Broj
1010, 8.jul 2005
TERORISTIČKI NAPAD NA VELIKU BRITANIJU
Al Kaida napala London
Niz bombaških napada u Londonu, u kojima su živote izgubile preko 40
ljudi, a više od sedam stotina je povređeno, bio je povod da zvaničnici
širom sveta žestoko osude terorizam, kao i za pojačane mere bezbednosti
u brojnim zemljama Evrope i SAD.
Britanska
policija je potvrdila da su najmanje 33 osobe poginule i da je 45 njih
povređeno u seriji eksplozija koje su se juče ujutro dogodile u
londonskoj podzemnoj železnici i gradskom autobuskom prevozu, a više
nezavisnih izvora tvrdi da je poginulo najmanje 40 ljudi, a da je preko
300 ranjeno.
Predsednik austrijskog parlamenta, počeo je sednicu minutom u Beču
ćutanja za žrtve terorističkih napada u Britaniji, upoznao je poslanike
sa događajima u Londonu i ukazao da bi broj žrtava mogao biti i veći od
stotinu.
Londonska policija je na popodnevnoj konferenciji za novinare saopštila
da još niko nije preuzeo odgovornost za napade. Policija, prema rečima
njenog portparola, nije ni dobila ikakvo upozorenje uoči napada.
Prema policijskim navodima, suviše je rano da bi se znalo da li je uzrok
eksplozija bio podmetnuti eksploziv, ili bombaši-samoubice. Nema, takođe,
nikakvih informacija o tome da je neki osumnjičeni već uhapšen.
Policija navodi da će ponovna normalizacija saobraćaja i uopšte života u
Londonu potrajati izvesno vreme. "Tretiramo ovaj događaj kao
teroristički incident", rekao je policijski portparol i dodao da se
razmatraju sve mogućnosti kada je reč o eventualnim počiniocima.
|
LONDONSKA
PODZEMNA ŽELEZNICA
“Tjub” dnevno preveze tri miliona putnika
Londonska podzemna železnica, poznata i kao "tjub" (tube - engl. cev)
zbog oblika njenih duboko ukopanih tunela, predstavlja sistem javnog
prevoza čije linije idu i pod zemljom i iznad nje, svuda po području
šireg Londona.
Agencija Asošijeted pres objavila je, posle serije bombaških napada
u kojoj su poginule desetine ljudi, osnovne podatke o londonskom
metrou.
Prve šine puštene su u saobraćaj 10. januara 1963, što londonsku
podzemnu železnicu čini najstarijom na svetu. Ima 274 stanice duž
400 kilometara dugih pruga kojima se na 12 različitih linija dnevno
preveze preko tri miliona putnika.
Za razliku od pariskog, madridskog i bečkog metroa, čije su linije
obeležene brojevima, linije londonske podzemne železnice nose imena
- "Bejkerlu", "Sentral", "Serkl", "Distrikt", "Ist London", "Hamersmit
end Siti", "Džubili", "Metropoliten", "Nordern", "Pikadili", "Viktorija"
i "Voterlu and Siti".
Proteklih godina je bilo više zastoja i problema u saobraćaju koji
su izazvali veliku pažnju javnosti, ali "tjub" i dalje uživa ugled
jednog od najbezbednijih i najpouzdanijih prevoznih sredstava na
svetu, o čijoj se sigurnosti stara lokalni sistem sa televizijskim
monitorima.
U novembru 1987, međutim, 35 osoba je poginulo kada je neugašena
šibica zapalila drveni pod jednog starinskog lifta, izazvavši
ogroman požar na stanici Kings Kros.
"Tjub" je 2003. godine postao deo preduzeća "Transport for
London" koji takođe upravlja i autobuskim saobraćajem u britanskoj
prestonici.
"Londonski autobusi", koji su takođe bili meta napada, svakog radnog
dana prevezu oko 5,4 miliona putnika u preko 6.500 vozila koji
saobraćaju na preko 700 linija.
Broj putnika u autobuskom saobraćaju je poslednjih godina rastao za
oko sedam odsto godišnje. |
Posle napada,
London je zahvatio saobraćajni haos,
pošto je podzemna železnica stala, a svi putnici pohrlili u autobuse i
taksije. I autobuski saobraćaj je obustavljen u centralnim gradskim
ulicama, kako bi se proverilo da nije podmetnuta još neka bomba. U
današnjim napadima uništen je barem jedan dvospratni autobus, po kojima
je
London poznat.
Agencija Frans-pres prenela je saopštenje do sada nepoznate islamističke
grupe, "Organizacije Al Kaida/džihad u Evropi", koja je na svom internet
sajtu preuzela odgovornost za jutrošnje atentate. Sličnu informaciju
objavio je i nemački magazin "Špigl" u svom internet izdanju, koji
navodi da je napade izvršila grupa pod nazivom "Tajna organizacija - Al
Kaida u Evropi".
Britanska kraljica Elizabeta je izjavila da su napadi "duboko potresli"
Britance, dok je premijer Toni Bler je u obraćanju naciji, u prvoj
reakciji na atentate, ocenio da su oni namerno tempirani da se podudare
sa samitom Grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta, koji se održava u
Škotskoj. Učesnici samita, lideri Francuske, SAD, Rusije, Japana,
Italije, Nemačke i Kanade, bili su među prvima koji su osudili napade.
Francuski predsednik Žak Širak rekao je da je "užasnut" i izrazio "potpunu
solidarnost" Francuza sa Britancima, dok je ruski predsednik Vladimir
Putin pozvao na "univerzalnu osudu" i "jedinstvo svih civilizovanih
zemalja". Nemački kancelar Gerhard Šreder ocenio je da međunarodna
zajednica mora da stane na put terorizmu "svim raspoloživim sredstvima".
U
saopštenju lidera G8, koje je pročitao Bler kao domaćin samita, ocenjeno
je da su atentati u Londonu - napad "protiv svih nacija". Takođe se
podseća da su sve zemlje učesnice bile žrtve terorističkih napada i
navodi da se neće dozvoliti "da nasilje promeni naša društva, niti da
prekine ovaj samit".
Sličnu ocenu izneo je i irski premijer Berti Ahern, koji je istakao da "nasilje
nad običnim ljudima" neće uspeti da utiče na odluke Grupe osam. Ahern je
to izjavio posle sastanka sa papom Benediktom XVI u Vatikanu, koji je u
osudi takođe istakao da je u Londonu izvršen "varvarski napad protiv
čovečnosti".
