Broj
1012, 22.jul 2005
Istorijski
trenutak
Zakon o
priznavanju brakova homoseksualnih partnera
i zvanično usvojen
Na
skromnoj ceremoniji u sredu popodne, predsednica Vrhovnog suda Kanade
Beverli MkLaflin je, u svojstvu zamenika generalnog guvernera, potpisala
zakon kojim je Kanada postala četvrta zemlja u svetu u kojoj su i
zvanično priznati brakovi homoseksualnih partnera.
Senat je veče pre toga, sa 47 glasova za i 21 protiv, usvojio zakon
C-38, koji je izazvao brojne polemike, kako među građanima, tako i među
političarima. Tako je član Parlamenta liberal Pet O'Brajan napustio svoj
poslanički klub, a ministar Džo Komuci podneo ostavku, zato što nisu
podržavali stranački stav po ovom zakonu.
Lider konzervativaca Stiven Harper obećava da će se o zakonu ponovo
raspravljati kada njegova stranka dođe na vlast, a član Senata iz ove
stranke Geri St. Xermen je tražio da se ne prenagljuje sa usvajanjem
zakona već da se pričeka da se građani izjasne šta misle o tome na
narednim izborima, koji bi praktično imali svojstvo referenduma.
Najverovatnije je da će veliki broj ljudi saglasiti sa Gerijem Mičelom,
predsednikom Konzervativaca za jednaki brak, da je priznavanje
homoseksualnih brakova podjednako dramatično za neke, kao što je
svojevremeno bilo i davanje glasačkog prava ženama, ili Kinezima
kanadsko državljanstvo. "Vremenom će ljudi razumeti i prihvatiti, čak i
oni koji su sada apsolutno protiv," rekao je Mičel.
Proces usvajanja zakona o izjednačavanju prava homoseksualnih parova na
brak otpočeo je donošenjem odluke ontarijskog Apelacionog suda 2003.
godine, po kojoj je kao neustavno označeno nepriznavanje brakova
supružnika istog pola. Ovi brakovi potom su priznati u osam provincija,
sa izuzetkom Alberte i Ostrva princa Edvarda, ali sa usvajanjem
izmenjene definicije o braku u federalnom zakonu sada će i u njima
zvanično morati da budu priznati.
Četiri
veka
Prvo evropsko
naselje u Kanadi
U
Port Rojalu, Nova Skošija, proteklog vikenda održana je proslava 400.
godišnjice od dolaska prvih francuskih doseljenika i stvaranja prvog
stalnog evropskog naselja u Kanadi.
Na
proslavi je bio i premijer Pol Martin, koji je istakao da je srećan što
se nalazi na jednom od mesta sa najvećim istorijskim značajem za
severnoamerički kontinent.
Semjuel de Šamplen je 1604. godine ispitao oblast oko Port Rojala i
sledeće godine je tu došao sa svojom posadom. Doseljenici su odmah
uspostavili trgovinu i saradnju sa starosedeocima Mikmag, što se
razlikovalo od dotadašnjih ratova i nepoverenja između starosedelaca i
pridošlica. Narod Mikmag je pomogao Evropljanima da prežive, tako što im
je pokazao kako da pribavljaju hranu.
Životi i jednih i drugih neminovno su se izmenili i prilagodili novim
okolnostima.
Kako
se naglašava, dobri odnosi traju i dalje.
Ontario
za zaštitu potrošača
Novi zakon za
bolje odnose na tržištu
U
Ontariju 30. jula stupa na snagu novi zakon o zaštiti prava potrošača
koji, po rečima ministra za vladine službe Gerija Filipsa, ima preporuku
Saveta potrošača Kanade da promoviše korektnije odnose na tržištu i za
koji su i potrošači i prodavci roba i usluga imali samo reči odobravanja.
Zakon se odnosi na sve robe i usluge ako su ili potrošač ili prodavac iz
Ontarija, ali se ne odnosi na oblasti koje su pod federalnom
jurisdikcijom, kao što je bankarstvo.
