Broj
1009, 24.jun 2005
POSLE KONCERTA DUGMETA U SARAJEVU
Ima neka tajna
veza…
Kiša je padala cijelo popodne i veče, ali je stala i nije padala cijeli
koncert. Skakalo se i pjevalo da se pitam, odakle nam ovolika energija.
Trasparent sa rajom iz Beograda, Zagreba, Splita, Nikšića, Rijeke, Novog
Sada, Ljubljane, Banja Luke i ko zna odakle sve ne.
Drug
moj,
nisam mogao a da te ne nazovem. Ti si dio moje mladosti jednako koliko
sam i ja tvoje. Toliko emocija na jednom mjestu nikad nije bilo.
Uspomene, uspomene i samo uspomene. Slike dragih prijatelja (bivših i
sadašnjih), bivših djevojaka i momaka, derneka (sjeti se koliko si puta
ti svirajući gitaru tjerala me od sebe jer neko ko nema ni trunke sluha
uvjek je volio da pjeva) disko klubova od TRASE preko KAKTUSA, DOMA
MLADIH, STELEKSA, ABC-A sve na jednom mjestu smješteno u 4 sata koncerta.
Znam
da nisi mogla doći pa sam morao da makar i na trenutak i ti učestvuješ u
istoriji. Nakon 18 godina Dugme svira samo za nas, za one koji su
odrastali uz njih. Mislio sam da sam pola tih pjesama zaboravio ali sve
su ostale u glavi i svi tekstovi dolazili sami od sebe. Pjevao sam bolje
reći urlao toliko da danas ne mogu ni glasa pustiti.
Počeli su sa Tifom 5 - 6 pjesama, onda Alen Islamović isto, po dvadesetak
minuta obadvojica a onda je izašao Bebek i stadion je eksplodirao 65 000
ljudi palo u delirijum koji je trajao skoro sat i po. Dva puta se Bebek
rasplakao i skoro svi koji ga se sjećaju. Samo je rekao da je 20 godina
čekao ovaj trenutak i da je znao da će ga dočekati.
Raja
na stadionu od 7 do 77 godina. Pored mene sa lijeve strane grupa djece
14 do 16 god. Komentar na Bebeka "OVOGA PRVI PUT VIDIM I ČUJEM". Sa
desne strane muž i žena 65 - 70 god sa kćerkom i zetom piju nešto iz
pljoske i zagrljeni stoje i njišu se cijeli koncert. Iza mene naša
generacija. Isti komentari kao i naši. Ispred mene tri djevojke 25 - 30
god puše travu i zagrljene pjevaju i skaču skupa sa nama. Ludnica…
koliko ta muzika Bjelog Dugmeta poveza generacija. Pa gdje da te drug ne
nazove. Probao sam skupiti neku našu staru raju da zajedno idemo ali
nije išlo. Sve porodični ljudi i niko da se opusti, makar samo na jednu
noć.
Bio
sam sa nekom novom rajom ali jednako ludom kao što smo i mi u kojima je
još ostalo života. Mislim na tebe i sebe. Kiša je padala cijelo popodne
i veče, ali je stala i nije padala cijeli koncert. Skakalo se i pjevalo
da se pitam odakle nam ovolika energija. Trasparent sa rajom iz Beograda,
Zagreba, Splita, Nikšića, Rijeke, Novog Sada, Ljubljane, Banja Luke i ko
zna odakle sve ne.
Koncert je počeo tačno u 9 i prvi dio završavaju oko 11, onda pauza, pa
nakon standardnih zvizduka i poziva izlaze samo njih četvorica. Goran sa
gitarom, i pjevaju svi 5 - 6 balada. Završavaju sa IMA NEKA TAJNA VEZA.
Svi su mislili da je kraj, iako nisu dosta poznatih hitova odsvirali i
onda završavaju. Svjetla se gase, raja očajna, hoće još. Ni minut
kasnije, pale se ponovo sva svjetla, i svi su na bini sa Bebekom i ide
pjesma TAKO TI JE MALA MOJA KAD LjUBI BOSANAC. Ne možeš ni zamisliti
koja je ludnica nastala.Tih zadnjih sat vremena sve je kulminiralo.
Ludnica je postala jos veća LUDNICA.
Samo
hitovi. Nije bilo nikakvih frka, iako je svašta bilo u novinama. Neki su
čak prijetili i bombama. Obezbjedjenje je bilo veliko. Ali ništa nije
spriječilo da muzika pobijedi sve te idiote. Kad se završilo (oko 1)
hodali smo cijelu noć od kafane do kafane. Sve do 7 ujutro. U svakoj
kafani samo muzika Dugmeta. Kafane kao u vrijeme Olimpijade. Jedini
problem je nastao kad smo shvatili da svi moramo iz kafane pravac na
posao. Ko nekad. Eto toliko od mene. Kad nađem vremena poslaću ti i neke
slike sa koncerta.
Eto
toliko od mene. Valjda sam ti dočarao djelić atmosfere sa koncerta na
kojem si i ti bila prisutna.
