Broj
1012, 22.jul 2005
PAVLE BELJANSKI
DIPLOMATIJA I
UMETNOST
Ustanovivši
običaj da rođendan svog darodavca obeležava prigodnom izložbom,
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog je ove godine imala još jedan povod, a to
je četrdestogodišnjica od njegove smrti. Tako je od 16. juna do 31. jula
2005. godine u prostoru ove renomirane galerije na uvidu javnosti bila
izložba Pavle Beljanski-diplomatija i umetnost. Zbirka, koju je ovaj
izuzetan kolekcionar
zaveštao svom narodu 1957. godine broji 185 dela, od 35 autora, od prve
generacije modernista poput Nadežde Petrović, Koste Miličevića i Milana
Milovanovića, preko predstavnika međuratne srpske umetnosti, kao što su
Sava
Šumanović, Milan Konjović, Petar Dobrović, Jovan Bijelić, Petar Lubarda,
Sreten Stojanović, sve do umetnika koji hronološki prelaze u drugu
polovinu 20. veka, među kojima su Zora Petrović, Milenko Šerban, Ljubica
Sokić. Prilikom
potpisivanja ugovora o poklonu, Beljanski je arhivi Spomen-zbirke
poklonio i veliki broj fotografija; kako porodičnih, tako i onih sa
službenih putovanja i
boravaka u inostranstvu za vreme svoje bogate diplomatske karijere.
Nakon njegove smrti 1965. godine, naslednici su darovali i kolekciju
umetničkih dela
stranih autora, stilski nameštaj s početka 20. veka, bogatu kolekciju
ordenja, kao i diplomatsku uniformu iz 1937. godine koja danas pored
slike ''Mladi diplomata'' čini centralno mesto u Memorijalu Pavla
Beljanskog, otvorenog za javnost 1966. godine. Činjenica da većina
pomenutih predmeta, a posebno fotografija, do sada nije izlagana,
podstakla je Milicu Orlović, kustosa-pedagoga Spomen-zbirke, da ovom
izložbom rasvetli njegov malo poznat
privatni život, a naročito bogatu diplomatsku aktivnost.
Podsećajući da je upravo pod uticajem Marina Tartalje u Beču, Beljanski
svoju kolekcionarsku strast sa dela stranih autora, usmerio na
ostvarenja naših umetnika i to u prevratničkim međuratnim godinama,
Milica Orlović ukazuje na
njegovu želju da pomogne u osvajanju kulturnih inovacija mladim tada
neafirmisanim umetnicima koji su živeli i radili u evropskim centrima
poput
Pariza, Minhena i Beča...
Čitav
svoj radni vek, od završetka studija na Sorboni, pa do penzionisanja,
Beljanski je proveo u službi Ministarstva inostranih poslova. Počeo je
kao
pisar I klase Kraljevskog poslanstva u Stokholmu 1919. godine, a potom
biva postavljen za sekretara i u ostalim našim poslanstvima u Varšavi,
Berlinu,
Beču, Parizu i Rimu. Godine 1954. je unapređen za opunomoćenog ministra,
odlikovan Ordenom jugoslovenske zastave i postaje prvi posleratni šef
Protokola Državnog sekretarijata za inostrane poslove, u kom svojstvu je
penzionisan
1959. godine. Tokom tako duge i značajne diplomatske karijere, Pavle
Beljanski
je odlikovan velikim brojem svečanih diploma, ordenja i medalja, koje su
posetioci takođe imali priliku da vide na ovoj izložbi. Kralj Španije,
Don Alfonso XIII odlikovao ga je 1919. godine Ordenom Izabele Katoličke,
Papska kancelarija mu je 1921. godine dodelila Orden Pape Pija IX,
dobitnik je Ordena Kraljevskog krsta Poljske, te Ordena Legije časti
koji mu je dodelio predsednik Republike Francuske, kao i Kraljevskog
ordenja Svetog Save II i III reda kojim ga je odlikovao Njegovo
Veličanstvo Aleksandar Karađorđević. Zahvaljujući svom iskustvu,
stručnosti i znanju, Beljanski je i u promenjenim političkim
okolnostima nastavio profesionalno da obavlja svoje diplomatske
aktivnosti, te
mu je i predsednik FNRJ Josip Broz Tito, dodelio Jugoslovensku zastavu
II reda.
Period okupacije (1941-1945) bio je najteži u životu Pavla Beljanskog.
Pred sam
kraj Drugog svetskog rata izgubio je sedmoro članova svoje porodice,
stradalih
od bombi koje su u samo jednom danu pokosile Svilajnac. Beljanski je
ostao sam
sa slikama.
Slomljen nakon gubitka najmilijih, uspeva da skupi snagu i još predanije
i
istrajnije se okrene svojoj zbirci. Ubrzo je usledio i poziv od
Ministarstva
inostranih poslova da predaje u Diplomatskoj školi. Nesebično podučava
buduće
diplomate pravilima iz Protokola, ali učeći ih i ponašanju i lepim
manirima
koji su mu i sami bili svojstveni. U to vreme javlja se i želja da svoju
dragocenu kolekciju prikaže javnosti. I ne samo to, već da je ostavi u
nasleđe
potonjim generacijama, a u sećanje na seni svojih predaka i preminulih
članova
porodice. Želja mu se ostvarila 1961. godine kada je u samom centru
Novog
Sada, u posebno projektovanom zdanju, otvorena Spomen-zbirka Pavla
Beljanskog.
Olivera Skoko
www.pavle-beljanski.org.yu
