Broj
1011, 15.jul 2005
DAN DRŽAVNOSTI CRNE GORE
Različiti
pogledi na 13. jul
Trinaesti jul je u Crnoj Gori ove godine, praktično, prvi put obeležen
kao Dan državnosti, ali u znaku tradicionalnih političkih podjela, pa i
različitih pogleda na sam taj praznik.
Trinaesti
jul je u Crnoj Gori ove godine, praktično, prvi put obeležen kao Dan
državnosti, ali u znaku tradicionalnih političkih podjela, pa i
različitih pogleda na sam taj praznik.
Formalno je 13. jul i prošle godine imao karakter Dana državnosti,
pošto je crnogorski parlament samo dan ranije usvojio zakon kojim je taj
datum proglašen najvišim državnim praznikom Crne Gore.
Tada
nije bilo prave prilike za političko slavlje. Ove godine Crna Gora svoj
dan državnosti proslavlja uz nove velike infrastrukturne objekte i druge
"radne pobjede", čiji završetak nije slučajno "tempiran" za 13. jul.
Automobilski tunel kroz planinu Sozina, dug 4.200 metara, most "Milenijum"
na Morači u Podgorici, granični prelaz na Debelom Brijegu, prema
Hrvatskoj, novi bulevari u Podgorici, obnovljeni hotel "Bjelasica" u
Kolašinu i još neki objekti su ne samo veoma važni, nego su i tako
moderni da im se politički pridaje značaj simbola nove "evropske Crne
Gore".
|
MILO ĐUKANOVIĆ
Crna Gora će brzo biti međunarodno priznata
Crnogorski premijer Milo Đukanović izrazio je uverenje da će
Ujedinjene nacije i evropske države ubrzo posle referenduma priznati
nezavisnost Crne Gore.
"Kao što je Berlinski kongres 13. jula 1878. godine priznao Crnoj
Gori državnost, očekujem da svetske sile verifikuju našu
samostalnost", rekao je Đukanović na svečanosti u Crnogoroskom
narodnom pozorištu, povodom 13. jula Dana državnosti Crne Gore.
On je kazao da će se crnogorski građani u najskorije vreme izjasniti
o budućnosti i dodao da će se državne zastave Crne Gore 2006. godine
"vijoriti ne samo u crnogorskoj prestonici Cetinju, već i ispred
Ujedinjenih nacija".
"Iduće 2006. godine imaćemo razloga da slavodobitno proslavimo Dan
državnosti", kazao je Đukanović.
Crnogorski premijer je rekao da je crnogorska opredeljenost za
nezavinost "prirodan put" za povezivanje sa evropskim tokovima, kao
i da ta opredeljenost "nije hir, već obaveza".
Crna Gora će biti deo EU, nezavisno od državnog statusa, naveo je
on, dodajući da bi bilo bolje da Crna Gora sama upravlja svojom
budućnošću i da više nikad ne dozvoli da bude "objekat za
izmirivanje tuđih računa".
Đukanović je kazao da pristalice nezavisnosti ne ulaze u
referendumski proces bez nelagode jer, kako je rekao, "jedan deo
naše braće i komšija nisu shvatili da je Crna Gora i njihova država".
Manjinski narodi iskazali su odanost Crnoj Gori, rekao je crnogorski
premijer, dodajući da u Crnoj Gori svi narodi i konfesije moraju
biti jednako poštovani.
Svečanom obeležavanju Da-na državnosti Crne Gore prisustvovali su i
predsednik Crne Gore Filip Vujanović, predsednik državne zajednice
Svetozar Marović, predsednik Skupštine Ranko Krivokapić, vrhovni
državni tužilac Vesna Medenica, specijalni tužilac za organizovani
kriminal Stojanka Radović, predstavnici Podgoričkog korpusa Vojske
SCG i Ratne mornarice. |
Dok
se crnogorska vlast nalazi u nekoj vrsti trinaestojulske slavljeničke
euforije, upravo zbog političkih prilika i svojih stremljenja, ali i
zbog novih objekata, opozicija na svoj način "slavi" 13. jul.
Najjača opoziciona stranka, Socijalistička narodna partija ne učestvuje
u oficijelnim proslavama 13. jula. Dan je obilježila sa borcima "jugoslovenske
orijentacije", posjetama partizanskim spomenicima i spomen obilježjima.
Bar
tri opozicione partije, Narodna stranka, Srpska narodna stranka i
Demokratska srpska stranka, drže da je 13. jul važan kao "dan protiv
nezavisnosti Crne Gore". Te stranke, su se uhvatile za činjenicu da je
Trinaestojulski ustanak 1941. godine počeo samo dan pošto je na Cetinju,
pod okupacijom Italije, proglašena nezavisna Crna Gora.