Tvoj
drug
Autor nepoznat…
KONCERT NA MAKSIMIRU
Zapaljen i
Zagreb…
Bregović: Koncert u Zagrebu jedan od najlepših u životu
Koncert grupe "Bijelog dugmeta" u Zagrebu bio je fantastičan i
nezaboravan i uspeo je u svakom pogledu, a tome je u velikoj meri
doprineo i "očekivano ispunjeni" Maksimir, izjavio je organizator
koncerta Vladimir Mihaljek.
Tokom tri sata besprekidne svirke, u kojoj su se, uz standardnu postavu
muzičara smenjivali svi pevači nekada najpopularnije grupe bivše
Jugoslavije - Željko Bebek, Mladen Vojičić Tifa i Alen Islamović,
popularni "dugmići" su izveli sve najveće hitove.
Na
kraju koncerta šef sastava Goran Bregović se u ime benda zahvalio
zagrebačkoj publici, poručivši da mu je jučerašnje veče bilo jedno od
najljepših u životu.
"Bijelo
Dugme i publika bili su jedna priča, svi su oduševljeni napustili
koncert koji će večno pamtiti", rekao je Mihaljek.
Uprkos najavama organizatora da će na zagrebačkom koncertu "Bijelog
dugmeta" biti 60.000 posetilaca, ta se predviđanja po svemu sudeći nisu
ostvarila, jer je na sam dan nastupa ostalo još neprodatih ulaznica koje
su puštene u prodaju na sam dan koncerta.
Procene organizatora i policije, koja je osiguravala koncert, značajno
se razlikuju u broju posetilaca, pa organizator tvrdi da je na stadion
Maksimir ušlo 70.000 gledalaca, iako je po njihovim ranijim izjavama u
prodaju pušteno 51.500 ulaznica, a policija se zadržava na brojci od
55.000 ljudi.
Činjenica da je svaku od pesama neumorno pratila i publika na stadionu,
među kojom su bile razne generacije obožavatelja, od najmlađih pa sve do
starijih, pokazala je da taj sastav nije izgubio ništa od svoje
popularnosti ni posle 15 godina od raspada.
Hitovi poput "Selme", "Nakon svih ovih godina" ili "Doživjeti stotu"
podigli su publiku na noge, a na samom kraju koncerta gledaoci su bend
čak tri puta ponovno pozivali na binu, posle čega su izvedene "Lipe
cvatu", "Đurđevdan" i "Ima neka tajna veza".
Koncert je završio hitom "Hajdemo u planine", čiji je poznati refren bio
proglašen za moto turneje.
Što
se tiče bezbednosti, koncert je prošao zadovoljavajuće, jer, osim
pojedinačnih narušavanja javnog reda i mira, nije zabeležen ni jedan
veći incident.
U
zagrebačkoj policiji odmah nakon koncerta saopšteno je da je zbog
pojedinačnih prekršaja pre, za vreme i nakon koncerta privedeno 28 osoba,
uglavnom zbog izazivanja nereda, nad kojima se sprovodi prekršajna
obrada.
IDEJE O RATU I VOJNOJ SILI SU U POTPUNOJ SUPROTNOSTI SA NAČELIMA
ZASNIVANjA SAD
SAD na pragu
militarizma
Da li su Ameerikanci usvojili ideju o ratu i vojnoj sili koje su u
potpunom raskoraku sa načelima na kojima su SAD zasnovane? I da li ćemo
zbog toga, a ja tvrdim da se to već događa, voditi defektnu i opasnu
politiku", rekao je Bejševic
Da
li su Sjedinjene Američke Države na pragu militarizma, tema je nove
kontroverzne knjige "Novi američki militarizam: kako su
Amerikanci zavedeni ratom", autora Endrua Bejševica, (desno)
profesora na Bostonskom univerzitetu.
Bejševic je u knjizi nastojao da objasni zbog čega su Amerikanci već
zagazili u vode militarizma koji, kako ističe, nije ni pribiližno isti
kao militarizam nacističke Nemačke ili Japana u Drugom svetskom ratu,
ali je ipak dovoljno jak da utiče na spoljnu politiku SAD.
"Moja
knjiga je u stvari poziv američkim građanima da razmisle o tome da li
smo možda nakon Hladnog rata postali zaljubljenici vojne moći naše
zemlje? Da li smo možda usvojili ideju o ratu i vojnoj sili koje su u
potpunom raskoraku sa načelima na kojima su SAD zasnovane? I da li ćemo
zbog toga, a ja tvrdim da se to već događa, voditi defektnu i opasnu
politiku", rekao je Bejševic za Glas Amerike.
Bejševic u knjizi iznosi tri elementa američkog militarizma:
"Mi
Amerikanci uveliko smo odstupili od ideje da vojnu silu treba
primenjivati tek kada su iscrpljena sva ostala sredstva. Mi smo, u
stvari, na putu da prihvatimo primenu sile kao najbolji i najefikasniji
način da postignemo svoje ciljeve".
"Drugo,
postoji tendencija da u vojnoj sili vidimo glavni izraz veličine našeg
naroda i zemlje. Nekada smo se ponosili snagom ekonomije, produktivnošću
i inovacijom. Mislim da to više nije slučaj. Danas se ponosimo što
posedujemo 12 nosača aviona sa pratećim brodovima, više nego iko drugi u
svetu".
