Broj
1008, 17.jun 2005
Potraga za Ratkom Mladićem
GDE SE SKRIVA
GENERAL
CIA
je locirala da se Ratko Mladić skriva u prašumi Perućica, iznad Srbinja,
u tajnoj pećini, jer odatle vrlo lako može, u slučaju potere da prebegne
ili u Srbiju ili u Crnu Goru. Dok Rusi tvrde da je general u Moskvi ili
nekom ruskom manastiru
-
Kad smo se sreli prošle nedelje premijer Vojislav Koštunica i ja on je
prihvatio da su Srbi i počinioci zločina. Od početka godine prebacio je
mnogo optuženih politikom takozvanih dobrovoljnih predaja. Kad sam ga
prošle nedelje pitala kad ćeš mi predati Mladića, jer mi znamo da je u
Srbiji, Koštunica je rekao - juče. I to je bio signal da rade i da su
ozbiljno shvatili tu obavezu.
Ovako
je haški tužilac Karla del Ponte referisala Kofiju Ananu, predsedniku
OUN o tome kako teče potraga za generalom Ratkom Mladićem u Srbiji.
Istovremeno Karla del Ponte je u svom izveštaju OUN napisala da se i
Ratko Mladić, ali i Radovan Karadžić skrivaju i kreće kroz RS, Crnu Goru
i Srbiju:
- Za
njihovo hvatanje i izručenje Tribunalu u Hagu neophodna je koordinirana
akcija Banjaluke, Podgorice, Beograda, NATO-a i snaga EU u Bosni -
zaključila je tužilac Tribunala u Hagu.
U
međuvremenu, neki beogradski mediji, bliski DSS-u, javili su da general
Ratko Mladić pregovara sa Koštuničinim savetnicima o svojoj predaji. U
pregovore su neposredno uključene tri strane - kabinet Vojislava
Koštunice, ljudi iz bliskog okruženja Ratka Mladića i ruska obaveštajna
služba. U ime vlade za pregovore je zadužen šef Koštuničinog kabineta
Aleksandar Nikitović, a u Mladićevo ime pregovaraju bivši Mladićev šef
kabineta Dragomir Pećanac i general Zdravko Tolimir, koji je i sam
optužen u Hagu.
Da
li zbog ljutnje samog Mladića ili zbog političkih potreba, tek Kabinet
Vojislava Koštunice je ovu vest demantovao:
-
General Ratko Mladić ne pregovara s predstavnicima srpske vlasti, niti
insistira da se lično vidi s premijerom Vojislavom Koštunicom -
saopšteno je iz kabineta predsednika Vlade Srbije.
ARMIJA NE SKRIVA MLADIĆA
Gde
je general Ratko Mladić, to u ovom trenutku mnogi žele da znaju.
Beogradski mediji su, takođe, javili da je Mladić lociran u Srbiji. Toj
informaciji su se pridružili i bosanski mediji, ali i zvaničnici SAD,
Tribunala u Hagu i OUN, koji sumnjaju da se Ratko Mladić skriva u
objektima Vojske SCG.
Sarajevski "Dnevni avaz je nedavno "ustvrdio" da se Ratko Mladić krije u
Pančevu i da je Sarajevo o tome obavestilo Vladu Srbije. Ovaj list tvrdi
da Mladića u Pančevu čuvaju pripadnici obaveštajne službe Vojske Srbije
i Crne Gore, pozivajući se na obaveštajne krugove u Bosni i Hercegovini.
Kako
tvrde Bosanci, general je u Pančevo stigao iz Nikšića, gde se u Velikoj
župi smestio u novembru 2004. godine. Odakle je Mladić pobegao, pre 2
meseca pred poterom crnogorske policije. Pre toga, navodno Mladić se
skrivao u Han Pijesku, koji su jedinice Ifora pretresale u aprilu više
puta i nisu ništa našle.
Na
vest o skrivanju u Školi bezbednosti u Pančevu reagovale su vojne vlasti
SCG:
-
Najmanje deset puta od nove godine ponovljena je priča da je Mladić u
Pančevu. One po pravilu potiču iz neimenovanih izvora i nisu se nikada
pokazale kao tačne - rečeno je u demantiju ove vesti iz Ministarstva
odbrane SCG.
|
TAJNA
CRNE RIJEKE
General Ratko Mladić, jedan od najtraženijih haških optuženika,
prošle godine je na Vidovdan boravio u Crnoj Rijeci kod Han Pijeska,
pisao je banjalučki magazin "Patriot" iz dobro obaveštenih izvora
bliskih EUFOR-u.
- Mladić je uz pomoć svojih odanih ljudi neopaženo iz Srbije ušao na
područje Bosne i Hercegovine, a potom je prebačen u Crnu Rijeku, gde
je proslavio Vidovdan - krsnu slavu Vojske RS. Za tu priliku na
trpezi u Crnoj Rijeci su se našla tradicionalna srpska jela, u
kojima Mladić posebno uživa. Nakon celodnevnog boravka u Crnoj
Rijeci, Mladić se istim putem vratio u Srbiju, gde, prema tvrdnjama
glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte, boravi i
poslednjih godina.
Sam komandant EUFOR-a general Dejvid Liki nekoliko meseci kasnije
ustvrdio je da su SFOR i NATO imali čvrste dokaze da je general
Ratko Mladić područje Han Pijeska posećivao prošlog leta. Liki je
tada naveo da se Mladić krio u podzemnom bunkeru u Crnoj Rijeci,
najavljujući zatvaranje tog vojnog objekta. Istragu o tome da li je
Ratko Mladić prošle godine boravio u Crnoj Rijeci sprovelo je
Ministarstvo odbrane BiH, ali su njihovi nalazi bili negativni.