Četnički sljedbenici i protivnici 13. jula kao Dana državnosti, tvrde,
naime, da je taj ustanak bio "odgovor" na Petrovdansku skupštinu iste
godine kada je proglašena nezavisna Crna Gora. Istoričari, pak, dokazuju
da 12. i 13.jul 1941. godine, politički, nemaju nikakve međusobne veze.
Ustanak se nije mogao pripremiti za jedan dan. Niti su vođe ustanka
znale za proglašenje nezavisne države Crne Gore, niti su tadašnji
političari na Cetinju znali za pripreme Trinaestojulskog ustanka.
Na
ovaj dan prošle godine usvajeni su novi državni simboli Crne Gore -
državni grb, zastava i himna. Međutim, Crna Gora se politički i dalje
dijeli i oko toga.
U
nekim, opozicionim, opštinama, ti simboli još nijesu prihvaćeni. Na
državnim zgradama se ne ističe crnogorska zastava, a na lokalnim
svečanostima se ne pjeva himna "Oj svijetla majska zoro". To se
izbjegava čak i na svečanostima na kojima prisustvuje i predsjednik Crne
Gore.
Zato
se i desilo, ovih dana, da je jedan odbornik Građanske partije, na
sjednici Skupštine opštine Herceg Novi, javno, pred TV kamerama,
predsjedniku opštine Dejanu Mandiću poklonio crnogorsku državnu zastavu.
Opština Herceg Novi je opoziciona.
Isto
je, doduše, potom uradio i jedan odbornik Srpske narodne stranke na
sjednici Skupštine opštine Nikšić, poklonivši tamošnjem predsjedniku
trobojku, pošto su opozicione stranke tražile da se i ona ističe, uz
državnu zastavu Crne Gore, na javnim zgradama.
Ni
crnogorska himna nije svuda dobrodošla. Čak je i jedan opozicioni
poslanik u crnogorskom parlamentu, iz poslaničke klupe, poručio da
nikada neće ustati na sviranje "fašističke himne".
Navodno, himnu je napisao Sekula Drljević, jedan od zagovornika
nezavisne Crne Gore u vrijeme njene okupacije u Drugom svjetskom ratu.
Istorijska je istina, međutim, da je sadašnja crnogorska himna
kombinacija stare narodne pjesme koja se pjevala u Crnoj Gori i nekih
stihova koje je Drljević objavio mnogo prije Drugog svjetskog rata, kada
nije bilo ni pomena o nezavisnoj Crnoj Gori.
Političari različito slave 13. jul, a običan svijet su praznik
obilježili neradno.
Ilija Despotović
Podgorica
KOSOVO I METOHIJA
Demaći najavio
nove napade na Srbe
Nad Srbima na Kosovu izbiće nasilje takvih razmera da će se zaboraviti
17. mart 2004. godine", rekao je Demaći.
Predsednik
Unije književnika Kosova i politički analitičar Adem Demaći upozorio je
na mogućnost izbijanja novog nasilja nad kosovskim Srbima, navodeći da
se na Kosovu mnogo više pažnje poklanja problemima Srba, nego potrebama
većinskih Albanaca.
"Nad
Srbima na Kosovu izbiće nasilje takvih razmera da će se zaboraviti 17.
mart 2004. godine", rekao je Demaći za današnje izdanje "Blic"-a.
On
je naveo da je albanska većina osetila da niko ne mari za njene zahteve.
"Na
Kosovu vladaju nezaposlenost, kriminal i sve vrste nevolja, a svi
pričaju o decentralizaciji i interesima šest-sedam odsto Srba. Masa je
zaslepljena, misle da su im krivi Srbi, a ne
Beograd i UNMIK", istakao je Demaći.
On
je dodao da bi nasilje moglo biti usmereno i prema "korumpiranim
albanskim liderima" koji "nemaju petlju" da se suprotstave srpskim
zahtevima.
Demaći smatra da je "jedini način da se spreči krvoproliće da Kosovo
dobije nezavisnost".
REAGOVANJA
LEON KOJEN
UNMIK i KFOR moraju zaštiti Srbe
Savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića, Leon Kojen, ocenio je da je
izjava predsednika Unije književnika Kosova Adema Demaćija o mogućnosti
izbijanja novih antisrpskih nereda na Kosovu - "pretnja" i "najava novog
nasilja".