"I
treće, počeli smo da veličamo američkog vojnika. Svi koji u uniformi
služe domovini zaslužuju našu zahvalnost i poštovanje. Međutim, mi ih
uzdižemo u nacionalne ikone".
Po
mišljenju Bejševica, u širenju militarizma učestvovali su najrazličitiji
slojevi američkog društva.
"Zaslugu
za podsticanje militarizma deli široki spektar političkih faktora i
grupa. U političkom smislu to je projekat, u kojem nisu ucestvovali samo
konzervativci i republikanci, već su tome znatno doprineli i liberali i
demokrate. Šire gledano, velika većina Amerikanaca je bar prećutno
usvojila takve ideje. Za izmenu ovog trenda neće biti dovoljno da bude
izabran neki novi američki predsednik. Problem je duboko ukorenjen, a za
njegovo rešavanje biće potrebno dugo vremena", kaže Bejševic.
On
ipak istice da se ne zalaže za slabu Ameriku. "Argument protiv
militarizma ne podrazumeva slabljenje Amerike, niti je to argument u
korist američkog izolacionizma, već zalaganje za ponovono uspostavljanje
ravnoteže i razboritosti u shvatanju američke moći".
"Ravnoteža,
realizam i mudrost su kvaliteti koji znatno nedostaju u našim odnosima
sa ostalim svetom", smatra Bejševic.
Pre
nego sto je odbranio doktorat na univerzitetu Prinstonu i postao
direktor centra za medunarodne odnose na Bostonskom univerzitetu, Endru
Bejševic je služio kao oficir američke vojske u vijetnamskom ratu, a
prvu diplomu je stekao na prestižnoj američkoj vojnoj akademiji Vest
Point.
Za
sebe kaže da je konzervativac, ali ga to nije sprečilo da u svoje dve
poslednje knjige kritikuje američku spoljnu politiku i doktrinu
nacionalne bezbednosti republikanskog predsednika Džordža Buša.
AMNESTI INTERNEŠENAL
Izvozom oružja
zemlje G-8 krše ljudska prava
Najnoviji izveštaji pokazuju da zemlje G-8 i dalje snabdevaju oružjem
zemlje poput Sudana, Mijanmara, Konga, Kolubmije i Filipina, gde se to
oružje koristi za drastično narušavanje ljudskih prava.
Izvoz
oružja iz zemalja članica Grupe 8, kao što su Britanija i SAD, u zemlje
rastrzane konfliktima, povećava siromaštvo i kršenja ljudskih prava,
saopštili su Amnesti Internešenal (Amnesti Internacional) (AI) i Oksfam
(Odžfam).
"Svake godine na stotine hiljada ljudi biva ubijeno, mučeno, ili
raseljeno zbog zloupotrebe oružja", izjavila je generalni sekretar AI
Ajrin Kan.
Pred
susret ministara inostranih poslova G-8 u četrvtak i petak u Londonu,
dve organizacije za zaštitu ljudskih prava apelovale su na njih da reše
problem tako što će usvojiti međunarodni ugovor o trgovini oružjem.
Amnesti i Oksfam navode da, ako bi takav jedan ugovor postao zakonski
obavezujući, to bi onda uspostavilo univerzalne standarde o izvozu
oružja i spasilo mnoge živote.
"Kako se može ozbiljno shvatiti namera G-8 da iskoreni siromaštvo ako te
iste vlade podcenjuju mir i stabilnost tako što odobravaju prodaju
oružja diktatorskim režimima ili regionima zahvaćenim konfliktom",
navela je Kan u saopštenju.
|
G-8,
najveći izvoznici oružja
Najveći izvoznici oružja širom sveta od 1996 do 2003. su zemlje
članice G-8. Vrednost izvezenog oružja izražena je u milionima
američkih dolara
SAD - 151,867, Velika Britanija - 43,000, Francuska - 30,200, Rusija
- 26,200, Nemačka - 10,800, Italija - 2,700.
|
Ministri spoljnih poslova sastaće se pre samita šefova osam
najrazvijenijih zemalja sveta - Britanije, SAD, Japana, Rusije, Kanade,
Francuske, Italije i Nemačke - od 6. do 8. jula u Škotskoj.
Grupe koje se bore za ljudska prava, među njima i Amnesti i Oksfam,
tvrde da njihovi najnoviji izveštaji pokazuju da zemlje G-8 i dalje
snabdevaju oružjem zemlje poput Sudana, Mijanmara, Konga, Kolubmije i
Filipina, gde se to oružje koristi za drastično narušavanje ljudskih
prava.
"Istraživanje je pokazalo da, ne samo da su zemlje G-8 odgovorne za 80
posto izvoza oružja u svetu, nego i da uporno nastavljaju prodaju oružja
od koga stradaju najsiromašniji i najranjiviji ljudi na svetu', izjavila
je direktor Oksfarma Barbara Stoking.
Amnesti i Oksfam priznaju da će biti teško da se SAD, najveći izvoznik
oružja u svetu, privole ideji kontrole prodaje oružja, ali da kampanju
za zaključivanje međunarodnog ugovora podržavaju Kambodža, Kostarika,
Finska, Gana, Island, Kenija, Mali, Novi Zeland Senegal i Tanzanija.
