Broj
1010, 8.jul 2005
Posle
serije terorističkih napada u Londonu
Martin
kontaktirao sa Otavom
Odmah po saznavanju vesti o seriji terorističkim napadima u Londonu,
premijer Martin stupio je u kontakt sa svojim savetnikom za pitanja
nacionalne bezbednosti Vilijemom Eliotom. Martin je rekao da se prati
situacija u zemlji i da su zvaničnici u kontaktu sa britanskim kolegama,
ali nije davao nikakve dalje detalje o sadržini ragovora.
Premijer Martin nalazi se u Gleniglsu, Škotska, na samitu lidera zemalja
G-8.
U
mnogim evropskim zemljama drastično je podignut stepen bezbednosti zbog
dešavanja u Londonu. Teroristička organizacija al-Kaida Džihad za Evropu,
koja je preko Interneta preuzela odgovornost za ovaj napad, označila je
da potencijalne mete mogu biti zemlje čije su oružane snage prisutne u
Iraku i Avganistanu, posebno Italija i Danska.
Premijer Martin je izrazio saučešće porodicama žrtava bombaških napada.
Za
sada nema podataka da među nastradalima ili povređenima u Londonu ima
kanadskih državljana. Den MkTig, ministar zadužen za Kanađane van zemlje,
kaže da se zna da neke osobe, poput ontarijskog premijera Daltona
MekGvintija, borave nezvanično u Londonu. Zvaničnici su kontaktirali sa
njim i, kako je istaknuto, i on i njegova supruga su dobro. Dobro su
takođe i ministar pravde Irvin Kotler i predsednica Vrhovnog suda
Beverli MKLaflin, koji su u ovom trenutku u Kembridžu.
Ne
bi trebalo da smo na meti ali...
Teroristi iz
čitavog sveta imaju svoje ogranke u Kanadi
Kanada, po opštem uverenju, spada u države koje nisu potencijalna meta
terorističkih napada. Da i ovde, ipak, ima razloga za nesigurnost
pokazuju podaci obaveštajne službe (CSIS) o postojanju ogranaka bar
pedesetak terorističkih grupa iz raznih delova sveta. Pominju se imena
al-Kaide, Džihada, Hezbolaha, Hamasa, palestinske Snage 17, Tamilskih
tigrova, Irske republikanske armije, Kurdistanske radničke partije i
mnogih drugih.
Po
CSIS-u, predstavnici terorističkih grupa aktivno su uključeni u
prikupljanje novca, nabavku oružja, 'manipulisanje imigrantskim
zajednicama' i organizovanje odlazaka u SAD i druge zemlje i obratno.
Oni
kažu i da je u Kanadi do sada samo jedna osoba uhapšena po Zakonu protiv
terorizma, donetom posle napada na Ameriku.
Radi
se o Mohamadu Mominu Kavaji, osumnjičenog za organizaciju i učešće u
terorističkim aktivnostima u Londonu i Otavi. On je rođen u Kanadi, u
porodici pakistanskih imigranata, a u izveštaju CSIS-a se napominje da
terorističke grupe posebno regrutuju ovakve pristalice, koji se lako
snalaze u ciljnoj, njima poznatoj sredini.
Građani
podržavaju stav premijera
Pomoći drugima
do prihvatljive granice
Novo
istraživanje Desima Riserča pokazuje da građani u velikom broju
podržavaju stav premijera Martina prema davanju pomoći drugim zemljama.
On je, naime, na insistiranje Bona i Boba Geldofa da Kanada obeća veću
finansijsku pomoć afričkom kontinentu, rekao da ne želi da obeća nešto
što u šta nije siguran da će ova zemlja moći da ispuni.
Više
od tri četvrtine građana se slaže sa Martinom. Anketirani građani se
plaše da bi veća izdvajanja za pomoć siromašnima mogla zemlju da dovedu
do duga.
Stručnjaci objašnjavaju da ovi rezultati nedvosmisleno ukazuju da
Kanađani žele da zemlja da svoj doprinos u smanjivanju siromaštva u
svetu, ali da se na tome radi domaćinski, do granice koja je
prihvatljiva za zemlju i uz povećanja koja idu tempom koji nama odgovara.
Po
istom ovom pitanju je premijer Martin kritikovao lidere najmoćnijih
zemalja. Oni su izrazili spremnost da povećaju pomoć afričkim zemljama
na 0,7 odsto od bruto nacionalnog dohotka, ali po Martinovom ubeđenju,
ovo će ponegde ostati prazno slovo na papiru. On kaže da su neki pod
političkim pritiskom obećali i time zabeležili političke poene, a na
realizaciju će se zaboraviti.
