Broj
1009, 24.jun 2005
KOLIKO
KOŠTA ŽIVOT U SVETSKIM METROPOLAMA
Toronto
najskuplji u Kanadi, Otava najjeftinija na kontinentu
Svake godine Merser Hjuman Risorsis Konsalting pravi istraživanje
troškova života u 144 grada širom sveta.
Upoređuju se cene više od dve stotine različitih stavki potrebnih za
život u koje spadaju stanovanje, prevoz, ishrana, obuća i odeća,
higijena, kućne potrepštine i zabava, . Kao osnovno merilo uzimaju se
troškovi u Njujorku, sa indeksom 100 i zatim se vrše upoređivanja.
Ovogodišnje
istraživanje o troškovima života u svetskim metropolama za pridošlice
pokazalo je da je Otava
(na slici)
najjeftiniji grad na severnoameričkom kontinentu.Toronto je i dalje
najskuplji i kao najveći kanadski grad nalazi se na 82. mestu Merserove
liste, Kalgari je 98, Montreal 107, a Otava 122. Dakle, relativno je
povoljno živeti na ovim prostorima.
Njujork, najskuplji američki grad, nalazi se na 13. mestu liste
najskupljih gradova sveta.
Što se tiče ostatka sveta, japanski gradovi Tokio i Osaka definitivno
odbijaju potencijalne nove žitelje. Oni koji se ipak odluče da žive u
njima, treba da budu spremni na to da će ih to zadovoljstvo dobrano
koštati, pošto su ova dva grada najskuplja na svetu.
Odmah za njima je London, koji je samim tim i najskuplji evropski grad.
Poređenja radi autobuska karta košta tamo 3,66 dolara, dok u Pragu za to
treba izdvojiti tek 51 cent. Čak je i Pariz po ovom kriterijumu više
nego dvostruko jeftiniji - vožnja autobusom košta 1,76 dolara.
Na
izgled ove liste svakako je uticao odnos dolara prema drugim nacionalnim
valutama. Tako su i ostale evropske metropole veoma visoko rangirane.
Moskva je treća na listi najskupljih gradova, a i Ženeva, Cirih i
Kopenhagen su među prvih deset.
Najjeftiniji evropski grad Bukurešt je na 103. mestu.
Južna Amerika je i dalje najjeftinija, a Asunsion u Paragvaju je na
samom dnu liste gradova. U njemu je trostruko jeftinije živeti nego u
Tokiju, ako se uporede njihovi indeksi - 40 i 135. Ipak, primećeno je da
se smanjuje razlika koja je ranije postojala između najskupljih i
najjeftinijih gradova u svetu.
AEROZAGAĐENJE
U ONTARIO DOLAZI IZ SAD
Samit o
vazduhu koji delimo
Najnovija studija zasnovana na tridesetogodišnjem praćenju različitih
pokazatelja ukazuje da je vazduh iz SAD-a krivac za više od polovine
aerozagađenja u Ontariju. U pograničnim mestima, kao što su Vindzor i
Kingston, gotovo sav zagađeni vazduh stiže sa američke strane.
Kada
se preračuna koliki novac je potreban za saniranje posledica dobija se
iznos od preko pet milijardi dolara na godišnjem nivou. Tu je ubrojano
opterećenje provincijskog buxeta, gubici u privredi, izdaci za
zdravstvo, a nikako ne treba zanemariti ni gubitke ljudskih života.
Ova
studija procenjuje da godišnje u provinciji zbog zagađenja strada 4.881
osoba, od čega se 56 odsto pripisuje emisijama zagađenih gasova koje nam
stižu iz susedstva. Gotovo u isto vreme objavljena je procena Ontarijske
medicinske asocijacije da bi samo u ovoj godini od posledica smoga u
provinciji moglo da umre 5.800 ljudi.
Ministarka za životnu sredinu Leona Dombrovski je, na konferenciji za
štampu održanoj povodom objavljivanja izveštaja, rekla da ovi podaci
nikako ne znače da se neko optužuje za ono što se događa. Svesna da
štetni produkti ontarijske privrede takođe odlaze preko granice, mada u
znatno manjoj meri, ona je izrazila želju da dve strane zajedno pristupe
ovom veoma ozbiljnom problemu koji je pretnja po zdravlje stanovnika sa
obe strane granice. Cilj je da se američka vlada i savezne države ubede
da odustanu od planirane gradnje novih termocentrala koje su da bi
odgovorili na rastuće potrebe za električnom energijom.