Prema izveštaju grupa za zaštitu ljudskih prava, trgovina oružjem u
svetu godišnje dostiže vrednost od oko 28,7 milijardi dolara.
Grupe za zaštitu ljudskih prava navode i više primera zaobilaženja i
slabosti kontrole izvoza oružja, koje su uobičajene za zemlje G-8.
Ukazuje se na Veliku Britaniju koja je od januara 2003. do juna 2004.
godine izvezla oružje u zemlje u kojima se opravdano sumnja da se krše
ljudska prava, poput Kolumbije, Saudijske Arabije, Nepala, Izraela i
Indonezije.
Prema izveštaju, Francuska je izvozila "bombe, granate, municiju, mine i
drugo" u zemlje za koje važi embargo Evropske unije za prodaju
naoružanja, poput Mijanmara ili Sudana.
U
izveštaju se navodi i primer Rusije, koja je izvozila teško naoružanje u
Etiopiju, Alžir i Ugandu.
SAD
konstantno snabdevaju oružjem zemlje u kojima se drastično krše ljudska
prava poput Pakistana, Nepala i Izraela, navodi se u izveštaju
organizacija za zaštitu ljudskih prava.
SPOLJNE I UNUTRAŠNJE GLAVOBOLJE LJUBLJANE
Slovenački
političari brzo navikli na luksuz
Da
im luksuz nije stran, pokazao je i ministar odbrane Karel Erjavec, koji
je za odlazak na turneju u nekoliko zemalja koristio zakupljeni avion,
poveo i suprugu, a zatim sleteo u Ljubljanu na vojni deo aerodroma i
izbegao policijsku i carinsku kontrolu.
Ćorsokak
u koji je upala Evropska unija povodom (ne)usvajanja evropskog ustava i
pregovora o novoj finansijskoj raspodeli, doneli su Sloveniji velike
glavobolje.
Slovenija bi, naime, sa ostankom starih pravila za raspodelu novca
unutar Unije, zbog nivoa svoje razvijenosti, postala platiša u
zajedničku kasu EU, što bi je godišnje koštalo oko dvesta miliona evra.
Vlada Janeza Janše će zbog toga pokušati da uradi ono što nije prethodna
vlada, odnosno da po hitnom postupku promeni ustav i predloži podelu
zemlje na više regija, kako bi zadržala pravo na učešće u finansijskom
kolaču Brisela.
Evropski nesporazumi i neslaganja nisu, međutim, jedini problemi s
kojima se suočava vlada u Ljubljani. Muke je pritiskaju i na domaćem
terenu.
Predsednik parlamenta Franc Cukjati je prošlog utorka odbacio zahtev,
koji je podnesen parlamentu u ime 1.283 birača, za održavanje
referenduma o vladinom predlogu novog zakona o RTV Slovenija, kojim bi
ova javna ustanova bila podržavljena.
Time problem nije rešen, jer nove akcije opozicije i članova saveta RTV
na spasavanju obraza ove kuće tek predstoje. A odnosi sredstava
informisanja i vladajuće graniture su već dobrano poremećeni i drugim
aferama.
Kao
prva žrtva je pao vladin predstavnik za štampu Jernej Pavlin, koji je
ministarstvima poslao uputstvo da ne komuniciraju sa nedeljnikom
"Mladina", zbog "nepodobnog" pisanja.
I
tek što je Pavlin javno priznao grešku i dao ostavku, nove afere su
nicale kao gljive posle kiše.
Prvo
je predsednik parlamenta Franc Cukjati morao da se izvini javnosti pošto
su mediji otkrili da je na putovanjima u inostranstvo, na kojima je kao
gost imao plaćene ručkove i večere, primao pune dnevnice.
Službena putovanja u inostranstvo ministra inostranih poslova Dimitrija
Rupela, na kojima je boravio u hotelima i za 900 evra za noć, prema
oceni medija, takođe su znak neumerene rasipnosti, jer "Rupel spava
skuplje i od Janeza Janše".
Da
mu luksuz nije stran, pokazao je i ministar odbrane Karel Erjavec, koji
je za odlazak na turneju u nekoliko zemalja koristio zakupljeni avion,
poveo i suprugu, a zatim sleteo u Ljubljanu na vojni deo aerodroma i
izbegao policijsku i carinsku kontrolu.
Svoj
odnos prema medijima pokazala je i ministar poljoptivrede Marija
Lukačič, koja je odbila učešće u poznatoj emisiji POP TV "Trenja",
posvećenoj dvema aferama u poljoprivredi - izgubljenim arhivama o dodeli
subvencija za poljoprivredu i predpostavljenim nepravilnostima u
trgovanju sa poljoprivrednim zemljištem.
Na
kritike medija zbog bojkota emisije, ministarka je odgovorila plaćenim
oglasom u listu "Kmečki glas", u kojem je pod naslovom "Istraživačko
novinarstvo ili lešinarstvo" i ispod službenog zaglavlja ministarstva
dala svoju ocenu novinarstva u Sloveniji.
"Pod
krinkom novinarske nezavisnosti i slobode medija", napisala je
ministarka Lukačič, "često se skrivaju razne manipulacije, a umesto
istraživačkog novinarstva, koje leči društvo, izrasta lešinarstvo".