Osudama su se pridružili zvaničnici širom sveta, kao i funkcioneri
međunarodnih organizacija, poput predsednika Evropske komisije Žozea
Manuela Baroza, Evropskog parlamenta Žozepa Borela, generalnog sekretara
Saveta Evrope Terija Dejvisa ili generalnog sekretara NATO Japa de Hop
Shefera.
Napade je osudio i predsednik Iraka Džalal Talabani, koji je istakao da
su oni "dokaz da je terorizam međunarodna nesreća, koja može da se
dogodi u bilo kojoj zemlji".
Žestoke
osude uputili su i lideri regiona zapadnog Balkana, uključujući brojne
zvaničnike iz Srbije, Crne Gore, kao i sa Kosova. Pored predsednika
Srbije i državne zajednice SCG Borisa Tadića i Svetozara Marovića,
žaljenje zbog žrtava izrazili su i šef diplomatije Vuk Drašković, Vlada
Crne Gore i premijer Kosova Bajram Kosumi. Napade su osudila i
ministarstva spoljnih poslova svih zemalja regiona, poput BiH, koja
ističe da su to bile "kukavičke akcije terorista... koje zaslužuju osudu
civilizovanog sveta".
Odmah posle napada, pojačane su mere bezbednosti širom Evrope, ali i u
Sjedinjenim Američkim Državama. U čitavoj Francuskoj je na snazi najveći
stepen pripravnosti u strahu od eventualnog napada, dok su mere
bezbednosti pojačane oko objekata od vitalne važnosti - energetskih
postrojenja, objekata za snabdevanje vodom i hemijskih fabrika.
Najviši stepen pripravnosti je na snazi na svim aerodromima u Italiji,
gde se razmatra i uvođenje drugih mera obezbeđenja, a preventivne mere
se sprovode i u Grčkoj - na aerodromu u Atini, oko ambasade Velike
Britanije i preduzeća od britanskog interesa.
U
Vašingtonu je povećan stepen bezbednosti u podzemnoj železnici, a veći
broj naoružanih policajaca pretražuje autobuse i ostala sredstva javnog
prevoza.
Posebne mere zaštite od napada na snazi su i u Nemačkoj, koja je
prilagodila i rad svoje železnice mogućim terorističkim pretnjama, a
tokom dana održan je i sastanak vodećih političara i stručnjaka za
bezbednost, koji su razmotrili da li postoji eventualna opasnost u
Berlinu.
Pojačane mere bezbednosti su posle događaja u Londonu uvedene i u
čitavoj Srednjoj Evropi - iako obaveštajne službe Češke, Poljske i
Slovačke ne vide neposredne rizike u Pragu, Varšavi i Bratislavi.
Pretnje bombom juče su zabeležene i u Budimpešti, u tri tržna centra
koja su ubrzo evakuisana, iako je šef mađarske prethodno naložio
pojačane mere bezbednosti na svim javnim mestima, zbog napada u Londonu.
Premijer i zvaničnici mađarske policije održali su vanredni sastanak na
kome su procenili bezbednosno stanje u zemlji.
Hronologija bombaških napada u Evropi
Posle serija eksplozija koje su potresle London, prenosino hronologiju
većih bombaških napada u Evropi u poslednjih 30 godina.
U
seriji bombaških napada u engleskim pabovima, u oktobru i novembru 1974,
poginulo je 28 osoba i više od 200 je povređeno. Za napade je odgovorna
Irska republikanska armija (IRA).
U
oktobru 1984, u još jednom napadu IRA-e petoro ljudi je poginulo u
britanskom letovalištu u Brajtonu, za vreme godišnje konferencije
Konzervativaca.
U
aprilu 1985, 18 osoba je poginulo i 82 su ranjene u bombaškim napadima u
Madridu. Odgovornosti za eksplozije preuzeli su šiitski muslimanski
ekstremisti.
Avion boing 747 Pan Amerikena srušio se u decembru 1988. u Škotskoj,
usled eksplozije za vreme leta. U nesreći je poginulo 259 putnika i
članova posade i 11 ljudi u škotskom mestu Lokerbi.
U
aprilu 1992, snažna automobil bomba u londosnkom poslovnom distriktu. Za
napada je odgovorna IRA, a u eksploziji je poginula 91 osoba.
U
Parizu je 1995. u eksploziji u metrou poginulo osam osoba, a 86 je
povređeno. Napad je pripisan alžirskim muslimanskim ekstremistima.
U
avgustu 1998, 29 osoba je poginulo u eksploziji automobila bombe u
Severnoj Irskoj.
U
Moskvi je 1999. u eksploziji bombe u jednom stambenom bloku u Moskvu
poginulo 94 i ranjeno više od 200 ljudi, posle čega je u septembru iste
godine, u eksploziji uništena osmospratnica u ruskom glavnom gradu. U
napadu je poginulo 118 osoba. Ruske vlasti veruju da su za oba napada
odgovorni čečenski separatisti.
U
čenčenkoj prestonici Groznom, u oktobru 1999. je poginulo 110 i ranjeno
više od 400 ljudi u granatiranju pijace. Rusija je odbacila odgovornost
za te napade.
U
novembru 2003, dve eksplozije su ođeknule u Istabulu. U napadu je
poginula 61 osoba, a najmanje 400 je ranjeno. U eksploziji, u kojoj su
uništene zgrada Ejč-Es-Bi-Es banke (HSBC) i Britanskog konzulata,
poginuo je britanski konzul Rodžer Šort.
U
martu 2004, 191 osoba je poginula i više od 1.800 je ranjeno u tri
istovremena napada u podzemnoj železnici u Madridu.
RUŠEVINE NA IST RIVERU
Ujedinjene
nacije se ruše
I dok kritičare UN, posebno one u Vašingtonu, brinu skandal oko programa
"Nafta za hranu" i istraga oko dodele ugovora u okviru UN, neke glava
boli zbog mnogo prizemnijih stvari - probušenih cevi obloženih azbestom,
škripavih erkondišna i zastarelog, rasipnog sistema snabdevanja
električnom energijom.
Ne,
doduše, institucija, već zgrada sedišta svetske organizacije na Ist
riveru.
Pre
nekoliko godina deo krova zgrade UN se odlomio i pao, srećom, na
parkirane automobile a ne na nekog od ambasadora u prolazu. Diplomate iz
191 zemlje nisu bile bezbedne ni u sali u kojoj se razmatraju pitanja
siromaštva, ljudskih prava i mira u svetu, jer su im delovi plafona
padali na glave. Plafon u sali je u međuvremenu sređen.