Od
evropskih zemalja Danska, Norveška, Holandija i Luksemburg već su
dostigle nivo od 0,7 odsto nacionalnog dohotka za pomoć stranim zemljama,
a Velika Britanija, Francuska, Španija, Italija, Nemačka, Belgija, Irska
i Finska su obećale da će ovaj cilj dostići do 2015. godine.
Kanada, pak, spremna je da pomoć povećava tako da 2010. godine ona
dostigne 0,37 odsto bruto nacionalnog dohotka, odnosno negde oko upola
manje od iznosa koji se traži.
Samit
u Gleniglsu
Bono i Geldof
gotovo da imaju poseban status
Na
samitu u Gleniglsu pored lidera zemalja G-8 nalaze se i dvojica muzičara
čija se imena već duže vezuju za prikupljanje pomoći za stanovnike
Afrike - Bono i Bob Geldof. Oni gotovo da imaju poseban status. To se
ogleda i u činjenici da su Geldof i Bono imali priliku da se privatno
sastanu sa američkim predsednikom Bušom, što većini prisutnih lidera
neće poći za rukom.
Bono
se sastao sa premijerom Martinom i pokušao da od njega iznudi obećanje
da će i Kanada izdvojiti 0,7 odsto svog bruto nacionalnog dohotka za
pomoć najsiromašnijim zemljama sveta do 2015. godine. Međutim, Martin je
ostao pri svom već ranije iznetom stanovištu da ne želi da obeća ono što
u ovom trenutku ne deluje izvodljivo. Premijer je i objasnio da će onda
kada se uslovi budu stekli za to, ta činjenica biti i obnarodovana, bez
dodatnih objašnjenja zato što će vlada stajati ia toga. Bono nije krio
razočaranje, ali je primetio da mu se kod premijera Martina sviđa to što
ovaj uvek održi svoju reč.
Rekonstrukcija
ontarijskog kabineta
Ministri
dobili nove zadatke
Kraj
juna obeležila je rekonstrukcija vlade ontarijskog premijera Daltona
MekGvintija. Po njegovim rečima, rekonstrukcija se može shvatiti kao
davanje novih zadataka nekim ministrima. U glavnim resorima za finansije,
obrazovanje, zdravlje i energetiku nije bilo promena ali, ipak, u
kabinetu su dva nova ministarstva i dva nova imena.
Najavljivalo se da će MekGvinti ukazati više poverenja lepšem polu, tim
pre što je i on sam nagoveštavao da želi više žena u kabinetu. Međutim,
njihov broj povećao se samo za jednu, i to Lorel Broten, koja je postala
ministarka za životnu sredinu.
Novi
ministar je i Majk Kol, dosadašnji pomoćnik ministra Sorbare. On je
dobio resor za državljanstvo i imigraciju.
Vladine službe vodiće Geri Filips, a Ministarstvo za rad Stiv Piters.
Resor ministra za infrastrukturu Dejvida Kaplana proširen je nadležnošću
nad LCBO, Ontario Realty Corp, kazinima i lutrijom, dok će se Kris
Bentli ubuduće umesto radom, baviti koledžima i univerzitetima.
Mari Botrođijani dobila je zadatak da se bavi demokratskom obnovom i
međuvladinim poslovima, a za decu i omladinu zadužena je Meri En
Čejmbers. Dosadašnji ministar za potrošnju i biznis Džim Votson
postavljen za ministra za promociju zdravlja.
Ove izmene ukazuju da je premijer MekGvinti želeo da stavi težište na
obrazovanje i zdravlje. Uz ostalo, on lično će stajati na čelu novog
Ministarstva za nauku i istraživanje, koje će promovisati
komercijalizaciju novih ideja u kreiranju proizvoda, usluga i radnih
mesta.
Poljoprivrednici
dobijaju pravo na zaštitu
Zajedničkim naporima dva ontarijska ministarstva, za za rad i
poljoprivredu, došlo se do proširivanja primene propisa o zaštiti
zdravlja i sigurnosti zaposlenih i na osobe zaposlene u poljoprivredi.
Propisi će početi da važe od 30. juna 2006. godine.
Nadležni ministri, Kris Bentli i Stiv Piters, naglasili su da će sada
strani i domaći radnici koji obavljaju poljoprivredne poslove biti
zaštitćeni pod istim uslovima koji važe i za sve ostale zaposlene.
Poljoprivredni radnici spadaju među najslabije plaćene, a često su
prinuđeni da obavljaju čak i rizične poslove. Veruje se da će ove izmene
doprineti da bude manje povreda i nesreća na poslu.