Bez obzira na sve, vojnici EUFOR-a izvršili su inspekciju vojnih
objekata u Crnoj Rijeci, koji više nisu u isključivoj nadležnosti
Vojske RS.
Podzemni vojni kompleks Crna Rijeka prostire se na oko tri hiljade
kvadratnih metara površine, ukopan je nekoliko stotina metara pod
zemljom i osposobljen jednom od najkompleksnijih telefonskih
centrala u Evropi. U objektu Veliki Žep nalaze se sadržaji potrebni
za život oko 500 ljudi, koji bi tu, prema tvrdnjama stručnjaka,
mogli preživeti pola godine a da ne izađu na površinu. Objekat ima
poseban rezervoar za vodu, agregat za snabdevanje električnom
energijom, filter za vazduh, funkcionalne i prostrane kuhinje,
kupatila i mnogobrojne spavaonice, a celi kompleks je klimatizovan.
Taj objekat izgrađen je za potrebe bivše JNA i bio je predviđen kao
sedište glavne komande bivše JNA u kriznim situacijama. Od 1992. do
1995. godine u Crnoj Rijeci bilo je sedište Glavnog štaba Vojske
RS. |
Pre dve godine, dok je bio ministar policije Duško Mihajlović je tvrdio
da je MUP Srbije pokušavao da otkrije generala Mladića u vojnim
objektima na Topčideru, ali im tada vojna policija nije dozovoljavala
prilaz i pregled. Tu informaciju potvrdio je i Goran Petrović, bivši
načelnik RDB Srbije.
A
Vladimir Beba Popović prvi je javno optužio VJ i Vojislava Koštunicu da
skrivaju generala Mladića. On je u emisiji "Insajder" bez dlake na
jeziku kazao:
-
Nije nikakva tajna da Vojska čuva Mladića. Čuvali su ga i dok smo mi
bili u Vladi. Tadašnja vlast ništa nije uradila, jer to nije hteo
Vojislav Koštunica. Kada mu je pokojni premijer rekao: "Ej, znaš da ovi
čuvaju Mladića", Koštunica je odgovorio: "Znam, ali to ne sme da se dira".
To
vodi na zaključak da se Ratko Mladić 2002. godine skrivao u tajnom
skrovištu u Topčideru.
Ministar odbrane SCG dr Prvoslav Davinić je razgovarao sa Nikolasom
Bernsom, specijalnim predstavnikom Stejt departmenta za Balkan o sudbini
generala Ratka Mladića:
-
Gospodina Bernsa je interesovao kada ćemo da ispunimo taj osnovni uslov
za pristup Partnerstvu za mir, jer smo javno pokazali da svi u Srbiji
očekujemo da će slučaj Mladić da se reši u relativno kratkom roku, jer
su za to i sazreli politički uslovi, a i naša javnost je pripremljena za
predaju generala Ratka Mladića.
Ja
mislim da danas nema nikog ko ne pokušava da locira generala Ratka
Mladića. Međutim, mora se reći šta je u tome odgovornost vojnih službi,
a šta odgovornost civilnih službi. Vojne službe su odgovorne da utvrde
da li se general ratko Mladić i ti neki drugi haški optuženik kriju
negde u nekim vojnim objektima i da li im neka aktivna lica iz Vojske
SCG u tome pomažu. To me je pitao i američki predstavnik gospodin
Nikolas Berns, kome sam u intervju za CNN, rekao da postoje velika
neizvesnosti oko toga gde je general Mladića, ali da su, što se Vojske
SCG tiče, neke činjenice vrlo jasne: Ratko Mladić se ne nalazi u vojnim
objektima Vojske SCG. I generala Ratka Mladića ne pomaže nijedno aktivno
vojno lice. Ja ne znam kada, odnosno koliko brzo mi možemo da rešimo
ovaj slučaj i da isporučimo generala Ratka Mladića Hagu, ali znam da smo
mi toj obavezi veoma jasno posvećeni - priznao nam je Prvoslav Davinić.
TAJNA SKROVIŠTA
Jedno je sigurno, general Ratko Mladić nije u svom stanu na Banovom brdu.
Njegova supruga, sin, snaja i ćerka žive u vojnom stanu u Ulici Blagoja
Parovića 117 na Banovom brdu. Oni ne žele da razgovaraju sa novinarima o
sudbini njihovog muža, odnosno oca i dede.
Prema obaveštajnim podacima, nekadašnji načelnik Vojske Republike Srpske
je pre mesec i po dana "prošao kroz Novi Sad, zatim je otišao u Preševo
i navodno u jednom trenutku prešao u Makedoniju", pisao je nedeljnik
"Evropa". Dok je jedan od izvora "Evrope" pominjao mogućnost da je Ratko
Mladić trenutno u Rusiji. Tajanstveni sagovornik lista "Politika" je
priznao:
-
Mladić je u Rusiji, gde se leči od recidiva tumora. Ozbiljno je bolestan
i Rusi brinu o njemu.
Prema ruskim saznanjima Mladić je u Moskvi ili u nekom manastiru u
okolini glavnog grada Rusije.
Kada
su prošle nedelje u centru Banjaluke osvanuli plakati sa likom Ratka
Mladića i apel pod naslovom "Istina o Srebrenici", u obliku gusto
kucanog teksta na dve stranice, američka CIA je izvukla zaključak da se
general nalazi u glavnom gradu Republike Srpske. Tu informaciju CIA je
potkrepila saznanjem da dve trećine građana RS smatra herojem haškog
optuženika, generala Ratka Mladića, dok se s tom kvalifikacijom ne slaže
tek svaki peti stanovnik. Ratka Mladića herojem doživljava 65 odsto
stanovnika u selu, dok je u gradu taj procenat nešto niži i iznosi 56
odsto. CIA iz toga izvlači procenu da se general zato najverovatnije i
nalazi u Republici Srpskoj.