"Demaćijeva
najava novog nasilja nad Srbima mora se uzeti veoma ozbiljno, jer je reč
o jednom od najpoznatijih i najuglednijih albanskih političara sa
Kosmeta", istakao je Kojen.
Privremene institucije u pokrajini, a pogotovu UNMIK i KFOR, imaju u
ovom trenutku veliku odgovornost da zaštite sve pripadnike srpske
zajednice od pretnji, pritisaka i nasilja, naveo je Tadićev savetnik u
reakciji na izjavu koju je Demaći .
Uspehom u zaštiti pripadnika srpske zajednice na Kosovu meriće se i to "koliko
je stvarno održiva ideja multietničkog društva na Kosovu i Metohiji",
dodao je Kojen.
"Ukoliko
ovakve pretnje učestaju, i vlast u Beogra-du mora razmišljati o koracima
koje treba preduzeti da se zaštite život, prava i imovina Srba u
pokrajini", ocenio je savetnik Borisa Tadića.
Predsednik kosovske Unije književnika i politički analitičar Demaći
upozorio je u izjavi za beogradski list da bi, zbog poklanjanja mnogo
veće pažnje problemima Srba nego potrebama Albanaca, nad Srbima na
Kosovu moglo izbiti "nasilje takvih razmera da će se zaboraviti 17. mart
2004. godine".
"Na
Kosovu vladaju nezaposlenost, kriminal i sve vrste nevolja, a svi
pričaju o decentralizaciji i interesima šest-sedam odsto Srba. Masa je
zaslepljena, misle da su im krivi Srbi, a ne
Beograd i UNMIK", ocenio je on.
Demaći je dodao da bi nasilje moglo biti usmereno i prema "korumpiranim
albanskim liderima" koji "nemaju petlju" da se suprotstave srpskim
zahtevima.
NEBOJŠA ČOVIĆ
Pretnja međunarodnoj zajednici i kosovskim Srbima
Šef
Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović ocenio je
izjavu Adema Demaćija kao pretnju međunarodnoj zajednici, kosmetskim
Srbima i izbeglima koji žele da se vrate na Kosovo.
Predsednik Unije književnika Kosova i politički analitičar Adem Demaći
je za današnji beogradski "Blic" rekao da će "nad Srbima na Kosovu
izbiti nasilje takvih razmera da će se zaboraviti 17. mart 2004. godine".
Čović je za BK televiziju rekao da su najave novog krvoprolića "stari
trik na novi način", i dodao da je reč o dobro poznatom albanskom
pristupu u kome "jedni hlade, a drugi lade".
Prema njegovim rečima, ako te pretnje uplaše međunarodnu zajednicu, onda
će ona na taj način pokazati svoje slabosti.
Nezavisnost ili zavisnost neće rešiti ono što nije moglo da se reši do
sada, dodao je Nebojša Čović u izjavi TV BK.
S
druge strane, rekao je Čović, ako Demaći ozbiljno misli da bi nasilje
moglo biti usmereno i prema "korumpiranim albanskim liderima" koji "nemaju
petlju" da se suprotstave srpskim zahtevima, to je pravi pristup
obračuna sa nosiocima organizovanog kriminala, bilo koje vere ili
nacionalnosti.
Demaći je upozorio na mogućnost izbijanja novog nasilja nad kosovskim
Srbima, navodeći da se na Kosovu mnogo više pažnje poklanja problemima
Srba, nego potrebama većinskih Albanaca.
On
smatra da je "jedini način da se spreči krvoproliće da Kosovo dobije
nezavisnost".
"Na
Kosovu vladaju nezaposlenost, kriminal i sve vrste nevolja, a svi
pričaju o decentralizaciji i interesima šest-sedam odsto Srba. Masa je
zaslepljena, misle da su im krivi Srbi, a ne
Beograd i UNMIK", istakao je Demaći.
SKUPŠTINA SRBIJE
Kad poslanik
postaje rob(a)
Nedavni "šou" poslanika Mike Vlaovića za govornicom srpskog parlamenta
kojim je obelodanio ponudu jednog od najbogatijih ljudi u ovoj zemlji,
Bogoljuba Karića, da pređe u njegov Pokret snaga Srbije za veliku "lovu"
nikog nije preterano iznenadio. Ostaje još da se vidi hoće li neko
podneti prijavu protiv opasne prakse...