U
ponedeljak je na Univerzitetu u Torontu započeo Samit o vazduhu koji
delimo, koji je po rečima ministarke Dombrovski prilika da se američka
strana upozna sa nalazima studije, ali i da se sagledaju alternativni
načini za proizvodnju energije.
Predstavnici NDP-a su, međutim, ne veruju da će se išta izmeniti na
bolje, sve dok Ontario uvozi električnu energiju iz SAD-a.
Premijer MkGvinti se, govoreći na konferenciji, založio da se strane
zajedničkim naporima stigne do čistog vazduha sa obe strane granice i
najavio formiranje zajedničkog savetodavnog okruglog stola.
MkGvinti je takođe zamolio provinacijskog branioca Majkla Brajanta da
sagleda načine kako provincija može da pomogne američkim saveznim
državama koje su u sporu sa državnom administracijom oko čistog vazduha,
jer smatra da je saradnja za zajedničku dobrobit i cilj ove
konferencije.
Na
skupu se čulo da se u Ontariju čine značajniji napori za smanjivanje
smoga nego u Americi. Piter Lener, šef službe za zaštitu životne sredine
u njujorškom branilaštvu, naglašava da bi bio srećan kada bi se tamo
ostvarivalo makar upola manje od onoga što radi ontarijska vlada. On je
pozdravio inicijativu za zatvaranje termoelektrana koje su najveći
zagađivači.
KANADA
MOŽE VIŠE DA IZDVOJI ZA SIROMAŠNE
Kanadski Live
8 koncert u Torontu i Beriju
Poznati pevač Bob Geldof ponovo je pokrenuo akciju za pomoć
Africi, ovog puta pod imenom Lajv 8 (Live 8).
Geldof,
na slici desno,
je rekao da će se koncerti održati 2. jula i to istovremeno u osam
svetskih metropola.
Pored Toronta, odnosno Berija, tu su još
London, Filadelfija, Pariz, Rim, Berlin, Tokio i Johanesburg.
Namera je da se ukaže na bedu u kojoj žive ljudi u Africi, ali i drugde
u svetu, neposredno pre održavanja samita lidera osam najbogatijih
zemalja sveta, od 6-8. jula u Škotskoj.
Od
lidera najmoćnijih zemalja očekuje se da povećaju pomoć najsiromašnijim
zemljama sa crnog kontinenta. Govoreći o Kanadi (uzgred, jedinoj u G-8
koja je ostvarila budžetski suficit), Geldof tvrdi da bi bio zadovoljan
da premijer Martin najavi na samitu da je spreman da od bruto
nacionalnog dohotka do 2015. godine izdvaja 0,7 odsto za pomoć stranim
zemljama. Budući da su evropske zemlje već saglasne sa ovim procentom,
Geldof je čak rekao da Martin ne bi trebalo ni da dolazi na samit ako ne
usvoji predlog koji je još pre 45 godina dao tadašnji premijer Lester
Pirson.
Odgovarajući na ovaj izazov poznatog pevača, premijer Martin je rekao da
ne može da pristane na nešto što nije siguran da li će vlada moći da
ispuni.
Geldof je najavio i da bi koncert u Johanesburgu mogao da otvori
nekadašnji predsednik Nelson Mandela, ukoliko mu to dozvoli zdravstveno
stanje.
Promoter
kanadskog koncerta je Majkl Kol,
na slici
desno,
koji je pre dve godine stajao iza koncerta organizovanog posle epidemije
SARS-a. Kol je najavio da je za mesto održavanja kanadskog koncerta
određen Beri, koji se nalazi na oko sat vožnje severno od Toronta.
Domaćini koncerta biće komičar Tom Grin i glumac Den Ekrojd a među
izvođačima biće Brajan Adams, Jan Arden, Bachman-Cummings band, Brus
Kokburn, Dip Parpl, Motli Kru, Seline Dion putem satelita, i mnogi
drugi.