To
je potvrdio i Jovan Simić, savetnik predsednika Srbije za saradnju sa
Haškim tribunalom:
-
Očigledno je da Mladić šeta ovamo-onamo i da je trenutno najverovatnije
u Bosni. To znači da naše vlasti sigurno taj posao ne mogu da obave bez
strane pomoći, iz prostog razloga što nemaju mogućnost da odu po Mladića
na tuđu teritoriju.
CIA
je locirala da se Ratko Mladić skriva u prašumi Perućica, iznad Srbinja,
u tajnoj pećini, jer odatle vrlo lako može, u slučaju potere da prebegne
ili u Srbiju ili u Crnu Goru.
Verujući da će pronaći haškog optuženika generala Ratka Mladića, u
akciji izvedenoj po dojavi jedne od bezbednosnih agencija u BiH,
policija RS "ulovila" je u Ustiprači trojicu oficira Vojske RS koji su
bili na službenom putu. Potera za Mladićem počela je nakon što je
policiji u Istočnom Sarajevu bezbjednosna agencija iz BiH, dojavila da
se u crvenom golfu "3" iz Sokoca ka Vlasenici vozi haški optuženik.
Odmah je angažovana Jedinica za podršku, a obaviještene su i sve
policijske stanice na područjima centara javne bezbjednosti Bijeljina i
Istočno Sarajevo - U toku akcije bili smo u stalnom kontaktu sa
pripadnicima NATO-a i EUFOR-a, ali se oni nisu mešali u akciju -
navedeno je u saopštenju policije RS i dodato - Utvrdili smo, međutim,
da je golf vlasništvo Vojske RS - banjalučke Vojne pošte i da od Mladića
nema ni traga.
VALJEVO ILI OVČAR
Na
osnovu informacija CIA američka televizijska kompanija CNN je poslala u
Beograd svoju specijalnu ekipu da pronađe ili da snimi hvatanje Ratka
Mladića. Ekipa Si-En-Ena je iznajmila poslovne prostore u četiri srpska
grada:
Valjevu, Čačku, Vrnjačkoj Banji i Kragujevcu, jer veruje da se u njima
kreće Ratko Mladić.
Naime,
u decemrbu 2001. godine Karla del Ponte (desno) je dolazeći u Srbiju
otkrila da se general ratko Mladić skriva u svojoj vikendici, na planini
Povlen kod Valjeva. Tada je izvedena akcija potrage, u kojoj su
učestvovali srpski policajci i američki specijalci, ali Ratko Mladić
nije otkriven u svom selu.
U
Srbiji je u poslednjih deset godine izvedeno devet policijskih racija na
Ratka Mladića
-
Sve akcije koje smo sproveli da bismo ga našli nisu bile fingirane i u
njima su učestvovali i predstavnici međunarodne zajednice. Stvarno smo
ga tražili na svim lokacijama koje su nam dostavljene - i u jednoj
privatnoj klinici, stanu u Beogradu, jednoj kući van Beograda, čak i u
jednom manastiru. Do 2002. godine Mladić je verovatno bio u Srbiji, ali
mu se posle toga ovde gubi svaki trag - priznao je svojevremeno Rasim
Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa haškim tribunualom.
Naime, Karla del Ponte, glavna tužiteljka Haškog tribunala, dostavila je
proletos srpskim vlastima informaciju da se general Ratko Mladić skriva
u jednom manastiru u Ovčar Banji, nedaleko od Požege. Starešinstvo
manastira Ovčak u Kablarskoj klisuri kod Požege je demantovalo ovakve
insinuacije.
Pisma Radovana Karadžića supruzi Ljiljani
"Bog me
podržava i čuva"
Bio bi "potreban bataljon" da bi se otkrilo njegovo skrovište ali ipak
predostrožnost je neophodna, iako nema potrebe za tolikim strahom i
paranojom"
Britanski
"Tajms" objavio je delove pisama koje je bivši lider bosanskih Srba i
haški optuženik Radovan Karadžić u begstvu pisao svojoj ženi Ljiljani.
List
piše da uprkos pažljivo biranim rečima kako se ne bi otkrili detalji o
mestu boravka, Karadžićeva pisma pružaju "intrigantne" podatke o
njegovom moralu, načinu komunikacije, kao i o tome kako toliko dugo
uspeva da izbegne hapšenje.
U
svojim pismima, 59-godišnji Karadžić poručuje da bi bio "potreban
bataljon" da bi se otkrilo njegovo skrovište ali ipak dodaje: "Naravno,
predostrožnost je neophodna, iako nema potrebe za tolikim strahom i
paranojom", jer "Bog me podržava i čuva".
Karadžić u pismima iskazuje bes prema bivšoj bliskoj saradnici Biljani
Plavšić, koja se dobrovoljno predala Haškom tribunalu, nazivajući je "senilnom,
obmanutom i preplašenom staricom".
O
bezbednoj isporuci pisama koja razmenjuje bračni par Karadžić očigledno
brinu poverljivi ljudi, među kojima se često pominje izvesni "Brkić".
Njegov zadatak izgleda, nije bio samo sigurno dostavljanje pisama već i
čitavih paketa, piše "Tajms".
"Hvala
ti za poklone. Odeća je mala, a majce su verovatno i za dve veličine
manje, pa mi nemoj slati više. Majice u boji su u redu, izgledam vrlo
elegantno u njima...Za sada imam dovoljno čarapa", piše Karadžić.
Iz
sadržaja pisama se, kako navodi "Tajms", jasno vidi da ga je žena
posetila u skrovištu, iako ona insistira da već pet godina nije videla
muža. Karadžić čak ugovara novi sastanak.