Bogoljub
Karić mi je za prelazak iz Demokratske stranke Srbije (D.S.S) u Pokret
snaga Srbije (P.S.S) ponudio više novca nego što vredi ukupna moja
imovina. Ponudu sam odbio, jer više vredi moj obraz od svega što Karić
ima, rekao je pre nekoliko dana pred skupštinskom i sveukupnom srpskom
javnošću narodni poslanik DSS Mika Vlaović.
On
je potanko objasnio da ga je predsednik P.S.S, Bogoljub Karić posetio u
njegovoj kući. "Karić je došao u moju kuću drugog dana Uskrsa (2. maja)
i ja sam ga, kao dobar vojvođanski domaćin primio, jer su vrata svima na
taj dan otvorena. Ali, dobar domaćin bira sa kim će, a ja sa njim neću.
Ja sam čestit čovek i velika mi je čast što sam opet poslanik", rekao je
Vlaović sa govornice Skupštine Srbije.
Vlaović je prvi poslanik u republičkom parlamentu koji je ovako javno
izgovorio nešto o čemu se u kuloarima i u novinskim napisima govori
mesecima; da se u Skupštini trguje poslaničkim mandatima i da svako ko
ima dovoljno novca može da kupi poslanike da bi očuvao svoje poslovne
interese. Najviše optužbi za trgovinu mandatima išlo je i ide na adresu
biznismena Bogoljuba Karića, jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji, koji
je prošle godine formirao svoju političku stranku P.S.S. Partija je
zahvaljujući njegovoj Televiziji BK i žestokoj kampanji, već obezbedila
sebi dobar rejting u biračkom telu, a Karić je otišao i dalje
najavljujući mesecima da će formirati svoj poslanički klub u Skupštini
Srbije jer će desetak poslanika drugih stranaka prići P.S.S.
Priča o trgovini poslaničkim "dušama" kulminirala je prelaskom poslanika
Živadina Lekića iz Srpske radikalne stranke (SRS) u Karićev P.S.S pre
dva meseca, ali kako je on javno odbacio svaku mogućnost da je za taj
čin dobio finansijske ili materijalne pogodnosti, priča je na kratko
završila žestokom kritikom svih poslanika i ignorisanjem Lekića.
Pošto nemaju drugog načina da zaštite mandate koje su osvojile na
izborima, političke stranke u parlamentu kreću u žestoku kampanju protiv
Karića, ne bi li moralnim osudama sprečili odliv iz svojih redova.
Takođe, odlučeno je da Lekić ne može da govori u parlamentu u ime P.S.S,
već samo kao nezavisni poslanik.
Sada
međutim, nakon javnog istupa poslanika Vlaovića, predstavnici stranaka
smatraju da je vreme da reaguje državni tužilac i učini sve kako bi se
ispitao ceo slučaj i eventualno kaznila politička korupcija.
Tužilac treba da reaguje
"Državni
tužilac bi, po pravilu, trebalo da reaguje na istup Vlaovića za
govornicom", smatra Aleksandar Milosavljević iz Udruženja tužilaca i
zamenika tužilaca Srbije, dodajući da poslanici dnevno preko
skupštinskog mikrofona navedu i po nekoliko desetina, navodno počinjenih
krivičnih dela, a da se sve završi samo na tome.
Objasnivši da poslanici po zakonu ne mogu da odgovaraju za ono što su
izneli za govornicom u parlamentu, Milosavljević za Čiste ruke kaže da
oni sami najčešće i ne podnose krivične prijave.
"Najlogičnije bi bilo da sam Vlaović podnese krivičnu prijavu policiji
ili tužilaštvu, koji bi sa njim razgovarali o detaljima događaja, kako
bi se utvrdilo ima li osnova da dalje gonjenje", kaže on, dodajući da
postoji mogućnost da Vlaović kaže da je sve što je imao, već izneo pred
poslanicima, ili da ne želi da govori.
"Za
skupštinskom govornicom ne može da se prijavljuje krivično delo, već to
treba da se uradi dopisom policiji ili tužilaštvu", objašnjava
Milosavljević.
Ništa pravno, samo politički
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić kaže za Čiste ruke da stranka
sada neće ulaziti u pravni aspekt priče već da je cilj - politička
diskreditacija Karića i njegove stranke.
"Bogoljub
Karić je najveće političko zlo u Srbiji u ovom trenutku i DSS će u
narednom periodu saopštiti kojim je još njenim poslanicima nuđeno da
pređu u Pokret snaga Srbije", rekao je Aligrudić.
Iako
nije želeo da saopšti o kojim se poslanicima radi, Aligrudić je naveo "da
im Karić nudi ogromne sume novca - od 200.000 do 300.000 evra, ali i
razne druge materijalne pogodnosti, stanove i slično".
