih u napade na Ameriku 11. septembra 2001. godine,
ušao iz Kanade. On je naglasio da kanadsku stranu pogađa činjenica da se
veruje u suprotno, zato što mi nikada ne bismo želeli da na bilo koji
način učestvujemo u nečemu što bi povredilo naše susede.
Preporuke
komiteta za nacionalnu bezbednost i odbranu
Bez carine
roba do dve hiljade dolara
Članovi komiteta za nacionalnu bezbednost i odbranu pri Senatu
preporučuju izmene u načinu na koji se sprovodi kontrola na granici sa
SAD-om, u cilju zaštite od terorista i očuvanja normalnog protoka
trgovinske razmene između dve zemlje.
Iznoseći podatak da skoro devedeset odsto kanadskog izvoza odlazi u SAD,
oni napominju da je zastoj na graničnim prelazima posle terorističkih
napada na Ameriku, gotovo zaustavio privrednu aktivnost sa našim
najvećim trgovinskim partnerom.
Svakodnevno se preko ove granice transportuje roba u vrednosti od preko
milijarde dolara, pa je razumljivo da bi svaki potencijalni teroristički
napad duž granice imao katastrofalne posledice po kanadsku privredu.
Senatori se slažu sa carinskim službenicima da bi ovi trebalo da budu
naoružani, ili pak da bude obezbeđen stalni policijski nadzor na
graničnim prelazima. Sadašnja praksa je da, u slučaju potrebe, carinici
zovu predstavnike RCMP ili lokalne policije, što se pokazalo kao
nedovoljno efikasno.
Senatori, takođe, preporučuju da se poveća vrednost robe koja može da se
unese iz SAD-a bez plaćanja carine. Njihov predlog je da to bude do dve
hiljade dolara, što je gotovo trostruko više od sadašnjih 750 dolara, na
koje se stiče pravo posle nedelju dana boravka van zemlje.
Članovi ovog komiteta veruju da bi carinski službenici ovom izmenom
dobili više prostora za procenjivanje šta od onoga što se prenosi može
predstavljati rizik po bezbednost. Oni kažu da je Kanadi potreban sistem
u kome se carinski službenici više bave bezbednošću na granici nego
ostvarivanjem dohotka.
VLADA
PREŽIVELAJOŠ JEDNU PROVERU
Sledi novi
izazov za Martina
Federalna vlada preživela je još jedno značajno preispitivanje poverenja,
ali time još uvek nije završena provera njenog rada. Već naredne nedelje
očekuje se novi izazov, kada na red dođu amandmani na federalni budžet
koje je predložio NDP.
Oni
se tiču dodatnih izdvajanja za jeftinije stanove, više obrazovanje,
pomoć drugim zemljama i projekata iz oblasti očuvanja životne sredine,
koje je premijer Martin obećao lideru stranke Lejtonu kako bi obezbedio
podršku vladi.
Maratonska sednica trajala je skoro do ponoći. Liberalima je svaki glas
bio važan, pa je primećeno da je ministar za pitanja Indijanaca Endi
Skot bio u kolicima, pošto je imao manju hiruršku intervenciju.
Nastojanje da se bude na licu mesta i pomogne vladi najočiglednija je
svakako bila u slučaju Sarmite Bulte. Ona je kasnila na sednicu zbog
otkazivanja leta iz Toronta zbog vremenskim neprilikama, ali je ipak
dojurila u poslednjem trenutku na glasanje.
Sa druge strane, bivši liberal Pet O'Brajen, koji je prošle nedelje
istupio iz stranke i sada je nezavisan poslanik, stalno je glasao protiv
vlade, iskazujući time svoje protivljenje predloženim izmenama zakona o
braku. On je rekao da su on i neki vodeći liberali pregovarali sa vladom
da odloži usvajanje zakona, a da zauzvrat oni glasaju u korist vlade,
ali nije izneo ni jedno ime.
Ministar pravde Irvin Kotler je rekao da mu nije poznato da bili vođeni
bilo kakvi pregovori.
U seriji glasanja, najtešnji rezultat bio je 153:149. Bilo je odsutno
troje predstavnika Konzervativne stranke, jedan iz Bloka i nezavisni
delegat Čak Kedmen.
Parlament
mora da usvoji zakone
Senat možda
produžava svoj rad
Ukoliko
se ukaže potreba, članovi Senata mogli bi da zasedaju duže nego što je
uobičajeno. Vlada, naime, želi da ovo telo potvrdi zakon o
izjednačavanju homoseksualnih sa tradicionalnim brakovima i još dva
zakona koji se tiču budžeta.
Očekuje se da bi Donji dom mogao da usvoji izmenjeni zakon o braku do
kraja juna, uprkos protivljenjima predstavnika Konzervativne stranke i
pojedinih predstavnika vladajućih liberala. Oni se zalažu da ostane
tradicionalna definicija braka kao zajednice jednog muškrca i jedne žene.