Pomenućemo samo neke od odredbi iz zakona:
-Ukoliko
konačni iznos za neke usluge bude više od deset odsto iznad prvobitno
procenjenog, to ide na teret izvođača radova, a ne na račun mušterije.
Ova odredba obavezuje izvođača i da unapred kaže procenu, osim ako
mušterija ne odredi maksimalni iznos.
-Kupci
mogu da traže povraćaj novca za robu ili usluge koje nisu dobili u roku
od 30 dana od dana kada im je obećano.
-Kupac
može da odbije plaćanje robe ili usluga koje nije tražio.
-Kupci
su podjednako zaštićeni i pri kupovini ili iznajmljivanju usluga, kao i
kod kupovine ili iznajmljivanja robe.
-Kupci
su zaštićeni pri sklapanju on-lajn ugovora na isti način kao i kod svih
ostalih ugovora.
-Ugovori
za fitnes ili dansing klubove vredniji od 50 dolara mogu da se otkažu u
roku od deset dana od potpisivanja.
Zakonom su predviđene mnogo strože kazne za prekršioce i kreću se od 50
hiljada dolara za pojedince, pa do 250 hiljada za kompanije. Odgovorna
lica mogu biti osuđena na zatvorsku kaznu do dve godine.
Posle
hirurške intervencije
Klarkson
miruje do sredine avgusta
Generalni guverner Edrijen Klarkson će se, posle hitne intervencije kada
joj je ugrađen pejsmejker, po preporuci lekara svojim obavezama vratiti
sredinom avgusta. Do tada bi trebalo da traje njeno mirovanje i oporavak.
Međutim, najverovatnije je da će ona ipak napraviti izuzetak u dva
slučaja. Prvi je njeno naimenovanje za počasnog člana Kainai Čiftanšipa
u Standofu, Alberta, 23 jula. Ova počest se dodeljuje izuzetnim
pojedincima za njihovo prijateljstvo i doprinos dobrobiti plemena Blad.
Dva
dana kasnije ona će, kao glavnokomandujući oružanih snaga, predsedavati
ceremoniji promene komande nad pacifičkim osnagama u bazi Eskvimalt.
Posle
više od dve godine
SAD otvorile
granicu za uvoz govedine
Posle više od dve godine, SAD konačno ponovo otvorile svoju granicu za
uvoz govedine iz Kanade, odlukom Federalnog apelacionog suda. Ovaj sud
je odbacio navode američkih stočara da bi uvoz govedine iz Kanade mogao
da dovede do širenja bolesti ludih krava.
Odluka se odnosi na grla mlađa od 30 meseci, kod kojih je najmanja
mogućnost od potencijalne zaraze. Prva isporuka sa 35 grla iz Ontarija
prema Pensilvaniji bila je već u ponedeljak, a istog dana je bila jedna
i iz Alberte. Morale su da se ispoštuju veoma stroge mere kontrole,
kojima je određeno da se i nadalje primaju samo stoka do određene
starosti, propisno izmerena i obeležena, u zapečaćenim kamionima, koje
će moći da otpečati samo federalni veterinarski inspektor.
Federalni ministar poljoprivrede Endi Mičel je izjavio da je odluka
usledila posle opsežnih priprema na svim nivoima u obe zemlje.
Odluka je donela olakšanje kanadskim stočarima, koji veruju da napokon
mogu da nastave normalnije da funkcionišu.
Brojni kanadski zvaničnici pozdravili su ovaj potez američke strane.
Premijer Saskačuana Lorn Kalvert je rekao da je to nešto najbolje što
nam se dogodilo u poslednje dve godine, dok je ministar poljoprivrede u
vladi Britanske Kolumbije Pet Bel istakao da je trenutak u kome se
ponovo uspostavlja izvoz gotovo idealan, budući da je prodaja stoke
najaktuelnija krajem leta i početkom jeseni.