Posao
za nekoliko hiljada radnika
Tojota otvara
novi pogon
Jedan od najvećih svetskih proizvođača automobila, japanska kompanija
Tojota i definitivno je odlučila da u Kanadi otvori još jedan pogon za
sklapanje svojih automobila. Fabrika će biti smeštena u Vudstoku, svega
četrdesetak kilometara od već postojeće u Kembridžu, počeće da radi
2008. godine i u njoj će u početku posao naći oko 1.300 radnika. Računa
se da će još nekoliko hiljada ljudi biti zaposleno u dodatnim
delatnostima, počevši od izgradnje kuća i stanova, pa do hokejaških
arena u okruženju.
Otvaranje ovog pogona pomoći će država i provincija sa preko sto miliona
dolara udruženih sredstava za obuku kadrova, istraživanje i
modernizaciju infrastrukture.
U
izjavi datoj neposredno po objavljivanju ove vesti, predsednik Tojote
Kacuaki Vatanabe istakao je da u kompaniji smatraju da je Kanada
izvanredno mesto za biznis i da će otvaranje novog pogona učvrstiti
saradnju sa proizvođačima delova i ostalim partnerima sa
severnoameričkog kontinenta.
Sličan optimizam postoji i kod političara. Ontarijski ministar za
privredni razvoj Džo Kordiano naglašava da smeštanje novog pogona na ove
prostore dokazuje da postoji poverenje u provinciju i njene stručne i
talentovane radnike.
Pregovori oko izgradnje novog Tojotinog pogona trajali su više od godinu
dana, tokom kojih su, pored lokalnih i provincijskih političara, i
premijer Martin i ministar za industriju Dejvid Emerson razgovarali sa
vodećim ljudima iz kompanije. Zadovoljstvo zbog povoljnog ishoda
pregovora je veliko, posebno kad se zna da je nekoliko američkih
saveznih država bilo više nego zainteresovano da se pogon izgradi na
njihovoj teritoriji i da su za to nudili i veoma povoljne materijalne
uslove.
Prvi
put podignuta na jarbol 1965. godine
Prva zastava
Kanade uručena Martinu
Ovogodišnji Dan Kanade ostaće upamćen kao dan kada je premijeru Polu
Martinu uručena originalna zastava sa javorovim listom. Radi se o
zastavi koja je, osmišljena kao jedinstveni nacionalni simbol za Kanadu,
prvi put podignuta na jarbol 1965. godine.
Zastava se nalazila u posedu Elizabet Hofman Lamore, druge žene Lisjena
Lamorea, zamenika predsednika Donjeg doma Parlamenta u vreme
proglašavanja ovog nacionalnog simbola. Zna se da je Lamore dobio
zastavu nekoliko dana nakon istorijskog događaja. Veruje se da mu je
zastava uručena u znak zahvalnosti za dobro odrađene diplomatske
pregovore oko njenog prihvatanja. On je posle povlačenja iz politike
otišao u diplomatiju, bio ambasador u Luksemburgu, Portugaliji i Belgiji,
gde je ostao da živi nakon penzionisanja. Zastava se nalazila u njegovom
domu u Briselu, gde je ovaj i umro 1998. godine.
Gospođa Lamore je odbijala da vrati zastavu jer joj još uvek nije
regulisana porodična penzija. Ona je čak pretila da će zastavu prodati
preko e-beja, ali se nedavno predomislila i predala je kanadskom
ambasadoru u Briselu Džonu MkNiju.
Sve
oko vraćanja ovog predmeta od izvanredne istorijske vrednosti odvijalo
se filmskom brzinom. Gotovo do poslednjeg časa se nije znalo da li će
zastava stići u Otavu do Dana Kanade. Na kraju se sve dobro završilo i
jedan diplomata je dopremio zastavu na vreme za proslavu nacionalnog
praznika. Oficir RCMP-a je na svečanosti na Parlament Hilu uručio
zastavu premijeru Polu Martinu, što je propraćeno gromkim aplauzom oko
dvadeset hiljada prisutnih građana. Primajući je, premijer martin je
rekao da se deo kanadske istorije vratio u zemlju.
Zvaničnici razmišljaju kako i gde da izlože zastavu, jer sa jedne strane
ne žele da zastava bude na bilo koji način oštećena, dok sa druge strane
smatraju da građani treba da vide ovaj predmet od izuzetnog značaja za
čitavu naciju.
O,
Kanada proslavila je 25. rođendan
Pesma je, istina mnogo starija, jer potiče još iz devetnaestog veka. Ova
kompozicija Kvebečanina Kaliksa Lavalea imala je svoje prvo
izvođenje1880. godine, skoro 13 godina posle Konfederacije i gotovo u
dan tačno čitavo stoleće pre nego što je zvanično proglašena za himnu
koja objedinjava sve u Kanadi i podiže duh zajedništva posebno na
sportskim borilištima.
Zvanično je prvi put bila otpevana prilikom kraljevske posete 1901.
godine.