"Verujem
da želiš da dođeš isto koliko i ja. Ali ja ne odlučujem, a R. radi na
nekim stvarima... kako bi omogućio da se to desi", navodi se u jednom od
pisama iz čijeg sadržaja nije jasno ko se krije iza inicijala R.
"Zanam
da je sve to osetljivo, ali tako je oduvek i bilo. Sad kada se bliži
leto i kada će skoro svi negde da odu, za tako nešto ne bi bilo problema.
I ranije su te videli pa nisu napravili nikakvu vezu između tvog
putovanja ovde i tamo", piše Karadžić.
"Transkripti
pet pisama napisanih u periodu od aprila 2001. i decembra 2002.
procurila su u javnost u očiglednom pokušaju da skrenu pažnju sa bivšeg
lidera bosanskih Srba uoči obeležavanja desete godišnjice od masakra u
Srebrenici, za šta Haški tribunal između ostalih, tereti i Karadžića",
ocenjuje britanski list.
List
iznosi pretpostavku da su pisma zaplenili pripadnici Sfora u poslednje
dve godine tokom akcija pretraživanja stanova na Palama koja su u
vlasništvu porodice Karadžić.
Izvori bliski Haškom tribunalu veruju da su pisma autentična.
Bračni par Karadžić pomno se bavi porodičnim stvarima i poslovnim
potezima porodice, među kojima je prodaja radio stanice ili kupovina
stana na Palama. Oni razmenjuju i političke ocene, ali najviše pišu o
unucima.
Ipak,
pismima dominira Kardidžićeva čežnja za ženom. On govori o svojim "vulkanskim
emocijama" prema njoj i naziva je "najdražim ljudskim bićem".
Nestrpljivo iščekuje naredni susret sa njom. Oseća se kao "mladić", čije
je "čitavo biće gladno za njom".
"Večno
ću te voleti. Jedva čekam da te ponovo vidim i držim u naručju", napisao
je Karadžić svojoj ženi.
novE pretnjE UN iz ameriČkog Kongresa
Kofi Anan neće
podneti ostavku
Generalni sekreta UN Kofi Anan izjavio je da neće podneti ostavku zbog
skandala u vezi sa programom UN "nafta za hranu" u Iraku, dodajući da
namerava da nastavi da radi na reformi svetske organizacije.
Anan
je u intervjuu francuskom dnevniku "Figaro" rekao da mu je žao što bivši
šef američke cetralne banke (Federalnih rezervi) Pol Volker nije mogao
da vodi svoju istragu o aferi "dostojanstveno", zbog "napada protiv mene,
UN i ovog komiteta".
Ananov komentar došao je nakon nedavno otkrivenog dokumenta koji je po
objavljivanju izazvao sumnje u njegove tvrdnje da nije znao za pokušaje
švajcarske kompanije, u kojoj je radio njegov sin, da se u Iraku domogne
unosnog sporazuma u okviru programa UN "nafta za hranu".
Portparol Volkerove istražne komisije Majkl Holcman izjavio je da su UN
imenovale istražitelje kako bi "hitno proverili" dokument.
Nekoliko republikanaca u američkom Kongresu optužilo je Anana za loše
upravljanje i zatražilo njegovu ostavku.
Anan
je rekao da se UN suočavaju sa novom pretnjom iz američkog Kongresa,
koji pokušava da prekine saradnju na sprovođenju reformi svetske
organizacije.
"Odlučan
sam da radim sa državama članicama kako bi dobro sproveli reforme",
izjavio je Anana "figarou", govoreći o svom paketu predloga reformi.
Na
pitanje da li odbija da podnese ostavku, on je rekao "apsolutno".
Program UN "nafta za hranu", koji je bio na snazi od 1996. godine do
američke intervencije protiv Iraka 2003, omogućavao je Bagdadu da u
zamenu za naftu dobija namirnice i potrošna dobra, kako bi se pomoglo
stanovništvo osiromašenom međunarodnim embargom.
sve viŠe optuŽenih stiŽe u Hag
Za upravnika
Sheveningena nikad više posla
Iza bodljikave žice i visokih zidina, upravnik pritvorske jedinice u
Sheveningenu, Irac Tim Mekfaden, nikada nije imao više posla nego sada.
Irski
oficir je pre osam godina, posle službe u međunarodnim misijama u Africi
i na Bliskom istoku, došao da se suoči sa "izazovom i eksperimentom u
međunaorndom pravosuđu", kako piše britanski "Gardijan", odnosno da vodi
pritvorsku jedinicu Haškog tribunala za ratne zločine počinjene na
prostoru bivše Jugoslavije.
Kada
je stigao, bilo je pet pritvorenika koji su u ćelijama provodili 22 sata
dnevno. Sada ih ima 62, a svaki ima laptop, aparat za kafu, satelitsku
televiziju i pristup teretani.
Dozvoljeno im je da izlaze iz ćelija u radno vreme i da na smenu odlaze
u kuhinju, a neki su se pokazali kao majstori u pripremanju raznih
gurmanskih specijaliteta.
Sada
svakog meseca sve više optuženih za ratne zločine stiže u Hag - njih 18
na slobodi čeka suđenje, dok ih 56 služi kaznu ili je već odslužilo u
drugim zemljama.
Na
pet spratova pritvora zaveden je poseban režim, kako bi se sprečilo
organizovanje pritvorenika po nacionalnoj osnovi, čija je prosecna
starosna dob 52 godine.
Pripadnici više nacionalnosti i bivši neprijatelji po etničkoj osnovi -
Srbi, Hrvati, Muslimani, Makedonci i Albanci, pomešani su po spratovima
kako bi se sprečilo bilo kakvo organizovanje na nacionalnoj, političkoj
ili vojnoj osnovi.