Ako zakon bude usvojen, Kanada bi postala treća zemlja u svetu u kojoj
su legalizovani brakovi homoseksualaca, posle Belgije i Holandije.
Premijer Martin je rešen da zakon bude usvojen, pa se zbog toga čak
pominje da bi i ovo prolećno parlamentarno zasedanje moglo da traje i
posle 23. juna, datuma koji je određen za njegov završetak.
Rejting
Kanade u padu
Ves Kreg, predsednik kanadskog ogranka Transparensi Internešenela,
smatra da će se događanja oko slučaja Grival, uz još nerešen sponzorski
skandal, nepovoljno odraziti na dosadašnji izuzetno povoljan rejting
Kanade kao poželjnog mesta za život i investiranje.
On nije siguran za koliko mesta će se Kanada spustiti na listi, ali
naglašava da će svakako biti izmenjena slika o zemlji, kako u očima
međunarodne javnosti, tako i u svesti njenih stanovnika.
Kanada, koja se svojevremeno nalazila među prvih pet, prošle godine zbog
sponzorske afere bila je na dvanaestom mestu, od ukupno 146 zemalja.
Priznanje za
očuvanje životne sredine
Predsednica Inuitske konferencije za polarni krug Šila Vat-Klotije
ovogodišnja je dobitnica nagrade Sofija, koja se dodeljuje za napore u
podsticanju očuvanja životne sredine i održivog razvoja. Komitet za
nagradu odao je priznanje njenom naporu da upozna svet sa uticajem
životne sredine na ljudska prava njenog naroda i za davanje ljudskog
lika efektima klimatskih promena.
Primajući nagradu, gospođa Vat-Koltije je rekla da globalno zagrevanje i
uništavanje životne sredine prete da u potpunosti izmene tradicionalan
način života i kulturu ljudi koji žive u arktičkom pojasu.
Nagradu su pre osam godina osnovali norveški književnik Justejn Gorder i
njegova supruga Siri Danevig, a ime je dobila po Gorderovoj knjizi
Sofijin svet, međunarodnom bestseleru koji je priručnik filozofije za
mlade.
Nagradu je gospođi Vat-Klotije uručio norveški ministar za životnu
sredinu Knut Arild Harejde. Interesantno je da je prošlogodišnja
dobitnica ove nagrade Kenijska Vangari Matai, kasnije dobila Nobelovu
nagradu za mir.
Prvo venčanje
homoseksualaca u vojsci
U kanadskoj vojnoj bazi Grinvud, u zapadnom delu Nove Skočije, prošlog
meseca je na skromnoj svečanosti obavljeno prvo venčanje dvojice
pripadnika ovdašnjih vojnih snaga.
Imena novopečenih supružnika nisu objavljena, ali se saznaje da se radi
o vodniku i oficiru-specijalisti, obojici od preko trideset godina.
Po odluci donetoj još pre dve godine, u vojci se na isti način tretiraju
homoseksualni i heteroseksualni parovi. Zamenik komandanta Dejvid
Grinvud veruje da će sada i mnogi drugi parovi poželeti da pođu stopama
ove prve dvojice supružnika.
Vrhovni
sud poništio kvebečki zakon o zdravstvenoj zaštiti
Ova odluka
sada otvara put ka dvostrukom sistemu zdravstvene zaštite
Vrhovni sud je poništio kvebečki zakon koji odbacuje privatno osiguranje
za potrebe zdravstvenih usluga pokrivenih obaveznom zdravstvenom
zaštitom, navodeći da on krši provincijsku povelju o pravima.
Kanadsko medicinsko udruženje nazvalo je ovu odluku istorijskom, jer po
njihovim rečima, ona može doneti izmene u važeći sistem zdravstvene
zaštite.
Mnogi zdravstveni radnici, sindikalni, ali i mnogi politički lideri
smatraju da je ovom odlukom praktično otvoren put ka dvostrukom sistemu
zdravstvene zaštite, u kome će korisnik plaćati usluge.
KIDNAPOVANJE
Kidnapovana
kanadska državljanka na Haitiju
U
haićanskom glavnom gradu Port-o-Prensu kodnapovana je kanadska
državljanka. Otmičari za nju traže otkup od 300 hiljada američkih dolara.
Radi se o 65-godišnjoj ženi iz Montreala, koja na Haitiju vodi kompaniju
za telefonske kartice.
U akciju za njeno oslobađanje uključili su se, pored nacionalne policije,
i zvaničnici mirovnih snaga Ujedinjenih nacija koji se nalaze u toj
zemlji.
Portparol kanadske ambasade potvrdila je da nadležni sarađuju sa
porodicom, ali je odbila da iznese neke druge detalje o ovom slučaju.