"To
je istina i ti poslanici imaju dokaze za takvo nešto, iako ih još nismo
pokazali", tvrdi Aligrudić, dodajući da "izaziva Karića da ako to nije
istina, podnese tužbu protiv D.S.S, jer bi bilo veoma interesantno
gledati, kako bi tekao sudski postupak".
I
poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS) Rajko Baralić tvrdi za
Čiste ruke da je Karić vrbovao i nudio novac dvojici članova poslaničkog
kluba SPS. On takođe nije želeo da kaže ko su ti poslanici, napominjući
da oni ne žele javno da se izjašnjavaju.
I
Baralić navodi da im je Karić nudio po nekoliko stotina hiljada evra,
stan i drugo. On kaže da je pozvao Karića da javno kaže odakle mu toliki
novac, da li nudi i ugovore, da li će platiti porez....
"Ta
dva poslanika odbila su ponude i o tome su obavestili poslanički klub,
jer su pravi socijalisti, a SPS nije na prodaju. Zato čestitam Miki
Vlaoviću što je javno izneo ceo događaj", kaže Baralić i ističe da je "Karić
već kupio jednog poslanika u Skupštini, pa je krajnje vreme da državni
tužilac počne da radi svoj posao". "Ovo je sada novi žtrafiking
poslanicimaž i osim što je nemoralan i neshvatljiv, vređa birače i
narušava njihovu izbornu volju. To državu vodi u anrhiju", smatra
Baralić koji optužuje Karića da na taj način on otima mandate i čini
krivično delo. Prema njegovim rečima, Karić time štiti svoja dva sna -
da ostane većinski vlasnik u "Mobtelu" i da poslove zaštiti tako što će
biti deo političke elite.
"U
Srbiji postoje centri moći koji imaju nameru da za svoje interese
prekomponuju političku scenu, a to se dešavao i u prethodnom sazivu
parlamenta. Tada su nam i Karić i biznismen Milorad Mišković nudili da
napravimo poslanički klub koji bi se zvao Kosovo ili Privrednik, jer su
verovali da mogu da kupe većinu i tako postanu šefovi države za manje
pare nego što bi ih koštala izborna kampanja", oštro zaključuje Baralić.
Zabranjen šoping
Sličan stav ima i šef poslaničke grupe G 17 plus Miloljub Albijanić koji
kaže da, iako poslanicima te stranke Karić nije prilazio, državni
tužilac mora da reaguje posle istupa Mike Vlaovića.
"Kupovina
poslanika nije dopuštena", podseća Albijanić, koji smatra da, posle
Lekića, Karić više neće uspeti da kupi nijednog poslanika. On takođe
smatra da je razlog za Karićevo političko delovanje zaštita interesa u "Mobtelu"
oko koga se uskoro završava preliminarna arbitraža u Cirihu, navodeći da
u to preduzeće mora da uđe Uprava za borbu protiv organizovanog
kriminala i potpuno rasvetli sve što se tu dešavalo.
S
druge strane, portparol Pokreta snaga Srbije Dejan Mileković za Čiste
ruke odbacuje sve te optužbe i ističe da "P.S.S ne kupuje poslanike".
"Mi
smo otvoreni za saradnju sa svima, kao saborni pokret, kojem je cilj
jaka ekonomska Srbija koja će biti deo Evropske unije i nikome ništa
niti obećavamo niti nudimo ", kaže Mileković i tvrdi da P.S.S ne
proizvodi afere o kojima sud treba da brine.
Jadna država
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član Saveta za borbu protiv
korupcije Vlade Srbije, Radmila Vasić kaže da je nedopustivo da se
ovakve stvari dešavaju u parlamentu, ocenjujući da je "jadna država u
kojoj se trguje mandatima".
"Krupna
korupcija je opasna višestruko, jer su državni organi u kojima se ona
pojavlje istovremeno i nadležni da se bore protiv nje. Ako poslanici
koji treba da povedu državu u pravcu uspostavljanja vladavine prava i
sami padnu na ispitu elementarnog ličnog morala, tako što će dozvoliti
da se trguje mandatima - onda ne znam šta reći", kaže Radmila Vasić.
"Zato
javni tužilac mora da reaguje svom silinom, jer ako to prođe nekažnjeno,
nanosi se neviđena šteta parlamentu i urušava se država", kaže
profesorka Vasić i navodi da počinioci korupcije treba da budu kažnjeni
kako bi se javnosti poslala poruka da je korupcija kažnjiva i
nedopustiva.