Upravnik kaže da su "međunacionalne varnice retke, jer većina
pritvorenika nisu obični kriminalci, nemaju iskustvo sa životom u
zatvoru i mahom su bili javne ličnosti".
Među
njima su bivši šef države, premijer, ministar unutrašnjih poslova, bivši
ministar odbrane i mnogo bivših vojnih i obaveštajnih zvaničnika.
"Gardijan"
piše da, prvi put od osnivanja, ovaj sud radi punim kapacitetom od šest
suđenja nedeljno, ali i ukazuje da su iz Haga već poručili Ujedinjenim
nacijama da neće uspeti da okončaju sve procese do postavljenog roka,
odnosno do 2008. godine.
List
takođe ukazuje na značaj promene stava Beograda prema Hagu, navodeći da
"šef službe bezbednosti srpskog premijera Vojislava Koštunice, Rade
Bulatović, zavrće ruke osumnjičenicima kako bi se predali, a Srbiji
olakšali život na međunarodnoj sceni".
Preokret su i dramatična otkrića, kao što je prošlonedeljno prikazivanje
na televiziji snimka ubistva Muslimana u Bosni 1995, ali i pritisak EU
na premijera Srbije koji je dao rezultat, navodi londonski dnevnik.
Savetnik haškog tužioca Karle del Ponte, Žan-Danijel Riš, ističe da
(Vojislav) "Koštunica zna da mu je jedini izbor da se kreće ka Evropi,
ali i da put do Brisela ide preko Haga".
Dvadeset optužnika, među kojima neki vrlo visoki zvaničnici, stiglo je
ove godine na međunarodni aerodrom Shiphol u Amsterdamu. Neki od njih su
se čak bili zakleli da se nikada neće predati i štitili su ih, kako piše
"Gardijan", moćni političari i mafija.
"Međutim,
kada optuženima date atraktivne ponude, a alternativu učinite mnogo
manje atraktivnom, promene se dešavaju", objašnjava portparol Tribunala
Džim Lendejl.
Lista traženih begunaca Haškog tribunala prošle godine se svela na 21
čoveka. Posle predaja, ostalo ih je deset. Ipak, trojica najtraženijih i
dalje su na slobodi - hrvatski general Ante Gotovina i lideri bosanskih
Srba Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
BIH
Osumnjičeni za
pljačku u SCG pobegao iz zatvora u Sarajevu
Željko Milovanović (39) iz Belog Manastira, koji je uhapšen krajem maja
ove godine u Tuzli i smešten u zatvor Kula kod Sarajeva, pobegao je iz
zatvora, potvrdio je Sud BiH.
Milovanović, za kojim je raspisana crvena poternica Interpola,
osumnjičen je za pljačku pošte u Beočinu kraj Novog Sada, odakle je
nakon obračuna vatrenim oružjem sa policijom, pobegao u Tuzlu gđe je i
uhapšen.
Pored SCG, njegovo izručenje tražila je i Hrvatska, budući da ga je sud
u Osijeku optužio za ratne zločine.
On
je i bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije "Crvene
beretke".
Sud
BiH zatražio je od čelnika Kazneno popravnog zatvora Kula, objašnjenje
pod kojim je okolnostima Milanović pobegao iz stacionara, a od MUP-a
Federacije BiH zatraženo je obnavljanje potjernice za njim.
Hrvatska - Jutarnji list
U Hrvatskoj
još najmanje desetak Škorpiona
Još
najmanje deset pripadnika srpske policijske jedinice "Škorpioni" žive u
Hrvatskoj, piše hrvatski "Jutarnji list".
Zbog
nedavno uhapšenog pripadnika "Škorpiona" Slobodana Davidovića, hrvatsko
Državno tužilaštvo i srpsko Tužilaštvo za ratne zločine uspostavili su
saradnju, podseća list i dodaje da je srpski tužilac Vladimir Vukčević
dostavio glavnom državnom tužiocu Hrvatske Mladenu Bajiću dokumentaciju
koju je MUP Srbije, tokom ratnih godina, skupio o "Škorpionima".
Prema dokumentima pristiglim iz Beograda, još najmanje desetak "Škorpiona"
u ovom trenutku živi na području Hrvatske, tvrdi list, ali ne objavljuje
o kojim se ljudima radi.
"Pokaže
li se da su ovi navodi tačni, policija bi sigurno morala da deluje i
proveri čime su se bavili ljudi s beogradskog popisa", navodi se u
članku "Jutarnjeg lista".
List
podseća da su "Škorpioni" osnovani krajem 1991. godine na inicijativu
srpske Službe državne bezbednosti (SDB) kada su po ulasku srpskih
jedinica u hrvatsko Podunavlje formirani radi čuvanja okupiranih naftnih
postrojenja u Đeletovcima.
Za
zapovednika jedinice, čiji su pripadnici uglavnom regrutovani iz sela
Banovci, Đeletovci i Mirkovci, postavljen je Slobodan Medić zvani Boca,
a formacija je bila podređena Srpskoj dobrovoljačkoj gardi kojom je
upravljao Željko Ražnatović Arkan, tvrdi "Jutarnji list".
Tokom rata u Hrvatskoj "Škorpioni" su operisali uglavnom na području
istočne Slavonije, a 1995 na zahtev bosanskih Srba koji su zatražili
vojnu pomoć, prelaze na teritoriju BiH, u mesto Trnovo.
"Nakon
Trnova, u kojem su počinili stravičan pokolj, boravili su na području
Srebrenice, a tragovi njihovog pohoda na malo muslimansko mesto najbolje
se vide na video snimku objavljenom nedavno u Hagu", zaključuje "Jutarnji
list".
OBRAČUN U BUGARSKOJ
Šest osoba
povređeno u eksploziji bombe u Sofiji
Šest
osoba je povređeno danas u predgrađu Sofije kada je eksplodirala bomba
podmetnuta ispod automobila, a zvaničnici su nagovestili da se radi o
obračunu kriminalnih grupa.