Na Haitiju od februara prošle godine traju pobune.
AFERA
Sudija Gomeri
traži izjavu od Kretjena
Sudija Gomeri traži uveravanje da Kretjen neće ponovo dovoditi u pitanje
nepristrasnost komisije.
Sudija Džon Gomeri, predsedavajući komisije za ispitivanje detalja u
vezi sa sponzorskom aferom, želi da raščisti sve nedoumice pre nego što
započne pisanje konačnog izveštaja o aferi.
On je, stoga, prošle nedelje uputio zahtev u kojem se traže uveravanja
da bivši premijer Kretjen neće ponovo dovoditi u pitanje nepristrasnost
istrage.
Ukoliko
se Kretjen ne saglasi sa tim, onda će Gomeri zamoliti Vrhovni sud da se
upozna sa originalnim Kretjenovim zahtevom da Gomeri bude smenjen sa
mesta predsedavajućeg komisije.
Bivši premijer Kretjen je, naime, prvo podneo zahtev za smenu Gomerija,
a zatim je iznenada taj zahtev povučen 30. maja. Njegovi advokati su
ostavili prostor da mogu kasnije da dovedu u pitanje nalaze komisije.
U odgovoru vladinog advokata Brajana Sandersa stoji da sud ne može da
spreči Kretjena da povuče svoj potez ili pak da ga mu zabrani da
preispita navode u konačnoj verziji izveštaja.
Ovi detalji naveli su opoziciju da optuži premijera Martina da pokušava
u tajnom dogovoru sa Kretjenovim zastupnicima da odloži datum podnošenja
završnog izveštaja Gomerijeve komisije, a samim tim i da odloži datum
raspisivanja federalnih izbora.
Premijer Martin je, naime, u televizijskom obraćanju naciji prošlog
meseca obećao da će raspisati izbore čim bude gotov izveštaj o
sponzorskoj aferi
PROMENE
U PARTI KVEBEKA (SLIKA DuSEP)
Traži se lider
za Parti Kvebekoa
Žil Dusep saopštio je da se neće kandidovati za lidera Parti Kvebeka. Po
njegovim rečima, radije će ostati lider Bloka u Parlamentu, nego što će
se vratiti na provincijski nivo.
Dusep
je time zasigurno razočarao kvebečke separatiste koji su se uzdali u
njega kao osobu sposobnu da povrati veru u pokret za suverenitet
provincije.
Analitičari smatraju da je na ovakvu Dusepovu odluku uticalo nekoliko
faktora. Među najvažnije svakako spada potencijalna mogućnost skorog
raspisivanja federalnih izbora, gde bi Blok ostao bez odgovarajućeg
lidera u slučaju njegovog odlaska sa tog položaja, ali i činjenica da
nije dobio nikakav zvaničan zahtev od strane Parti Kvebekva.
Mesto lidera Parti Kvebeka ostalo je upražnjeno nakon prošlonedeljne
iznenadne odluke Bernara Londrija da podnese ostavku na tu funkciju.
Odmah su započele kalkulacije ko bi mogao da ga zameni. Svoju želju da
se kandiduje za novog lidera stranke već su zvanično izrazili nekadašnja
ministarka finansija Polina Maroa i šef kabineta bivšeg premijera
Leveska Luis Bernar, a sada se pojavilo i ime Andrea Bosklera.
Ovaj poslednji interesantan je iz mnogo razloga - mlad je, 37 mu je
godina, otvoreno se deklariše kao homoseksualac, diplomac je sa Harvarda,
a u politiku je ušao pre šesnaest godina. Veruje se da bi on mogao da
unese generacijski novi i sveži pristup politici stranke. Boskler bi
trebalo da se u petak izjasni da li će se i zvanično kandidovati.
Analitičari veruju da će se tek javljati kandidati za novog lidera
stranke, i to iz različitih krila i sa različitim stavovima o
prioritetima Parti Kvebekva, ali da će stranka u svakom slučaju dobiti
drugačiji obris.
Novi lider parti Kvebekva biće izabran 15. novembra.
Sinepleks
kupio Fejmos Plejers
Dva vodeća kanadska lanca bioskopa spojena su u jedan, kada je ovih dana
objavljeno da je Sinepleks Galaksi kupio svog rivala, kompaniju Fejmos
Plejers. U saopštenju se kaže da će pod novom firmom biti preko 1.300
bioskopa na 132 lokacije.
Ove dve firme su prošle godine ostvarile prihod od skoro devet stotina
miliona dolara.
Da bi ova kupovina, o kojoj se nagađalo već nekoliko meseci, bila
realizovana kompanija Sinepleks će do jeseni morati da proda 35 bioskopa
u većini najvećih kanadskih gradova.