Ipak, vrhunac neukusa, a prema oceni listova "primitivnosti i
uvredljivosti", pokazao je poslanik premijerove Slovenske demokratske
stranke (SDS) Pavle Rupar u toku parlamentarne rasprave o zakonu o
registraciji "istospolne partnerske zajednice".
Rupar je na račun poslanika opozicije Majde Širce i Majde Potrata rekao
da one na račun onih, koji ne misle kao njih dve, odnosno koji su protiv
istospolne veze, izgovaraju takve gadne reči "da bi im trebalo odrediti
obavezan zakonski pregled međunožja kako bi se ustanovilo kojeg su
uopšte pola".
Nešto kasnije Rupar se izvinio poslanicama. Izvinjenje, međutim, nije
prihavećeno, poslanici opozicije su napustili sednicu, a javnost se i
dalje zgraža.
Aleksandar Mlač
Ljubljana
SRBIJA I HRVATSKA
Velika plaketa
za Bogoljuba Karića
Generalni direktor zagrebačkog Velesajma Davorin Spevec uručio je u
Zagrebu predsedniku Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije i
Crne Gore (SCG) Bogoljubu Kariću Veliku plaketu.
Kako
se navodi u saopštenju Udruženja, Karić je dobio plaketu za doprinos
razvoju preduzetništva u Jugoistočnoj Evropi, lični i profesionalni
doprinos u povezivanju poslovnih ljudi SCG i Hrvatske i doprinos
intenziviranju poslovne saradnje među zemljama u regionu.
Karić i Spevec i su tom prilikom istakli da će preduzetnici i
industrijalci odrediti pravac razvoja, ali da će transport, energetika i
poljoprivreda biti tri najvažnija segmenta saradnje ubuduće.
"Potrebno je da se maksimalno iskoriste kompatibilnosti privreda i
tržišta dveju država", naglasio je Spevec.
"Ekonomija je danas sva politika sveta, a pre svega razvoja regiona i
zato treba da iskoristimo potencijale za zajedničku proizvodnju i nastup
na trećim tržištima, posebno na tržištu Ruske Federacija sa kojom SCG u
međusobnim odnosima ima status najpovlašćenije nacije", izjavio je tom
prilikom Karić.
NIJE ZA STIDLjIVE...
Tango opet u
modi
Prvo
morate da potpišete izjavu da dopuštate instruktoru da vas privije,
dodiruje i ugrozi vaš lični prostor. Pored tog tipično američkog
detalja, kada instrumenti zasviraju tango, možete pomisliti da se
nalazite u Buenos Ajresu.
Časovi
tanga u plesnim salama - "milongas", kako ih nazivaju, cvetaju u
Majamiju, gradu sa snažnim hispanskim uticajem i poznatijem po salsi i
drugim latinoameričkim ritmovima.
Na
desetine ljudi sastaje se i druži do dva-tri ujutru bilo kog dana u
nedelji, kako bi se senzualno njihali u ritmu argentinske muzike nastale
krajem 19. veka u Buenos Ajresu.
Tango sigurno nije ples za stidljive.
"To
je ono što je fantastično. Možete biti sa potpunim strancem, igrati s
njim strasni ples, a zatim otići", kaže za Rojters Kerol Derbin iz
Majami Biča koja pleše tango već godinu dana.
Povratak predstave "Tango Argentino" na Brodvej 1999. i 2000. godine dao
je podstrek argentinskom plesu i "milongas" su počele da niču kao
pečurke širom SAD.
Tango ima svoje obožavatelje ne samo u gradovima sa latinskim uticajem,
poput Majamija, u kome je ovog meseca održan "konges tanga", ili u
velikim kosmopolitskim gradovima poput Njujorka i Los Anđelesa, već i na
neočekivanim mestima kao što su Kanzas Siti, Albukerki, Boston ili
Vašington.
Za
mnoge muškarce, "milongas" mogu biti odlično mesto da upoznaju žene koje
se pojavljuju u haljinama dubokih dekoltea i sa šlicevima na suknjama.
Iako
Argentinci kažu za tango da je "vertikalno izražavanje horizontalne
želje", on je ipak samo ples.
"Ima
muškaraca koji pokušavaju da se nabace ženama, ali je u zajednici
opšteprihvaćeno da ste tu samo radi plesa", kaže Derbinova.
Bilo
da ste u Buenos Ajresu ili Majamiju, tango zajednica ume da bude tvrdog
srca: ako žena ne ume da igra, bez obzira koliko seksi da izgleda,
ostaće da sedi cele noći nakon prva dva plesa.
Loše
muške igrače je teže potisnuti, pošto je na njima da pozovu damu na
ples. U Argentini, to se čini suptilnim migom kako bi se igrač poštedao
neprijatnosti odbijanja.
"Milonga" nije mesto gde žene pozivaju muškarce da igraju, niti žena
treba da preuzme kontrolu na plesnom podijumu. Igrati tango znači znati
kako da se prepustite.
"Muškarci moraju da znaju kako da konstruišu ples; žene, pored toga što
prepoznaju muškarčev pokret koji vodi novom koraku, moraju da znaju da
se predaju", kaže Roksana Garber, koja sa svojim mužem i plesnim
partnerom Oskarom Kabaljerom drži malu plesnu školu u Majamiju.