Među
povređenima je i jedna 76-godišnja žena, koja se slučajno našla u
blizini.
"Šest
osoba je povređeno danas u eksploziji na parkingu iza stambenog bloka",
saopštilo je bugarsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
U
saopštenju se navodi da su povređeni uglavnom osobe sa krivičnim
dosijeom, što su reči koje obično ukazuju da se radi o sukobu
kriminalnih grupa.
Atentati su česti u Bugarskoj, gde prema rečima stranih diplomata jake
kriminalne grupe kontrolišu veliki deo privrede.
U
saopštenju se navodi da je jedna povređena osoba u kritičnom stanju, dok
su druge dve zadobile teže povrede. Portparol ministarstva unutrašnjih
poslova nije želeo da kaže više detalja, osim da je istraga u toku.
Lekar bugarske državne bolnice je rekao da su žrtve bile van vozila kada
je eksplodirala bomba, a da je žena koja je zadobila lakše povrede
izlazila iz obližnje zgrade.
Uprkos naporima policije da reše sve više ubistava podzemlja, još ni
jedna osoba nije osuđena, zašta su, prema ocenama analitičara krivi
neefikasnost države i lako podmitljivi istražni i sudski procesi.
SLOVENIJA
Završen
seminar OEBS-a o zabranjenoj trgovini i migraciji
Na
Brdu kod Kranja završen je seminar Organizacije za evropsku bezbednost i
saradnju (OEBS) o zabranjenoj trgovini ljudima i migraciji u
jugoistočnoj Evropi.
Na
kraju seminara su date stručne preporuke za nastavak saradnje
pograničnih organa zemalja jugoistočne Evrope u sprečavanju ilegalnih
migracija.
Na
seminaru su učestvovali predstavnici zemalja regiona i OEBS-a, većinom
stručnjaci policijskih i pograničnih organa iz tih država.
Program prekogranične saradnje je deo doprinosa OEBS-a Ohridskom procesu
o regionalnoj bezbednosti i upravljanju granicama u jugoistočnoj Evropi,
koji je u toku od 2004.godine.
Taj
program predstavlja podršku međunarodnih aktera (OEBS, Evropska unija,
NATO i Pakt stabilnosti) državama u regionu da poboljšaju svoje
kapacitete u oblasti kontrole granica i ojačaju svoju prekograničnu
saradnju.
Susret predstavlja drugi od četiri, koji će biti organizovani u vreme
slovenačkog predsedavanja OEBS-u, i koji će sa seminarima i radionicama
pružiti mogućnost zemljama iz regiona jugoistočne Evrope da razmene
iskustva u pogledu praktičnih zahteva pri suočavanju sa prekograničnim
kriminalom, sa posebnim naglaskom na nedozvoljene migracije.
Izbori u Iranu
Između vere i
politike
Da
bi se razumeo pravi značaj današnjih predsedničkih izbora u Iranu
dovoljno je pogledati skromne zgrade od cigle ukrašene sloganima
Islamske revolucije.
Tu
leži prava moć Irana - moć koja će prevazići svaki ishod izbora u petak:
teokratski režim koji veruje da je odgovoran isključivo Bogu.
Strahovanja međunarodne zajednice zbog nuklearnih ambicija Irana, bliske
veze sa šiitskom većinom u Iraku i pritisci da se sprovedu reforme, ipak
su primorali teokratiju na krhko zajedničko upravljanje sa svetovnim
vlastima.
Očekuje se da će sveštenički režim sada morati da ukaže dužno poštovanje
izabranim zvaničnicima koji će predstavljati Iran u svetu i koji će biti
odgovorni biračima.
Postavlja se ipak pitanje da li će konzervativni "mulakrati" posle
izbora dati novom predsedniku odrešenije ruke da oblikuje politiku -
uključujući i eventualno uspostavljanje novih diplomatskih veza sa SAD.
"Ovde
nije samo reč o Iranu", kaže za AP politički analitičar Davud Hermidas
Bavand. "Ovo su izbori sa međunarodnim posledicama".
Najteže pitanje je nuklearni program Irana. SAD tvrde da Iran tajno radi
na razvoju nuklearnog oružja, što Teheran demantuje.
Kandidat sa najviše šansi je bivši predsednik Hašemi Rafsandžani, budući
da je Vladajući savet Irana odbacio gotovo sve kandidate reformista i
prihvatio svega šest od 1.010 prijavljenih, .
Rafsandžani je pokušao da iskoristi pitanje nuklearnog naoružanja u
kampanji i promovisao se kao jedini kandidat koji ima diplomatske veze i
međunarodno iskustvo za vođenje osetljivih pregovora.
Šef
Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed El Baradej zatražio je
početkom nedelje više saradnje od Irana, ali zvaničnici očekuju da će u
izveštaju krajem nedelje Iran biti pohvaljen jer je zamrzao program
obogaćivanja uranijuma. Evropski diplomata u Iranu, koji je želeo da
ostane anoniman, smatra da je Rafsandžani imao veliku ulogu u tome.
Rafsandžani je rekao da, ako bude izabran, neće prekinuti nukleari
program Iraka, ali je obećao da neće raditi na atomskoj bombi.
Rafsandžani je nekada bio bliski saradnik "oca" Islamske revolucije,
ajatolaha Homeinija i iskoristio je svoje veze kako bi pokrenuo ogroman
porodični posao koji sada uključuje avio kompaniju i ugovor o proširenju
podzemne železnice u Teheranu.
Bio
je predsednik Irana od 1989. do 1997. godine, nakon čega je morao da
siđe sa vlasti jer su Ustavom Irana dozvoljena samo dva uzastopna
mandata.