Predstavnici stočara su mnogo uzdržaniji u svojim komenatrima. Sten Ebi,
predsednik Asocijacije kanadskih stočara kaže da će proteći meseci pre
nego što dođe do normalizacije na tržištu. On čak veruje da će promet
biti upola manji nego što je bio pre otkrivanja zaraženih životinja, i
ostaje skeptičan jer treba još jedna prepreka da se savlada. Naime,
krajem ovog meseca trebalo je da se ponovo čuje reč sudije iz Montane
Ričarda Sebala, koji je marta blokirao uvoz štiteći interese grupe
američkih stočara R-CALF. U sredu je, međutim, javnost obaveštena da je
saslušanje odloženo i da nije dat novi datum, tako da se veruje da neće
ni biti nikakvog novog rešenja.
Kanadska strana je, za svaki slučaj, imala pripremljen rezervni plan za
slučaj da se krajem meseca stvari preokrenu.
Procenjuje se da je zabrana izvoza goveđeg mesa u SAD, koja je usledila
nakon otkrića da je jedno grlo u Alberti zaraženo virusom ludih krava
maja pretprošle godine, kanadskom stočarstvu donela oko sedam milijardi
gubitka. I sa druge strane granice su se osetile posledice ovog zastoja
- oko osam hiljada ljudi koji su radili na pakovanju mesa ostali su bez
posla.
Odluka
američkog Kongresa može da pređe granicu
Letnje
računanje vremena moglo bi da potraje do novembra
Američki Kongres je usvojio odredbu po kojoj će se u SAD-u letnje
računanje vremena produžiti za dva meseca, odnosno počinjaće prvog
vikenda u martu i završavati se poslednjeg vikenda u novembru.
Očekuje se da ova odredba počne da se primenjuje već od ove jeseni.
Predstoji joj zvanična overa od strane predsednika Buša, koja će
uslediti posle sagledavanja još nekih proračuna o uštedi energije.
U
Kanadi svaka provincija sama određuje hoće li preći na novo računanje
vremena ili će ostati na starom. Tako Saskačuan čitave godine vreme
računa na isti način, i verovatno će tako i ostati.U Alberti će, za sada,
sačekati da vide da li će se ozvaničiti promena računanja vremena.
Premijer Manitobe Geri Doer podržava američki plan, ali smatra da bi
ušteda energije bila poprilično skromna u provinciji. U Ontariju su
odmah počele polemike i preračunavanja šta valja učiniti. Većina razloga
'za' ima za podlogu razloge ekonomske i praktične prirode. Ako bi satovi
u dve države bili u raskoraku u martu i novembru, verovatno bi najviše
glavobolja bilo zbog putovanja i poslovanja.
Primera radi, torontska berza bi se otvarala i zatvarala sat posle
njujorškog tržišta.
Premijer Ontarija Dalton MkGvinti kaže da provincija mora najozbiljnije
da razmotri prednosti i mane ove nove varijante letnjeg računanja
vremena, koje zadiru u životnu sredinu, biznis, ali i u porodični život.
Već su preduzeti neki koraci u tom pravcu, tako da je branilac Majkl
Brajant dobio instrukcije i stvorio tim za početak rada na potrebnim
zakonskim amandmanima.
Lider NDP-a Hauard Hempton, koji je ekspert za pitanja štednje energije,
smatra da hvatanje koraka sa SAD-om neće rešiti probleme koje provincija
ima u vezi sa električnom energijom, ali će svakako doprineti da se neki
od njih umanje.
Upozorenje
Ministarstva zdravlja
Lekovi opasni
zbog teških metala
Ministarstvo zdravlja je upozorilo građane da ne bi trebalo da koriste
neke ajurvedske medicinske proizvode zbog visokog sadržaja teških metala,
poput olova, žive i arsenika. Oni će naložiti povlačenje sa tržišta i
sprečiti dalji uvoz sledećih proizvoda:
-
Karela tablete koje proizvodi Shriji Herbal Products, India.