Neupućenima tango izgleda kao preplitanje nogu dok se klizi po podijumu,
ali dugogodišnji igrči kažu da nema tanga bez stručnog zagrljaja.
"Sve
počinje iz grudnog koša. Muškarac u stvari vodi grudnim delom i zatim,
pritiskanjem različitih delova partnerkinih leđa desnom rukom, on joj
govori kako da pomera noge", kaže Kabaljero.
Postoje osnovni koraci koje će svaki početnik moći da nauči, ali je
besmisleno pamtiti sve korake. U tangu je reč o svesti o partnerovom
telu i zato većina žena drži zatvorene oči nastojeći da se poveže sa
partnerom i uđe "u zonu".
MAKEDONIJA
Potvrđena
kazna zatvora vladiki Jovanu
Krivično veće bitoljskog Apelacionog suda potvrdilo je ranije izrečenu
kaznu od godinu i po zatvora vladiki Srpske pravoslavne crkve Jovanu,
zbog "širenja mržnje na verskoj i nacionalnoj osnovi".
Protiv vladike Jovana krivičnu prijavu podnela je Makedonska pravoslavna
crkva (MPC), tereteći ga da je "otpečatio i rasturao verske kalendare i
knjige u kojima se vređa arhijerej te crkve i naziva se raskolnikom".
Krivičnu prijavu protiv vladike Jovana podneli su i stanari zgrade u
Bitolju gde on živi, žaleći se da ih je uznemiravao održavanjem verskih
obreda u svom stanu.
"Ukoliko
odbace moju žalbu ići ću u zatvor. Sudili su i ranije i drugim
episkopima, čak su im i glave skidali. U ime vere ja ću izdržati sve",
rekao je u svoju odbranu optuženi srpski egzarh u Makedoniji, vladika
Jovan koga je MPC prošle godine rasčinila.
Jovan u roku od osam dana treba da se pojavi u zatvoru u Bitolju na
izdržavanju kazne, a ako to ne uradi onda će ga u zatvor sprovesti
policija.
HrvatskA
Istarska
županija otvorila kancelariju u sedištu EU
Istarska županija je u Briselu otvorila kancelariju, što je prva
regionalna kancelarija jedne hrvatske županije u sedištu Evropske unije.
"Istra želi da čvrsto i nepovratno zakorači u evropsku budućnost. Želimo
da damo svoj doprinos stvaranju nove Evrope, želimo da damo svoj
doprinos ulasku Hrvatske u Evropsku uniju", rekao je na svečanosti
prilikom otvaranja kancelarije istarski župan Ivan Jakovčić.
Kancelarija se nalazi u blizini Evropskog parlamenta, u istoj zgradi u
kojoj su i kancelarije italijanske regije Friuli Venecije Đulja i
austrijske pokrajine Koruške.
Jakovčić je poručio da će kancelarija biti otvorena za sve koji, zajedno
s Istrom, žele da kreiraju evropske vrednosti "na kojima smo do danas
gradili Istru, vrednosti koje će od danas biti i službeno prisutne u
evropskoj prestonici".
On
je naglasio da će kancelarija biti od velike pomoći u realizaciji
mnogobrojnih projekata koje Istarska županije kontinuirano pokreće, ali
i političko predstavništvo Istre.
"Želimo da kancelariju iskoristimo i za afirmaciju dva za nas vrlo
značajna međunarodna projekta - stvaranje mreže suradnje među regijama i
gradovima jugoistočne Evrope i stvaranje dve nove Evroregije u kojima
Istra ima važnu ulogu. Te dve evroregije, radnih naziva Jadranska
evroregija i Alpe Adria Evroregija biće deo nove budućnosti za naše
građane i naše institucije", naglasio je Jakovčić.
BIH
Četiri
zatvorenika tvrde da su u opasnosti u KPD Zenica
Srpski zatvorenici u Kazneno-popravnom zavodu (KPD) Zenica Vlastimir
Pušara, Milorad Rodić, Zoran Knežević i hrvatski zatvorenik Ivan Baković
ostaće u toj ustanovi, iako su tražili premeštaj u zatvor "Kula" u RS,
žaleći se da ih u Zenici maltretiraju bošnjački zatočenici.
Komisija za utvrđivanje zakonitog i pravilnog postupanja prema
osuđenicima u KPD Zenica smatra da četvorici osuđenika privremeno treba
da se omogući smeštaj i zaštita, ali u stacionaru zdravstvene službe
zatvora, saopštilo je Ministarstvo pravde Federacije BiH.
Pušara, Rodić, Knežević i Baković poslednjih dana su tvrdili da su im
životi u zeničkom zatvoru ugroženi i da ih maltretiraju bošnjački
zatvorenici.
Zahtevajući hitni premeštaj iz Zenice u zatvor "Kula" u Istočnom
Sarajevu, četvorica zatvorenika štrajkuju glađu.
HrvatskA
Posle 14
godina HTV prikazao Bitku na Neretvi
Hrvatska državna televizija prikazala je film "Bitka na Neretvi" i tako
prekinula 14 godina dugo nepisano pravilo "stavljanja u bunker" i
zanemarivanja tema vezanih uz razdoblje komunizma i bivše SFRJ.