Ona
naglašava da su u delu korupcije krive obe strane - i ona koja daje i
ona koja prima.
Navodeći da je i ranije bilo priča, dok Karić još nije imao svoju
stranku, da on lobira za svoje ekonomske interese u politici. Vasić je
kazala da bi se, iako je protiv takvih mera, u slučaju da se dokaže da
Karić kupuje poslanike, založila da se zabrani političko delovanje
njegovoj stranci.
"Jer,
šta će narod da radi i kako da se ponaša, ako su takvi njegovi politički
predstavnici. Ako dozvolimo da se takve mogućnosti realizuju, onda nam i
ne trebaju izbori, već neka se raspiše tender, pa ko da više novca, neka
ide u parlament", kaže ona.
Kao
jedan od članova radne grupe koja je radila na Antikorupcijskoj
strategiji, profesorka Vasić je navela da je njen stav da se protiv
korupcije, pre svega u državnim organima, treba boriti iznutra - da oni
sami kod sebe pronađu porozne tačke i sami predlože mere koje će
najbolje da ih sprečavaju.
U
slučaju kupovine mandata, Radmila Vasić kaže da po Krivičnom zakoniku
ima elemenata da se takve stvari dokažu, jer postoje razne službe za
hvatanje kriminalaca, pa ni takav problem ne bi bio nesavladiv.
Ona
je zaključila da ovaj slučaj ne bi smeo da ostane samo slovo na papiru,
odnosno da se završi na novinskim stupcima i onda zaboravi.
Kolegijalna stvar
Kao
poslanici kojima su nuđene privilegije za prelazak u P.S.S, pored Mike
Vlaovića, pominjani su poslanici D.S.S Dejan Mikavica, Arsen Kurjački i
Dragoljub Kojčić. Oni su demantovali te tvrdnje, a Kojčić je čak optužio
svoje partijske kolege da mu "smeštaju" tu priču, kako bi ga politički
diskreditovali.
"U
Demokratskoj stranci Srbije postoje neki ljudi kojima smeta moj
potencijal i vide konkurenta u meni, pa šire takve bezobrazne laži, da
me je neko kupio", kaže Kojčić za Čiste ruke i kaže da nije "na prodaju",
iako je nezadovoljan svojim političkim položajem u D.S.S.
generalni sekretar Saveta Evrope, Teri Dejvis
Savet Evrope
zadovoljan primenom reformi u SCG
Srbija i Crna Gora napravila je značajan napredak u primeni reformi,
rekao je u Beču generalni sekretar Saveta Evrope (SE) Teri Dejvis .
On
je u obraćanju Stalnom savetu Organizacija za evropsku bezbednost i
saradnju (OEBS) istakao da je nedavna misija SE ustanovila značajan
napredak u odlučnoj implementaciji reformi na raznim nivoima.
Dejvis je rekao da SE pruža podršku institucijama državne zajednice u
sprovođenju reformi i da je spreman da ponudi pomoć i u oblastima kao
što su reforma lokalnih vlasti, zaštita ljudskih prava i manjina i
reforma pravosuđa.
Generalni sekretar SE je naglasio da Savet Evrope nastavlja da prati
razvoj situacije na Kosovu i podsetio da SE u skladu sa Rezolucijom
Saveta bezbednosti UN 1244 sarađuje sa UNMIK-om, OEBS-om i EU od
uspostavljanja međunarodne uprave u pokrajini 1999. godine.
"Naš
rad je pre svega fokusiran na asistenciji UNMIK-u i privremenim
institucijama u oblasti decentralizacije, zaštiti ljudskih prava, obnovi
kulturnog nasleđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao
i reforme pravosuđa", rekao je on.
Na
sednici Stalnog saveta OEBS, koja je počela minutom ćutanja za žrtve
nedavnih terorističkih napada u Londonu, kao i masakra u Srebrenici,
Dejvis je rekao da najnoviji teroristički napadi dokazuju da se mora
neprestano biti obazriv i da je potreban kolektivni odgovor terorizmu.
On
je kazao i da napori u borbi protiv terorizma moraju biti udvostručeni.
Dejvis je ocenio da je Evropa u krizi zbog ishoda referenduma o ustavu
Unije i da se posledice osećaju i izvan EU.
Generalni sekretar SE je naglasio da je ta kriza za njega poruka da je
SE i dalje potreban i podestio da je ta organizacija zasnovana na
ubeđenju da sve dok nema poštovanja fudnamentalnih prava, vladavine
prava, ne može biti stabilnosti, mira i napretka.