Već
godinama UN rade na 1,2 milijarde dolara vrednom planu renoviranja
sedišta na Menhetnu, izgrađenog 1952. godine.
Renoviranje bi trebalo da počne 2007. i trajalo bi šest godina, kaže
jedan od zaduženih za plan, arhitekta Piter Vendeborn (Peter Wendeborn),
prenosi Rojters.
Međutim, finansijska konstrukcija nije zaključena pošto SAD odbijaju da
daju beskamatni zajam i nude kredit sa kamatom od 5,54 odsto. Članice UN
tek treba da odluče da li da to prihvate.
U
međuvremenu su UN, u sklopu kampanje obezbeđenja neophodnih sredstava za
renoviranje, pozvale diplomate, američke kongresmene i medije na "razgledanje"
zgrade. Nekima ni to nije bilo dovoljno.
Senator Džef Sešens (Jeff Sešions), republikanac iz Alabame, posle
obilaska je tražio od američkog Senata da se predloženi zajam prepolovi
s obrazloženjem da je suma od 1,2 milijarde dolara "sramno visoka" prema
komercijalnim standardima.
"Plan renoviranja zgrade je preskup. Donald Tramp (Trump) je nudio
projekat od 500 miliona dolara ali generalni sekretar UN Kofi Anan nije
pokazao interesovanje", rekao je Sešens u Senatu.
Još
jedan udarac je stigao od gradskih vlasti NJujorka - odbijen je plan
izgradnje nove 30-spratne zgrade u parku u susedstvu koja bi bila
privremeni dom za 3.400 ljudi zaposlenih u UN.
Zvaničnici traže alternativu. Neki upiru prstom preko reke, na Bruklin,
drugi predlažu novu kulu Svetskog trgovinskog centra ili čak usidreni
brod za krstarenje.
Venderborn posebno ukazuje na previše azbesta, koji povezuju sa pojavom
raka i drugih bolesti, kao i na zastarelu opremu u zgradi UN.
Oprema je napravljena da potraje četvrt veka a radi već 30 godina preko
toga. Proizvođači te "muzejske" opreme su odavno van posla tako da nije
moguće nabaviti delove, ističe arhitekta.
Sistem za grejanje i hlađenje je loš pa zaposlenima, koji ili drhte ili
se kuvaju, jedino ostaje da otvore prozore. Na zgradi UN, za razliku od
većine modernih poslovnih objekata, prozori se otvaraju ali je to samo
još jedan razlog za glavobolju zbog mogućnosti bombaških napada.
U
zgradi nema prskalica za slučaj požara a sistem uzbunjivanja na pojavu
vatre je zastareo i funkcioniše na samo tri od 39 spratova. Plan obnove
predviđa da se sve unutar zgrade povadi i ponovo opremi, dok bi "školjka"
ostala ista.
Kompleks UN godišnje poseti oko 800.000 turista koji za obilazak sa
vodičem plate do 11,50 dolara.
ZLOSTAVLJANJE DECE POD PATRONATOM CRKVE
Pedofili u
božjoj kući
Prošle nedelje u javnost procurili strašni delovi dnevnika koji je
godinama vodio bivši kuvar doma, a u kojima su do detalja bili opisani
spolni odnosi s decom u domu i bludne radnje koje je taj čovjek vršio
nad decom. Uz to, i sama policija javno je iznela podatke da su u
zlostavljanje dece bile uključene čak i časne sestre i odgajateljice,
koje su decu mučile, tukle i maltretirale na razne načine.
Miroslav danas ima 20 godina i mentalno je retardirani mladić koji živi
u Domu za decu bez roditelja crkvene humanitarne organizacije Karitas u
Brezovici pokraj Zagreba. Pre desetak godina u tom istom domu seksualno
su ga zlostavljali oni koji su bili zaduženi za brigu o njemu i drugoj
takvoj deci.
Tek
u aprilu ove godine, nakon što je Slobodna Dalmacija objavila šokantnu
priču o čak nekoliko pedofila koji rade u domu za decu bez roditelja,
pod direktnim patronatom Crkve, cela se priča zakotrljala u javnosti. Iz
nedelje u nedelju počele su se objavljivati nove užasne pojedinosti o
tome šta su deca godinama proživljavala od strane onih koji su,
nadahnuti božjom ljubavlju, o njima trebali brinuti.
Ono
što je posebno šokiralo hrvatsku javnost jest činjenica da je kroz dugi
niz godina grupa odgovornih osoba razvila dobro organizovan način čutnje
i prikrivanja svega što se događalo iza zidova naizgled idealnog doma
koji čuva i štiti nesrećnu siročad.
Naime, od svoje desete godine Miroslav, jednako kao i još nekoliko
dečaka i devojčica koji žive u istom domu, trpeli su zlostavljanje i
seksualno iskorištavanje 52-godišnjeg domara Marija Barlovića.
Za
celi je skandal crkva pokušala optužiti novinare, tvrdeći kako mediji "od
muve prave slona", traže skandale kako bi povećali prodaju novina, a
nekoliko je novinara policiji prijavilo i pretnje i zastrašivanja ako
nastave da pišu o slučaju Brezovica.
No,
crkvene optužbe vrlo brzo su pale u vodu, jer su na videlo izašle nove
strašne pojedinosti. Među nima je bila i priča kako već dugi niz godina
u Brezovici radi i Regis M, francuski državljanin koji je u domu bio
volonter, a glavni mu je zadatak bio da kupa i uspavljuje decu.
Priča o Regisu koji bez naknade, iz posve humanih nakana, brine o deci
bez roditelja, na prvi pogled doista zvuči idilično. No, iza te maske
krije se čovek koji je bežao od zakona i kojeg su hrvatske vlasti 2002.
godine izručile Francuskoj, jer je za njim bila raspisana poternica zbog
tužbe koju je protiv njega podigla njegova žena.
Regis je iste godine u Francuskoj osuđen na tri godine zatvora zbog
silovanja vlastite dece i unuka, a nakon što je odslužio kaznu i
početkom ove godine se vratio u Hrvatsku, mirno je nastavio da volontira
u domu u Brezovici, iako je i ravnateljici doma bilo dobro poznato zbog
čega je Francuz bio u zatvoru.
Potom su prošle nedelje u javnost procurili strašni delovi dnevnika koji
je godinama vodio bivši kuvar doma, a u kojima su do detalja bili
opisani spolni odnosi s decom u domu i bludne radnje koje je taj čovjek
vršio nad decom.