-
Karela kapsule koje proizvodi Himalaya Drug Co, India.
-
Karela kapsule proizvođača
Charantia,
UK (posebno serija broj. 12011).
-
Maha Sudarshan Churna prah, proizvođača Zandu Pharmaceuticals, Mumbai,
India.
-
Maha Sudarshan Churna, prah, D & K Pharmacy, Bhavnagar, India.
-
Maha Sudarshan Churna prah, proizvođač Chhatrisha, Lalpur, India.
-
Maha Sudarshan Churna, prah proizvođač Dabur India Ltd, New Delhi,
India.
-
SAFI tečnost, proizvođač Hamdard-WAKF-Pakistan.
-
SAFI tečnost, proizvođač Hamdard-WAKF-India.
-
Yograj Guggul tablete, proizvođač Zandu Pharmaceuticals, Mumbai, India.
-
Sudarshan tablete, proizvođač Zandu Pharmaceuticals, Mumbai, India.
-
Shilajit kapsule, proizvođač Dabur India Ltd, New Delhi, India.
Ministarstvo takođe savetuje da se upotrebljavaju ni preparati istih
naziva, ali drugih proizvođača, osim ukoliko nemaju odgovarajuću potvrdu
u vidu osmocifrenog broja za identifikaciju leka (DIN), broj za prirodne
proizvode (NPN) ili broj za homeopatske lekove .
Ajurvedski lekovi se upotrebljavaju u tradicionalnom indijskom načinu
lečenja. Teški metali se koriste za njihovo spravljanje zbog dobro
poznatog terapeutskog dejstva, ali kod neadekvatnog načina proizvodnje
može se desiti da u finalnom produktu ostanu u visokim i, stoga, opasnim
količinama. Opasni su zato što se akumuli-raju u organizmu i mogu
izazvati trovanja, naročito kod dece.
Trovanje olovom može da dovede do gubitka težine, nesanice, mučnine,
otoka na mozgu i paralize. Posledice prekome-rne količine žive u
organizmu su tremor, nesanica, gubitak pamćenja, usporena senzorska i
motorna funkcija nerava i uma-njena mentalna funkcija, dok arsenik
izaziva mučninu, bol u stomaku, povraćanje, grčeve u mišićima,
poremećaje u radu srca, oštećenja na jetri, anemiju i umanjenu motoričku
funkciju nerava.
Kanadske
frankofonske igre u Vinipegu
U
Vinipegu se do nedelje održavaju Kanadske frankofonske igre, treće po
redu, sportska i kulturna manifestacija kojoj je primarni cilj jačanje
veza među frankofonima u zemlji. Na njima učestvuju mladi od 13-18
godina, koji se nadmeću u različitim sportskim i umetničkim disciplinama.
Ove
Igre su na neki način priprema za međunarodnu manifestaciju sličnog tipa,
koja decembra treba u Nigeru da okupi učesnike iz 56 zemalja u kojima se
govori francuski.
Kanada tamo šalje tri delegacije, jednu iz Kvebeka, jednu iz Nju
Brunsvika i jednu koja predstavlja ostatak zemlje.
Saradnja
Kanade, SAD-a i Meksika
Veća i dublja
ekonomska i bezbednosna integracija
Kanada, SAD i Meksiko objavili su u ponedeljak zajednički okvir za širu
i dublju ekonomsku i bezbednosnu integraciju. Sa kanadske strane,
stvaranje ovog sveobuhvatnog projekta najavila je zamenica premijera i
ministarka za javnu bezbednost Eni MkLilan, a on je plod rada visokih
zvaničnika sve tri zemlje.
Zajednički okvir pokriva širok dijapazon najrazličitijih oblasti, njih
oko tri stotine sve u svemu, počevši od usaglašavanja standarda u
industriji i proizvodnji životnih namirnica, preko zajedničkog plana za
borbu protiv pandemije gripa, do istovetnih putnih isprava i viznih
režima.