Originalnu francusku veriju teksta napisao je Adolf Bail Rutije, a
englesku veriju Stenli Vir.
Predlog da O, Kanada postane nacionalna himna potiče od premijera
Lestera Pirsona, s tim da Bože, čuvaj kraljicu bude himna koja
karakteriše zemlju kao monarhiju.
Alanis
Moriset
Devojka kao i
druge
U
intervjuu za jedan američki časopis, poznata pevačica Alanis Moriset je
priznala da je u svojim tinejdžerskim godinama patila od anoreksije i
bulimije. U to vreme se dešavalo da je po četiri do šest meseci živela
skoro isključivo na tostovima, šargarepi i crnoj kafi. Težina joj je
varirala čak i do deset kilograma. Ovi poremećaji u ishrani bili su
posledica sumnje u sebe i svoje, koja je trajala i posle izlaska njenog
prvog albuma.
Na
nagovor jednog svog prijatelja, Alanis je počela da odlazi na terapiju i
da čita o poremećajima u ishrani. Uvidela je da je osnovni problem u
njenoj glavi i da treba raditi na prihvatanju sebe i svog tela onakvog
kakvo nam je dato.
Alanis je uspela da prevaziđe svoje probleme, što se vidi i po muzici
koju interpretira. Bila je poznata po svojoj ogorčenosti, a sada
uglavnom peva o optimizmu, sreći i ljubavi. Kaže i da željno očekuje
materinstvo.
Internet
ljubav (za sada) bez hepienda
Ono
što se dogodilo Amerikancu Čarlsu Gonsolinu gotovo da može da se uvrsti
u Riplijevu rubriku 'Verovali ili ne'.
Ovaj
četrdesetogodišnjak upoznao se sa Kanađankom Dženifer Kotur putem
Interneta i ni jedno od njih dvoje nije ostalo ravnodušno. Zato je,
posle nekog vremena, odlučio da ode do nje, ali tu su iskrsli problemi.
On
nije mogao normalno da pređe granicu zbog nekih grehova iz mladosti, te
je rešio da to uradi krišom. Planirao je da pešači iz Severne Dakote
prema Manitobi, iz Vinipega autobusom ode u Kvebek i da se tamo susretne
sa svojom dragom. Međutim, bio je februar, temperature izuzetno niske, a
on se izgubio. Preko sto sati proveo je na -20 stepeni, policija ga
našla premrzlog i otpremila u bolnicu gde su mu zbog promrzlina
amputirali osam prstiju na rukama i tri na nogama.
Uz
to je bio optužen i za ilegalni prelazak granice.
U
Vinipegu je proveo nekoliko meseci na lečenju i rehabilitaciji, a onda
je, kao kap u prepunoj čaši, usledilo deportovanje u SAD sredinom juna,
a da nije uspeo da se vidi sa svojom Dženifer. On je tražio da mu se
odobri produženje boravka na humanitarnoj osnovi, samo toliko da se njih
dvoje konačno sretnu, ali to mu nije pošlo za rukom. Sve što su uspeli
da razmene bili su gotovo svakodnevni telefonski razgovori.
Priča o njima obišla je svet, što je posebno pogodilo Kotur. Ona je
uputila pismo Kanadijen Presu u kome stoji da su novinari često
zaboravljali koliko duboka, snažna, lična, ali i vrlo bolna osećanja
njih dvoje imaju jedno za drugo.
Gonsolin je ostao optimista. On kaže da je samo sledio svoje srce i
želeo da ispuni svoj san. Objasnio je i da Kotur nije mogla da ga obiđe
zbog novčanih problema koje ima i zbog toga što treba da brine o svojoj
ćerki.
Američki
ambasador stupio na dužnost
Vilkins želi
da upozna Kanadu
Novi
američki ambasador u Kanadi Dejvid Vilkins stupio je krajem juna na
dužnost predajom akreditiva generalnom guverneru Edrijen Klarkson i
susretom sa premijerom Polom Martinom.
U
intervjuima datim neposredno pre dolaska u Kanadu, Vilkins je naglasio
da će mu prvi i osnovni zadatak biti da sluša i putuje kako bi upoznao
zemlju i ljude. On sam priznaje da ne zna mnogo o Kanadi, ali ističe da
ga je sve ono što je naučio pripremajući se za me-sto ambasadora u Otavi,
dodatno uverilo da je počastvovan time što je poslat ovde.
Ambasador Vilkins izdvaja bezbednost i trgovinu kao svoje prioritete. On
kaže da treba potencirati ono što je dobro, te primećuje da se
trgovinski nesporazumi koje postoje između dve zemlje odnose na jedva
pet odsto ukupnog prometa. Takođe, posebno ističe gostoprimstvo koje su
američki putnici imali prilike da osete u Kanadi posle terorističkih
napada.