On
je ukazao da su članice SE sve evropske države izuzev Belorusije, koja,
kako je naglasio, ako želi da postane članica mora da pokaže spremnost
za prihvatanje principa vladavine prava, demokratije i ljudskih prava,
kao i otvorene saradnje.
Dejvis je rekao da su identifikovana četiri prioritetna polja u saradnji
OEBS i SE, a to su borba protiv terorizma, zaštita prava manjina, borba
protiv trgovine ljudima i promocija tolerancije i borba protiv
diskriminacije.
"Jačanje
bezbednosti i stabilnosti u Evropi zahteva zajedničko stanovište i
akcije protiv izazova sa kojima se suočavaju društva u 21. veku", rekao
je Dejvis i pozvao OEBS da zajedno sa SE čini napore kako bi Evropa
postala još bezbednija za buduće generacije.
DIJASPORA
Problemi
dijaspore ne mogu se rešiti bez vlade
Pomoćnik ministra za dijasporu Vukman Krivokuća istako ja na današnjoj
sednici republičkog Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije da se
problemi dijaspore ne mogu rešiti bez učešća svih ministarstava i Vlade
Srbije.
Krivokuća je na sednici članove tog odbora upoznao sa najvažnijim
zaključcima prvih "Vidovdanskih dana dijaspore" koji su krajem juna
održani u Beogradu, i nezadovoljstvom učesnika što na skupu nije bio
dovoljan broj predstavnika republičkih ministarstava.
Jedno od najvažnijih pitanja koje treba rešiti, kako je na skupu
zaključeno, je status srpske zajednice u bivšim jugoslovenskim
republikama, a ono se ne može rešiti, bez angažovanja republičke vlade u
celini, istakao je Krivokuća.
Ni
ostali ključni problemi koji "muče" dijasporu - regulisanje vojne
obaveze, visna taksi za državljansto, nedostatak dopunskih škola na
srpskom jeziku i inforamtivno kultirnih centara, slabo razumevanje
lokalne smauprave za potencijalne investitore, ne mogu biti rešeni bez
resornih ministarstava, rekao je on.
Miroslav Prokopijević
Nema ulaska u
EU pre 2014. godine
Predsednik Centara za slobodno tržište Miroslav Prokopijević ocenio je
da nisu realna očekivanja da Srbija i Crna Gora pre 2014. godine uđe u
Evropsku uniju (EU).
"Najranija
godina kada bi bi bilo koja članica državne zajednice SCG mogla da uđe u
EU je 2014. godina", kazao je Prokopijević na predstavljanju studije "Srbija
i EU - elementi moguće strategije".
Prema njegovim rečima, s obzirom na brzinu reformi koje se sprovode u
zemlji, biće dobro da SCG "makar i te godine ili čak koju godinu kasnije
uđe u Uniju".
Postavlja se novo pitanje: da li će EU kada mi budemo spremni, postojati,
i da li će ulazak u Uniju nama doneti dobro, rekao je predsednik Centra
za slobodno tržište.
Prokopijević je naglasio da članstvo u EU ima i svoju cenu, pored
prednosti koje donosi.
Izazovi u budućnosti energije
Studenti sa
ETF u finalu svetskog takmičenja mladih elektroničara
Studenti Elektrotehničkog fakulteta (ETF) u Beogradu, koji su kao jedini
vanamerički tim ušli u finale svetskog takmičenja mladih elektroničara,
izrazili su nadu da će do kraja meseca uspeti da sakupe dovoljno novca
za put u Čikago predstavljanje svog originalnog projekta.
"Još
oko milion dinara potrebno nam je da odemo i prototip nove generacije
motora za kućne aparate koji smo uradili predstavimo američkim i
svetskim stručnjacima", kazao je agenciji Beta na prezentaciji ispred
zgrade ETF-a jedan od studenata koji vodi projekat Nikola Milivojević.
On
je kazao i da su im do sada pomoć pružili Termoelektrana "Nikola Tesla",
Hidroelektrana "Đerdap", Elektroprivreda Srbije, Ambasada SAD-a u
Beogradu, republička ministarstva rudarstva i energetike i dijaspore,
organizacija ETF BAFA iz SAD-a, kao i preduzeća "Mikro Princ",
"Siemens", "Sever Subotica", "ABB".
Milivojević je izrazio nadu da će tim od 17 studenata beogradskog ETF-a
u finalu takmičenja koje je imalo temu "Izazovi u budućnosti energije"
osvojiti prvo mesto, jer je njihov prototip već testiran u laboratoriji
i pokazao je odlične rezultate.