Važi
za jednog od glavnih zagovornika ideje da Iran postane regionalna sila.
Takođe podržava i položaj Irana kao patrona šiitskih lidera u susednom
Iraku. Rafsandžani (70) je ipak pragmatičan čovek koji je prošle sedmice
ocenio da nije mudro "ljutiti" SAD.
Profesor na koledžu Sara Lorens u Bronksvilu Favaz Gerges smatra da će
Rafsandžani samo ojačati teokratski sistem i dalje marginalizovati
progresivne glasove u Iranu.
I
izgleda da je u pravu.
Glavno izborno telo odlazećeg predsednika Mohameda Hatamija (koji je
završava drugi mandat) - mlađi i sredovečni birači koji žele popuštanje
svešteničkog režima, zapretili su bojkotom izbora u znak protesta zbog
zabrane učešća gotovo svim liberalnijim kandidatima.
To
bi značilo ponavljanje situacije sa parlamentarnih izbora iz februara
2004. godine kada je jedva nešto više od 50 odsto birača izašlo na
glasanje, od toga 33 odsto u Teheranu.
Poruka još jednog masovnog neizlaska na izbore bila bi jasna: veliki
delovi Irana okreću leđa režimu i podsmevaju se samoproklamovanom stavu
da je vlast izabrana božanskim proviđenjem.
"lična
karta" Irana:
Površina: 1,700.000 klilometara kvadratnih, ili kao tri Francuske.
Broj
stanovnika: 67,7 miliona, u glavnom gradu Teheranu - 14 miliona.
Vera: 93 odsto šiiti.
Bogatstvo: Po rezervama nafte i gasa drugi na svetu. Izvozom nafte
obezbeđuje 80 odsto nacionalnog prihoda.
Armija: 540.000 aktivnih i 220.000 rezervista.
Evropski komesar Oli Ren
Pregovori EU
sa SCG u oktobru
Evropski komesar Oli Ren izjavio je da očekuje da u oktobru počnu
pregovori Evropske unije (EU) i Srbije i Crne Gore (SCG) o sporazumu o
stabilizaciji i pridruživnju i naveo da je EU rešena da nastavi proces
pridruživanja zapadnog Balkana.
Ren
je to istakao posle susreta sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom
koji je naglasio da je ohrabren podrškom evropskog komesara za
pokretanje pregovora o pridruživanju u oktobru.
Koštunica je podvukao da bi bilo korisnije i brže da Srbija i Crna gora
idu zajedno ka Evropskoj uniji i da zajedno ostanu u sporazumu o
stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Srpski premijer je rekao da je Renu uručio spisak državljana Crne Gore
koji žive u Srbiji i naglasio da bi oni morali imati pravo da se izjasne
na eventualnom referendumu. Koštunica je dodao da skoro polovina
državljana Crne Gore žive u Srbiji.
Koštunica je takođe rekao da srpske vlasti nisu u kontaktu da ne
pregovaraju sa generalom Ratkom Mladićem.
Na
zajedničkoj konferenciji za novinare, Ren je preneo poverenje EU u Kai
Eijdea koji će proceniti sprovođenje standarda ljudskih prava i zaštite
manjina, vladavinu zakona na Kosovu.
"Mi
se nadamo da bi pregovori o statusu mogli početi što pre, a ne kasnije i
podstakao sam premijera Koštunicu da u tome ima konstruktivan prilaz u
tim pregovorima o statusu".
Evropska unija će nastojati da u tome pomogne, dajući što opipljiviju i
konkretnu evropsku perspektivu Srbiji i Crnoj Gori, naglasio je evropski
komesar.
Srpski premijer je istakao spremnost Beograda za dijalog s vlastima
prelazne samouprave u Prištini i dodao da će postepeno biti veće i
učešće kosovskih Srba u radnim grupama.
Zamoljen od novinara da kaže gde se nalazi Mladić, Koštunica je uzvratio
da "mnogo toga što je napisano u štampi o Mladiću nije tačno. Mislim da
to komplikuje čitavu situaciju".
"Naša
vlada je svesna svojih obaveza kad je reč o slučaju Ratka Mladića i radi
na njegovom pronalaženju. Ali u ovom trenutku mogu da vas uverim da
srpske vlasti nisu u kontaktu i ne pregovaraju s njim".
"Prema
tome, mislim da će takve poluistine i manipulacije u štampi stvoriti još
više teškoća Srbiji za rešavanje onoga što mi smatramo veoma ozbiljnom
obavezom prema Hagu. Mi smo rešeni da tu obavezu sprovedemo i da spisak
optuženih bude doveden do kraja",naglasio je srpski premijer.
Govoreći o proširenju i obavezama EU prema zapadnom Balkanu, evropski
komesar Ren je pružio uveravanja da Brisel ne pravi nikakvu pauzu u radu
na stabilnosti i bezbednosti zapadnog Balkana.
"Nas
brine uznemirenost naših građana i zato moramo biti oprezni kad je u
pitanju preuzimanje nekih novih obaveza u politici proširenja", rekao je
Ren dodajući da je takođe važno održati postojeće obaveze u procesu
ulaska u članstvo, uključujući Zapadni Balkan.
Evropski komesar je takođe naveo da je pohvalio premijera Koštunicu za
značajan napredak ostvaren u prvim mesecima ove godine u saradnji s
Haškim sudom.
Dodao je da je ohrabrio Koštunicu i njegov posao na lociranju, hapšenju
i prebacivanju Ratka Mladića, kao i u davanju pomoći za hapšenje
Radovana Karadžića.
"Pohvalio
sam i brzo reagovanje srpske vlade posle emitovanja video snimka o
Srebrenici. To pokazuje privrženost i rešenost Beograda da radi na
pomirenju".