Uz
to, i sama policija javno je iznela podatke da su u zlostavljanje dece
bile uključene čak i časne sestre i odgajateljice, koje su decu mučile,
tukle i maltretirale na razne načine.
Šok
je izazvalo objavljivanje izjave jedne od časnih sestara, koja je
izjavila da u domu u Brezovici "ne žive deca, već životinje".
Na
videlo je izašao i nečovečan postupak odgajateljice koja je dete
invalida bez nogu kaznila tako da ga je natjerala da danima sedi na
visokom ormaru, ne dozvoljavajući mu da siđe.
Glavni državni tužilac Mladen Bajić je odmah po izbijanju afere smenio
zamenicu opšinske državne tužiteljke iz Zagreba Tatjanu Reberski koja je,
kako se otkrilo, zatajila državno-tužilački spis od nadređenih.
Isto
se dogodilo i zamenici glavnog državnog tužioca Božici Cvjetko, koja je,
unprkos prikupljenim podacima, odlučila zaustaviti dalje istražne radnje
u Brezovici, ocenivši kako "tamo nema nikakvog slučaja".
No,
mnogo je više bure, ali i šoka u javnosti izazvala nedavno otkrivena
činjenica da su predsednica Karitasa Jelena Brajša, koju je čitava
Hrvatska doživljavala kao ženu koja je celi svoj život posvetila
dobrobiti ugroženih i nezaštićenih, ali i bivši državni tajnik za
socijalna pitanja Nino Žganec, još 1999. godine obavešteni što se događa
u domu u Brezovici.
"Kako
je moguće da to dvoje ljudi zna za pedofile koji rade u domu za decu,
ali se pretvaraju kao da se ništa ne događa i kao da ništa ne znaju",
pitanje je koje posljednjih nekoliko mjeseci ne prestaje postavljati
gotovo svako u Hrvatkoj.
Policija je već najavila da će i protiv Brajše i Žganeca takođe biti
podignute krivične prijave, jer je utvrđeno da su oboje u više navrata
bili upozoreni na to što se događa u domu u Brezovici, ali da kao
odgovorne osobe nisu poduzeli ništa kako bi sprečili tamošnji užas.
Istraga je pokazala da je država troma, spora i neosetljiva na patnje i
potrebe najugroženijih pripadnika društva.
SUD ZA OKUPACIJU IRAKA, KAO RASELOV SUD ZA VIJETNAM
Ujedinjeni
glas protiv okupacije Iraka
Svetski tribunal za Irak je organizovan po ugledu na Raselov sud kojeg
je 1967. godine organizovao filozof Bertran Rasel kako bi ukazao na
strahote i besmisao Vijetnamskog rata.
Bivši
zvaničnici UN, pravni stručnjaci, intelektualci i aktivisti za ljudska
prava okupili su se nedavno u Istanbulu kako bi ukazali na zločine
počinjene tokom američke invazije na Irak.
Svetski tribunal za Irak, skup zamišljen da bude nezvanični sud na kome
će biti skrenuta pažnja na okupaciju Iraka, poput Raselovog suda za
Vijetnam, održan je od 24. do 27. juna.
Trodnevno zasedanje je proteklo u izlaganjima, raspravama i svedočenjima
očevidaca, uključujući vojnike koji su služili u Iraku, a 15-očlana "porota
savesti", kojom je predsedavala nagrađivana indijska književnica
Arundati Roj, donela je simboličnu "presudu", strogo osudivši SAD i
Veliku Britaniju.
Arundati Roj je po završetku skupa saopštila da je zaključeno da treba
sprovesti "detaljnu istragu protiv odgovornih za zločine agresije i
zločine protiv čovečnosti u Iraku", počevši od američkog predsednika
Džordža Buša, britanskog premijera Tonija Blera i drugih zvaničnika iz
koalicije.
Sa
skupa je upućen apel za hitno povlačenje međunarodnih snaga predvođenih
SAD u Iraku. Ocenjeno je da vlade zemalja koje su učestvovale u toj
vojnoj akciji, treba da plate ratne reparacije, a da američki vojni
zatvori, poput Gvantanama moraju biti zatvoreni.
Učesnici skupa su pozvali i na akciju protiv kompanija koje su
profitirale od rata.
Svetski tribunal za Irak je optužio i Savet bezbednosti UN da nije uspeo
da zaštiti Irak od agresije.
Oko
50 stručnjaka i svedoka su pred više stotina učesnika i aktivista
nastojali da dokažu, tačku po tačku, nelegalnost rata u Iraku i zločine
počinjene tokom njegove okupacije.
Tehnički izveštaji, poput izveštaja američkog lekara o povećanju broja
dece obolele od leukemije u Basri zbog upotrebe oružja sa osiromašenim
uranijumom tokom "Pustinjske oluje" 1991. godine, smenjivali su se sa
svedočenjima Iračana "iz prve ruke".
Veliki prostor su zauzela svedočenja koja su se odnosila na saznanja,
potkrepljena fotografijama i izveštajima, o slučajevima toruture koje su
počinili pripadnici okupacionih snaga i o "kolektivnim kažnjavanjima" u
gradovima, poput Faludže, koja je bila uporište iračkog otpora.
Svetski tribunal za Irak je organizovan po ugledu na Raselov sud kojeg
je 1967. godine organizovao filozof Bertran Rasel kako bi ukazao na
strahote i besmisao Vijetnamskog rata.
Skup
u Istanbulu je bio treće i poslednje okupljanje Svetskog tribunala za
Irak, koji čini više desetina intektualaca, stručnjaka i književnika,
kao i ralzičitih aktivista.
Prethodni skupovi su održani u Briselu i NJujorku. Istanbulski skup je
ujedno bio kulminacija 20 sastanaka koji su širom sveta održani tokom
protekle dve godine posle invazije na Irak u martu 2003.
Svetski tribunal za Irak okuplja oko 200 nevladinih organizacija,
uključujući Grinpis , udruženje američkih veterana iz Vijetnamskog rata
Bivši borci za mir i antiglobalističku evropsku organizaciju "Atak".
Šest meseci posle cunamija
Neispunjena
obećanja
Šest meseci kasnije, znatan deo ukupno obećane pomoći, u iznosu od šest
milijardi dolara, još nije dostavljen. Analitičari takođe upozoravaju i
na diskriminaciju u distribuciji pomoći, kao i na korupciju.