U
opširnom dokumentu naglašava se i da će biti ostvarena veća saradnja
svih nadležnih službi za sprovođenje zakona na razmeni informacija, kao
i združena aktivnost za reagovanje u vanrednim situacijama, u okviru
priprema za Zimske olimpijske igre 2010. godine u Vankuveru/Visleru.
Ovaj
zajednički okvir praktično je početak ostvarivanja inicijative o
Partnerstvu za bezbednost i prosperitet, koju su lideri tri zemlje, Pol
Martin, Džordž Buš i Vinsente Foks započeli na sastanku u Vaku, Meksiko.
Kako
je istakao Tom d'Akino, predsednik kanadskog Saveta izvršnih direktora,
divno je videti da su zajednički jezik pronašla ministarstva za
inostrane poslove, trgovinu i bezbednost. On smatra da će ovaj projekat
doneti neophodnu efikasnost koja je potrebna da severnoamerički
kontinent ostane konkurentan u poređenju sa najagresivnijim svetskim
privredama.
Kanadski ministar za industriju Dejvid Emerson kaže da je ostvarivanje
partnerstva na ovom prostoru od vitalnog značaja u svetlu izmenjenih
odnosa na globalnom nivou, posebno zbog pojavljivanja Kine i Indije kao
ekonomskih giganata. On je rekao da je cilj ovog projekta eliminisanje
tiranije malih razlika, uz poštovanje visokih standarda koji se tiču
zdravlja i bezbednosti građana.
Zbog
izražavanja mržnje prema Jevrejima
Ahenakju
kažnjen novčano i oduzima mu se najviši kanadski orden
Bivši lider Prvih naroda Dejvid Ahenakju kažnjen je sa hiljadu dolara za
svesno izražavanje mržnje prema jevrejskom narodu, na osnovu izjave date
u intervjuu iz decembra 2002. godine.
Sudija Marti Irvin je odbacio navode iz Ahenakjuove odbrane da je iskaz
posledica bolesti, promene terapije, umora i dve čaše vina.
Na
konferenciji za štampu, koju je održao posle izricanja presude, Ahenakju
je rekao da nije kriv, ali i da nije iznenađen odlukom suda. Odmah je
najavio da će se žaliti na presudu. U isto vreme, on je gnevno
optužujući kanadski pravosudni sistem za nepravdu prema starosedeocima,
rekao da su njegovi sunarodnici mnogo češće žrtve nasilja, češće
kažnjeni, a ređe u prilici da dobiju blažu kaznu ili pomilovanje. On je,
vidno besan, takođe rekao da je njihov način života gotovo iskorenjen,
da nemaju više svoje jezike, i da osećaju posledice genocidne politike
čiji je cilj da ih se svet reši.
Advokat Ahenakjua, Dag Kristi uputio je zamerke sudiji što se bavio
rečima, a nije vodio računa o kontekstu u kojem su one bile izrečene.
U
spornoj izjavi iz 2002. godine, Ahenakju je rekao da su Jevreji
praktično izazvali Drugi svetski rat i da je "Holokaust bio opravdan jer
su Jevreji posedovali sve u Nemačkoj pre rata. Zbog toga je on (Hitler)
spalio šest miliona tih ljudi. Kako bi se inače rešio takve pošasti koja
je sve uzela u svoje ruke?"
Zbog
ove izjave, kancelarija generalnog guvernera nagovestila je, a potom i
sprovela u delo, oduzimanje najvišeg kanadskog priznanja, Ordena reda
Kanade Ahenakjuu. On je prvobitno o tome bio obavešten 30. juna, a
predložena mu je i mogućnost da sam istupi iz Reda. No, nije se čekalo
da on odluči šta će uraditi, nego ga je kancelarija generalnog guvernera,
na osnovu odluke saveta Reda, u ponedeljak obavestila da mu se ukida
članstvo zbog 'negativne reputacije koju je doneo Redu.
Ahenakjuu je dato neko vreme da sam vrati odličje, u protivnom ono će mu
biti oduzeto.