Koštunica je rekao da će srpska vlada sutra usvojiti nacionalnu
strategiju za ulazak Srbije i Crne Gore u članstvo EU do 2012.i rekao da
bi bilo veoma dobro da pregovori o sporazumu i stabilizaciji počnu
početkom oktobra,
"Jedan
veoma važan, istorijski dan za našu zemlju je peti oktobar", podvukao je
predsednik vlade Srbije.
Koštunica je rekao da je izneo stav o tome da je korisnije da Srbija i
Crna Gora zajedno idu ka EU, da je mnogo bolje da se na umu ima
integracija Evrope, a da se ne razmišlja o balkanskoj dezintegraciji.
"U
svakom slučaju, podrška i pomoć Evropske unije, ako eventualno dođe do
referenduma u Crnoj gori, i evropski demokratski standardi s tim u vezi,
su nešto što mi smatramo veoma važnim", rekao je on.
Koštunica je rekao da je komesaru Renu predao spisak građana Crne gore
koji žive u Srbiji, navodeći da je to zvaničan dokument, koji utvrđuje
da praktično skoro polovina državljana Crne gore živi u Srbiji, ako se
imaju na umu svi građani Crne Gore.
"A
to stvari čini još mnogo složenijim i to se mora imati u vidu. Jer svako
ima pravo da glasa, a to se odnosi i na državljane Crne Gore koji žive u
Srbiji", rekao je Koštunica.
Govoreći o Kosovu i sprovođenju standarda, Koštunica je rekao da vlasti
u Beogradu snažno rade na tome da podrže razne vidove dijaloga s
predstavnicima prelaznih vlasti u Prištini i da postepeno dođe do učešća
Srba u radnim grupama.
"Objektivan
pristup kosovskom pitanju je temelj politike srpske vlade za doprinos
stabilnosti i miru u regionu", zaključio je Koštunica.
STRAHOVI EVROPSKE UNIJE
Migranti sa
istoka nisu pohrlili na zapad
Ne
samo da nije došlo do egzodusa jevtine radne snage sa istoka na zapad,
koji je plašio EU pred proširenje u maju 2004, nego mnoge nove članice i
same imaju problema da nađu radnu snagu.
Poljaci, istina, beru šparglu u Nemačkoj a Litvanci pune krigle piva u
irskim barovima, ali se strah od velikih grupa migranata koje iz novih
članica Evropske unije sa istoka Evrope hitaju ka Zapadu pokazao kao
neosnovan.
Statistike pokazuju da ne samo da nije došlo do egzodusa jevtine radne
snage sa istoka na zapad, koji je plašio EU pred proširenje u maju 2004,
nego mnoge nove članice i same imaju problema da nađu radnu snagu.
Od
proširenja EU 1. maja 2004, najvećeg u jednom talasu, do kraja te godine,
u Britaniji je 133.000 ljudi iz deset novih članica tražilo radne
dozvole.
Pri
tome je 40 odsto od tog broja boravilo u Britaniji i pre širenja EU,
prenosi Rojters rezultate istraživanja britanske vlade.
Stranci iz novih članica EU u Britaniji su mahom mladi, između 18 i 34
godine, samci su, i samo ih je dvadesetak tražilo socijalne beneficije.
I u
Nemačkoj, gde je nezaposlenost skočila kada su Poljaci počeli da rade na
slabo plaćenim poslovima, većina stranih radnika je, pokazuju statisitke,
bila u toj zemlji i mnogo pre 1. maja prošle godine.
Ipak,
nemački kancelar Gerhard Šreder je tokom prošlomesečne posete Pragu
rekao da ne očekuje da se sedmogodišnji prelazni period, tokom koga neće
biti slobodnog priliva radnika iz novih članica EU u stare, skrati.
Ironija je da istovremeno neke od deset novih članica teško dolaze do
radnika za svoju industriju koja cveta zahvaljujući novim investicijama
- rezultatom ulaska u EU.
U
desetomilionskoj Mađarskoj 30.000 Slovaka, od kojih su neki poreklom
Mađari, svakodnevno putuje na posao u fabrike "Audija" ili "Suzukija"
u industrijskoj zoni na severoistoku Mađarske. Do 1. maja 2004. takvih
radnika iz Slovačke, zemlje koja je takođe ušla u EU lane, bilo je
najviše 4.000.
Mađari, međutim, strahuju da će se Slovaci vratiti da rade u domovini, u
nekoj od fabrika koje će učiniti Slovačku najvećim proizvođačem vozila
po stanovniku u svetu do 2008.
Štampa u Mađarskoj piše i da se 200 Nemaca koji su radili na izgradnji
autoputa u blizini Budimpešte vraća kući.
U
međuvremenu nedovoljno plaćeni mađarski lekari pokušavaju da "nađu
sreću" na Zapadu a Mađarska ostaje sa manjkom visokokvalifikovanih
zdravstvenih radnika. Zato u Mađarskoj rade lekari i sestre iz Srbije,
koja ima veliku mađarsku manjinu, ili pak iz, takođe obližnje, Ukrajine.
Slično je i u Češkoj. Prošle godine češka vlada je pokrenula pilot
projekat privlačenja stranih radnika na poslove za koje nedostaje
kvalifikovana radna snaga, posebno u zdravstvu i građevinarstvu.
Projekat uključuje podsticaj u vidu skraćenja vremena potrebnog za
dozvolu za stalni boravak na dve i po godine, sa uobičajeno deset, i
trenutno se primenjuje samo na radnike iz Bugarske, Moldavije, Hrvatske,
Kazahstana i Belorusije a zvaničnici razmišljaju da ga prošire.
Ministarstvo rada je nedavno upozorilo da će Češkoj do 2020. nedostajati
oko 400.000 radnika.