Pustošenje i gubitak ljudskih života koje je u Južnoj Aziji prouzrokovao
prošlogišnji cunami doveli su do najvećeg međunarodnog mobilisanja i
priliva finansijske pomoći posle jedne prirodne katastrofe.
Međutim, šest meseci kasnije, znatan deo ukupno obećane pomoći, u iznosu
od šest mili-jardi dolara, još nije dostavljen. Analitičari takođe
upozoravaju i na diskriminaciju u distribuciji pomoći, kao i na
korupciju.
U
roku od nekoliko nedelja od naleta cunamija, dok su svet obilazili
zastrašujući prizori smrti i razaranja, pokrenuta je masovna operacija
pomoći i finansijskih donacija vlada, međunarodnih i nevladinih
organizacija, korporacija i pojedinaca.
U
govoru, nekoliko dana posle međunarodne donatorske konferencije za pomoć
nastradalim područjima, generalni sekretar UN Kofi Anan izrazio je
divljenje povodom obima obećane pomoći. "Velikodušnost i podrška čiji
smo svedoci proteklih nedelja, postavili su nove standarde za svetsku
zajednicu", rekao je tada Anan.
Roberta Koen, analitičar u vašingtonskom institutu "Brukings", smatra,
međutim, da međunarodna zajednica ne može da se pohvali najboljim
učinkom kada se radi o ispunjenju datih obećanja.
"Kada
su kamere uključene - vlade su izdašne. Ali, kada interesovanje oslabi,
deo te pomoći nikada ne stigne tamo gde treba", kaže Roberta Koen za
Glas Amerike.
Ona
podseća da veliki deo pomoći obećane Iranu posle razornog zemljotresa
2003. nikada nije dostavljen, a pomoć ratom razorenim zemljama, poput
Avganistana, takođe uvek kasni.
Što
se tiče pomoći zemljama pogođenim cunamijem, treba još sačekati sa
ocenom. Procene sredstava koja su dostavljena pogođenim državama kreću
se od 2,5 do 3,5 milijarde dolara. Roberta Koen primećuje da je proces
obnove tek u začetku i da će dodatna pomoć verovatno još pristizati u
region.
"Vlade zemalja donatora žele da vide konkretne planove. One ne žele
jednostavno da predaju novac vladama pogođenih zemalja. Ti planovi nisu
bili dostupni sve do maja, kada su vlade Indonezije, Šri Lanke i drugih
država saopštile da su usvojile planove za obnovu", navodi Koenova.
Kao
i u drugim slučajevima međunarodne pomoći, postavlja se i pitanje kako
će taj novac biti utrošen i da li će ga pokrasti korumpirani funkcioneri
u opustošenim područjima.
Pri
tom korupcija nije jedini problem. Analitičari upozoravaju da
vlade-primaoci pomoći mogu da je preusmere za ciljeve i područja po
njihovom izboru.
"Pitanje
je da li postoji diskriminacija u distribuciji pomoći. Na primer, da li
postoji diskriminacija protiv nižih kasta u Indiji. Da li u Šri Lanki
pomoć u podjednakoj meri pristiže i manjinskim muslimanima i Tamilima.
Da li se pomoć dostavlja i ženama kojima je potrebna", pita se Roberta
Koen.
Ona
hvali brzo početno reagovanje međunarodne zajednice i, posebno, akcije
američke i australijske vojske i vojski drugih zemalja kako bi pomoć
bila dopremljena stanovnicima postradalih zemalja i kako bi humanitarni
radnici bili prebačeni u ta područja.
Ipak,
šest meseci kasnije, nije jasno koliki će deo finansijske pomoći,
namenjen dugoročnim potrebama obnove, zaista dospeti do onih kojima je
najpotrebnija.
Dva veka od
bitke kod Trafalgara
Više od 150 ratnih i drugih brodova prisustvovalo je na jugu Engleske
obeležavanju 200. godišnjice bitke kod Trafalgara, u kojoj je britanski
admiral Nelson pobedio francusko-špansku flotu i razvejao Napoleonove
nade u invaziju Engleske.
Tom
bitkom uspostavljena je globalna pomorska premoć Britanije u sledećih
100 godina. Horacija Nelsona, koji je tada imao 47 godina, u borbi je
ubio francuski strelac.
Ceremoniji je prisustvovalo 50-ak komandanata nacionalnih mornarica, a
britanska kraljica Elizabeta je sa broda "Enđurens" obavila smotru.
Pomorski spektakl, najveća smotra mornarica u svetu, završila se
vatrometom, posle kojeg su sva plovila nakratko ugasila sva svoja svetla.
U
samoj simulaciji čuvene bitke učestvovalo je 17 brodova iz pet država a
upotrebljeno je deset tona baruta i pirotehničke opreme.
Ta
bitka, kako navodi BBC, predstavlja jednu od najsvetlijih stranica
istorije britanske ratne mornarice, ali i katastrofalan poraz Francuske,
koja je izgubila mnogo brodova i 10.000 mornara.
Na
svečanoj smotri, među pet francuskih brodova, bio je i ponos francuske
ratne mornarice, nosač aviona na nuklearni pogon "Šarl de Gol".
Zbog
zategnutih francusko-britanskih odnosa oko budžeta Evropske unije,
organizatori ceremonije su promenili scenario kako ne bi bilo pobednika
i gubitnika, odnosno odlučili su da bitka bude bez nacionalnih obeležja.
Umesto državnih zastava koristile su se se neutralne - crvene i plave.
Tako
su se u simulaciji sukobili "plavi" i "crveni", a ne Francuzi i Englezi.
Jedan od čelnika britanske ratne mornarice, admiral ser Alen Vest o tome
je rekao:
"Ta
simulacija je sva u znaku bratstva na moru. Slavimo neverovatnu
činjenicu da su posle Trafalgara, mornari, koji su do tada ratovali
jedni protiv drugih, udružili snage da bi spasavali jedni druge u
ogromnoj oluji, koja je usledila. To je nešto što vredi obeležiti".
Na
pitanje da li je duh admirala Nelsona ipak lebdeo nad smotrom, kapetan "Šarl
de Gola" Abi Manije kaže da "ne bi koristio izraz Nelsonov duh, jer
Nelson je bio veliki čovek".
"Svi
se divimo admiralu i njegovoj strategiji, a sa prošlošću se moramo
pomiriti. Za nas, Trafalgar ima posebno značenje - na tu bitku gledamo
kao na pobedu jedne pomorske startegije i rado smo se odazvali pozivu na
ovu svećanu smotru. To je i način da stavimo do znanja da više ne
gledamo unazad nego u budućnost, ka Evropskoj uniji i zajedničkoj
evropskoj odbrani", ističe Manije.