Ahenakju je najviši kanadski orden dobio još 1978. godine za svoje
učešće u radu komiteta Ujedinjenih nacija i u Svetskom savetu
domorodačkih naroda, kao i za doprinos Indijancima i Metisima u
Saskačuanu.
Njegov advokat Kristi je, povodom oduzimanja počasti, rekao mu se čini
potpuno neprihvatljivim da se bilo koje priznanje uručeno za život
posvećen borbi za priznavanje uskraćenih prava manjini poništi zbog dva
minuta i trideset sekundi loše sročenog i nepromišljenog govora.
Deca
i plivanje
Deca bi
trebala u školi da nauče da plivaju
Federalna ministarka za zaštitu zdravlja stanovništva dr Kerolin Benet
smatra da bi sva deca trebalo da nauče da plivaju u školi. Takav program
već postoji u Australiji i ona veruje da je vreme da se on uvede i u
Kanadi i da se time izbegne stradanje dece tokom letnjih meseci.
Dr
Benet kaže da decu treba naučiti osnovnim stvarima koje će im pomoći da
se snađu ukoliko se iznenada nađu u vodi. Tu spadaju izranjanje iz vode,
plutanje i plivanje do obale, ili do sigurnog mesta u dužini od pedeset
metara.
Slično mišljenje imaju i u Društvu spasilaca. Oni naglašavaju da je
podjednako važno znati plivanje, kao što je važno znati sačuvati se od
vatre ili tokom vožnje biciklom. Oni su već ostvarili saradnju sa
Misisagom za sprovođenje pilot programa Plivaj da preživiš, koji
obuhvata najosnovnije elemente plivanja.
Po
rečima člana Gradskog saveta Xenet Dejvis, strateški plan Toronta je
obuka za neplivače za svu decu školskog uzrasta. Ovo bi trebalo da
ostvaruje u zajednici sa regionalnim Školskim odborom.
U
gradiću Kirklend Lejk, na severu provincije, već su prešli na
konkretniju akciju. Oni su obezbedili sredstva za dvogodišnji program
obuke svih učenika trećeg razreda, u trajanju od četiri školska časa.
Fondacija
Gejts
Milioni za
vakcinu za malu decu
Naučnik iz Saskatuna dr Lorn Babiuk na čelu je tima koji će u narednih
pet godina dobiti 5,6 miliona američkih dolara za projekat stvaranja
efikasnije vakcine za malu decu.
Ovaj
tim jedan je od preko četrdeset iz čitavog sveta koji se finansiraju iz
fondacije Bila i Melinde Gejts, u okviru rešavanja velikih izazova za
globalno zdravlje i inicijative za borbu protiv bolesti u zemljama
Trećeg sveta.
Projekat će jednim delom finansirati i Kanadski institut za istraživanje
u oblasti zdravstva, što čini Kanadu jedinom zemljom koja daje svoj
direktan doprinos.
Dr
Babiuk objašnjava da će to biti vakcina koja se ne daje putem injekcije,
već preko sluzokože. On kaže da sasvim mala deca ne reaguju na vakcinu
na isti način kao ona starija ili pak odrasli, te je cilj njegovog tima
da razviju vakcinu primereniju tom najranijem uzrastu. Zna se da najveći
broj infektivnih bolesti izazivaju organizmi koji u telo ulaze preko
sluzokože, te je najdelotvornije da se i imunitet podstakne upravo na
toj lokaciji. Vakcina će biti u formi nazalnog spreja, što znači da će
se razlikovati od tradicionalnih i na drugačiji način stimulisati
imunološki sistem deteta da je prepozna i adekvatno reaguje na nju.
Ovaj
projekat je od izuzetnog značaja za zemlje Trećeg sveta u kojima milioni
dece umiru pre svoje pete godine od bolesti koje je moguće sprečiti.
Dr
Babiuk radi pri Organizaciji za vakcinaciju i infektivne bolesti u
sastavu Saskačuanskog univerziteta.