Verovalo se da bi na koncertu mogli da nastupe legendarni Rolingstonsi,
koji će se ovde u to vreme pripremati za svoju predstojeću turneju. Mada
su oni odbacili tu mogućnost, i dalje se priželjkuje da i ova grupa bude
na listi učesnika, jer bi se time podigao nivo koncerta. Muzički
stručnjaci, naime, kažu da su na listi učesnika uglavnom oni čije vreme
je već prošlo.
Karte za koncert, dve po osobi, mogu da se nabave putem interneta od
četvrtka. Besplatne su, jer ovog puta cilj da se prikupe sredstva već da
se građani, vlade najmoćnijih zemalja i čitava svetska javnost podsete
na nemaštinu koja postoji u svetu i na dug zemalja u razvoju, posebno
afričkih.
Planirano je da koncert počne u 11 ujutro, a da se završi negde oko osam
uveče. Očekuje se da će na koncertu biti oko 35 hiljada ljudi.
MARTIN
PREDLOŽIO PROŠIRENJE G8
Predlog o
proširenju još čeka
Na
ovogodišnjem samitu G-8 neće se naći predlog kanadskog premijera Martina
za proširivanje grupe vodećih svetskih lidera.
Ovo
se čulo u izjavi portparola ruskog Ministarstva inostranih poslova
Aleksandra Jakovenka.
Premijer Martin je još ranije izneo inicijativu da predstavnici
najmoćnijih zemalja sveta uključe sile u ekspanziji Kinu, Indiju, Brazil
i Južnu Koreju, u novu multilateralnu organizaciju.
Predstojeći samit G-8 baviće se proširivanjem pomoći afričkim zemljama.
Ujedno, zbog neizvesne situacije na domaćoj političkoj sceni Ministar
Pjer Petigru neće učestvovati na skupu ministara inostranih poslova
zemalja G-8 zbog. Njegovo prisustvo na ovonedeljnoj sednici Parlamenta
je neophodno jer postoji bojazan da svaki glas može biti odlučujući pri
predstojećem izjašnjavanju o budžetu i preformulaciji definicije braka.
Objašnjava se da je dodatni razlog i to što nema odgovarajuće saradnje
sa opozicionim strankama. Ranije su Konzervativna stranka i Blok
Kvebekva pristajali na princip reciprociteta, pri kome neki od njihovih
predstavnika nije prisustvovao glasanju ako je neki ministar iz redova
liberala bio službeno odsutan. Ovog puta takav dogovor nije postignut.
TOROntO
I šef policije
na gej paradi
Prvi čovek gradske policije Bil Bler biće jedan od učesnika na gej
paradi koja će se održati ovog vikenda u Torontu.
On
će ujedno biti i jedini prvi policajac koji se do sada pojavio na takvom
skupu. Pored njega, tu će biti i gradonačelnik Dejvid Miler i predsednik
Saveta policijske službe Pem MkKonel.
Njegov gest ocenjuje se kao veliki i više nego simboličan. Upućeni kažu
da je, osim dobre volje, za ovaj gest bilo presudno i to što Bler želi
da pokaže da je progresivniji od svog prethodnika Fantina.
Bler zagovara nastavak izgrađivanja odnosa međusobnog poverenja i
poštovanja koje mora da postoji prema svim građanima kako bi u gradu
vladali mir i harmonija.
PREPORUKA
KANADSKE VLADE
Izbegavati odlazak na Haiti
Federalna vlada preporučuje građanima da izbegavaju odlazak na Haiti,
osim zbog neodložnih poslovnih ili porodičnih razloga. Portparol
Ministarstva za inostrane poslove Sebastijen Teberže kaže da je
upozorenje ponovo aktuelizovano zbog nestabilne bezbednosne situacije na
ostrvu.
Neposredni povod za upozorenje je i kidnapovanje Kanađanke iz Montreala,
koju su otmičari tukli i mučili dok njena porodica nije platila traženu
odštetu.
Za
sada se ne planira zatvaranje kanadske ambasade u Port-o-Prensu, niti
povlačenje pripadnika kanadskih vojnih i policijskih snaga koje se tamo
nalaze.