No,
sećanje na ovu godišnjicu za Francuze nije prijatno, priznaje
viceadmiral Alen Dimontel.
"To
je za nas svojevrsna trauma - poslednja velika pomorska bitka između
naše dve zemlje. Ta bitka dugo je imala ogroman uticaj na ugled
francuske mornarice kod kuće. Izgubili smo 10.000 mornara i mnogo
brodova. No, osim što osećamo duboku tugu i divimo se junaštvu naših
mornara, nadam se da iz ovog poraza možemo da izvučemo i nešto pozitivno,
za današnjicu i sutrašnjicu", smatra viceadmiral Dimontel.
Kustos pomorskog muzeja u Parizu Bruno Pensone je nešto drugačijeg
mišljenja. On kaže da "Francuzima taj poraz nije mnogo značio".
"Zašto
bismo govorili o Trafalgaru? Bio je to poraz mornarice, ali samo
nekoliko nedelja kasnije naša vojska ostvarila je veličanstvenu pobedu
kod Osterlica, a Napoleon je bio gospodar kontinentalne Evrope. Zašto
bismo pamtili Trafalgar", pita Pensone.
I
čelnici francuske ratne mornarice radije govore o sadašnjoj i budućoj
saradnji sa Britanijom, nego o bitkama iz prošlosti.
Danas je, za razliku od Nelsonovog doba, francuska ratna mornarica veća
i moćnija od britanske, ali je njihova saradnja, kaže viceadmiral Alen
Dimontel, izuzetno važna.
"Kao
što to istorija pokazuje, a sadašnjost potvrđuje, u Evropi ima mnogo
ratnih mornarica, ali su dve važnije od drugih - kraljevska, odnosno
britanska i francuska. Evropske pomorske snage ne mogu se zamisliti bez
francusko-britanskog dvojca. Naravno da postoje stvari koje nas dele,
ali još više je onih koje nas povezuju. Ja sam optimista i verujem da
budućnost evropske mornarice leži u britansko-francuskoj saradnji",
naglašava viceadmiral Dimontel.
BIH -
SREBRENICA
Dve osobe
privedene zbog eksploziva u Potočarima
Policija
Republike Srpske privela jena razgovor dve osobe, koje se dovode u vezu
sa eksplozivom pronađenim u Potočarima, javila je televizija BHT1
pozivajući se na informacije iz policije Republike Srpske.
Istraga o
pronađenom eksplozivu u Potočarima obavlja se uz pomoć međunarodnih
institucija u BiH.
Policije Federacije BiH i RS do sada su privele ukupno tri osobe zbog
sumnje da su mogle postaviti eksploziv u Potočarima. Jedna od te tri
osobe, koju je priveo MUP Kantona Tuzla, puštena je sinoć iz pritvora
zbog nedostatka dokaza.
Policija
Republike Srpske pronašla je u sredu na prostoru memorijalnog centra
Potočari, gde će u ponedeljak biti obeležena deseta godišnjica zločina u
Srebrenci, oko 30 kilograma eksploziva sa detonatorima.
RS-SREBRENICA
Bukejlović na
čelu delegacije Vlade RS u Potočarima
Delegaciju Vlade
Republike Srpske (RS) koja će prisustvovati komemoraciji povodom
desetogodišnjice srebreničke tragedije u Potočarima predvodiće premijer
RS Pero Bukejlović, odlučeno je juče na sednici Vlade RS.
Osim Bukejlovića,
u delegaciji će biti i ministar rada i boračko-invalidske zaštite
Miodrag Deretić, ministar unutrašnjih poslova Darko Matijašević i
ministar za izbegla i raseljena lica Jasmin Samardžić.
Kako je saopšteno, ista vladina delegacija prisustvovaće i pomenu
srpskim žrtvama srebreničkog i bratunačkog kraja koji će se održati 12.
jula u Bratuncu.
Vlada RS danas je
usvojila informaciju MUP RS na pripremi obezbeđenja komemorativnog skupa
u Srebrenici, kao i informaciju o podmetanju eksploziva u kompleksu
Memorijalnog centra u Potočarima i aktivnostima koje je policija RS
preduzela u vezi s tim problemom.
Ranije je
saopšteno da se na komemorativnom skupu u Potočarima povodom 10.
godišnjice stradanja Bošnjaka očekuje oko 50 hiljada ljudi.
UHAPŠEN SIN
RADOVANA KARADŽIĆA
Pritisak na
porodicu
Luka Karadžić,
brat haškog optuženika Radovana Karadžića izjavio je da je hapšenje
njegovog sinovca Aleksandra Saše Karadžića "necivilizovn pritisak na
porodicu"
"Tvrdim da ni
Saša, kao ni mi, ne znamo Radovanovo kretanje i gde se nalazi, niti smo
se videli, ni čuli sa njim od 1998. godine", rekao je Luka Karadžić.
On je naveo da je
razgovarao sa Sašinom suprugom i majkom koje su mu rekle da su vojnici
EUFOR-a, za koje pretpostavljaju da su Amerikanci, stigli u nihovu kuću
oko 9.00 ujutro, da vrate stvari koje su oduzete prilikom nedavnog
pretresa.
"Pošto su vratili
stvari, jednostavno su ga pokupili, stavili pancir, kapuljaču na glavu,
strpali ga u blindirano vozilo i odveli do helidoroma, a oni (porodica)
pretpostavljaju za Tuzlu", kazao je Luka Karadžić i dodao da su
predstavnici EUFOR-a rekli "da će ga vratiti za 15 minuta, ali to 15
minuta i dalje traje".
Karadžić je rekao
da nije naveden razlog hapšenja, dodavši da "razloge možemo da
pretpostavljamo i mislim da je to još u nizu pritisaka na porodicu da bi
se Radovan predao".
On je kazao da
hapšnje Aleksandara Saše Karadžića bilo "spektakularno kidnapovanje" i
izrazio nadu da pripadnici EUFOR-a neće pokazati brutalnost prilikom
eventulanog ispitivanja i da će ga u toku dana vratiti kući, "jer su to
ljudi koji dolaze iz visoko civilizovanih zemalja".
Aleksandar Saša
Karadžić, sin haškog optuženika Radovana Karadžića, uhapšen je jutros na
Palama i prebačen na "sigurnu lokaciju", saopšteno je agenciji Beta iz
EUFOR-a.