Film
"Bitka na Neretvi", jedan od kultnih filmova s kraja 60-ih i početka
70-ih godina prošlog veka, koji se bavi razdobljem Drugog svetskog rata
i partizanskog pokreta na tlu bivše države, prikazan je u udarnom
večernjem terminu nešto posle 20 sati na drugom programu Hrvatske
televizije (HTV).
Film
je prikazan na dan kada se u Hrvatskoj obeležava Dan antifašističke
borbe (22. jun), ali i u vreme kada zemlja, koja je tokom vladavine
predsednika Franje Tuđmana bila optuživana za uzdizanje ustaštva,
pokušava da vrati imidž zemlje okrenute antifašiszmu.
Film
je 1967. godine režirao Veljko Bulajić, a ostao je upamćen po učešću
svetski poznatih glumaca Orsona Velsa (Orson Walles), Jula Brinera (Yul
Brinner), Silve Košćine i Franka Nera (Franco Nero), ali i po velikom
broju poznatih domaćih glumaca poput Ljubiše Samardžića, Fabijana
Šovagovića, Milene Dravić, Borisa Dvornika i Velimira Bate Živojinovića.
"Bitka na Neretvi" je, prema mišljenju mnogih poznavalaca filmskog
zanata, bila jedan od najboljih ratnih filmova snimljenih u svetu, u
kojima je obrađena tematika Drugog svetskog rata, a 1968. godine film je
nominovan i za nagradu Oskar.
U
bivšoj Jugoslaviji taj film videlo pet miliona ljudi, a mesecima je bio
na repertoaru brojnih evropskih bioskopa.
SVI JEDNAKI U EVROPSKOM PARLAMENTU
Svi poslanici
primaće 7.000 evra
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su danas velikom većinom statut,
kojim im se, između ostalog, obezbeđuje mesećna plata od 7.000 evra, za
sve poslanike, nezavisno iz koje su zemlje članice EU.
Kako
su javile agencije, ovaj projekat, koji će stupiti na snagu 2009. posle
narednih evropskih izbora, biće definitivno i bez rasprave usvojen na
ministarskom sastanku EU, 30. juna.
Razlike u platama evropskih poslanika i ranije, kada je EU imala 15
članica, bile su uočljive, ali su proširivanjem Unije na 25 zemalja
postale zaista neprihvatljive.
Najveću platu imaju italijanski poslanici u Evropskom parlamentu -
11.000 evra, a najmanju letonski - 980 evra.
Francuzi primaju 5.200 evra, Španci 2.600, a Česi 2.000.
Takođe, u skladu sa usvojenim statutom, evropskim poslanicima
isplaćivaće se realne nadoknade putnih troškova, što do sada nije bio
slučaj jer su im isplaćivane znatno više sume, bez potrebe da na uvid
donose račune.
Tako su, na primer, poslanici dobijali novac za letove u biznis klasi, a
mogli su da uštede tako što bi putovali u ekonomskoj.
Poslanici će, takođe, novim statutom izgubiti pravo na nacionalnu
penziju. Oni će ubuduće dobijati evropsku penziju, čije će dve trećine
uplaćivati tokom radnog veka sami, dok će jednu trećinu uplaćivati
Parlament.
SKORO SVAKI
PETI NEMAC STRANAC
U Nemačkoj
živi 6,7 miliona stranaca
U
Nemačkoj živi trenutno 6,7 miliona stranaca koji čine sedam odsto
ukupnog stanovništva, saopštila je danas opunomoćenica nemačke vlade za
migraciju i integraciju stranaca Mariluize Bek predstavljajući izveštaj
o položaju stranaca.
Broj
stranaca se u odnosu na kraj devedesetih smanjio za oko 600.000. Razlog
za pad broja stranaca jeste pre svega činjenica da je u proteklih pet
godina milion stranaca uzelo nemačko državljanstvo, ali i to da je manje
onih koji dolaze u Nemačku.
Iako
je broj stranaca u Nemačkoj opao, u izveštaju se navodi da je porastao
broj ljudi sa, kako se navodi, "migrantskim bekgraundom".
Skoro svaki peti građanin Nemačke je stranac ili migrantskog porekla sa
nemačkim pasošem. Svako četvrto dete koje se rodi u Nemačkoj ima barem
jednog roditelja stranca, dok je svaki peti novosklopljeni brak
binacionalan.
U
velikim gradovima, doduše na zapadu, ali ne i na nekada socijalističkom
istoku Nemačke, i do 40 odsto mladih čine deca iz migrantskih porodica.
No, nemačka deca i dalje se školuju bolje nego deca migranata. Tako na
primer takozvane "glavne škole" za zanimanja za koja je potrebna niža
kvalifikacija pohađa 44 odsto dece stranaca, ali samo 19 odsto nemačke
dece.
U
izveštaju se navodi i da stranci doprinose blagostanju u Nemačkoj. Tako
je udeo ljudi koji imaju sopstveni biznis, među strancima u međuvremenu
skoro isto toliki kao i kod nemačke populacije. Pre 25 godina među
strancima je onih sa sopstvenim biznisom bilo upola manje nehgo među
starosedeocima.
Prosečno primanje porodica migranata poreklom iz zemalja Evropske unije
(EU), više je nego prosečno primanje nemačke porodce.