Studenti ETF-a od aprila prošle godine učestvuje na konkursu koji je
organizovala Svetska organizacija inžinjera elektronike i elektrotehnike
(IEEE), a sa još dva američka tima ušli su u finale.
"Finale će biti održano od 15. do 19. avgusta ove godine, a naše učešće
je dovedeno u pitanje, jer još uvek nismo uspeli da sakupimo dovoljno
novca da bi bar deo tima otišao u Čikago i predstavio naš projekat",
naglasio je Milivojević, dodajući da se nada da će se sponzori javiti.
Žiro
račun na koji mogu da se uplate sredstva je 840-1438666-48 sa naznakom
MD tim, a za sve dodatne informacije kontaktirati vođe projekta na
internet adresama divac@aaen.edu.yu
i mini@beotel.yu
.
TAJNE SLUŽBE
NA KOSOVU
Istraga o
tajnim službama albanskih političara
Međunarodna admnistracija na Kosovu nije saopštila imena tajnih službi
na Kosovu i pored činjenice da one, kako navode, predstavljaju opasnost
za bezbednost građana.
Portparol UNMIK-a Remi Durlo je na redovnoj konferenciji za novinare taj
stav međunardone administracije obrazlož interesima istrage, koja se
vodi.
Durlo je odbio da komentariše postojanje tajnih službi unutar nekih
političkih partija na Kosovu, ali je istakao da one predstavljaju
smetnju punoj bezbednosti građana Kosova.
Portparol UNMIK policije Dimitri Priopkin je izjavio da se na Kosovu
vodi istraga o tajnim službama i svih drugim paralelnim strukturama.
Na
konferenciji je saopšteno da je šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen pre
nekoliko dana potpisao uredbu u kojoj se tajne službe ocenjuju "kao
oz-biljna pretnja za građane Kosova", saopšteno je.
Pripadnici dve najveće političke partije na Kosovu Demokratski savez
Kosova i Demokratske partije Kosova poslednjih nekoliko meseci se
međusobno optužuju za postojanje partijskih tajnih službi.
Ovo
je prvi put da su zvaničnici međunarodne administracije na Kosovu javno
potvrdili postojanje takvih službi pri političkim partijama.
Srpska radikalna stranka
Tužilaštvo
traži snimke ratnih zločina
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević zatražio je da Srpska
radikalna stranka (SRS) dostavi sve snimke ili dokumente koje poseduje o
ratnim zločinima počinjenim u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, izjavio je
zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić.
On
je na konferenciji za novinare rekao da se trenutno za tužioca
pripremaju kopije snimaka ratnih zločina nad Srbima iz dokumentarnog
filma "Istina", koji je u produkciji SRS nedavno prikazan u Sava centru.
Nikolić je upozorio da ima još snimljenih zločina nad Srbima koje se
mogu kupiti na crnom tržištu, i da snimak na kome mudžahedin Abdul Razis
iz odreda "Hamza" Armije Bosne i Hercegovine (BIH) nožem ubija četiri
srpska zarobljenika, stigao SRS "od jednog muslimana iz Bosne".
"Da
imam novaca mogao bih da kupim još takvih snimaka, to se sada prodaje,
ali nemam. Država ima", istakao je Nikolić.
Ukazujući na brzinu kojom su dan posle prikazivanja snimka pogubljenja
petorice Muslimana srpske vlasti uhapsile sve pripadnike formacije
"Škorpioni", Nikolić je rekao da nije očekivao da će posle fima SRS
pravosudne vlasti BiH postupiti slično protiv izvršilaca zločina nad
Srbima.
"Sada se više uzdam u međunarodnu zaštitu nego snage BiH. Opasnost od
Al-kaide ima veći imupuls iz okoline Sarajeva i vreme je da međunarodna
zajednica raščisti sa teroristima u BiH. Očekujem i reakciju (visokog
predstavnika) Pedi Ešdauna, koji za to još nije imao vremena, kao ni da
ode u Bratunac", rekao je Nikolić.
Upitan da prokomentariše najavu albanskog političara Adema Demaćija o
novom i snažnijem nasilju nad Srbina na Kosovu i Metohiji nego 17. marta
prošle godine, Nikolić je rekao da je to "strašan signal" koji treba
shvatiti ozbiljno.
"Moguće da je to dodatno plašenje Srba da bi bežali, zato što ništa ne
verujem Demaćiju... Ova izjava traži odgovor zvaničnih organa Srbije,
jer su Srbi tamo potpuno nezaštićani i u njih se sada uvukao veliki
strah", upozorio je Nikolić.