Karadžića su
uhapsili američki pripadnici NATO štaba u BiH.
Aleksandar Saša
Karadžić je, prema izvoru agencije Beta, osumnjičen da pomaže skrivanje
optužnih za ratne zločine te da možda poseduje važne informacije za
pronalaženje optuženih za ratne zločine ili mrežu njihovih pomagača.
Aleksandar Saša
Karadžić biće tretiran u skladu sa međunarodnim humanitarnim zakonima,
rekli su u Euforu.
REAGOVANJA -
Ćerka Radovana Karadžića:
Ovo je otmica
Sonja Karadžić-Jovičević, kćerka haškog optuženika Radovana Karadžića,
izjavila je da joj se brat Saša, koga su iz stana na Palama odveli
Vojnici NATO, još nije javio.
Ona
je novinarima kazala da se protiv njenog brata ne vodi nikakav postupak,
niti je protiv njega podneta bilo kakva krivična prijava.
"Ovo
je praktično otmica", navela je Sonja Kararadžić-Jovičević, dodajući da
je jedan od vojnika NATO prolaznicima rekao da će se Saša Karadžić
porodici javiti tokom dana.
Ona
je potvrdila da su pripadnici NATO juče boravili u njihovoj porodičnoj
kući na Palama, najavljujući da će vratiti stvari koje su odneli
prilikom nedavnog pretresa, ali da su insistirali da u svom stanu, u
vreme kada budu vraćali stvari, bude Saša Karadžić.
Vojnici NATO jutros u 9.00 odveli su Sašu Karadžića iz stana na Palama i
sa lisicama na rukama, pancirom i povezanih očiju prebacili ga do
igrališta u centru Pala, odakle je helikopterom odveden u nepoznatom
pravcu.
Lokalna policija nije bila obaveštena o ovoj akciji, niti je u njoj
učestvovala, rekao je Beti izvor iz MUP-a RS.
Vojnici NATO nedavno su na Palama pretresli stan Saše Karadžića, njegove
sestre Sonje, kao i kuće u kojoj živi njihova majka Ljiljana
Zelen-Karadžić, ali tom prilikom niko nije uhapšen.
Tada
su iz stambenih objekata Karadžićevih odneti određeni predmeti koji su,
kako je saopšteno iz Štaba NATO u Sarajevu, poslati na forenzičku
analizu.
PROCENE
EKSPERATA
Neizbežno
odlaganja proširenja EU
Širenje
Evropske unije (EU) biće zasigurno odloženo, ocena je eksperata Bečkog
instituta za međunarodno upoređivanje ekonomija (BIME).
U
studiji na temu "I pored usporavanja rasta nastavlja se proces
nadoknađivanja zaostataka" oni su istakli da su se izgledi za dalje
prijeme članica u EU, zbog unutrašnje krize EU, pogotovo nakon
izjašnjavanja o Ustavu EU, pogoršali.
"Za
Bugarsku i Rumuniju već sada se mora računati sa tim da neće biti
primljene u EU januara 2007, već da će se njihov prijem odložiti na
godinu dana", istakao je ekspert BIME-a Gabor Hunja.
On
je dodao da to nije nikakva tragedija za te zemlje, jer su od statusa
kandidata imale dosta koristi.
Procena tog eksperta je da će doći i do odlaganja termina za početak
pregovora o pridruživanju Turske EU, iako za to ne postoje, sa
ekonomskog aspekta, opravdani razlozi.
Kada
je reč o jugoistočnoj Evropi u studiji je konstatovano da je privredni
rast prvih meseci ove godine usporen, i to pre svega u Rumuniji,
Hrvatskoj i Srbiji, ali i Turskoj.
Sanacije budžeta i rastući spoljnotrgovinski deficiti usporiće, prema
proceni BIME, ne samo ove već i iduće godine priredni rast u zemljama
jugoistočne Evrope.
Prema tim ocenama, privredni rast u zemljama tog regiona će se kretati
između četiri i šest odsto.
Što se tiče Hrvatske, istakli su eksperti, ima razlog za zabrinutost,
jer će privredni rast biti mnogo manji zbog velikog duga i previsokog
kursa nacionalne valute.
"Sadašnja
makroekonomska politika u Hrvatskoj se nalazi u ćorsokaku", rekao je šef
BIME Mihael Landtsman na konferenciji za štampu.
Hrvatska, kako je dodao, samo gomila dugovanja, i ima premalo prostora
za uštede socijalnih i zdravstvenih izdataka. Zaduženost Hrvatske, kako
je navedeno, dostigla je već 84 odsto od bruto nacionalnog proizvoda.
Zbog
toga Landtsman preporučuje Zagrebu da se suzdrži u povećanju zarada u
naredne dve do tri godine, kako bi se industrijska proizvodnja oporavila.
On
je kazao da je Hrvatska, u poređenju sa drugim zemljama regiona,
nedovoljno konkurentna.
Kad
je reč o privrednoj perspektivi ostalih zemalja jugoistočne Evrope, BIME
ukazuje da ostaje da se reše otvorena pitanja, kao što su status Kosova,
Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
STRAZBUR
EP osudio
zločin u Srebrenici
Evropski
parlament (EP) je u Strazburu "najoštrije osudio masakr u Srebrenici" i
poručio da "takav sramni i nepodnošljivi događaj u Evropi mora biti
poslednji masakr počinjen u ime neke etničke ideologije".
Evropski
parlamentarci su u rezoluciji o Srebrenici saopštili da će "učiniti sve
u svojoj moći da spreče da se takva varvarska i čudovišna dela nikad
više ne ponove u Evropi".
Evropski
parlament izražava "duboku zabrinutost zbog činjenice da su Radovan
Karadžić i Ratko Mladić i dalje na slobodi u regionu" i "poziva
Republiku Srpsku i Srbiju i Crnu Goru da preduzmu hitne mere da se
pronađu i pred pravdu izvedu Karadžić i Mladić".
Poslanici
parlamenta Evropske unije su ocenili da "podrška koju Karadžić i Mladić
izgleda u nekim delovima regiona imaju u narodu, predstavlja uvredu
sećanju na žrtve i najveću prepreku za pomirenje".
U rezoluciji se
daje "bezrezervna podrška dragocenom i teškom poslu koji je obavio Haški
sud" i ponovo ističe da je "potpuna saradnja s tim tribunalom preduslov
za tešnju saradnju s Evropskom unijom".
"Sve zemlje
regiona moraju ispuniti obaveze o potpunoj saradnji s Haškim sudom u
svim okolnostima", podvlači se u dokumentu EP.