Takođe se u izveštaju ističe da su stranci, zbog znanja više jezika,
"pravo bogatstvo" za firme i ustanove u kojima rade.
Kao
pozitivan primer navodi se činjenica da policija u Bavarskoj već
zapošljava 83 stranca. Ipak, udeo stranaca među zaposlenima u javnim
službama je izuzetno mali i iznosi samo tri odsto.
ČEŠKA
Šef češke
policije podneo ostavku zbog bekstva milionera
Šef
češke policije Jirži Kolarž podneo je ostavku pošto je policajcima u
subotu pri hapšenju pobegao miloner Radovan Krejčirž, optužen za
finansijske mahinacije od nekoliko desetina miliona evra i pripremu
ubistva.
Poređenja radi, srpskom šefu policije ubiju premijera a on nije ni
pomišljao da da ostavku…
Ostavku prvog čoveka češke policije zatražio je pored opozicije i češki
premijer Jirži Paroubek, koji smatra da i Kolarž mora da snosi
odgovornost za blamažu policije, a umešani u slučaj da budu otpušteni
ili degradirani na najniže poslove.
Kolarž je nakon velikog pritiska javnosti danas ostavku ponudio a
ministar unutrašnjih poslova František Bublan je prihvatio, javio je
češki radio.
Krejčirž je specijalce u subotu pustio u vilu, ali je zatim, kada su ga
predali detektivima iz odeljenja za borbu protiv korupcije netragom
nestao. Bublan je tada priznao da je Krejčirž sigurno već u
inostranstvu.
Bublan i Kolarž tvrdili su prvo da je Krejčirž pobegao kroz prozor
toaleta, ali danas su češki mediji objavili da je blamaža policije još
veća, jer niko od prisutnih policajaca nije pazio šta Krejčirž radi,
mogao je slobodno da se kreće po vili, telefonira i razgovara sa svojim
telohraniteljima a ostavljeni su mu i svi ključevi.
Krejčirž je tako jednostavno izašao, otključao kapiju, seo u kola i
nestao.
Skandal oko bekstva jednog od najbogatijih privrednika u Češkoj,
optuženog za ozbiljna krivična dela privrednog kriminala i pripremu
likvidacije saučesnika, carinika koji je za njega uradio lažne
dokumente, nije prvi povod da se traži ostavke šefa policije.
Poslednji put ostavka Kolarža tražena je povodom afere oko
prisluškivanja šefa države Vaclava Klausa prošle godine, posredstvom
Klausovog ličnog i porodičnog prijatelja, srpskog biznismena Ranka
Pecića, za čije prisluškivanje nije bilo valjanih osnova.
Kolarž je tada na zgražavanje Klausa i češke političke scene izjavio da
njemu lično prisluškivanje ne bi smetalo, jer nema šta da krije.
ŠVAJCARSKA
Kvar bez
presedana u Švajcarskoj, 100.000 putnika blokirano
Švajcarska se našla u haosu posle kvara bez presedana u železničkom
saobraćaju, zbog čega je oko 100.000 putnika ostalo blokirano.
Svi
vozovi u Švajcarskoj iznenada su se zaustavili oko 18.00 zbog kvara u
električnoj mreži, saopštila je Švajcarska zeleznica (CFF).
CFF
je procenila da je oko 100.000 osoba ostalo blokirano u vozovima, koji
su na nesnosnoj vrućini ostali i bez rashladnih uređaja.
"Počelo je bolje da funkcioniše između 21.15 i 21.30. Vozovi, malo po
malo, ponovo kreću", rekao je portparol CFF-a.
Švajcarska železnica je jedini sličan kvar imala 1997. kada su na zapadu
zemlje vozovi ostali blokirani tokom 40 minuta.
NEMAČKA
UNHCR za
obazrivo vraćanje pripadnika manjina na Kosovo
Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) pozvao je
nemačke vlasti da primenjuju obazriv i diferenciran pristup prilikom
proterivanja pripadnika manjina sa Kosova koji više nemaju pravnu osnovu
za boravak u Nemačkoj.
Istovremeno je UNHCR ocenio da Srbe i Rome sa Kosova načelno i dalje ne
treba proterivati iz Nemačke.
Uoči
konferencije saveznog i pokrajinskih ministara unutrašnjih poslova koja
se danas i sutra održava u Štutgartu, šef predstavništva UNHCR-a za
Nemačku Stefan Berglund rekao je da "Aškalije i Egipćani sa Kosova
doduše nisu načelno izloženi progonu na osnovu nacionalne pripadnosti".
"Ali, mora se u svakom pojedinačnom slučaju proveriti da li postoji
potreba za zaštitom", rekao je Berglund.
Naveo je istovremeno da UNHCR smatra da Srbi i Romi i dalje načelno
treba da uživaju međunarodnu zaštitu, tj. zaštitu od proterivanja.
Predsatavnik UNHCR-a je iznova predložio da nemačke vlasti ozbiljno
razmotre predlog, koji podržavaju i neke federalne jedinice, da se
pripadnicima manjina sa Kosova koji u Nemačkoj dugo žive i koji su se
integrisali u ovdašnje društvo, odobri i pravo trajnog boravka.