Nemiri na Haitiju traju od februara 2004. godine, kada je svrgnut bivši
predsednik Aristid. U poslednje vreme učestala su kidnapovanja - samo u
aprilu oteto je bar 130 osoba u glavnom gradu
Šest
kandidata za lidera Parti Kvebekua
Još jedan
separatistički program
Parti Kvebekua dobila je i šestog kandidata za novog lidera. To je bivši
teniser, član kanadskog tima u takmičenju za Dejvis Kup, Rišar Ležendr
(52).
Najavljujući svoju kandidaturu, Ležendr je rekao da osnovno pitanje
treba da bude da li se želi da Kvebek bude i dalje provincija ili da
ostvari samostalnost. On je podržao novi program stranke koji zagovara
da sledeća vlada ove stranke vodi politiku države a ne provincije.
Ležendr smatra da je suverenitet najbolji način za rešavanje takozvanog
fiskalnog disbalansa sa federalnom vladom i da bi Kvebek trebalo da
dobije svoj novac nazad kako bi ga uložio u zdravstvo i obrazovanje.
Ležendr je, pored funkcija koje je imao u Teniskom savezu, bio i
ministar za sport i turizam. Ovom novom izazovu pristupa kao sportista -
rešen da pobedi.
Pre
Ležendra, kandidaturu za novog lidera Parti Kvebekva potvrdili su bivši
ministri Polin Maroa i Andre Boskler, nekadašnji lider Zelene stranke
Žan Oimet, Luj Bernar, dugogodišnji visoki državni činovnik, i Hugo
Kormije, lekar.
SPONZORSKA
AFERA
43 miliona
dolara odštete
Vladin advokat Silvejn Lusije izjavio je da će se od ključnih učesnika u
sponzorskoj aferi tražiti naknada od bar 43,5 miliona dolara. Zbog
najnovijih svedočenja u okviru istrage komisije Džona Gomerija povećan
je prvobitni odštetni zahtev iz marta meseca, ali Lusije nije želeo da
otkrije identitet osobe ili osoba protiv kojih će se dodatni zahtev biti
podnet.
Lusije je napomenuo da se može dogoditi da konačni zahtev bude umanjen,
ukoliko se postignu neki pojedinačni sporazumi. Neki pregovori se već
vode sa Žilom Andreo Goslenom i Polom Kofinom. Kofin je izrazio
spremnost da vrati 1,5 miliona dolara poreskim obveznicima, nakon što je
proglašen krivim za utaju po nekoliko osnova.
Glavni argumenti iz vladinog odštetnog zahteva biće poznati tek 2008.
godine.
Sa
Martina i Kretjena se mora skinuti sumnja…
Advokat Liberalne stranke Dag Mičel smatra da bi Gomerijeva komisija
trebalo da skine svaku sumnju o umešanosti premijera Pola Martina i
njegovog prethodnika Žana Kretjena u sponzorsku aferu. On naglašava da
je evidentno da njih dvojica nisu imali udela, a po svemu sudeći ni
saznanja o onome šta se dešavalo.
Slično je izneo u završnoj reči i Kretjenov advokat Dejvid Skot,
istupajući pred Gomerijevom komisijom. On je rekao da se Kretjen sve
vreme ponašao potpuno odgovorno, što je u svedočenjima i potvrđeno. Po
njegovim rečima, niko nije izneo ni jedan podatak koji bi ukazivao da je
Kretjen imao udela u odabiru marketinških agencija, pa samim tim nije
mogao ni da doprinese da one koje su bliske liberalima profitiraju od
sponzorskog programa.
Advokati najbližih Kretjenovih saradnika takođe su odbacivali svaku
umešanost svjih klijenata, a krivicu uglavnom pripisivali Gitu.
Istaknuto je da navode iz Gitovog svedočenja treba uzeti sa rezervom
pošto je on pod krivičnom istragom.
Gomerijev preliminarni izveštaj trebalo bi da bude poznat do početka
novembra, a završni sredinom decembra.
POČINJE
NACIONALNI PROGRAM
Plivaj da
preživiš
Pred sam početak letnje sezone, sredinom juna, započelo je ostvarivanje
novog nacionalnog programa koji ima za cilj smanjivanje broj davljenika.