Takođe se
naglašava da je "hapšenje, prebacivanje (u Hag) i osuda krivaca za ratne
zločine, predstavljaju ono najmanje odavanje počasti hiljadama žrtava
ratnih zločina u Srebrenici i drugde".
Evropski
poslanici su izrazili saučešće porodicama srebreničkih žrtava i ukazali
da patnju onih koji još uvek ne znaju sudbinu svojih najbližih, "uvećava
nasposobnost da se pred pravdu izvedu krivci za te akte".
UJEDINJENE
NACIJE
Grupa četiri
traži proširenje Saveta bezbednosti UN
Nemačka, Japan,
Brazil i Indija podneli su Generalnoj skupštini UN predlog rezolucije o
proširenju Saveta bezbednosti za još 10 članica, i glasanje se očekuje
iduće sedmice, saopštila je japanska vlada.
Četiri zemlje
koje se nadaju stalnom članstu u Savetu bezbednosti, poznate i kao Grupa
4 (G-4), žele da se glasa o njihovom predlogu rezolucije kojim je
predviđeno šest dodatnih stalnih mesta, bez prava veta, i četiri
rotirajuća, nestalna mesta.
"G-4 će zatražiti
da rasprava o predlogu rezolucije u Generalnoj skupštini UN počne već
iduće sedmice", navodi se u saopštenju Japana.
Japanska misija u
UN saopštila je da nacrt rezolucije mora da bude preveden na zvanične
jezike UN pre nego što se podeli 191 članici Generalne skupštine.
Jedan od
predstavnika G-4, koji je želeo da ostane anominam, rekao je da je na
ovonedeljnom samitu Afričke unije (AU) u Libiji, AU odlučila da
predstavi sopstvenu rezoluciju i u isto vreme pregovara sa G-4 o
njihovoj.
G-4 će
pergovarati sa predstavnicima AU na samitu G8 koji je počeo u Gleniglsu,
Škotska.
Bez 53 afrička
glasa, rezolucija G-4 neće imati potrebnu dvotrećinsku većinu.
Generalni
sekretar UN Kofi Anan želi da odluka o proširenju SB bude doneta za
samit UN u septembru. On je predložio da savet bude proširen sa 15 na 24
mesta. G-4 želi 25 mesta, a Afrička unija 26.
Na samitu Afričke
unije u Sirti predloženo je 11 novih članica - šest stalnih i pet
nestalnih, dvoje iz Afrike.
SLOBADA MEDIJA
U SAD
Novinarka
Njujork tajmsa poslata u zatvor
Novinarka lista "Njujork tajms" Džudit Miler osuđena je na zatvorsku
kaznu jer velikoj poroti koja istražuje kako je u javnost procurelo ime
operativca Centralne obaveštajne agencije (CIA) nije želela da otkrije
ime svog izvora.
Sudija Tomas Hogan naredio je da Džudit Miler bude poslata odmah u
zatvor, gde će ostati sve dok velikoj poroti, u oktobru, ne istekne
mandat, ukoliko prethodno ne pristane da svedoči, javljaju agencije.
Milerova je rekla sudiji da ne želi da ode u zatvor, ali je istakla da
mora da štiti svoje izbore.
"Ako
se novinarima ne može verovati da će zaštititi svoje izvore, onda
novinari ne mogu da rade i tu nema slobode štame", rekla je ona.
Velika porota pokušava da utvrdi ko je iz Bušove administracije 2003.
godine medijima odao ime agenta CIA Valeri Plejm i da li su pri tome
prekršeni neki zakoni.
Ime
Plejmove kao agenta CIA procurelo u javnost nakon što je njen suprug,
diplomata Džozef Vilson kritikovao rat u Iraku. Vilson je prethodno u
Africi bezuspešno tražio dokaze da je tadašnji irački lider Sadam Husein
ranih 1990-ih godina pokušavao da nabavi uranijum.
Reporteri bez granica procenili su da je zatvaranje Milerove "tužan dan
za slobodu štame".
Odluka sudije u Vašingtonu je "apsurdna", "opasan presedan" i "veoma loš
signal SAD ostatku sveta", navodi se u saopštenju RSF i poziva američki
Kongres da što pre izglasa predlog zakona kojim se novinarima daje pravo
da štite svoje izvore na federalnom nivou.
NAFTA
Barel sirove
nafte skuplji od 61 dolara
Cena
za barel sirove nafte je po prvi put prešla 61 dolar na njujorškoj berzi,
čemu su doprinele prognoze o nevremenu u Meksičkom zalivu koje bi mogle
da utiče na proizvodnju nafte.
Cena
se zaustavila na rekordnih 61,28 dolara za barel predviđen za isporuku u
avgustu, nakon više skokova tokom današnjeg poslovanja berze.
Prethodni rekord je bio 60,95 dolara za barel i zabeležen je 27. juna.
Cena
za galon benzina, odnosno 3,78 litara, takođe je porasla dostigavši
1,7915 dolara.
Na
berzi u Londonu barel nafte Brent, iz Severnog mora, povećao se za 1,59
dolara na 59,88 dolara, što je takođe rekord.
Zbog
tropske oluje Sindi, najmanje 23 naftne platforme i šest bušotina je
evakusinao, čime je prekinuto više od tri odsto normalne proizvodnje
nafte i prirodnog gasa u Meksičkom zalivu.
Prošle godine zbog ciklona Ivan proizvodnja nafte u Meksičkom zalivu je
bila blokirana dva meseca.
Oluja Sindi sada je nad državom Lujizijanom, na jugu SAD, i trebalo bi
da oslabi kako se bude pomerala ka severoistoku zemlje, saopštio je
Nacionalni centar za uragane u SAD.
Oluja Denis bi mogla da preraste u uragan, upozorili su u tom centru.
IRAK
Ubijen
egipatski ambasador u Iraku
Ogranak al-Kaide u Iraku je u saopštenju objavljenom na veb sajtu,
potvrdio da je egipatski ambasador u Iraku al Šerif, koji je otet u
subotu, ubijen.
Na
istom sajtu je objavljen i video snimak u kome se al Šerif, sa povezom
preko očiju, identifikuje kao glavni za misiju Egipta u Iraku i dodaje
da je prethodno radio kao ambasador u Izraelu od 1999. do 2003. godine.
Na
snimku se, međutim, ne vidi da li je al Šerif ubijen, što je bio slučaj
na prethodnim snimcima koje je ta teroristička organizacija ranije
prikazivala.