Program pod nazivom 'Plivaj da preživiš' stvorilo je Društvo spasilaca
da bi postavilo minimum standarda plivanja za svu decu u Kanadi. Oni
veruju da svako dete treba da zna osnove plivanja kako bi umelo i moglo
da se snađe u neočekivanim situacijama, ukoliko se nađe u nekoj od njih.
Kroz ovaj program deca treba da se nauče osnovnim kretnjama i plutanju u
vodi i da se osposobe da preplivaju 50 metara. Iako je ustanovljeno da
se najveći broj nesreća dešava pri slučajnom upadanju u vodu ili do 15
metara od obale, insistira se na većoj izdržljivosti zbog eventualno
hladne vode ili odeće, kada je potrebno uložiti veći napor da bi se
preživelo.
Pitanje
kompetentnost Šapiroa
Da li je Džudi
Sgro kupovala poverenje?
Odbijanje komesara za etička pitanja Bernarda Šapiroa da proširi istragu
o skandalu sa tajno snimanim razgovorima i na premijera Martina, po
mišljenju opozicije samo je još jedna u nizu njegovih loših procena
otkako se nalazi na toj funkciji.
Potpredsednik Konzervativne stranke Piter MekKej je rekao da se Šapiro
ponaša potpuno anemično i zatražio je njegovu ostavku.
Slični zahtevi upućeni su i od strane NDP-a. Oni smatraju da Šapiro nije
u svom delanju uopšte pokazao osnovne odlike koje bi inspektor za etička
pitanja trebalo da ima, liderstvo i nezavisnost. Poslanik ove stranke Ed
Brodbent smatra da Šapiro nije kompetentan za posao koji obavlja.
Situacija se nije bitnije promenila ni posle podnošenja izveštaja o
slučaju bivše ministarke za imigraciju Džudi Sgro. Šapiro je, posle
istrage koja je trajala nekoliko meseci, ustanovio da gospođa Sgro nije
prekršila kodeks ponašanja članova federalnog kabineta kod izdavanja
radne dozvole rumunskoj striptizeti Alini Balaikan, niti da je nudila
pomoć u rešavanju statusa Hardžita Singa, vlasnika picerije. Ono što je
takođe sporno je odugov-lačenje sa objavljivanjem izveštaja, kao i
činjenica da je 120 hiljada dolara od svote utrošene za prikupljanje
dokaza, otišlo advokatskoj firmi Borden, Ledner Žerve, za koju se
pouzdano zna da je povezana sa Liberalnom strankom.
Šapiro treba u četvrtak da se pojavi pred parlamentarnim komitetom za
etička pitanja, gde bi trebalo da odgovori na brojna, uglavnom
neprijatna pitanja njegovih članova. Nakon toga trebalo bi da usledi
izjašnjavanje da li će Šapiro ostati na ovoj funkciji ili će morati da
ode.
Sastanak
Kanade i EU
Zabrinutost
zbog iranskog nuklearnog programa
Proteklog vikenda u Nijagari održan je sastanak između najviših
predstavnika Kanade i Evropske unije. Kanadsku delegaciju sačinjavali su
premijer Pol Martin i ministri inostranih poslova Pjer Petgru i trgovine
Džim Piterson, dok su delegaciju Evropske unije predvodili Žan-Klod
Žanker, predsednik EU i Hoze Manuel Baroso, predsednik Evropske
komisije.
Premijer Martin je posle sastanka izjavio da su dve strane uspele da
postignu dogovor o različitim pitanjima od zajedničkog interesa, počevši
od onih koja se tiču bezbednosti pa do očuvanja životne sredine. Između
ostalog, najavljena je saradnja u razmeni podataka o putnicima u
aviosaobraćaju, u cilju sprečavanja terorizma i podizanja nivoa
bezbednosti. Obe strane izrazile su posebnu zabrinutost zbog iranskog
nuklearnog programa.
Po
rečima premijera Martina, neprihvatljivo je da i pored želje da se u
svetu ograniči pretnja nuklearnim naoružanjem, taj isti svet ne uspeva
da postigne zadovoljavajući sporazum sa Iranom, već posmatra kako ta
zemlja postepeno postaje nuklearna sila.
